Ekolo¹ki prihvatljiva vozila dominiraju na sajmu automobila u Detroitu

[Bred]

By Greg Flakus
Detroit

Vi¹e od 6400 izve¹taèa iz 42 zemlje imalo je priliku da razgleda prvi ovogodi¹nji meðunarodni sajam automobila, u Detroitu, koji æe narednog vikenda biti otvoren za publiku. Ove godine, glavne teme su mala potro¹nja i malo zagaðivanje.

Detroit auto show floor, 14 Jan 2008
Sa sajma automobila u Detroitu
Na sajmu u Detroitu izlo¾eno je 700 vozila svih va¾nijih svetskih marki. Meðu njima nalazi se oko 50 sasvim novih modela. Amerièki proizvoðaèi ula¾u velike napore u preno¹enje te¾i¹ta na ekolo¹ki èistije motore, pa su izlo¾ili èitav niz ¹tedljivih vozila koja oslobaðaju znatno manje ¹tetnih gasova, kao ¹to vozila sa hibridnim pogonom, sa pogonom na vodonik, etanol i biodizel. D¾eneral Motors je objavio da je ulo¾io znatna sredstva u firmu Kosaka inkorporejted, iz Ilinoisa, koja tvrdi da je razvila jeftinu tehnologiju za proizvodnju etanola od biljnih otpadaka.

Etanol se danas najèe¹æe proizvodi od kukuruza, ali firma Kosaka tvrdi da mo¾e da ga proizvodi od kukuruzne ¹a¹e i drvenog iverja. Predsednik D¾i-ema za Severnu Ameriku, Troj Klark, ka¾e kako njegova kompanija smatra da je do¹lo vreme da se postepeno udalji od oslanjanja na benzin.

”Narednih 25 ili vi¹e godina lièiæe na poèetak dvadesetog veka u autoindustriji. Javiæe se razni sistemi pogona. U Sjedinjenim Dr¾avama danas, 96 odsto vozila pokreæe benzin. To moramo da promenimo.“

Klark ka¾e da je industrija nepravedno optu¾ena da sporo prihvata inovacije. D¾i-em jo¹ uvek testira jednu novu vrstu akumulatora za svoj hibridni model ©evriolet Volt, i ka¾e da vozilo neæe biti spremo za tr¾i¹te jo¹ nekoliko godina. Veteran meðu novinarima koji prate automobilizam, Pol Ejzenstajn, ka¾e da proizvoðaèi koriste detroitski sajam za predstavljanje takvih inovacija, ne amerièkim potro¹aèima veæ i onima ¹irom sveta.

Lincoln MKT concept is introduced at the North American International Auto Show in Detroit, 14 Jan 2008
Lincoln MKT concept vozilo na sajmu u Detroitu
”Proizvoðaèi se ovde obraæaju na samo potro¹aèima veæ i svetskim medijima. Ovde mogu da doðu u kontakt sa svima, od malih internet blogera u Èe¹koj republici do velikih TV mre¾a u Severnoj Americi. Nije zato èudo ¹to je ovde zastupljen praktièno svaki znaèajniji proizvoðaè automobila, ukljuèujuæi Kineze koji nastoje da se probiju na severnoamerièko tr¾i¹te.“

Pored nove tehnologije proizvoðaèi su prikazali i sna¾ne pikap kamionete, luksuzne d¾ipove i limuzine, koji ne pitaju po¹to je benzin. Pol Ejzenstajn ka¾e da potra¾nja za takvim vozilima i dalje postoji.

”Istina je da Amerikanci vole velika i sna¾na vozila, vole da pokazuju mi¹iæe, vole da u svojim vozilima imaju mesta za vi¹e putnika i da mogu da povuku ili ponesu veæi teret. Zato sme¹no zvuèe zahtevi da se prestane sa proizvodnjom sna¾nih pikap kamioneta i preðe na ¹tedljiva vozila. Velika vozila se jo¹ dobro prodaju.“

Meðutim, amerièka autoindustrija nalazi se pred krupnim izazovom: kako da zadovolji potra¾nju za velikim i sna¾nim vozilima, uz istovremeno po¹tovanje novih propisa koji tra¾e od njih da smanje potro¹nju goriva.

voanews.com

[Ayrton Senna]

U poslednje vreme, sve veæi broj proizviðaèa automobila predstavlja svoje koncept-modele kao hibride, jer o jednom tro¹ku predstave novi model i novu tehnologiju. Danas se mnogo ula¾e u razvoj novog hibridnog pogona, pogona na gorivne æelije(vodonik), kao i elektriènog pogona. Meðutim, trenutno najveæu moguænost za uspeh ima pogon na bio-etanol, samo problem je biljna masa koja æe se koristiti za proizvodnju etanola.

Inaèe, Evropske a i Svetske ekolo¹ke norme postaju sve o¹trije. Svaki novi EURO propis smanjuje kolièinu CO2 u izduvnim gasovima, tako da tera same proizvoðaèe automobila da rade na novoj tehnologiji pogona koji æe manje zagaðivati okolinu. A i nafte ima sve manje, uz sve to, cena je svakim danom veæa.

Zato i ne èudi sledeæa stvar: velike automobilske korporacije poput GM-a, Mercedes-Benca i BMW-a su ujedinile snage u traganju za re¹enjem. Rezultata ima, dokaz je BMW serije 7 hidrogen, koji pored konvencionalnog benzina koristi i vodonik kao pogonsko gorivo.

