Povratak meðu najbolje

[Bred]

Autor: Violeta Nedeljkoviæ |

Krajem osamdesetih Beogradski univerzitet bio je meðu vodeæih sto univerziteta u svetu. Pojedini fakulteti bili su meðu prvih dvadeset, a Elektrotehnièki èak na petnaestom mestu. Cilj nam je da za dve godine, kada se zavr¹i proces akreditacije i usagla¹avanja sa bolonjskim procesom, ponovo budemo meðu prvih sto - ka¾e Branko Kovaèeviæ, rektor Univerziteta u Beogradu.

Gde je danas, dva veka od osnivanja, Univerzitet u Beogradu u odnosu na evropske?
OBranko Kovaèeviæ
- Univerzitet u Beogradu jedini je u Srbiji koji se nalazi na rang-listi svetskih univerziteta. Ta lista se danas pravi u ©angaju, u Kini, i predstavlja meðunarodni standard. Na svetskoj rang-listi, meðu desetinama hiljada univerziteta, na¹ univerzitet zauzima 426. mesto. Kad se rangiraju samo evropski univerziteti, to je negde 170. mesto.

Za¹to smo toliko pali na svetskoj lestvici kvaliteta?
- Deset godina smo bili izop¹teni jer nismo uèestvovali u meðunarodnim de¹avanjima, a posledice snose i studenti i nastavnici. Postojala je meðunarodna izolacija, a institucionalna saradnja s nama tretirala se kao privredni kriminal. Praktièno, poèeli smo da radimo tek posle 5. oktobra i za sedam godina uspeli smo da se vratimo na listu.

Koji su najveæi problemi koje imaju studenti Univerziteta u Beogradu?
- Nije jo¹ uhodan novi ¹kolski sistem, usklaðen sa bolonjskim procesom. Studenti bi praktièno trebalo da budu zaposleni na svojim fakultetima. Da tu provode radno vreme, da uèe svaki dan i da daju godinu za godinu.

©ta na¹i studenti nemaju, a morali bi da imaju?
- Pre svega, nemaju na svim fakultetima dovoljno prostora i odgovarajuæu opremu. Predavanja se negde dr¾e za 300, 400 studenata iako zakon predviða grupu do 80 akademaca. Studenti moraju da imaju biblioteke, laboratorije, prostor za rad, knjige, uèila, raèunare... Neki fakulteti, kao Biolo¹ki i Geografski, nemaju ni svoju zgradu. Drugi nemaju dovoljno novca za kvalitetne uèionice i laboratorije. Moramo popraviti uslove u kojima rade na¹i studenti, a akreditacija nas na to obavezuje.

Koji se period mo¾e oznaèiti kao zlatno doba Univerziteta?
- Sedamdesete i osamdesete godine bile su zlatne i u materijalnom smislu i u pogledu meðunarodne saradnje. Na¹i profesori su predavali po vodeæim svetskim ustanovama, postojala je razmena studenata, nastavnika. Tako je bilo sve do raspada zemlje, izolacije... Posle 2000. godine polako se vraæamo u normalu. Vratila se autonomija Univerziteta, ¹to je jako va¾no.

Koje su liènosti obele¾ile dva veka Univerziteta?
- Milutin Milankoviæ je svetsko nauèno ime. On je matematièki izmodelirao prirodne pojave. Napravio je kalendar najbolji u istoriji ljudske civilizacije, koji daje najtaènije merenje vremena. U svoje doba uradio je ne¹to ¹to se tada mo¾da nije ni razumelo. Njegov doprinos ravan je doprinosu Ajn¹tajna. U nauci Srbija ima tri velika svetska imena, Milankoviæa, Pupina i Teslu, ali poslednja dvojica nisu bili ðaci na¹eg univerziteta.

Ko je utemeljitelj visokog obrazovanja u Srbiji?
- Dositej Obradoviæ, na¹ prvi rektor i najumniji èovek svoga doba. Napravio je 1808. Veliku ¹kolu, jezgro Univerziteta. Na otvaranju je bio i vo¾d Karaðorðe, rekav¹i da je put Srbije da ¹koluje i obrazuje mlade ljude. I danas to treba da bude cilj ove vlasti.

Mihailo Pupin i Sima Markoviæ
U isto vreme kada je Mihajlo Pupin osnovao katedru za elektrotehniku na Univerzitetu Kolumbija, to je uradio i Sima Markoviæ, profesor na Velikoj ¹koli u Srbiji. Imali smo katedru za elektrotehniku kad i Amerika, ali, na¾alost, Kolumbija danas ima 30 nobelovaca, a mi iz te oblasti nemamo nijednog - ka¾e rektor Kovaèeviæ.

blic