Tito:Crveno i crno

[Bred]

 TITO: CRVENO I CRNO: TITO PONOVO JA©E
NAJAVA - Petak, Januar 25, 2008 22:02  TV1
tito-2301 7. epizoda

U sedmoj epizodi serije TITO: CRVENO I CRNO, svetski komunizam je u ¹oku. Hru¹èov zabada glogov kolac i kult Staljina. Obelodanjuje se da je istorija staljinizma istorija zloèina. Moskva i Staljingrad doèekuju Tita kao heroja novog doba. Titov trijumf olièava Treæu revoluciju protiv terora pro¹losti. Na povratku u zemlju, Tito se u Bukure¹tu suoèava sa ovacijama. Bri¹u se ru¾na neslaganja u nadi da su na pomolu novi horizonti. ©iri se duh slobode i varnice otpora izbijaju u poljskom Poznanju. Lagerski totalitarizam je na isku¹enju koja æe uskoro kulminirati sa Maðarskom revolucijom, koja i Tita suoèava sa dvojakom politièkom i ideolo¹kom dramom.

--
Htedoh jos davno ovo da postavim ali nikako da nadjem vremena.

Moram priznati da nisam odgledao nijednu epizodu ovog serijala ali sam naslov me je naveo da se zapitam kakvo mi mladi misljenje mozemo imati o Titu kada nismo ziveli u to vreme i kada smo ,cini mi se, svi mi u Srbiji prilicno zbunjeni time da li je Tito bio crveno ili crno?

Ovo su linkovi ka nekim feljtonima iz Novosti

http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=10&status=jedna&vest=88770

[imate u donjem desnom uglu linkovane i ostale strane da ih ne bih sad i ovde kopirao] 

---

Novi dokumentarni projekti o Titu
Autor: Branka Mihajlovic, Radio Slobodna Evropa   2006-06-22

Lordan Zafranoviæ, Miæa Milo¹eviæ i Antun Vrdoljak odluèili su se na svoj naèin baviti Josipom Brozom Titom, prema kojem su imali i zadr¾ali razlièit odnos. Interes ne èudi jer su se za moguæu ekranizaciju nekih epizoda Titovog ¾ivota interesovali Robert de Niro i Silvester Stallone.

U Srbiji i Hrvatskoj trenutno se pripremaju tri dokumenatrna projekta o Josipu Brozu Titu. Autori, Lordan Zafranoviæ, Miæa Milo¹eviæ i Antun Vrdoljak odluèili su se na svoj naèin baviti svojim savremenikom, prema kojem su imali i zadr¾ali razlièit odnos. Interes ne èudi jer su se za moguæu ekranizaciju nekih epizoda Titovog ¾ivota interesovali Robert de Niro i Silvester Stallone.

Josip Broz Tito je za ¾ivota bio inspiracija domaæih reditelja. Najpoznatiji filmski Titov lik je onaj koga je zaigrao glumac svjetskog glasa, sjajni tumaè ¹ekspirovih likova, Rièard Barton. Posle Titove smrti je najpoznatiji film o njemu, sa prijatnim humorom pra¹kog uèenika Gorana Markoviæa, Tito i ja. Pamti se i dokumentarni projekt Tito po drugi put meðu Srbima, ®elimira ®ilnika. Zatim sledi manje-vi¹e duga ti¹ina, da bi iznenada, ove godine, poèela da se rade tri dokumentarna filma, potpuno razlièitih filmskih stvaralaca u Srbiji i Hrvatskoj.

Lordan Zafranoviæ, reditelj koji ¾ivi u Pragu, a kreæe se poslednjih godina na relaciji Prag-Zagreb-Beograd i koji priprema dokumentarac o Titovim ljubavima, ka¾e da Tito mo¾e da bude komercijalni svetski brend:

Jer je ostavio odreðeni historijski trag. Ima zanimljiv ¾ivot za film. I De Niro i Stanlone su ¾eljeli da naprave film o Titu.

