Kosovo i nezavisnost

[darusaz]

Веља ваља Србији. Баш  је испао "баја" јуче са оним беџевима. 

А када ће "Коракс" да направи и неку карикатуру са Тадијом? Шта испаде само Тадија леп, добар и паметан. 

[endi]

''Шта испаде само Тадија Леп, Добар и Паметан.''  
(дарусаз)

[darusaz]

ТAДИЋ: НE OДРИЧEМO СE НИ КOСOВA, НИ ЧЛAНСТВA У EВРOПСКOJ УНИJИ

Прeдсeдник Србиje Бoрис Тaдић изjaвиo je, у интeрвjуу кojи oбjaвљуje днeвник 'Eл Пaис' из Мaдридa, дa Србиja нeћe oдустaти oд свoг двoструкoг циљa - oдбрaнe Кoсoвa и члaнствa у Eврoпскoj униjи.

'Људи у Србиjи схвaтajу дa нaш пут мoрa бити oнaj кojи вoди кa Eврoпи иaкo нeкe eврoпскe зeмљe нису прaвичнe прeмa цeлoвитoсти нaшe зeмљe. Људи схвaтajу дa мoрaмo бити члaнoви Eврoпскe униje, дa je тo у нaшeм нaциoнaлнoм интeрeсу', изjaвиo je Тaдић.

Прeдсeдник Србиje je нaглaсиo: 'Нe oдричeмo сe ни Кoсoвa, ни члaнствa у Eврoпскoj униjи!'

Oдгoвaрajући нa питaњe спeциjaлнoг извeштaчa 'Пaисa', кoje сe oднoсилo нa нeрeдe у Бeoгрaду 21. фeбруaрa, Тaдић je рeкao дa нe oчeкуje ни нoвe дeмoнстрaциje нити, пaк, нoвe нeрeдe.

'Мoрaмo дa нaђeмo рaциoнaлaн излaз из oвe ситуaциje. Нeћeмo oдустaти oд Кoсoвa. Пoстojи принципиjeлaн стaв o oдбрaни нaших интeрeсa и мeђунaрoднoг прaвa. Упoтрeбићeмo свa диплoмaтскa и пoлитичкa срeдствa у oдбрaни тих интeрeсa, aли бeз нaсиљa', изjaвиo je Тaдић.

Oн je, истoврeмeнo, oбjaсниo дa сe нaсиљe 'мoглo прeдвидeти, jeр су људи гнeвни'. 'Нe знaм кaкo би рeaгoвaлe Шпaниja, Нeмaчкa или нeкa другa зeмљa кaд би oнe изгубилe дeo тeритoриje, дeo свoг идeнтитeтa', рeкao je српски прeдсeдник, жaлeћи штo у Eврoпи 'пoстojи мaњaк рaзумeвaњa зa изaзoвe сa кojимa сe Србиja суoчaвa'.

'Трeбa бити свeстaн чињeницe дa бeз стaбилнe Србиje нeћe бити ни стaбилнoг Бaлкaнa нити, пaк, интeгрaциje рeгиoнa у eврoпскe структурe', нaглaсиo je Тaдић.

Зaлaжући сe зa, рaциoнaлнo, кoмпрoмиснo рeшeњe кoсoвскoг 'чвoрa', прeдсeдник Србиje je нaглaсиo дa, 'aкo будeмo имaли пoбeдникe и губитникe, нa Бaлкaну нeћeмo имaти стaбилнoст'. 'Aкo Aлбaнци дoбиjу свe, a Срби изгубe свe, бићe прoблeмa. Aкo будeмo имaли нeстaбилну Србиjу, пoслeдицe нeћe трпeти сaмo Србиja', нaглaсиo je Тaдић.

Oдгoвoрajући нa питaњe шпaнскoг днeвникa - 'дa ли кoмпрoмис знaчи пoдeлу сeвeрнoг дeлa Кoсoвa', Тaдић je oбjaсниo дa oн нe гoвoри o пoдeли, вeћ o кoмпрoмису.

'Oвaкaв тип нaмeтнутe, jeднoстрaнe нeзaвиснoсти, вoди кa другим jeднoстрaним дeклaрaциjaмa. Ниje у нaшeм интeрeсу дa имaмo кoнфликт кojи ћe oстaти ушaнчeн слeдeћих пeт, 10 или 20 гoдинa, кao нa Кипру. Нe жeлимo тaквo рeшeњe, жeлимo рeшeњe кoje би oбe стрaнe прихвaтилe', oбjaсниo je Тaдић.

'Тo je и у интeрeсу Eврoпe', дoдao je Тaдић. 'Зeмљe кoje су признaлe илeгaлнo Кoсoвo чинe истoриjску грeшку кoja нe дoпринoси стaбилнoсти - нa прoтив!'

Oдгoвaрajући нa примeдбу шпaнскoг листa дa 'у Србиjи ниje билo кaтaрзe' пoслe дoгaђaja из дeцeниje 90-их, Тaдић je нajпрe примeтиo дa 'нeгaтивнa сликa кojу су стрaни мeдиjи ствoрили o Србимa 90-их гoдинa, ниje прaвичнa'.

'Нисмo ми jeдини кривци. Нисмo дoживeли кaтaрзу зaтo штo људи у Србиjи нe жeлe дa прихвaтe тврдњу дa смo ми jeдини кривци. Oбични људи знajу штa сe дeсилo, aли нe жeлe дa o тoмe причajу зaтo штo oчeкуjу дa сe и други извинe'.

