Kosovo i nezavisnost

[Bred]

Ahtisari: Kosovo je zavr¹ena prièa
| Izvor: Tanjug
Helsinki -- Nezavisnost Kosova predstavlja kraj ere koja je donela najstraviènije zloèine novije evropske istorije, rekao Marti Ahtisari.

Biv¹i izaslanik generalnog sekretara UN za pregovore o buduæem statusu Kosova je na seminaru finskog instituta za spoljnu politiku u Helsinkiju rekao da su Rusija i Srbija jasno stavile do znanja koji su njihovi stavovi, ali da je sada vrema da se "otvori novo poglavlje".

Ahtisari je s tim u vezi podsetio da je saradnja u meðunarodnog Kontakt grupi, ukljuèujuæi i predstavnika Rusije bila do skoro odlièna, i da je tek u poslednje vreme do¹lo do promene odnosa Moskve.

Biv¹i predsednik Finske u svom izlaganju izneo je jo¹ jednom najva¾nije etape svoje misije koja je poèela novembra 2005. godine, dodajuæi da mu je od poèetka bilo jasno, na osnovu polaznog dokumenta koji mu je predao amerièki dr¾avni sekretar Nikolas Berns, da Kosovo neæe moæi da se vrati pod suverenitet Beograda.

Ahtisari je naveo da mu je bilo jasno, i prilikom prvih kontakata sa Beogradom i Pri¹tinom da se neæe moæi postiæi dogovoreno re¹enje, nagla¹avajuæi da na kraju nije bilo idealnog re¹enja.

Njegov plan nadgledane nezavisnosti je, prema njegovim reèima, bio jedina moguænost za re¹enje koje bi vodilo ka stabilnosti na Balkanu.

On je rekao da se nada da æe sve dr¾ave, posebno one èlanice EU koje to do sada nisu uèinile, priznati jednostrano progla¹enu nezavisnost Kosova.

b92
--
Hrvatska priznaje Kosovo 13. marta?
| Izvor: B92
Zagreb -- Ivo Sanader potvrdio da æe Hrvatska priznati Kosovo "kad za to doðe vreme, tokom ovog meseca", ali ne precizirajuæi datum.

Hrvatski mediji veæ nekoliko dana spekuli¹u da bi do priznanja moglo doæi veæ 13. marta. Hrvatski premijer Ivo Sanader je, komentaru¹iæu poziv predsednika Srbije Borisa Tadiæa da Hrvatska ne treba da prizna jednostranu progla¹enu nezavisnost Kosova, izjavio da bi Beograd trebao biti suzdr¾aniji u svojim izjavama

Sanader je kazao da Hrvatska ¾eli dobre odnose sa susedima, te da æe srpskom kolegi Vojislavu Ko¹tunici predlo¾iti nastavak bilateralnih razgovora o nere¹enim pitanjima.
b92

[Maslacak]

P.S. Ako dva prsta znaèe peace, ¹ta znaèi kad tome doda¹ palac?

¹ipak peace!

[Bred]

Ban: Rezolucija 1244 SB UN na snazi
| Izvor: Beta, Tanjug
Moskva, Pri¹tina -- Rezolucija 1244 SB UN i dalje je na snazi, izjavio je generalni sekretar UN Ki Mun Ban za moskovski dnevnik "Vreme novosti".

On je dodao da UNMIK tu rezoluciju smatra bazom za svoj mandat na Kosovu. "Rezolucija 1244 je i dalje na snazi. Civilna misija UN na Kosovu, koja je dobila zadatak od Saveta bezbednosti, razmatra je kao zakonodavnu osnovu za svoj mandat i primenjuje je u skladu sa razvojem dogaðaja", rekao je Ban.

On je izjavio da je i dalje njegov osnovni cilj, kao generalnog sekretara UN, osiguranje bezbednosti stanovni¹tva Kosova, posebno nacionalnih manjina, odr¾avanje mira i bezbednosti, kao i op¹te stabilnosti na Kosovu i u regionu, osiguranje bezbednosti osoblja UN, oèuvanje dostignuæa UN na Kosovu i na Balkanu u celini.

Na pitanje da li je moguæe meðunarodno priznavanje nezavisnosti drugih regiona, Ki Mun Ban je rekao da je Kosovo "krajnje poseban sluèaj".

"Ja ne bih nagaðao mo¾e li se to dogoditi u drugim regionima sveta... Svakoj situaciji treba prilaziti uzimajuæi u obzir njene specifiènosti. Ne komentari¹uæi nezavisnost Kosova, ¾eleo bih da napomenem da je to krajnje poseban sluèaj", rekao je generalni sekretar UN.

On je kazao da se Kosovo razlikuje od drugih zbog toga ¹to se jo¹ od 1999. godine meðunarodna zajednica "me¹a u realizaciju suvereniteta Srbije nad Pokrajinom".