Otkuda toliko interesovanja za Tita u 2006. godini - pitali smo hrvatskog reditelja Antuna Vrdoljaka, koji takoðe najavljuje dokumentarac o Titu:

Da su stari Egipæani imali kinematografiju, najveæi broj filmova bi bio o poplavama Nila.

Na primedbu da neki sumnjaju da Titom mo¾e objektivno da se bavi èovek koji je otvorio ¹ampanjac na vest o njegovoj smrti i da mu zato treba zabraniti snimanje tog filma, Antun Vrdoljak je reagovao:

To su se stare prdonje naljutile.

Kakav æe Tito biti u filmu Lordana Zafranoviæa?

Tek kada film bude gotov, zajedno sa vama æu znati kakav je Tito. U svakom sluèaju, on je moj heroj.

Autor Okupacije u 26 slika, Lordan Zafranoviæ, o svom projektu, intimnoj prièi o Titovim ljubavima:

Imamo veæ impozantan broj izjava ljudi koji su mu bili jako bliski i koji su nam izgovorili neke stvari po prvi put. Jara Ribnikar je dala jedan izuzetan iskaz, dosta intiman i lijep, pun atmosfere. To su sve slike na sliku. Gospoða Latinoviæ, posljednji pre¾ivjeli ¹panski borac, jedna izuzetna liènost, nam je dala svoj iskaz. Izuzetan intervju nam je dala i ¾ena Borisa Kidrièa, Zdenka Kidriè, koja ¾ivi u Ljubljani i ima 97 godina.

Antun Vrduljak, zagrebaèki reditelj, na vest da Lordan snima film o Titovim ljubavima, ka¾e:

To je zanimljivo.

O svom projektu, Vrdoljak nije bio previ¹e raspolo¾en da govori:

Ja sam èovjek od zanata i tek kada dobijem jedan materijal sagledam ¹ta ide uz ¹ta.

Prvi projekt o Titu je onaj koji je veæ delimièno emitovan na RTS-u i koji je izazvao razlièite reakcije, dokumentarni serijal Tito, crveno i crno, beogradskog reditelja Miæe Milo¹eviæa. Taj serijal izazvao je burne reakcije, posebno u susednoj Bosni i Hercegovini, gde je emitovan na Federalnoj Televiziji. Mlaði gledaoci na Internetovim forumima su pozitivno govorili o emisiji, a negativno o Titu, a stariji su protestovali zbog izjednaèavanja partizana i èetnika, a ne zbog Tita, ka¾e urednik dokumentarnog programa Federalne Televizije Bosne i Hercegovine, Vladimir Biliæ:

Znamo kakav je stav obiènih ljudi u Bosni i Hercegovini o Titu i o svemu onome ¹to je on uradio – izuzetno pozitivan. Kada smo gledali materijale koji su pripremljeni i uraðeni iz prve tri emisije, a na jesen trebaju da budu jo¹ tri, zakljuèili smo da bi ipak trebao da se vidi nekakav drugi stav, da se vidi kako i na koji naèin, u nama susjednim zemljama, tretiraju tu izuzetnu liènost.

Urednik Dokumentarnog programa RTS-a, Bo¾idar Nikoliæ, o motivima da se u 2006. godini razlièiti autori bave lièno¹æu Tita:

Mislim da ne mo¾e niko da se vrati svom identitetu, a da ne poðe od Tita. Jedino ne znam da li autori koji se time bave oseæaju puls vremena, ili su oni kao pojedinci do¹li do tog saznanja.

Da li je do¹lo vreme da se bez strasti govori o liènosti koja je obele¾ila XX vek na Balkanu? Na to pitanje dva beogradska istorièara, Branka Prpa i Milan Protiæ, razlièito odgovaraju:

Opet imamo posla s nekim novim falsifikatom i jednom novom ideologizacijom jedne nauène discipline koja nije u funkciji ljudskog znanja, nego je u funkciji dnevne politike.

To nije nikakvo iznenaðenje za mene jer je taj èovek obele¾io jednu epohu, bez obzira da li æe ocena o njemu biti pozitivna ili negativna. Èovek koji je apsolutno vladao gotovo pola veka, èija je politièka karijera trajala gotovo 70 godina, svakako da privlaèi pa¾nju istorièara i umetnika, tako da me to ni¹ta ne èudi.