Тo je, пo мишљeњу српскoг прeдсeдникa, 'вeoмa вaжнo зa истински прoцeс пoмирeњa, рeфoрмe и интeгрaциje у Eврoпску униjу'. 'Ниje рeaлнo oчeкивaти дa jeдинo ми признaмo грeшкe из прoшлoсти кaд губимo дeo нaшe тeритoриje и нaшeг идeнтитeтa', нaглaсиo je Тaдић.

Oдгoвaрajући нa питaњe шпaнскoг днeвникa 'штa, пoслe Кoсoвa, мoжe дa учини EУ кoja, чини сe, никaд ниje имaлa нeки стрaтрeшки плaн, aли jeстe мнoгo путa лутaлa', Тaдић je рeкao дa нe oчeкуje дa ћe EУ oлaкшaти прoцeс кojи je пoмeнуo.

'Пoслeдњих гoдинa нaилaзимo сaмo нa прeпрeкe. Тo je нaшa рeaлнoст. Србиjи су дaтa мнoгa oбeћaњa, aли нe и шaнсe. Упркoс свим нaшим нaпoримa дa сe приближимo Eврoпи, тo никaд ниje oцeњивaнo ни кao дoвoљнo, ни кao дoвoљнo брзo', зaкључиo je Тaдић.

(извор: Медијски јавни сервис европске Србије - РТС)

Тадија, тебе још нико није обавестио да не може и јаре и паре! Не могу и тзв. евроатлантске или како се ти сада залажеш евроинтеграције и Косово и Метохија. Мораш да изабереш. Ма само ћу да се нервирам...   

[Bred]

А када ће "Коракс" да направи и неку карикатуру са Тадијом? Шта испаде само Тадија леп, добар и паметан. 

Valjda zato sto je corax ds-ovac?


--
Ko¹tunica: U EU samo sa Kosovom
| Izvor: Tanjug
Moskva -- Srbija u Evropsku uniju mo¾e uæi samo sa Kosovom i Metohijom kao svojim sastavnim delom, izjavio Vojislav Ko¹tunica.

"Na¹a pozicija je da je teritorijalni integritet Srbije vi¹e nego va¾an", rekao je premijer Ko¹tunica za rusku televiziju na engleskom jeziku "Rusija danas", odgovarajuæi na pitanje da li se Srbija, uzimajuæi u obzir njeno zalaganje za teritorijalni integritet i poziciju veæine èlanica EU u odnosu na Kosovo, neæe prikljuèiti EU.

"Kosovo nije samo pitanje celovitosti Srbije i njenog teritorijalnog integriteta. To je veoma va¾an deo Srbije koji je vezan za srpski identitet, a mo¾da je najbolji dokaz za to da Srbi, gde god ¾ive - u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, ¹irom sveta - na¹a dijaspora reagovala je na rasparèavanje Srbije i jednostrano progla¹enje nezavisnosti", rekao je Ko¹tunica.

Istièuæi da je Srbija pre mnogo godina odredila svoj interes za pristupanje EU, prevazi¹la neke prepreke i naèinila veoma ozbiljne korake, Ko¹tunica je rekao da - kada doðe do "bilo kakvih daljih pregovora o èlanstvu u EU - moramo jasno da ka¾emo ¹ta je teritorija Srbije koju EU priznaje".

"To je za nas samo Srbija sa Kosovom kao svojim sastavnim delom", istakao je srpski premijer.

Ko¹tunica je rekao da u pregovorima sa Briselom postoje dve prepreke.

"Prvo - ¹ta je Srbija. Za nas, Srbija ukljuèuje Kosovo, to je po na¹em ustavu. S druge strane, mi imamo jo¹ jedan problem sa EU, to je civilna misija za koju je odluèeno da bude upuæena na Kosovo, ¹to takoðe naru¹ava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, jer su mnoge èlanice EU veæ priznale nezavisnosti Kosova", rekao je predsednik srpske vlade, dodajuæi da je to za njega "principijelna stvar".

Na pitanje da li postoji ¹ansa da Srbija poku¹a da zadr¾i "bar severni deo" Kosova, naseljen Srbima, premijer je rekao da je njegov pristup Kosovu principijelan jer podrazumeva da "Srbija brani ne samo Kosovo, veæ princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta".

Premijer je rekao da æe ambasadori, pozvani na konsultacije iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova, ostati na konsultacijama "odreðeni vremenski period", jer treba da se vidi "kako æe se stvari odvijati".

b92

[Darker]

Бранислав Лечић

„Косово” и шта сад?
Јер народ зна: што ме не уби, то ме ојача

Отишло је Косово? Кад је отишло? Где је отишло? Да ли је отишло? Зашто је отишло, ако је отишло? Косово неће са нама? Косово неће, а шта ли Метохија хоће? Је л’ то нестала нада или ниче нова. Је л’ ово тај дугоочекивани тренутак где се отварају врата „небеске Србије”. Је л’ то та светлост која нас заслепљује да не видимо ништа, ни себе ни неког поред себе. Само светло видимо и хрлимо ка њему бесни, повређени, али спремни на жртву за свету мисију Србије. Какву мисију? Као и увек лако нам се гине. Као и увек занос нас води против свих и сваког. Све остало је за нас недостојно.

Опет преко Косова за Косово можемо да узлећемо ка небу.

Може ли тежина реалности да се замени небеском надом. Небо је вечно. Нада је свакодневна, реалност мучна. А Косово је капија за вечност. Поново можемо да поднесемо тежак свакодневни живот, оно што зову реалност, а да не радимо ништа. Да не мењамо ништа, јер ми чекамо, ако треба и вечно, да Косово поново буде наше. Вреди живети, вреди надати се, вреди борити се да га осветимо. Да се Богу умилимо и близине његове удостојимо. А где би пре и код кога после, него њему у наручје.

