Kapitalizam=egoizam?

Started by Darker, 09-02-2008, 16:23:19

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Darker


Egoista na¹eg doba
Egoizam se u dana¹njem vremenu ispostavio kao jedno od najjaèih oru¾ja u borbi za sopstvenu promociju, bogaæenje, uspeh i dru¹tveno priznanje. U pitanju je gomilanje ogromne unutra¹nje energije koja se ispoljava kao najveæa strast. Meðutim, ono ¹to sledi u sluèaju uspeha i neuspeha na kraju je isto: razarajuæe nezadovoljstvo

Goran Mila¹inoviæ

ESEJ

U dana¹nje vreme svedoci smo svih vidova egoizma, od prekomernog zgrtanja do bespo¹tedne borbe za ulazak u ono ¹to se naziva intelektualnom elitom dru¹tva. Istovremeno nema nikakvog ili barem dovoljnog upozoravanja kako svaki egoizam vodi daljem otuðivanju i usamljivanju pojedinaènog èoveka koje uvek na kraju proizvodi duboko nezadovoljstvo i neizbe¾no oseæanje praznine, izgubljenosti i nesreæe.

Tinejd¾eri danas sede u kafiæima, svako sa svojim vokmenom ili ispred kakvog raèunarskog ekrana, i ne zanima ih niko od vr¹njaka pored njih. Mladi ljudi sa dobrim zaposlenjima neæe da sklapaju brakove i ne ¾ele porodicu niti podizanje dece: mladiæe ne zanimaju devojke, devojke ne zanimaju mladiæi. Jedni i drugi ¾ele ¾ivot samo po meri svojih potreba. Dobro situirani podi¾u ograde oko svojih poseda na kojima kaèe table sa smrtonosno upozoravajuæim natpisom no trasspassing i smatraju kom¹ije najveæim neprijateljima. Ljudi pro¾ive ¾ivot u savremenim spratnicama, a da se meðusobno nikada ne upoznaju i sa veæinom nikada ne pozdravljaju. Jo¹ gore, poslednje tendencije obrazovnog sistema u svetu govore o razbijanju razreda u osnovnim i srednjim ¹kolama koji su oduvek bili prva socijalizacija i navikavanje na ¾ivot u zajednici – decu u buduænosti èeka individualno uèenje ili uèenje u malim „interesnim“ grupama.

Motivacija po Nièeu

Ove slike nisu vi¹e samo „privilegija“ zapadnih dru¹tava koje smo upoznavali kroz holivudske filmove ili savremenu amerièku literaturu nego se sve vi¹e vide i prepoznaju i kod nas, posebno u veæim gradovima, i to – ¹to veæim, to vi¹e.

Sebiènost i egoizam imaju, verovatno, prirodnu, uroðenu osnovu i postoje oduvek. U skladu sa tim, mnogi su se, poput Nièea, javno rugali altruizmu, tvrdeæi kako bi on podrazumevao da nam je neko drugi va¾niji od samih sebi – ¹to je besmisleno. Egoizam shvaæen na ovaj naèin (psiholo¹ki egoizam) podrazumeva da je svako ljudsko delanje motivisano iskljuèivo liènom kori¹æu. I u onome ¹to se uobièajeno smatra altruizmom (na primer, oseæaj zadovoljstva nakon pomoæi prijatelju) moguæe je otkriti motiv sopstvene koristi (kroz pitanje da li je zadovoljstvo zbog pomoæi prijatelju bilo motiv ili rezultat pomoæi).

Meðutim, egoizam na¹eg doba – od kraja Drugog svetskog rata naovamo – nagla¹ava njegovu racionalnu, etièku dimenziju. Savremeno dru¹tvo proglasilo je da bi svaka individua trebalo da radi samo u korist sopstvene liènosti, èak i kada se to kosi sa interesima drugih. Promotori etièkog egoizma – a bilo je tu i pisaca, poput Amerikanke ruskog porekla Ejn Rend – uveravaju nas da bavljenje sopstvenim interesom, umesto tuðim, vodi u mnogo efikasnije dru¹tvo, a to æe onda biti dobro za sve. Naravno, za etièkog egoistu potrebno je da je samo on egoista, a da svi drugi nisu, jer to najbolje servisira njegov interes.

Prema tome, na pitanje trebaju li egoisti prijatelji, odgovor je: da! Ali samo oni koji omoguæavaju zadovoljavanje iskljuèivo njegovih interesa. Treba li mu ljubav? Odgovor je, takoðe, da! Ali onakva ljubav kakvom Rogozin „voli“ Nata¹u u „Idiotu“ – reè je o trenutnom pra¾njenju strasti bez ikakvog obzira, uva¾avanja i razmi¹ljanja o drugoj strani.

Predmeti egoizma na¹eg doba promenjeni su u odnosu na ranije. Zadovoljavanjem tzv. primarnih potreba (hrana, porodica, seks, skloni¹te), na sceni su materijalno bogatstvo, promocija na dru¹tvenoj lestvici, èast, moæ i znanje. Egoizam se u dana¹njem vremenu ispostavio kao jedno od najjaèih oru¾ja u borbi za sopstvenu promociju, bogaæenje, uspeh i dru¹tveno priznanje. U pitanju je gomilanje ogromne unutra¹nje energije koja se ispoljava kao najveæa strast. Meðutim, ono ¹to sledi u sluèaju uspeha i neuspeha na kraju je isto: razarajuæe nezadovoljstvo.