Lordan Zafranoviæ autor je Okupacije u 26 slika, filma u kome se ¾estoko obraèunava sa usta¹ama. Antun Vrduljak je autor drame Duga, mraèna noæ koja je inspirisala jednog novinskog autora da napi¹e: Taèno locira zlo u jugoslovenskom totalitarizmu, a to zlo je ho¹tapler tipa Tito. Treæi autor je Miæo Milo¹eviæ, poznat po komedijama lakog tipa Tesna ko¾a. Da li iz autorskih radionica, tri potpuno razlièita reditelja, mogu izaæi potpuno razlièiti pogledi na èoveka koji je obele¾io XX vek na Balkanu?

Bo¾a Nikoliæ, urednik Dokumentarnog programa RTS-a:

Èini mi se da æe svi uraditi sliène filmove. Ne verujem da æe u jednoj sredini biti uraðen neki film koji æe da bude apoteoza Tita, a u nekoj sredini film koji æe govoriti sve najcrnje o njemu. Mislim da æe to biti vrlo izbalansirani filmovi. Ako odbacimo neke specifiènosti, mislim da æe projekti dosta slièiti.

Milan Protiæ, istorièar, malo je uzdr¾anji:

Videæemo kako æe to da izgleda. Mo¾e da bude vrlo zanimljivo i vrlo provokativno, ukoliko bude uraðeno na jedan slobodan naèin.

http://www.nwbih.com/news.cgi?ref1=593

[philoserbiana]

pratim ovaj serijal,vrlo je zanimljivo moram priznati 

[dirigent]

Tito je velika licnost istorije 20. veka . Umeo je Jugoslaviju da pozicionira politicki na pravo mesto i pravo vreme.
    negde od 1985-1995 u vreme nacionalnog osvescivanja pljuvali su ga najzesce, ali sa neke distance moze se reci da je bio nas najuspesniji politicar , i jedna licnost koja moze da stane rame u za rame sa velicinama poput De Gola , ili Kenedija.

     Titova vlast je imala odredjene crte diktature , pogtovu prema klasnim neprijateljima (goli otok) , ali kao licnost imao je postovanje i crvenih i reakcionara.

      Ono sto je ljude plenilo je sama njegova pojava. Imao je besprekorno drzanje , profinjen ukus , hedonista u svakom pogledu.

       Moja majka mi je pricala , na primer kada se slikao sa norveskim kraljevskim parom. Oni lepi i nasmejani , ali izgledaju ko neki sporedni likovi pored Tita u marsalskoj uniformi.
        Njegove turneje po nesvrstanim zemljama do kojih je putovao svojom ogromnom jahtom su nesto nezapamceno. Gledao sam snimke njegovog doceka negde u Indiji gde izlazi iz jahte , crvenim tepihom ide do otvorene limuzine i sa indijskim predsednikom prolaze kroz grad , a gomile ljudi ih zasipaju cvecem i masu nasim zastavama...
        Na njegovu sahranu dosli su SVI iz celog sveta i to na najvisem nivou.

   Toliko od mene za pocetak , ima ovde mnogosta zanimljivo u ovoj temi , a nadam se da ce profesor Adonis malo da pridoda i pripomogne.

[Vampire 666]

...bilo-ne ponovilo se...toliko je s***o zemlju Srbiju da ce posledice njegove antisrpske politike osecati i nasi praunuci...inace emisija je prilicno dobra...dosta je objektivna i krajnje skromno nasminkana...

[darusaz]

Bilo i ponovilo se. A 5. oktobar i njegovo nasledje se ne ponovili!

E da je danas nama jedan Tito....

[Bred]

...bilo-ne ponovilo se...toliko je s***o zemlju Srbiju da ce posledice njegove antisrpske politike osecati i nasi praunuci...inace emisija je prilicno dobra...dosta je objektivna i krajnje skromno nasminkana...