Је л’ то Бог од нас тражи патњу, жртву или ипак тражи нешто друго. Шта друго? Шта би до ђавола Бог тражио него крв и крвну жртву. А да ли је тако? Да ли би млади српски Христ могао пожелети и нешто друго од нас? Зар не рече млади Бог: „Опрости им Оче, јер не знају шта чине, примајући све грехе људског рода на себе. И отвори небеска врата разбојнику који се на њега сажали, и препозна га”.

А шта ако треба да се мењамо. Ако је то тема ове лекције – промена. Можда рад на себи. Јер ми људи ништа и не видимо изван себе, што није у нама. Ако видимо зло и само зло – оно је у нама запосело нашу душу. Ако видимо добро, макар и зрно, и оно је у нама. А ја вам кажем добра је бол, добра је патња која нас трезни и гура у самоспознају, а ова у акцију, у рад. А рад осмишљава и надилази бол. Јер народ зна: што ме не уби, то ме ојача.

Дакле, време је да велику бол и губитак претворимо у победу. Победу духа. Кад ту битку добијемо у себи и са собом, добићемо је и у реалности. Јер богови смо, а умиремо као људи.

Косово је земља. Косово је територија. На Косову су Албанци. На Косову су и малобројни Срби који пате у страху и нади, а она им већ замире. Сувише дуго беспоштедно крњимо свој биолошки потенцијал. Беспомоћно издељени међу другим народима и религијама. Ми се асимилирамо а народ зна: кад си међу вуковима – завијај.

У Старом завету Јехова – јеврејски бог поведе изабрани народ у рат против свих за свету земљу, коју је изабрао за свој народ. И даде им јуначко срце, оштар мач и добре војсковође да обаве тај посао. Данас би Срби волели кад би могли тако да га обаве, тај посао. А да ли је то данас могуће? Није. Зашто није? Знамо то сви јако добро. Је л’ треба зато да чекамо Трећи светски рат, да га прижељкујемо и радујемо му се. Или да патимо и кукамо у самосажаљењу, да се убијамо дуго и лагано, угушени у неправди без дубоког дисања, које не изазива радост и смех, него горчину и бол. Ископнела душа плаче, без суза, на ветру времена без лица, само маска искривљена од очаја који не престаје.

Да ли је борба само мач – оружје и наш бес. Наш бол преточен у новокомпоновани манифест старог мита. Има више начина борбе. Време је да упознамо и применимо нов начин – победнички. Време је за еволуцију. Она долази као спознаја. Дуго смо мислили да смо најстарији брат-наследник и да ми наслеђујемо очевину. Питају се и друга браћа, али ми одлучујемо. Али не би тако и није тако. Неко је хтео да плешемо на овој жици, а највише наши домаћи пастири и џелати. Њима не одговара да им се стадо усправи, јер онда нема шишања и клања. Уредимо своју кућу, ма колика да је. Нек’ буде чиста и здрава. Нек’ мирише и дише. Населимо је правдом и снагом. А ово не иде без рада и мудрости. Рада нема без мотива. А мотива без користи. А мудрости нема без памети и разумевања. А ништа без добре воље и позитивне енергије. Кад победиш себе победио си све.

Косово је срце Србије.

Добар наслов за бајку са наравоученијем. Зароби аждаја принцезу – оте срце принцу. Он узе мач да је врати и одсече једну од три главе ватрене аждаје. Али на месту одсечене главе израстоше нове три. Зло се не побеђује агресијом. То га храни. И зато принц послуша мудар савет старице које му рече: „Мораш на дуг пут – преко девет гора и девет мора. У скривеној пећини нађи ковчег у коме је срце аждаје”.

Хајд’мо Срби на пут преко девет гора и девет мора. Наоружајмо се вером и стрпљењем, вољом и јасном визијом. Духовне вредности су наша снага. Знали смо да ово долази, очекивали смо. Ако смо изгубили територију нисмо изгубили себе. А ми смо душа Косова. Просветлимо душу нашу без обзира на којој земљи стојимо и како се она зове. Заволимо себе и оно добро у нама. Изађимо из љуштуре себичности, охолости, похлепе, зависти, гордости и јаловог ината.

Будимо успешни у свом дому. Тамо где живимо, где станујемо, где радимо. Заволимо живот поново сваког дана. Стекнимо право да одлучујемо о својој судбини. Просветлимо себе и осветлимо другима. Будимо праведни и богати, мудри и радни, амбициозни и скромни. Велико понижење и велику бол претворимо у победу. Мислите да је немогуће. Зачуђујуће је једноставно. Није лако. Али може. Како је Немачка могла после Другог светског рата. Како Јапан.

Време је да одлучимо, а то и јесте почетак коришћења лека. Сваки нови дан не почињи питањем кад се погледаш у огледало: Да л’ да се умијем ил’ да се убијем. Него – ево га нови дан. Спреман као тесто да га уобличим у хлеб – да ми душа буде сита – стомак миран, а поглед јасан. Упркос свему да видим добро и идем напред – даље и даље.

Време је за препород мили моји.

Територије се данас освајају инвестицијама, а душу нико не може да купи. Немојмо златан мач духа раскивати у ситан новац и ако лепо сија.

Прославимо дух Косова у нама. Јер човек снује, а Бог одређује. Он зна зашто је нешто добро за нас. Ја верујем. А Ви? А можда је боље да патимо – вечно?