A ozbiljnost u re¹avanju ekolo¹ke enigme pokazuju i drugi proizvoðaèi, poput POR©EA koji novi model sportskog èetvoroseda PANAMERA planira da predstavi na predstojeæem sajmu u ®enevi kao hibridni automobil (benzinski i elektrièni motor). Pa ako mo¾e POR©E, kao proizvoðaè ultimativnih sportskih automobila, za¹to ne bi i ostali proizvoðaèi...

[Enea]

[off]Ja Detroit, ama nikako ne mogu da povezem sa sajmom automobila![/off]

[Bred]

Puniæemo automobile kao mobilni
Autor: DC / J. S. |
Tojotin „jaris“ proizveden u Severnoj Karolini naizgled je isti kao brat benzinac, sve dok se ne baci pogled pod haubu. A tamo, umesto klasiènog motora - elektrièni i nema sveæica, filtera za ulje i vazduh. U istoj fabrici prave se i Krajslerov „pi-ti kruzer“ i mali „smart kar“, takoðe na elektrièni pogon. Proizvoðaèi tvrde da su dovoljno sna¾ni i brzi, a ti¹i od benzinaca i jeftiniji za odr¾avanje.

„D¾eneral motors“ najavljuje da æe do 2015. godine uspostaviti godi¹nju proizvodnju od 220.000 hibridnih plag-in modela, automobila na struju i dizel gorivo, nazvanih „flekstrim“. Za¹to plag-in hibrid? Zato ¹to se puni tako ¹to se ukljuèi na izvor struje da bi se „napunio“ energijom.
„Flekstrimu“ je da se napuni „do vrha“ potrebno ¹est sati, a onda mo¾e da se vozi 80 kilometara. Nakon toga, ako vozaè ne naðe mesto da ga prikljuèi na struju, mo¾e da upali dizel motor.

Pet stotina novih radnih mesta
- Postaæemo evropska prestonica elektriènih automobila u sledeæoj deceniji, ali treba nam ne¹to ¹to bi poguralo formiranje tr¾i¹ta. Pravi potez bi bio pravljenje specijalnih mesta za „punjenje“ automobila strujom po britanskim ulicama - ka¾e predsednik „D¾eneral motorsa“ za Evropu, Karl Peter Forster.

Predstavnici GM-a (General Motors) su ovih dana u pregovorima sa britanskim premijerom jer poku¹avaju da od njega dobiju obeæanje da æe omoguæiti da se po britanskim ulicama postave mesta za „punjenje“ elektriènih automobila. Za uzvrat obeæavaju novih 500 radnih mesta.
Izmeðu 20.000 i 30.000 hibridnih automobila GM-a moglo bi da bude proizvedeno do 2012. godine, a taj broj bi 2015. mogao da naraste i do 220.000. Oko 40. 000 godi¹nje bi bilo prodato samo u Velikoj Britaniji, procenjuju u GM-u. Baterije æe ko¹tati 5.000 funti za automobil koji æe se prodavati po ceni od 20.000 funti. U GM-u oèekuju da æe „flekstrim“ krenuti u prodaju 2010. godine.
Japanski proizvoðaè automobila „Tojota“, meðutim, oti¹ao je korak dalje i udru¾io se s jednom manjom amerièkom firmom iz Severne Karoline u konstruisanju vozila na èisto elektrièni pogon.
- Na¹e vozilo se veoma razlikuje od klasiènog automobila jer ima potpuno elektrièni pogon s litijumskim akumulatorima i na¹im specijalnim sistemom za kontrolu struje - ka¾e Ron Serven, in¾enjer za razvoj u firmi „Hajbrid tehnolod¾is“, koja se bavi razvojem vozila na elektrièni pogon.
Serven ka¾e da elektrièna vozila pru¾aju sasvim drugaèiji do¾ivljaj.
- Nismo ni svesni koliko je benzinski motor zapravo buèan dok ne sednemo za volan elektriènog automobila. Vrlo su tihi, skoro neèujni. Polazak je bez trzaja, a ubrzanje sna¾no jer elektrièni motori imaju veliki obrtni momenat. Uz to jo¹ i èuvaju ¾ivotnu sredinu - ka¾e Serven.
Elektrièna vozila su ¹tedljiva i jeftina za odr¾avanje jer su izvaðeni svi delovi koji se na kolima najèe¹æe menjaju - sveæice, filteri za ulje i vazduh, ka¾e Serven. On dodaje da su vozila prepravljena u njegovoj firmi savr¹enija od ranijih elektriènih vozila.
- U pro¹losti, akumulatori su bili veoma problematièni. Ali u proteklih deset godina napravljen je veliki pomak. Akumulatori od 72 kilograma sada daju isti uèinak kao nekada¹nji akumulatori te¾i od jedne tone - ka¾e Serven.

Brz i sna¾an
Vozila s litijumskim akumulatorima sna¾na su koliko i ona s klasiènim motorima. Na primer, „pi-ti kruzer“ s deset litijumskih akumulatora ubrzava do sto kilometara na sat za sedam i po sekundi, slièno kao model automobila sa ¹estocilindriènim motorom. I brz je. Mo¾e da razvije brzinu od 140 kilometara na sat. ©estoèasovno punjenje akumulatora dovoljno je za prela¾enje 200 kilometara.
- To je vojno vozilo, dizajnirano za prebacivanje avionima. Vrlo je brzo i startno, ali staje u kontejner od svega metar i po sa metar i po, dakle pogodno je za prenos avionom - ka¾e Serven.

Skuter u prtlja¾niku
Neki modeli „flekstrima“ æe se prodavati zajedno sa dva elektrièna skutera koji æe u prtlja¾niku automobila biti prikljuèeni na struju. Oni æe omoguæiti vozaèima da doðu do esta do kojih inaèe ne bi mogli automobilom.

blic