Graðani postaju sve tolerantniji

[Bred]

Autor: Z. Lukoviæ |
Graðani postaju sve tolerantniji

U Srbiji se smanjuje broj osoba s patrijarhalnim, konzervativnim i tradicionalnim stavovima, a poveæava broj onih sa liberalnijim odnosom prema svemu ¹to je novo i drugaèije od nas. Vidljivo se poveæava broj ljudi koji postaju svesni i prihvataju razlièitosti, uz merljiv porast interesovanja za de¹avanja u svetu.

Ove promene su statistièki znaèajne i ukazuju na potencijalni pravac menjanja stavova i vrednosti graðana Srbije, ka¾e za "Blic" Nikola Goluboviæ, direktor istra¾ivanja "Mediana Adrije."
Naravno, demokratsku kulturu naroèito odlikuje duh tolerantnosti prema tuðim idejama i drukèijim politièkim idejama. Razume se, tolerantnost se ne sastoji u tome da se toleri¹u zlo, agresija i neèoveènost, veæ je tolerancija jasna kroz pa¾ljiv i odmeren stav prema gledi¹tima i pona¹anjima koja se razlikuju od sopstvenih. Drugim reèima, ka¾u sociolozi, ne polazi se od crno-belog ideolo¹kog stanovi¹ta po kome "istorija poèinje od nas", po kome smo "mi u posedu apsolutne istine i pravde, a sve drugo i razlièito mora biti la¾ i nepravda", i po kome svako "ko nije s nama, mora biti protiv nas".
Na¹e dru¹tvo, smatra Tatjana Milivojeviæ sa Univerziteta "Union", sa jednog kulturnog, epskog, borbenog obrasca, kroz spor proces prelazi u ne¹to drugo, novo i manje poznato.
- Ovaj narod je do¾iveo stra¹ne lomove i mi smo na neki naèin uleteli sada u tu globalizaciju gde se svi referentni okviri gube, gde postoji ekonomska nesigurnost o kojoj niko ranije nije dovoljno govorio, gde ljudi gube posao, ¹to znaèi da porodice trpe zbog toga ¹to oèevi i majke ne rade. Mi kao dru¹tvo jo¹ ne artikuli¹emo buduænost, mi za sada nemamo neku konkretnu viziju. Ako se ljudima govori kako treba da se nauèe toleranciji da bi u¹li u Evropu èiji smo deo geografski, onda je to nedovoljno. Mi kao dru¹tvo moramo da pronaðemo neki temelj, ne¹to konkretno o ideji tolerancije ili pojmovima koji su im srodni. Ne mo¾e nikada da bude dovoljno motivi¹uæe da mi budemo tolerantni samo zato da bismo bili Evropa - ocena je Tatjane Milivojeviæ.
Tolerancija znaèi trpeti, podnositi nekoga, i mi je moramo, ka¾e Milivojeviæeva, obogatiti i terminima dobronamernost, otvorenost, uva¾avanje i moramo je uèiniti konkretnom u ideji i emociji. Tolerantnosti i trpeljivosti je, kazuju podaci iz istra¾ivanja, ipak sve vi¹e u Srbiji. Èinjenica je da se nasilje i tolerancija pro¾imaju u svim dru¹tvima i nijedno dru¹tvo, bez obzira na nivo standarda i kvalitet ¾ivota, nije potpuno odmaklo od nasilja ka toleranciji. Èinjenica je da visina prihoda utièe na nivo tolerancije i spremnost da se uva¾e razlike, ali nije pravilo koje va¾i u svim sluèajevima.
- Liberalniji stavovi koji se evidentiraju u Srbiji nisu uvek propraæeni i tolerantnijim stavom prema dr¾avnim institucijama i verovanjem u bolje sutra. Graðani su podjednako zabrinuti, gotovo u identiènom procentu, zbog nasilja i kriminala u dru¹tvu. Godine 2002. taj procenat je iznosio 78,7 odsto, a 2007. godine je manji samo za 0,3 odsto - predoèava Nikola Goluboviæ.
Istra¾ivanje nesporno pokazuje da je velika zainteresovanost graðana za socijalne teme, pitanja i probleme. U tom kontekstu, jasno se uoèava tendencija porasta tolerantnosti i veæeg stepena uva¾avanja razlika nego pre nekoliko godina. Sociolozi smatraju da otvoreno suoèavanje s pro¹lo¹æu otvara jasnija evropsku, ali i svaku drugu perspektivu na dru¹tvenom i liènom planu.

Mesto ¾ene je u kuæi
Godina Procenat
2002. 24,8%
2004. 21,9%
2007. 15,7%

Ne oseæam se prijatno u dru¹tvu homoseksualaca
Godina Procenat
2002. nema
2004. 45,10%
2007. 40,65%

Po¹tovanje etièkih i verskih razlika
Godina Procenat
2002. 65,8%
2004. 71,8%
2007. 73,7%

Tradicionalizam
Godina Procenat
2002. 65,5%
2004. 65,0%
2007. 63,1%


blic

[Darker]

Pa naravno.
Mada, mnogo æe jo¹ vode Dunavom proteæi da bidsmo psihièki bili spremni za Evropske vrednosti... I ta tolerancija mora mnogo br¾e, mislim bolje i¹ta nego ni¹ta, ali ovo ni u kom sluèaju nije dovoljno