Бранислав Лечић
[објављено: 27.02.2008.] Politika

Tako je govorio Ðinðiæ

-

A evo i drugaèijeg stava, a iste su¹tine:

Борисав Ђорђевић

Ланчана реакција

Србин је луд,
Србин је проклет,
једном га убијеш,
он хоће опет.

Изгледа да је ово најтачнији стих који сам написао.

Има нас разних. И стално се свађамо међусобно и тучемо и миримо. И лако нас је посвађати. Прагматични Запад никако не може да схвати како да нас покори, умири, дресира... Бомбардују нас – не помаже. Потплаћују лакоме – успева донекле, али кварнији и подмитљивији никако да убеде већину коју нема пас за шта да уједе да су у праву и да сви треба да будемо послушне слугерање моћних, богатих, и бахатих. И онда владари света, из династије Мрзомудића направе кобну грешку. Отму нам срце на силу, покушају да убију идентитет, историју, нацију, веру, сећање...

Понизе нас и пониште. И наравно постигну контраефекат.

Гледам како извештавају, као било око 150.000 људи. Када смо рушили диктатуру породице Милошевић било нас је око милион, а сада сигурно више. Успели су да ураде нешто што изгледа немогуће – да уједине Србе! Оно мало издајничких рестлова које су купили парама или обећањима завукло се у мишје рупе (у сваком житу има кукоља).

Продане душе
могу да ми ....

И то сам својевремено написао. Али на такве не треба трошити речи.

Шта су окупатори очекивали од народа кога су систематски обогаћивали бомбама са осиромашеним уранијумом. Тако да нам рак дође као кијавица.

На заједничком протесту београдских студената и Активног центра носио сам дукс на коме је писало „Хард рок кафе Косово”. У преводу: „Биће још тешког рокања на Косову”! Тада сам дао изјаве руској телевизији, домаћим медијима, дневном „Авазу”, па чак и „Ал џазири”!

Сви су поставили исто питање: Да ли ови протести могу нешто да промене? И одговор је био исти. То је потпуно небитно! Важно је показати да имаш став, рећи отворено лопову да је лопов, пљунути му у лице, и да су право и правда две потпуно различите категорије. Сатима размишљам како да наставим ово писаније док су једни мирно протестовали, други су палили амбасаде, анулирајући сав позитиван ефекат мирних протеста. Рушили и онако напаћени Београд нападајући пре свега симбол неправде. Нисам судија да правдам и окривљујем било чије поступке. Али у једно сам сигуран, оне лопине које користе гужву и разбијају излоге па краду патике и ципеле – обесио бих за м... на Теразијама. Могу да разумем идејну борбу, макар људи бранили и погрешне идеје погрешним методама (свако има право на своју заблуду), али „Косово за патике”, како су то на Интернету назвали и били у праву, то не прихватам и такав олош ми је одвратан.

Тачно је, паљење и разбијање амбасада сматрам погрешним начином борбе. Такође, сматрам да је изгубљени људски живот неупоредиво већа штета од било какве материјалне.

Док се све ово дешавало у Београду, био сам у Рогатици на много раније заказаном концерту. Када сам први пут чуо стару песму која се пева на мелодију „Југославијо”, схватио сам да је кренула ланчана реакција:

„П... к....,
ко те ј...,
може Српска
и без тебе.
Федерацијо,
Федерацијо...”

Миле Додик изјављује да се у Федерацији осећа као у иностранству, Српска доноси декларацију о непризнавању Косова и прети референдумом. Британски амбасадор каже да је осамостаљивање Српске немогуће, јер немају двотрећинску већину у парламенту БиХ. Какво лицемерје! Као да је Косово имало већину у српском парламенту? Било како било, тек у нередима у Бањалуци има 18 повређених.

Они који су Косово направили квазидржавом, причајући да ће то донети мир у региону, или не знају шта раде, или свесно изазивају нове сукобе. Абхазија и Јужна Осетија већ траже независност, буне се Шкоти, а о Баскима да и не говоримо. Ово вам пишем са Јахорине, и овде је напето и затегнуто. У северној Митровици свакодневни хаос на измишљеним границама непостојеће државе. Јавља ми пријатељ да је у Подгорици протест и да се у историји Црне Горе није скупило толико народа (наравно да су сви наоружани) и да су џабе Мила поново доводили на власт.

НАТО и Европа прете, а онда је и онај Рус рекао да ће и Русија применити силу ако треба. Онда се јавио и Путин. Не сумњам да ће за нове евентуалне светске сукобе бити криви Срби и да ћемо нај...

А читав проблем могу да реше на сасвим једноставан начин, да нас пусте на миру. Потаманили би се ми међусобно, онако из досаде.

Борисав Ђорђевић
[објављено: 28.02.2008.] Politika

[Bred]

"Nema prenosa ovla¹æenja na Euleks"
| Izvor: B92, Tanjug
Beograd, Njujork -- UNMIK æe obavljati du¾nost koja mu je poverena rezolucijom 1244, sve dok SB ne odluèi drugaèije, rekao portparol Ki Mun Bana.

Portparol generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Brendan Varma demantovao je u Njujorku tvrdnju specijalnog predstavnika Evropske unije Pitera Fejta da je poèeo proces preno¹enja ovla¹æenja sa Misije UN u pokrajini na misiju Euleks.

"U ovom trenutku misija UN nije u¹la u tranzicioni period. Mi smo i dalje na terenu, onako kako smo to bili od 1999", naveo je portparol Varma i dodao da æe UNMIK nastaviti da obavlja du¾nost koja mu je poverena rezolucijom 1244, "sve dok Savet bezbednosti ne odluèi drukèije".