"Napomenuæu, takoðe, da je priznavanje ovih ili onih dr¾ava lièna stvar dr¾ava èlanica UN, a ne generalnog sekretara ili Sekretarijata UN", dodao je on.

Gigi: UNMIK spreman da se rekonstrui¹e

Portparol UNMIK-a Rasel Gigi izjavio je danas da je ta meðunarodna misija nastaviti da postupa u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, ali da je spremna da se rekonstrui¹e.

Gigi je, povodom najava da je cilj EU da UNMIK napusti Kosovo i Metohiju do 14. juna ove godine i da Euleks do tada preuzme sve njegove nadle¾nosti, rekao da je UNMIK "spreman da se restrukturi¹e u skladu sa izmenjenim okolnostima".

Gigi je kazao da æe UNMIK nastaviti sa obavljanjem izvr¹ne vlasti u okviru Rezolucije 1244 SB UN.

"Za sada, na¹ mandat se nije promenio ali ponavljam, radimo, razgovaramo sa svima tra¾eæi naèin da se napreduje", rekao je portparol UNMIK-a.

b92

[dirigent]

Ovaj Ban ki Mun je takva slina od coveka, da se  i slina raduje kad je ovaj istrese sto ga se oslobodila.

[Bred]

 
Zasto?
Slina u smislu ljigav?


Rupel: Bez uslovljavanja u regionu
| Izvor: Tanjug
Ljubljana -- Rupel je rekao da bi zemlje Zapadnog Balkana prilikom ulaska u EU morale potpisati sporazum da neæe drugima spreèavati ulazak.

Slovenaèka agencija STA prenosi da je ¹ef slovenaèke diplomatije Dimitrij Rupel to rekao na posebnoj konferenciji, govoreæi o Zapadnom Balkanu, gde je, takoðe, istakao da je dr¾anje otvorenog puta zemljama tog regiona ka EU u interesu stabilnosti, slobode i sigurnosti Evrope.

Obrazla¾uæi svoju ideju Rupel je naveo da nju opravdava "retorika i praksa iskljuèivosti o èemu smo nedavno slu¹ali" i ponovio da je Evropska unija jedina alternativa za Zapadni Balkan.

Govoreæi posebno o Srbiji on je rekao da su "pogre¹ne dileme koje se povremeno pojavljuju u medijima: ako moramo izabrati izmeðu EU i Kosova, izabraæemo Kosovo".

Rupel je rekao da EU mora pomoæi Srbiji, pri èemu je pomenuo potrebu da se njenim graðanima, prvenstveno mladima, omoguæi da lak¹e putuju.

"Kako æe mladi Srbin odgovorno glasati na izborima ako jo¹ nikada nije putovao u Uniju?", zapitao se Rupel.

b92

--
"Uskoro zahtev za pridru¾ivanje"
| Izvor: B92, FoNet, Tanjug
Beograd, Ljubljana, Moskva -- Pri¹tina æe uskoro zatra¾iti od Evropske unije da potpi¹e sporazum o pridru¾ivanju, izjavio Hajredin Kuèi.

Kosovski vicepremijer Hajredin Kuèi je dodao da æe za tri godine Kosovo biti u zavr¹noj fazi uèlanjenja u EU. On je na konferenciji za novinare rekao da je cilj kosovskih institucija dostizanje kriterijuma predviðenih za uèlanjenje u EU i ocenio da æe evropski program podr¹ke pomoæi (IPA) Kosovu u dostizanju evropskih standarda u vladavini prava i dru¹tveno-ekonomskoj strukturi.

Program IPA promovisan je u Pri¹tini juèe, a predstavnici Evropske komisije i lokalnih vlasti ocenili su ga kao veoma va¾an jer se "re¹enjem statusa Kosova mo¾e iæi u druge procese evropskih integracija".

Suma pomoæi za Kosovo u okviru programa IPA za ovu godine iznosi 130 miliona evra, a ¹ef evropske kancelarije na Kosovu Renzo Davidi rekao je da su zavr¹ene pravne procedure za poèetak programa IPA i da se od sledeæe nedelje mo¾e poèeti sa samim projektom.

©to se tièe procesa pridru¾ivanja, Davidi je rekao da je to politika Evropske unije prema zapadnom Balkanu, ali da pre potpisivanja tog ugovora treba dostiæi veliki broj standarda i kriterijuma postavljenih za sve zemlje koje imaju za cilj uèlanjenje u Uniju.

"Zahtev Pri¹tine za potpisivanje ugovora o pridru¾ivanju jo¹ nije stigao, ali po¹to je status Kosova sada re¹en, mo¾emo videti koje mere mo¾emo preduzeti", rekao je on.