Da, bojim se da sa ove distance mozemo to reci. Ali ono sto me zapanjuje jeste sto niko ko je bio na vlasti od Srba u to vreme nije mogao da pretpostavi ovakav razvoj dogadjaj. Cini mi se da su za vreme Tita najvise suprimirani bili Srbi. Pa kad je sa Milosevicem poceo da se budi i srpski nacionalizam, onda su poceli problemi.
Bas gledam danas na B92 emisiju dokumentarnu o raspadu Jugoslavije, u kojoj se sa prilicno lose govori o budjenju srpskog nacionalizma, posebno na Kosovu i posebno otkad je Milosevic rekao onu cuvenu recenicu.... 

[darusaz]

Да ли ће поново један државник ове земље стајати овако раме уз раме са председником САД?

Сахрану друга Тита је надмашила само сахрана Папе пре коју годину. Окупило се више државника, али је ипак та сахрана била 20ак година касније.

А сада мало умјетности!  Ја увек на ову песму о другу Титу само што не заплачем. Аутор текста је непознати борац по надимку "Миле".

Ко је Тито?

Мачванска поља и босанско стијење,
Јунака на Дрини и гнијездо скрито,
Облаке на Церу и личко камење,
Питај их-- Ко је Тито?

Завејана поља, уморне војнике,
И гробове сиве, спомен Зеленгоре,
И кршеве голе Козаре и Лике,
Питај их-- Ко је Тито?

Тито је једина нада и уз нас
И то је задњи осмех умирућег борца
И леден поздрав по највишој класи
Крај крвавог борца.

Тито је огањ од наших рафала,
Пламени јауци крај бункера швапских,
Тито је име великог Марсала
Свих кршева наших.

Тито! То је Тито!

[Vampire 666]

Bilo i ponovilo se. A 5. oktobar i njegovo nasledje se ne ponovili!

E da je danas nama jedan Tito....

Pa da se ponovi od srbije bi ostao samo uzi centar Beograda, a aj bi od svog sela do Kumodraza morao preci nekoliko drzavnih granica...titokratija je dobro donela samo komunistickim poltronima koji i dan danas uzivaju u onome sto je pokradeno mojoj porodici i desetini hiljada drugih porodica...a unistavanje najkvalitetnijih srpskih ljudi od 1944 pa nadalje je tek posebna prica...svako ko priziva ponovo titokratiju ili je apsolutno neobavesten ili spada u onu klasu koja je zivela i danas uziva plodove ispijanja duse i krvi svega uspesnog i dobrog u Srbiji... a tek odnos prema SPC koja je uspela da prenosi kulturno nasledje vise od 500 godina pod Turcima, a umalo poklekla pred crvenim zlom...toliko ima protivargumenata tvojoj tezi da tri foruma ne bi bila dovoljna da se sve taksativno navede...

[dirigent]

Ja ne govorim o Titokratiji , vec o vrednosti jednog coveka i njegovom uticaju na zbivanja svetskih razmera.
         A i ta Titokratija kako kazes je imala svoje neke zakone kako god da se nama cinilo nazadno ustrojena. Nije bilo kriminala , korupcija je bila mnogo manje izrazena , vise se radilo o partijskom protekcionizmu i prilicno se dobro borila protiv nacionalizma svih jugoslovenskih naroda.
         To sto su Srbi bili veci komunisti od svih , to je nas izbor , a ne Titovo nametanje.
         

[darusaz]

Мудро речено. 

Ja ne govorim o Titokratiji , vec o vrednosti jednog coveka i njegovom uticaju na zbivanja svetskih razmera.
         A i ta Titokratija kako kazes je imala svoje neke zakone kako god da se nama cinilo nazadno ustrojena. Nije bilo kriminala , korupcija je bila mnogo manje izrazena , vise se radilo o partijskom protekcionizmu i prilicno se dobro borila protiv nacionalizma svih jugoslovenskih naroda.
         To sto su Srbi bili veci komunisti od svih , to je nas izbor , a ne Titovo nametanje.
         

[Vampire 666]

A kakve je to vrednosti imao Tito i koji je njegov uticaj na svetska zbivanja?