Zvaniènik UN je ukazao i da Savet bezbednosti jedini mo¾e da donese odluku i o prestanku mandata UNMIK i priznao da oko toga postoje podele u najuticajnijem telu UN.

"Mi bismo naravno pozdravili saglasnost o tom problemu, ali je Savet trenutno duboko podeljen. Stav generalnog sekretara je da æe na¹a misija delovati na Kosovu, sve dok nam Savet bezbednosti ne ka¾e da prestanemo", naveo je Varma za britansku medijsku kuæu Bi-Bi-Si, uz obja¹njenje da je UNMIK "jedinstvena" ba¹ po tome ¹to kraj njenog mandata nije utvrðen.

"O okonèanju te misije odluèuje Savet bezbednosti - moraæemo, dakle, da èekamo na njegov signal", ponovio je Varma.

Upitan od koga dobija instrukcije ¹ef UNMIK Joakim Riker, imajuæi u vidu podele u Savetu bezbednosti, Varma je precizirao da su Ki Mun Ban i njegov pomoænik za mirovne operacije nalo¾ili svom predastavniku u pokrajini da i dalje radi svoj posao i da "uèini sve ¹to mo¾e da na Kosovu oèuva stabilnost i bezbednost svih njegovih ¾itelja".

Banov portparol je takoðe rekao da za sada nije zakazana nova sednica Saveta bezbednosti o Kosovu.

Po¹to Rusija, koja u martu predsedava Savetom bezbednosti, napravi dnevni red za taj mesec, biæe poznato kada æe se i u kom formatu raspravljati o Kosovu.

Varma je odbacio i spekulacije o navodnom pismu koje je Ban Ki mun poslao u Brisel, kojim obave¹tava o nepostojanju saglasnosti u Savetu bezbednosti oko slanja misije Euleks.

Bi-Bi-Si istovremeno prenosi informacije iz neimenovanih izvora u UN da EU uporno tra¾i od generalnog sekretara da lièno odobri zamenu UNMIK sa Euleksom.

Galjak: EU nije dobila pismo Bana

Podsetimo, prema saznanjima B92, generalni sekretar Ujedinjenih nacija je juèe obavestio Evropsku uniju da se jedan broj èlanica Saveta bezbednosti protivi prebacivanju nadle¾nosti UNMIK-a na misiju EU. Portaprolka visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Kristina Galjak nije mogla, meðutim, da potvrdi da je u Brisel stiglo zvanièno pismo Bana.

U izjavi za B92 Kristina Galjak nije ¾elela da odgovori na pitanje da li bi pismo Ki Mun Bana na bilo koji naèin uticalo na odluku o slanju evropske misije na Kosovo.

“Gospodin Solana nije primio nikakvo pismo od generalnog sekretara UN, kao ¹to su to preneli mediji. Solana je u nedelju pisao Ki Mun Banu u vezi sa odlukom Brisela da uputi misiju na Kosovo. Solana je juèe primio jednog od visokih savetnika Ki Mun Bana i razgovarali su o razvoju situacije u podruèjima gde EU i UN blisko saraðuju, posebno o Balkanu i Kosovu. EU i UN su u stalnoj komunikaciji u vezi s tim pitanjem“, rekla je Galjakova.

Prema izvorima Tanjuga u Savetu bezbednosti, Solana se juèe u Briselu sastao s podsekretarom UN za mirovne operacije ®an-Marijem Geneom sa kojim se dogovorio o naèinu saradnje UNMIK-a i misije Euleks.

Euleks bi, prema planu EU, trebalo da, posle tranzicionog perioda od 120 dana, preuzme deo nadle¾nosti UNMIK-a, dok bi drugi deo nadle¾nosti trebalo da bude predat albanskim vlastima u Pri¹tini.

UN: Ki Mun Ban nije poslao pismo

Generalni sekretar UN Ki Mun Ban nije pismeno obavestio EU da je prebacivanje nadle¾nosti UNMIK-a na misiju EU na Kosovu sporno za neke èlanice Saveta bezbednosti UN, saznao je danas Tanjug u Pres slu¾bi generalnog sekretara UN.

"Videli smo da su beogradski mediji objavili informaciju da je generalni sekretar uputio takvo pismo EU, ali, koliko je nama poznato, takvo pismo ne postoji", rekao je Tanjugu Brenden Varma, jedan od predstavnika za ¹tampu generalnog sekretara.

“Odnos UNMIK-a i Euleksa zavisiæe od situacije”

Podsekretar Ujedinjenih nacija zadu¾en za mirovne operacije ®an-Mari Geno, izjavio je danas Tanjugu u Briselu da UNMIK ostaje na Kosovu na osnovu Rezolucije 1244 i da æe odluka o buduæim odnosima UNMIK-a i misije Evropske unije zavisiti "od razvoja dogaðaja na terenu".

Na pitanje Tanjuga kako je moguæ prenos nadle¾nosti sa UNMIK-a na misiju Euleks i ko bi mogao da odluèi o tome, po¹to je misija EU poslata na Kosovo bez odobrenja UN, Geno je odgovorio da se u UN "ne spominje termin 'prenos nadle¾nosti'".

"UNMIK nastavlja da deluje na Kosovu na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN", izjavio je Geno, koji je juèe u Briselu razgovarao s visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom.

Geno, francuski diplomata, takoðe je rekao da je "dobro" ¹to EU ¾eli da se anga¾uje na Kosovu, ali je dodao da æe odluku o daljem delovanju UNMIK-a i odnosu sa Euleksom doneti generalni sekretar UN Ki Mun Ban.

