Ni trave nisu bezopasne

[Bred]

Veæina laika smatra da su lekovite trave potpuno bezopasne za organizam i da su, svakako, bolje od sintetièkih tableta. Da li je ba¹ tako? Nema nikakve sumnje da je delotvornost fitoterapije proverena tokom vekova. Ali, u praksi savremena „hemija“ mo¾e biti potpuno ne¹kodljiva dok su mnoge travke uzete bez konsultacije sa struènjakom veoma opasne.


Istine i zablude
Mit br. 1: Biljke su bolje od tableta jer sadr¾e mno¹tvo komponenta

Koktel od razlièitih komponenata pored oèiglednih pluseva ima i odreðene minuse. Lekovite materije u travama nisu uvek prisutne u idealnoj koncentraciji, èak i ako potièu iz dve biljke koje su rasle jedna kraj druge na istoj livadi. Ako su trave ubrane u razlièitim regionima, razlika u lekovitim svojstvima mo¾e biti znatna.

Mit br. 2: U lekovitim travama nema nikakve hemije

Pre nekoliko vekova zaista je bilo tako. Ali danas, zbog kru¾enja materije u prirodi i prekomerne upotrebe pesticida i herbicida, u lekovitim biljkama se nagomilava mno¹tvo ¹tetnih supstanci.

Mit br. 3: Trave ne izazivaju alergiju

To uop¹te nije taèno. Danas svaki peti èovek pati od polinoze, alergije na cvetni prah. Svima je poznato lekovito dejstvo propolisa, ali su neki ljudi osetljivi na taj preparat.

Mit br. 4: Po¹to lekovite biljke imaju blago dejstvo, mogu se koristiti u du¾em vremenskom roku

To je velika zabluda. Ukoliko se jedan biljni preparat koristi dugo, organizam se na njega navikava, pa lekovito dejstvo prestaje. Struènjaci stoga savetuju da se biljni preparati periodièno menjaju, u proseku na svake tri nedelje. Neke biljke nisu pogodne za dugotrajno leèenje jer se nagomilavaju u organizmu i imaju negativno dejstvo.


Opasne biljke
Neke lekovite biljke sadr¾e otrovne supstance, pa ih treba primenjivati s maksimalnim oprezom. U otrovne biljke spadaju divlji ruzmarin, pelin, bela imela, rosopast, paprat i mnoge druge. Spisak ¹tetnih biljaka stalno raste. Tako je u struènoj literaturi nedavno objavljena lista trava opasnih za jetru. Tu su, na¾alost, nabrojane i tako poznate biljke kao ¹to su podbel koji se koristi kao sredstvo protiv ka¹lja i valerijana koja se od davnina koristi protiv nesanice.

Ali, èak i neotrovne lekovite biljke mogu imati niz ne¾eljenih dejstava. Recimo, sok od sve¾ih listova aloje ne sme da se uzima ukoliko pacijent ima upalu be¹ike i bubrega, hemoroide i jaka menstrualna krvarenja.

Ginseng (¾en¹en) se ne preporuèuje osobama koje pate od visokog krvnog pritiska, nesanice i poveæane nervne napetosti.

Kantarion ne sme da se uzima u sluèaju visoke temperature i visokog pritiska.

Borovnica mo¾e da izazove tegobe kod osoba s èirom na ¾elucu i dvanaestopalaènom crevu.

Crni luk mo¾e da poveæa tegobe pacijenata s bolesnim bubreziima, jetrom i ¾elucem.

Ren i beli luk ne prijaju bubrezima i sluzoko¾i ¾eluca i creva. Zato ih ne treba jesti u sluèaju hroniènih upalnih procesa organa za varenje i bubrega.

CDC/JS
blic

[Adonis_Vernalis]

Upravo zbog svega ovoga jedva èekam da poène sa radom reformisan fakultet, u okviru kojeg æe postojati predmet izveden iz Racionalne fitoterapije koja se praktikuje u Nemaèkoj i zemljama nemaèkog govornog podruèja, kao i u Italiji... praktièno, celoj EU...

Ali se naje¾im kada proèitam reè... trava... jer bazdi na travarstvo, sa kojim farmaceuti, buduæi da slu¹aju i pola¾u farmakognoziju, nemaju nikakve veze... Upravo to je razlog za¹to je svojevremeno sa Medicinskog fakulteta proterana Materia Medica... koko¹ije no¾ice i ostale vraèke... Koliko bi nam lak¹i posao bio da lekari nisu odluèili da bace lekovito bilje. Sada moramo da im ga vratimo! Ko hoæe da mi pomogne?

[Bred]

Ovaj text sam i objavio jer sam se nadao da cete ga vi procitati. Ono sto me interesuje jeste da li je sve sto je gore napisano i  tacno?

