Staljinova arhiva æe biti digitalizovana i otvorena za javnost 2009.

[Bred]

Istra¾ivaèima sa Jelskog univerziteta je odobren pristup do sada neobraðenom arhivskom materijalu sovjetskog diktatora Josifa Visarionovièa Staljina. Vi¹e od dva miliona dokumenata predstavlja ogroman prozor u psihu èoveka koji je orkestrirao neke od naju¾asnijih zloèina dvadesetog stoleæa. Novootvorena Staljinova arhiva æe biti digitalizovana i otvorena za javnost 2009.

Staljinova lièna arhiva, koja je nedavno otvrena struènjacima izdavaèke kuæe Jelskog univerziteta, predstavlja novi uvid u privatni svet Josifa Staljina, koji je brutalno vladao Sovjetskim Savezom od 1929. do ’53. Kr¹ten kao Josif Visarionoviè D¾uga¹vili, da bi kasnije dobio nadimak «Èelièna pesnica», Staljin nikada nije pomi¹ljao da æe neko videti njegovu arhivu.

«Arhiva je poèela da se prikuplja ubrzo posle Staljinove smrti, poèev od dokumenata koje je on èuvao u svojoj daèi, kojima je pridavao poseban znaèaj», ka¾e ¹ef istra¾ivaèkog tima Jelskog univerziteta, D¾onatan Brent.

On dodaje da gotovo 40 hiljada dokumenata ilustruje naèin na koji je Staljin upravljao sovjetskim ¾ivotom na svim nivoima – od cene kobasica i raspodele eksera meðu fabrikama, do pitanja koja se tièu atomske energije i interkontinentalnih balistièkih raketa. Arhiva obuhvata i kopije rukopisa sa Staljinovim potpisom, od kojih su neke pisali njegovi suparnici - koje je diktator kasnije likvidirao. Jedan od primera je «Istorija bolj¹evièke revolucije» Lava Trockog.

collage«Na vrhu pojedinih stranica, Staljin je jednostavno napisao ’La¾ov, la¾ov’. Debelom olovkom, na mnogim stranama, precrtavao je delove materijala. Na drugim stranama, pa¾ljivo je podvlaèio i na marginama zapisivao svoje komentare onoga ¹to je Trocki napisao», ka¾e Brent.

On istièe da kolièina detaljnih komentara pokazuje da je Staljin vrlo pa¾ljivo analizirao ideje intelektualaca. Ipak, ako bi pomislio da bi neko mogao da mu ugrozi autoritet, Staljin ga je uni¹tavao, èak i one koje je najvi¹e cenio. Zbirka dokumenata obuhvata bele¹ke, privatna pisma, stenograme razgovora sa zvaniènicima Komunistièke partije i stranim dr¾avnicima, meðu kojima su amerièki predsednik Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Èerèil. Prema istorièaru iz Jela, Staljinova arhiva je najkompletnija zbirka materijala o diktatoru. Dokumentacija pokazuje da je Staljin 1938. svojeruèno pisao istoriju – kao autor «Kratkog kursa Komunistièke partije Sovjetskog Saveza». Ta revizionistièka knjiga se do sada smatrala zdru¾enim projektom partijskog Centralnog komiteta.

Dokumenti su decenijama bili zakljuèani u ruskoj predsednièkoj arhivi. Zabrana je skinuta 2005. Od 40 hiljada dokumenata, autor oko pet hiljada je sam Staljin. Diktator koji se dva puta ¾enio, nije ostavio ljubavnu prepisku, niti lièni dnevnik. Meðutim, napisao je deèju knjigu. Ona æe biti digitalizovana i objavljena 2009, zajedno sa ostalim liènim dokumentima. Objavljivanje Staljinove arhive je zajednièki projekat izdavaèke kuæe Jelskog univerziteta i ruskog Dr¾avnog arhiva savremene istorije. Baza elektronskih podataka æe omoguæiti istra¾ivanje i na engleskom i na ruskom jeziku.

voanews.com