"Odluka æe zavisiti od razvoja dogaðaja na terenu", istakao je Geno i dodao da je "glavni faktor za dono¹enje ocene, doprinos stabilnosti na Kosovu i regionu", te da æe se u tom smislu UN konsultovati sa svim relevantnim akterima.

On nije potvrdio da je Ban pismeno odgovorio da Solanino pismo upuæeno u nedelju u vezi misije EU.

Iako je rasporeðivanje misije Euleks na Kosovo veæ poèelo, jo¹ nije jasno kako EU namerava da preuzme deo nadle¾nosti UNMIK-a u oblasti policije, pravosuða i carine, kad se zna da UN nije dala "zeleno svetlo" za slanje misije EU, a pojedine èlanice Saveta bezbednosti UN, poput Rusije, smatraju je nelegalnom.

Briselska analitièarka Lucija Montanaro-Jankovski, meðutim, ne oèekuje da æe biti veæih problema u prenosu nadle¾nosti, iako ka¾e da je ta oblast "jo¹ uvek dosta nejasna".

"Godinama je UNMIK prenosio svoje nadle¾nosti na privremene institucije na Kosovu... To bi trebalo da se nastavi i nakon progla¹enja nezavisnosti», istakla je ona.

U EU, pak, "mudro æute". Visoki funkcioneri Unije zadu¾eni za to pitanje istièu, meðutim, da su "uvereni da æe sve doæi na svoje mesto" i da æe "EU preuzeti odgovornost od UN" po isteku tranzicionog perioda od 120 dana, predviðenog planom Martija Ahtisarija.

Taj period od 120 dana je poèeo da teèe od 16. februara, dakle, uoèi jednostrane deklaracije o secesiji Pri¹tine. Evropska unija je tada donela odluku o slanju Euleksa, èime je otvorila vrata odluci kosovskih Albanaca.

EU je misiju Euleks poslala jednostrano i na osnovu falsifikovanja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

Evropska unija se, naime, u "Zajednièkoj akciji", dokumentu o pravnoj osnovi za slanje misije Euleks, pozvala na "krnju" verziju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, izostavljajuæi kljuène odredbe paragrafa 10, koje se odnose na "su¹tinsku autonomiju" Kosova.

EU se, u tom dokumentu, poziva na paragraf 10 Rezolucije 1244, ali samo na deo u kojem se istièe da ona "dozvoljava generalnom sekretaru da, uz pomoæ relevantnih meðunarodnih organizacija, osnuje meðunarodno civilno prisustvo na Kosovu...".

EU je, meðutim, izostavila drugi, kljuèni deo tog paragrafa, koji glasi: “da bi se stvorila privremena administracija na Kosovu pod kojom bi graðani Kosova mogli da u¾ivaju su¹tinsku autonomiju unutar Savezne Republike Jugoslavije”, odnosno Srbije kao zemlje naslednika.

--
Na vladi bez rasprave o dugu Kosova
| Izvor: B92, Beta, Tanjug
Beograd -- Vlada Srbije nije raspravljala danas o prestanku otplate spoljnog duga Kosova, izjavio ministar prosvete Zoran Lonèar.

Kako saznaje B92, ministar ekonomije Mlaðan Dinkiæ predlo¾io je na sednici Vlade da Srbija prestane da plaæa kosovski dug i da taj novac preusmeri Srbima na Kosovu. Premijer Vojislav Ko¹tunica je rekao da je taj predlog u suprotnosti s platformom pregovaraèkog tima i zahtevao je da Dinkiæ svoj predlog obrazlo¾i pismeno.

Naime, Vlada Srbije æe zbog Akcionog plana morati da izvr¹i rebalans bud¾eta.

Ministar finansija Mirko Cvetkoviæ izneo je dve moguænosti: ili da se uvedu novi porezi koji bi i¹li na teret graðana ili da se sredstva namenjena odreðenim institucijama preusmere Srbima na Kosovu.

Dinkiæ je meðutim nekoliko puta tokom sednice poku¹ao da nametne temu da bi bilo bolje da se milijardu i dvesta miliona dolara kosovskog duga usmeri Srbima na Kosovu i da se formira pregovaraèki tim koji bi razgovarao sa poveriocima.

Dinkiæ je na sednici Vlade rekao i da mu se èini da Srbija mo¾e da potone u, kako je rekao, “kolektivno ludilo kao kada je Slobodan Milo¹eviæ nareðivao da se sudi Bilu Klintonu“.

Naime kako saznaje B92, jedna od tema na sednici bila je i kako da se dr¾avni èinovnici pona¹aju pri susretima s predstavnicima zemalja koje su priznale Kosovo.

Dinkiæ: Predlog za dve sedmice
Ministar ekonomije Mladjan Dinkiæ æe Vladi Srbije za dve sedmice dostaviti zvanièan predlog da Srbija prestane da otplaæuje kosovski dug, a danas je o tome vodjena nezvanièna rasprava na sednici Vlade.

Dinkiæ je u izjavi agenciji Beta kazao da je nerazumno da Srbija godi¹nje daje 90 miliona dolara kosovskim Albancima, ¹to je èetiri puta vi¹e od sredstava Nacionalnog investicionog plana za projekte u delovima Kosova na kojima ¾ive Srbi.

Dug Kosova je 1,242 milijarde dolara, od èega ove godine treba da se plati 91 milion, a iznos se poveæava s godinama, kazao je Dinkiæ.