Pa nije bilo kriminala kad je sve država kontrolisala.Jedino su Srbi kažnjavani za 'velikosrpski hegemonizam'.

[Wlada]

То што је СФР и ФНР Југославија била мало изнад стандарда источне Европе, а мало испод стандарда западне Европе може се захвалити само САД која је давала бесплатне кредите са циљем да се од Југославије направи излог за Мађаре, Румуне, Бугаре, Чехословаке, Пољаке и остале народе који су били чланови Варшавског пакта, а нису били чланови СССР-а.
Ми смо били пример државе коју САД спрема за горенаведене земље.

Тито је био ходајући кич свога времена а његов пример хедонизма може да се сврста у уџбенике испод питања:
Како је то када се једном непросвећеном човеку да држава на доживотно управљање?

А шта је његова диктатура донела добро?

Сви су завршавали факултете на рачун државе. Сви!! Па није факултет за свакога.
Зато данас има много непрофесионалаца са завршеним високим образовањем.
Индустријализовао је земљу на рачун пољопривредних добара, па кад нам је пропала индустрија (због горенаведених непрофесионалаца, нерадника и неулагања у исту) нашли смо се у чуду када смо видели да је све пропало.

Још једна ствар! Не може бити добра власт она која протерује своје грађане (пре свега мислим на краља), и она власт која кажњава неистомишљенике (Голи Оток).

[Bred]

Jedino su Srbi ka�njavani za 'velikosrpski hegemonizam'.

Ja bih radije rekao-utuckivani.

Сви су завршавали факултете на рачун државе. Сви!! Па није факултет за свакога.
Зато данас има много непрофесионалаца са завршеним високим образовањем.
Индустријализовао је земљу на рачун пољопривредних добара, па кад нам је пропала индустрија (због горенаведених непрофесионалаца, нерадника и неулагања у исту) нашли смо се у чуду када смо видели да је све пропало.

auuuuuuu, ne prestajes da me sokiras
Jedino sto je bilo dobro jeste upravo to-jednako pravo na obrazovanje i to obrazovanje besplatno! Svakom je data sansa da studira, a sad da li ce fax zavrsiti to je druga stvar. Opasna generalizacija.
Drugo, sto se Titu mora priznati jeste da je izgradio Jugoslaviju posle II svetskog rata, da spomenem samop da je tada struja dosla do skoro svakog mesta bez obzira koliko ono malo izabaceno bilo. .

[Darker]

I danas apsolutno svako (ko je vredan) ima pravo na besplatno studiranje Samo ¹to je posle tih studija veæi procenat pravih profesionalaca dakle prièam o proseku ui tu se sla¾em sa wampom.
Ne bih se udubljivao u temu...

[dirigent]

Тито је био ходајући кич свога времена а његов пример хедонизма може да се сврста у уџбенике испод питања:
Како је то када се једном непросвећеном човеку да држава на доживотно управљање?

  Prica o Titu kao malom Jozi koji je rodjen u Kumrovecu i sankanju na drvenom kotlicu jer nije imao para za sanke je izmisljena.

    Tito je jos kao mlad jako dobro jahao i znao da svira klavir.
    Klavir nisu svirali golobradi seljaci iz Kumroveca.

    Pored svega imao je vrhunski ukus za dobra jela , dobru garderobu i luksuze svake vrste, sto se ipak razvija od malih nogu.
    (Daj dziberu gomilu para , kupice najskuplje , ali ce opet birati najkicastije.)
   
     Prema tome on sigurno potice iz aristokratske porodice, a prica koju mi znamo je izmisljena. Tetka moga komsije je Tita videla 1944 oktobra meseca kako drzi govor u Beogradu na hipodromu povodom oslobodjenja. Covek je pricao na jeziku koji je bio vise ruski no srpski.
     A to sto je poljoprivredu zapostavio na racun industrije, mislim da je korak napred do 1960 imali smo ogromni privredni zamah , posle se stagniralo.
     Pogledaj ko mu je dosao na sahranu ... sta bi tek bilo da nije bio hodajuci kic svoga vremena kako si se izrazio...