Fizièka aktivnost podmlaðuje

[Bred]

Fizièka aktivnost mo¾da predstavlja kljuè produ¾ene mladosti, pokazala je studija, obavljena na londonskom Kraljevskom koled¾u.

Istra¾ivanje, sprovedeno na 2.401 paru blizanaca, pokazalo je da su fizièki aktivni ljudi i do devet godina biolo¹ki mlaði nego njihovi neaktivni vr¹njaci, dok "sedeæi naèin ¾ivota" izgleda ima bitnu ulogu u procesu starenja, izve¹tava Rojters.

Pokazalo se da se dejstvo fizièke aktivnosti oèituje na telomerima - strukturama koje ¹tite DNK hromozoma. Mnoge ranije studije ukazale su da se telomeri vremenom skraæuju, ¹to je indikacija da æelije stare ili umiru.

U britanskoj studiji iz organizma ispitanika izdvojeni su uzorci DNK, koji su pokazali da oni koji su fizièki aktivniji imaju du¾e telomere.

"Nije stvar u tome da se napravi krug oko kvarta. Treba se preznojiti", ka¾e Tim Spektor, profesor genetièke epidemiologije, koji je vodio istra¾ivanje.

Ustanovljeno je da su ljudi koji se bave malo ¾ustrijom fizièkom aktivno¹æu tri sata nedeljno biolo¹ki devet godina mlaði od svojih vr¹njaka koji se nedeljno "tro¹e" samo 15 minuta.

Jedan i po sat umerene fizièke aktivnosti nedeljno obezbeðuje èetiri godina mlaðe telo. Pri tom u obzir su uzeti i faktori kao ¹to su telesna te¾ina, pu¹enje, ekonomski status i fizièka aktivnost na poslu.

Spektor istièe da nalaz njegovog tima nameæe logièki zakljuèak da manja fizièka aktivnost poveæava rizik od bolesti koje su uèestalije u starijim godinama, kao ¹to su srèana oboljenja, dijabetes i rak.

To ¹to su prouèavani parovi blizanaca predstavljalo je jedinstvenu priliku da se prouèi uticaj fizièke aktivnosti na ljude istog ili sliènog genetskog sklopa i porekla, istièu londonski struènjaci.

Nije sasvim jasno kako to fizièka aktivnost ima podmlaðujuæi efekat, ali istra¾ivaèi veruju da ona na neki naèin ¹titi od prirodnog procesa koji se naziva oksidativnim stresom, a karakteri¹u ga o¹teæenje i ubijanje æelija.

b92

[BK]

Telomere
Telomere su ponavljajuæe sekvence DNK, koje se nalaze na krajevima linearnih hromozoma. Njihova du¾ina predstavlja biomarker ili mitotski sat za starost æelije. Skraæivanje telomera je mehanizam koji ogranièava kapacitet deobe æelije, a du¾ina telomera je kriterijum koji odreðuje ulazak u æelijsku starost. Prilikom svake æelijske deobe telomere se skraæuju uz gubitak od 50 do 100 terminalnih nukleotida. Do skraæenja telomera dolazi usled nesposobnosti DNK polimeraze da replicira zavr¹ni deo hromozoma. Skraæivanje telomera mo¾e da bude kompenzovano uz pomoæ ribonukleoproteinskog enzima - telomeraze, koji dodaje ponavljajuæe sekvence telomere krajevima hromozoma. Vi¹eæelijski organizmi konstitutivno eksprimiraju telomerazu u germinativnim æelijama i tumorskim æelijama, dok je u somatskim æelijama nema. Ne postoji uvek jednostavna korelacija izmeðu prisustva aktivnosti telomeraze, du¾ine telomere i dugog proliferativnog potencijala.
Postoji vi¹e studija koje povezuju skraæivanje telomera sa starenjem in vivo. Reaktivacija telomeraze odreðenih æelija èoveka u kulturi produ¾ava njihov replikativni vek preko normalne granice (35). Pri tome, ove æelije, koje su uèinjene besmrtnim, imaju iste fenotipske osobine kao i normalne, netransformisane æelije (36). Takoðe je pokazano da se CD28− T-æelije, koje imaju skraæene telomere i smanjen proliferativni kapacitet, nakupljaju sa godinama (37). Interensantno je da u nekih vrsta mi¹eva telomere ostaju veoma duge tokom èitavog ¾ivota, ¹to sugeri¹e da su mi¹ije æelije manje osetljive na skraæivanje telomera nego æelije ljudi. Konstruisani su i mi¹evi sa ciljanom delecijom gena za telomerazu (telomerase-knockout), koji u prvih pet generacija nisu ispoljili fenotip karakteristièan za normalno starenje (38).
Zbog svega ovoga jo¹ uvek ostaju otvorena brojna pitanja. Na koji naèin du¾ina telomere mo¾e da signalizira ulazak u starost? ©ta se meri: du¾ina najkraæe telomere, srednja du¾ina telomere ili ukupan broj ponavljajuæih sekvenci telomera? Kako se ¹alje signal i koji su putevi odgovora? Danas je te¾i¹te istra¾ivanja prebaèeno na identifikovanje faktora koji reguli¹u aktivnost telomeraze u æelijama nono3ra. LaBranche i saradnici (39) su opisali jedan potencijalni faktor - UP1, proteolitièki fragment heterogenog nuklearnog riboproteina A1, koji se specifièno vezuje za ponavljajuæe sekvence telomera i asocira se sa telomerazom, ¹to sugeri¹e da UP1 mo¾e da bude direktno ukljuèen u biogenezu telomera.
CITOGERONTOLOGIJA
Prof Dr ®ivana Miliæeviæ
Institut za histologiju profesor Dr Aleksandar Ð. Kostiæ