[Coolgemini]

Slazem se...Nekada dok je farmacija bila u sklopu medicine postojala je i jaka uzajamna saradnja,a i sam uspeh medicine je bio veci..znam da su lekari u svojoj edukaciji imali obavezno prepoznavanje i izucavanje lekovitih biljaka i da su morali znati osnove fitoterapije...sada se to dosta izmenilo i smatram da bi bilo bolje prednost dati prirodnim potencijalima nego sintetici..So,let's deal with medicine

[rade]

Ponekad prirodni materijali nisu dovoljno cisti i pre izazivaju alergijsku reakciju kod coveka nego neke sintetske supstance.
Statisticki je vise ljudi umrlo od lose "trave" nego od cistog i kvalitetnog kokaina (naravno ako nije over dose), prilikom prvog uzivanja istih   

[Coolgemini]

he,he...sto se kokaina tice,onda stvarno treba da bude cist...a i ne izaziva alergijske reakcije,slazem se

[vladimir]

Matori, gde nadjoste bas te primere!
Poenta je u skrivenom i neiskoriscenom potencijalu fitoterapije, a ne u tome da li je prirodni narkotik bolji od sintetickog.  Nijedan nije dobar!!!!

Cinjenica je da se kod nas sve leci antibioticima i za najobicniju prehladu ljudi , cesto i bez posete lekaru, na svoju ruku piju lekove.A posle se cude kako im kod jakih infekcija ne deluju antibiotici!
Bilo bi dobro da se biljni medikamenti vise koriste za "bezazlenija" oboljenja i da se vise paznje posveti poboljsanju imunoloskog statusa organizma uz pomoc istih , a pre svega da se sprovodi zdrava ishrana i zdrav nacin zivota.Onda ce mnogo manje biti potrebna sintetika za lecenje bolesti.

[rade]

Dobro mladi, kako ti kazes.   

Hteo sam samo reci da prirodno ne znaci i da je bolje tj da nema stranih efekata. U knjizi Racionalna fitoterapija lepo stoje dokazi za najcesce korisceno bilje u Nemackoj, Francuskoj i SAD-u, pa i sire, kroz veliki broj klinickih studija, gde jasno pise koji su nus efekti nogih droga biljnog porekla. Nista nije bezazleno.
Hrana je veoma bitna, ali domaca, neprskana, zdrava i prava sa ukusom i bakinom neznom rukom.............  :loptica :loptica :loptica

[Adonis_Vernalis]

Ovaj text sam i objavio jer sam se nadao da cete ga vi procitati. Ono sto me interesuje jeste da li je sve sto je gore napisano i  tacno?

Prete¾no jeste. E, sada se verovatno oèekuje da ja ovde ostavim seriju radova posveæenih interakciji hrane i lekovitog bilja, sintetskih lekova i lekovitog bilja, kao i bilja i bilja... Hm, ako je tako, onda me èeka te¾ak posao. Veæinu poznatih interakcija i ne¾eljenih dejstava mi na farmakognoziji proturimo kroz aktuelna predavanja. Trebalo bi sada to sve sistematizovati i objaviti na forumu. Pa, neka vam bude. Ali budite strpljivi...

[vladimir]

KAko ono kazu Kinezi:"Put od 1000 milja pocinje jednim korakom." ...

[Bred]

Adonise, to! Ako vam treba pomoc, javite se,
A sad sto se tice teme...Citao sam u novinama da ce se kod nas polako sa medikamentozne, koja je gotovo iskljucivo zastupljena u danasnjoj medicini, sve vise prelaziti na fitoterapiju kao sto se to radi u zemljama EU.

[rade]

EU broji 25 èlanica, a svega 2 imaju dobro razvijenu fitoterapiju - Nemaèka i Francuska.
Svega nekoliko biljaka je zaista u top ten na svetu i Evropi sa uzgajanjem, proizvodnjom, prodajom i dobiti. Ginkgo, kantarion i ¾en ¹en ubedljivo vode sa profitom i upotrebom.
Gotovi lekovi, generici, sintetika je jo¹ uvek vodeæa i biæe. Jednostavno postoje neke situacije gde bilje ne poma¾e, a potrebno je brzo dobiti efekat. 
No, ja jesam za bilje, ali oprez, od koga, kako i na koji naèin.
Ako niste znali recimo kantarion utice na enzime u tankom crevu, cidu creva i jetri koji su odgovorni za mnoge metabolièke procese kako hrane tako i drugih lekova. Induktor je 3A4 izoenzime citohroma....................itd. Koliko ljudi de na moru sunèa i ma¾e sa maslinovim uljem koje sadr¾i hipericin iz kantariona, iako je svugde u literaturi napisana fotosenzitivnost kao oprez i moguænost nastanka alegrijske reakcije.
Ginkgo je recimo dosta polularan kod nas (iskustvo iz apoteke u toku sta¾a), ali je problem ¹to isti taj Ginkgo koriste pacijenti koji zbog smanjenja agregacije trombocita piju aspirin, koji sa Ginkgom izaziva kao nus pojavu pucanje perifernih krvnih sudova sto je ponekad fatalno. Zavisi od doze i stanje organizma. To lekari ne govore. Iasto je i sa varfarinom. Problem je sto se ne poklanja mnogo pa¾nje pacijentu. Ako se jo¹ uzme u obzir da je kinetika leka u organizmu starijih osoba >65 god znatno usporena, dobijamo jo¹ drastièniju sliku sukoba Ginkga i nekih lekova u organizmu.
Koja je kafa zdravija - turska sa talogom ili nescaffe smuæena? ©ta mislite? 

[Adonis_Vernalis]

Neka to bude nova tema jednog diplomskog rada... Biæe eksperimentalan, a eksperiment æe se sastojati u heuristièkom prekopavanju MedLine i ostalih dostupnih nam baza podataka... Zainteresovani?