Britanija odobrila upotrebu ljudsko-¾ivotinjskih embriona

[Bred]

nastavak sa naslovne...


Protivnici novoodobrene tehnike smatraju da je me¹anje i najmanjeg dela ljudskog genetskog materijala sa ¾ivotinjskim neprirodna i pogre¹na stvar. Britanski istra¾ivaèi se, meðutim, nadaju da æe im hibridni embrioni (koji moraju da budu uni¹teni u roku od 14 dana) pomoæi da dobiju matiène æelije koje bi mogle da obezbede nove naèine leèenja veæeg broja degenerativinh oboljenja.
HFEA je u maju pro¹le godine odlo¾ila odluku o eventualnom odobrenju drugih tipova ljudsko-¾ivotinjskih embriona, kao ¹to su "pravi hibridi", dobijeni fuzijom ljudskog semenog materijala i ¾ivotinjske jajne æelije i "ljudske himere", kod kojih su ljudske æelije ubaèene u ¾ivotinjske embrione.

blic

--

Klonirane ¾ivotinje ipak æe biti kori¹æenje za oplodnju a ne za ishranu

18/01/2008
   

Dolly was the first mammel to be successfully cloned in 1996. Because she was created from an adult cell, she suffered from Arithritis and aged  rematurely.jpgAmerièka agencija za hranu i lekove tvrdi da su meso i ostali proizvodi koji se dobijaju od kloniranih krava, svinja i koza podjednako bezbedni za jelo, kao i meso ¾ivotinja koje su odgajane konvencionalnim putem. Neki ljudi dovode u pitanje nauène dokaze koji to potvrðuju, ali èak i ako sve to ima pokriæe, nisu svi uvereni da su mleko i meso kloniranih ¾ivotinja bezbedni za jelo.

Da li bi iko, ko u dana¹nje vreme veèera meso, mogao da prepozna razliku izmeðu mesa ¾ivotinje koja je nastala kloniranjem u odnosu na meso ¾ivotinje koja nije? Amerièka agencija za hranu i lekove tvrdi da razlika ne postoji. Zamenik komesara Rendal Later objavio je rezultate intenzivnog ¹estogodi¹njeg istra¾ivanja.

"Procenom rizika zakljuèili smo da je meso i mleko kloniranih krava, svinja i koza podjednako bedzbedno za ishranu, kao i hrana koju jedemo svakodnevno", rekao je Later.

Klonirane ¾ivotinje ipak æe pre biti kori¹æenje za oplodnju, a ne ishranu. Meðutim njihovi potomci jednog dana bi mogli da zavr¹e u prodavnicama hrane. Uzgajivaè stoke Mark Mejning nema ni¹ta protiv, jer kako ka¾e nova tehnologija mo¾e dovesti do manje masnog mesa i kvalitetnijeg stoènog fonda, a ro je ono ¹to kupci ¾ele.

"Na kraju krajeva, oni treba da imaju koristi od naèina uzgoja", ka¾e Mejning.

Mnoge biotehnolo¹ke kompanije zala¾u se da se hrana dobijena od kloniranih ¾ivotinja naðe na tr¾i¹tu, ali neki potro¹aèi su protiv toga. Meðutim, dr Stiven Sandlof iz Agencije za hranu i lekove ka¾e da se to verovatno neæe dogoditi.

"Mi ne zahtevamo posebno oznaèavanje ukoliko nema materijalne razlike u hrani procesuiranoj odreðenom tehnikom - u ovom sluèaju, kloniranjem - u odnosu na tradicionalno proizvedenu hranu", istièe dr Sandlof.

Meðunarodno udru¾enje mleène hrane ¾eli da mleko, i uop¹te hrana dobijena od kloniranih ¾ivotinja, ostanu van tr¾i¹ta, sve dok strani trgovinski partneri ne ispitaju i odobre istu tehnku kloniranja. ©to se tièe amerièkog tr¾i¹ta, industrija takozvane organske hrane istièe da proizvodi dobijeni od kloniranih ¾ivotinja ne mogu da imaju presti¾nu oznaku “organic”.

voanews.com



Australija: Dozvola za kloniranje
| Izvor: Beta
Sidnej -- Australijska vlada izdala je dozvolu nauènicima da stvaraju klonirane ljudske embrione u terapeutske svrhe.

Preduzeæe IVF za ve¹taèku oplodnju dobilo je dozvolu vlade. Ta firma ima u svojoj laboratoriji 7.200 ljudskih jajnih æelija koje æe iskoristiti za istra¾ivanje. Nauènici u svetu su do sada proizveli ne¹to veoma slièno embrionskim matiènim æelijama koristeæi razne tehnike, ali niko do sada nije mogao da izvuèe embrionsku matiènu æeliju iz kloniranog ljudskog embriona.

U decembru 2006. godine u Australiji je ukinuta zabrana istra¾ivanja kloniranih æelija.

U svetu, i u Australiji, istra¾ivanje ljudskih kloniranih æelija mo¾e da se sprovodi jedino u svrhe leèenje, a ne u cilju reprodukcije.

Stvorene matiène æelije bi se koristile za nove terapije u borbi protiv nekih bolesti a kasnije i za proizvodnju tkiva koji bi odgovarao pacijentu u terapiji.

b92