Kako je naveo, ovogodi¹nja rata preraèunata u dinare iznosi 5,2 milijarde dinara, a iz NIP-a se za Kosovo ove godine izdvaja 1,3 milijarde dinara.

Ministar je kazao da treba razgovarati sa poveriocima i utvrditi naèin da Srbija prestane sa otplatom duga, jer, kako je naveo, to nije u suprotnosti sa zahtevom Srbije za suverenitetom nad Kosovom.

Dinkiæ je kazao da je spoljni dug Kosova uglavnom dug preduzeæa iz Gnjilana, Pri¹tine, Vuèitrna i drugih gradova u kojima ne ¾ive Srbi i da Srbija otplatom duga poma¾e kosovskim Albancima.

Dinkiæ je naveo da je o tome razgovarao sa predsednikom Srbije Borisom Tadiæem i pojedinim ministrima iz Demokratske stranke i da su se oni slo¾ili da to pitanje treba re¹iti na neki naèin.

Ukoliko bi prestala da otplaæuje dug, Srbija bi mogla da izdvoji veæa sredstva za Srbe sa Kosova i Metohije, ne pribegavajuæi pritom rebalansu bud¾eta, poveæanju poreza i ne uskraæujuæi druge delove Srbije.

"Ne mogu da toleri¹em da nam se borba za oèuvanje suvereniteta zemlje i za ¹to bolji polo¾aj Srba na Kosovu pretvori u ¹irenje kolektivnog ludila", kazao je Dinkiæ i dodao da su se okolnosti nakon jednostranog progla¹enja nezavisnosti promenile i da je potrebno u skladu sa tim promeniti mere koje se preduzimaju.

On je kazao da æe mu za izradu predloga trebati vremena i da æe zato predlog uputiti za dve nedelje i ostaviti partnerima u Vladi vremena da ga prouèe.

Od 1,242 milijarde dolara duga 48 odsto treba vratiti Svetskoj banci, 34 odsto Pariskom klubu poverilaca, 16 odsto Londonskom klubu.

nastavak- http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=02&dd=28&nav_id=286812&nav_category=640

--
“Kosovo podsticaj za Baskiju”
Izvor: Tanjug
Pariz -- Primer Kosova podstièe na¹u odluènost za nezavisnost, izjavio je jedan od lidera borbe za nezavisnost Baskije Gabrijel Mueska.

"Baskijci su bili izuzetno radosni posle progla¹enja nezavisnosti Kosova", rekao je Mueska, koji je proveo 17 godina u zatvoru kao pripadnik militantne separatistièke baskijske organizacije ETA.

Mueska je gostovao u prvoj od debata francuske televizije sa temom "Smrt nacija" u kojoj su govorili i srpski pisac Slobodan Despot, francuski advokat ®ak Ver¾es, geopolitièar Aleksandr del Val i politolog Alen Dikof, albanski pisac Skender ©erifi i predstavnik flamanskih separatista.

U trenutku progla¹enja nezavisnosti Kosova "bio sam sa mladima i nisam uspeo da im objasnim za¹to mi Baski nemamo ovu moguænost za slobodu", rekao je Mueska i ocenio da su stavovi "onih koji se nazivaju politièkim predstavnicima u Francuskoj i Evropi potpuno nejasni i kriminalni".

"Govori se o bolu (na Kosovu), ali mi, Baski, takoðe, nosimo bol veæ stotinama godina", po¾alio se Mueska sinoæ u tv emisiji.

"Nedopustivo je, a to pokazuje i postojanje amerièke baze (na Kosovu), ¹to ima puno licemerja oko svega toga. Ima mnogo onih u dobrim odelima, koji se dobro izra¾avaju, koji izazivaju nesreæu mnogih ljudi", rekao je ovaj borac za nezavisnost Baskije, èija se teritorija nalazi veæim delom u severnoj ©paniji, a manjim delom u ju¾noj Francuskoj.

"Mi Baski, koji smo jedan od najstarijih naroda u Evropi, i dalje se borimo za na¹u slobodu", naglasio je Mueska.

"Ovde sam da svedoèim kao Baskijac iz nezavisne baskijske zemlje pod francuskom administracijom da nikada, nikada neæemo da odustanemo od slobode i od prava da odluèujemo o sopstvenoj sudbini", poruèio je on francuskoj publici.

On je objasnio da su Baskijci na putu da stvore "institucione instrumente, marginalne za sada, kako bi Baski sutra mogli da odluèuju o svojoj sada¹njici i buduænosti".

"Ovde sam da ka¾em odgovornim francuskim politièarima da smo na putu slobode, a primer Kosova samo hrani na¹u odluènost", poruèio je jedan od voða baskijskih separatista.

b92

[wolfeitzckie]

Веља ваља Србији

Па чек' бре братац, а шта би са Вељиним директним учествовањем у петооктобарском "државном удару"? То баш и није доследно.

[darusaz]

Као што рече професор доктор Војислав Шешељ 1998. године - земља је у опасности морамо у владу са МилошевиЧем.  То апропо Веље Илића. 

[dirigent]

Nema prenosa nadleznosti misije ujedinjenih nacija na euleks - rece potparol Ban KI Muna. (ali ce svi biti u istom toru)

Ne odricemo se Kosova , a ni clanstva u EU - rece Tadic ( da i vuci i ovce bitdnu u istom toru siti i nabroju)

        Svi izgleda vode politiku i da stiscu i da prrrdu, a to sto je ili dza ili bu da gurnemo pod tepih, jer nije popularno da se o tome govori.