Lestvice ka vrhu dru¹tva

Savremenog egoistu lako je prepoznati. Njega karakteri¹e ne samo odsustvo svakog po¹tovanja i zanimanja za ljude oko sebe (paradigmatièna slika je èovek koji razgovara mobilnim telefonom dok je u dru¹tvu sa drugim ljudima), nego i gubitak zanimanja za svoje najbli¾e, porodicu i dom, ukoliko takvi u njegovom ¾ivotu uop¹te postoje (ili: ukoliko jo¹ postoje).

Beskrupuloznost i slepa snaga koju savremeni egoista ula¾e u borbi sa onima koje smatra konkurentima za najvi¹u poziciju u dru¹tvu nisu ni¹ta manje od postupaka Sofoklovog Edipa, prvoklasnog egoiste iz antièkog vremena. Takoðe, ni¹ta manje od bespo¹tednosti kojom se praèovek branio od divljih zveri. U stvari, egoista ima upravo takvo oseæanje: svi oko njega su zveri pa on onda ima pravo na sva sredstva u ostvarenju svojih interesa.

O egoizmu na¹eg doba ne treba misliti samo gledajuæi otvorene ili skrivene mafija¹ke obraèune u svetu novih biznismena. Jo¹ vi¹e, jo¹ malicioznije i strastvenije prisutan je u intelektualnom svetu. Varnice zla i reènik mr¾nje koji sevaju izmeðu onih koji su stigli ad astra i onih koji jo¹ nisu, a silno ¾ele, najèe¹æe su mutilantni neprincipijelni stavovi i uvrede ad hominem, ne libeæi se nièega, pa ni la¾i i prostakluka.

Danas je na sceni ogorèena borba egoista za uspeh i za vrh dru¹tva. Sam egoizam ne samo ¹to je najèe¹æe kori¹æeno sredstvo za ovu borbu, veæ je i jedan od najva¾nijih uzroka. Meðutim, svako dru¹tvo, a pogotovo ono koje se tek uoblièuje i nastaje, kao na¹e, neæe biti efikasno i dobro ukoliko ga veæinom budu saèinjavali nezadovoljni i nesreæni ljudi. Takoðe, neæe biti ni zdravo dru¹tvo jer hipertrofisani egoizam mo¾e da se posmatra i kao jedna vrsta mentalne bolesti. O tome bi svako od nas trebalo da razgovara sam sa sobom prilikom samoobja¹njavanja motiva i oèekivanih rezultata sopstvenih akcija.

Vlati trave u univerzumu

Mario Tomiæ, Upomoæ, digitalna fotografija
Koliko god delovale anahrono, danas bi nam, mo¾da, svima dobrodo¹le Fromove reèi o mentalnom zdravlju (u humanistièkom smislu) kao „ostvarenoj moguænosti da stvaramo i da volimo jedni druge“, a, takoðe, i reèi o cilju ¾ivota koji je „izdizanje iz ideje sopstvene grandioznosti i prihvatanje kako je svako od nas ovde najva¾niji u univerzumu i istovremeno nimalo va¾niji od muve ili vlati trave“.

Kada budemo bili u stanju da prihvatimo i usvojimo da su rad i kritièko i nepristrasno ocenjivanje rada (i iskljuèivo rada) – a ne sopstveni grabe¾ i nekritièna ambicija – jedine stepenice penjanja i sila¾enja lestvama dru¹tvenog polo¾aja, smanjiæe se tenzije izmeðu putnika prema zvezdama i biæemo na putu formiranja zdravog dru¹tva i sreænih ljudi. Takoðe i verodostojne i uticajne dru¹tvene elite. Egoizam, pogotovo etièki, ne mo¾e da nestane preko noæi, ali mo¾e da bude prepoznat i izolovan. A onda uèinjen nerelevantnim. Ili, kako predla¾e Lorens Hinman, barem umanjen do prihvatljivih granica koje omoguæavaju da delamo i ¾ivimo jedni pored drugih.       

Jedna od veæ prisutnih ideja o leèenju narastajuæeg egoizma na¹eg doba jeste grupna terapija (naizgled zdravih ljudi), poput one koja se sprovodi prilikom psihoanalitièkog postupka (naravno, sa iskljuèenim mobilnim telefonima). Zadivljujuæe je kako grupa ljudi i razgovor deluju stimulativno, inspirativno i lekovito na pojedinaènu liènost. Kako su u stanju da proizvedu u pojedincu empatiju i humanost. Kako uspevaju da izrode prijateljstvo i dobronamernost. Jer jedno je sigurno i va¾i za sva vremena: èovek èoveku treba mnogo vi¹e nego ¹to je „èovek èoveku zver“.

Goran Mila¹inoviæ
[objavljeno: 09/02/2008] Politika-Kulutrni dodatak