[Bred]

"Kosovo i 85 milijardi € lignita"
| Izvor: Tanjug
Beograd -- Odvajanjem Kosova, Srbija bi ostala bez najmanje 85 milijardi evra, koliko vrede rezerve uglja lignita, pi¹e Ekonomist magazin

Najnoviji broj magazina Ekonomist pi¹e da su ove rezerve pete po velièini u svetu i èini ih oko 15 milijardi tona lignita, ¹to je 75 odsto ukupnih rezervi tog uglja u Srbiji, a bez tih kosovskih rezervi, Srbija bi veæ polovinom 21. veka svoj energetski razvoj morala da temelji na uvozu.

Srbija ne raèuna na kosovske resurse pri izradi godi¹njih energetskih bilansa i strate¹kog plana razvoja energetike do 2015. godine, iako joj po Rezoluciji 1244 SB UN pripadaju svi prirodni resursi na Kosovu, koji su sastavni deo njene teritorije.

Zbog o¹teæenih i dotrajalih kapaciteta, Kosovo proizvodi svega polovinu elektriène energije koja mu je dovoljna. Ako bi se do kraja 2020. godine u energetski sektor Kosova ulo¾ile oko dve milijarde evra, ono bi moglo da postane i izvoznik struje.

Osim lignita, na Kosovu postoji i 50 miliona tona cinka i olova, ¹to vredi oko osam milijardi evra, a svega deset odsto ovih ruda nalazi se na severu Kosova, pi¹e Ekonomist.

b92

[Ayrton Senna]

Да се надовежем на предходни пост. Постојеће елктране Косово А и Косово Б су врло сличне електранама Никола Тесла А и Б.
Косово А је снаге 800 мегавата, Б 600 мегавата, дакле Косовске електране заједно производе 1400 мегавата струје, довољне да подмири потребе саме покрајине, већином.

Српске средине у покрајини последњих дана немају струје, на снази су рестрикције ненормалног типа, у току 24 часа деси се да струје нема и по 20 часова. Конкретно неке средине немају струју већ дан, сада већ и више, непрекидно.

Тај исти енергетски систем је до Јуна '99 са неким мањим улагањима наше државе производио довољно струје и за извоз, данас је у покрајини струја дефицитарна, иако је у исти енергетски систем уложено много милиона за модернизацију. Иако данас електране изгледају уређено технички, сам кадар који је води је неодговарајући да одржи довољну производњу.

Што се резерви угља тиче, једна студија из '97 године дала је процену резерви угља за још наредних 300-400 година, мада је последња, не знам чија, те резерве проценила на минимум 200 година. Финансијски извештај имате у предходном посту, па иако енергетска вредност угља није превелика (у питању је лигнит), има га довољно. Оно што знам је да се сада угаљ копа на површинским коповима до 40 метара, то је просек због нивоа река Ситнице и Лаба, јер не постоје технички услови да се копа дубље. Постоје процене да би се на нешто већој дубини могао наћи и квалитетнији угаљ. Али не постоје технички услови однс. механизација која би омогућила извођење такве операције.
Дакле, са једне стране имате много чистији извор електричне струје од нуклеарки широм Европе.
Друга стрвар су руде. И опет процене ступају на снагу. Фероникл, фабрику за прераду гвожђа и никла у Глоговцу пре неколико година преузео је Енглески бизнисмен, и сада копа руду и прерађује је без трошкова. Трепча не ради већ дуго. А Косовска Поверилачка Агенција жели да се Трепча што пре приватизује.

[wolfeitzckie]

Дакле, са једне стране имате много чистији извор електричне струје од нуклеарки широм Европе.

потпуно нетачно, нуклеарне електране су много чистији извор електричне енергије од термоелектрана.

[Ayrton Senna]

потпуно нетачно, нуклеарне електране су много чистији извор електричне енергије од термоелектрана.

Стварно !!!

А куд би са нуклеарним отпадом? И овај из Винче немамо где, а камоли из електране.
Уосталом, имамо руду која даје енергију, зашто би ишли у ризик са радиоактивним отпадом?!

Данас макар постоје методе за прераду пепела, а ако мислиш на ЦО2, шта је већи ризик, он или радиоактивни отпад? И да, Д2О, тешка вода?

[Weishaupt]

Istini za volju, oba tipa su losa, jer izuzetno zagadjuju zivotnu okolinu, Termoelektrane sagorevanjem uglja primarno svojim radom zagadjuju vazduh (a tu je i pepeo, sljaka...), a nuklearke takodje svojim toksicnim otpadom, a i njeno odrzavanje je skupo, dakle hidrocentrale i vetrenjace su najbolje sto se tice zagadjena zivotne okoline (pogotovo jer su to samoobnovljivi resursi voda i vetar).

ps. izvinjavam se na malom offu!

[wolfeitzckie]

Nuklearke se koriste kao izvor energije svuda u svetu. Sama tehnologija pozvodnje nuklearne energije je mnogo cistija nego kod TE, i to je jasno ko dan. Nuklearnog otpada je mnogo manje nego u TE a najveci problem je njegovo odlaganje. Postoje metode za njegovo bezbedno odlaganje tako da direktno ne steti oklini. E sad, odlaganje  nuklearnog otpada na duze staze i njegovo gomilanje je sigurno ozbiljan problem koji ce se resavati globalno.

sto se tice toga da imamo rudu koja sadrzi energiju, kako planiras da je kopamo i dopremamo, telepatski? mada pazi, mogao bi nemanja kusturica da nam organizuje casove telekineze kao u "secas li se doli bel?", mozda je i to deo akcionog plana...