Zahtev za èlanstvo u MOK-u

Kosovska vlada je pismeno zamolila za èlanstvo u Meðunarodnom olimpijskom komitetu.

Kosovska vlada je, pomenuto pismo, poslala predsedniku MOK-a, ®aku Ro¾eu, javljaju slovenaèki mediji. Podr¹ku Kosovu, za èlanstvo u MOK-u, dao je ¹ef UNMIK, Joakim Riker.

Prema pisanju slovenaèkih medija, u nekom du¾em periodu je te¹ko oèekivati da æe Kosovo zaista postati èlan MOK-a, jer se samostalnosti Kosova protive Rusija i Srbija i jer èlanstvo u MOK-u, u najveæem broju sluèajeva zavisi od prethodnog èlanstva u Ujedinjenim nacijama.

b92

--
I sta cemo sad,a?

[darusaz]

БЕОГРАД, 12. март 2008. (ФоНет) - Европска унија ће на Косову остати све док Косово не уђе у Европску унију, изјавио је међународни цивилни представник Питер Фејт.

"Мој мандат нема време трајања... ја ћу бити овде све док се у потпуности не импелментира план (Мартија Ахтисарија) о статусу Косова", рекао је за Блиц.

"Надам се да ће имплементација ићи глатко. Што се тиче ЕУ, она ће остати на Косову све док Косово не уђе у ЕУ", подвукао је Фејт.

[Ayrton Senna]

"Надам се да ће имплементација ићи глатко. Што се тиче ЕУ, она ће остати на Косову све док Косово не уђе у ЕУ", подвукао је Фејт.

Неће они тако брзо...
Још то и отворено кажу.

[darusaz]

Ја имам само ово да им поручим: 

[Darker]

Владимир Арсенијевић
Косово (ни)је Србија
Косово је свакако било али више није и у будућности евидентно неће бити српско, али Србија је била, остала и биће очигледно још дуго – земља с друге стране огледала

Од када је 17. 2. 2008. Косово прогласило независност, Србија је ступила у крајњу фазу свог пословично проблематичног односа с реалношћу. Стога ми се чини да је данас важније него икад служити се језиком који не испушта из вида чињеничну стварност и у локалну мемосферу, загађену толиким глупостима и митовима, убацити и једну ноторну истину коју у последњих двадесетак дана нико од домаћих opinionmakerа се не усуђује да изговори, а која нам је, колективног менталног здравља ради, преко потребна.

Ево те реченице: Косово није Србија.

И то је необорива чињеница, свидела се она неком или не.

Деведесет одсто тамошњег становништва албанске је националности и практично нико од њих не жели да живи у било каквој државној заједници са Србијом. Немогуће је и неодговорно не поштовати тако недвосмислено исказану вољу надмоћне већине па отуд произлази да би је ваљало и формално признати.

Али, Србија непрестано тврди да се то никада неће догодити! Косово је наша „колевка”, а то што је оно уједно и нечији „дом” нас слабо занима.

Овде се отпор здравом разуму намеће као елементарна дужност и ствар чистог патриотизма.

Живимо у чудним временима,а сав њихов лудачки набој сажет је у реченици коју је недавно изговорио један наш истакнути политичар: „Није време за Србију да буде рационална!”

Ма шта ко да тврдио – Косово је Србија!

И тачка!!!
Али, нема ту ничег чудног, заправо. Све се то неизоставно догађа кад год и где год дође до тако огромног поремећаја перцепције и резоновања, а та провалија овде код нас отвара се и расте незаустављиво још од Милошевићевих дана.

Крајње је депримирајуће живети овде и гледати како време неумитно одмиче. Не дели нас још много од десетогодишњице највећег разочарања у савременој српској историји познатог као „5. октобар”. Ствари тешко да ће се до тада битно поправити – не треба бити пророк па претпоставити да би лако могле да буду и горе него што су данас.

Биће то једна крајње тужна свечаност – десетогодишњица наше велике и пропуштене прилике.

Све те године Србија је ипак могла и морала боље да искористи.

Косово је свакако било али више није и у будућности евидентно неће бити српско, али Србија је била, остала и биће очигледно још дуго – Земља с друге стране огледала. Тужно је, неподношљиво је бити у овако бедним односима с комплетним ближим и даљим окружењем. Није у реду бити овако сам. Ако сте, на пример, у свађи са свим укућанима или комшијама, логично би било да се запитате шта то није у реду с вама и зашто вам односи са другима не полазе од руке?

Међутим, Срби то, већином, не виде тако. Увек су и једино за све други криви, а нама преостаје да се незрело дуримо и понављамо своје мале и све небитније „истине” у том неправедном свету који, с нама или без нас, незаустављиво граби напред.

Зато бих желео да поновим још једном, два пута, па и сто пута ако треба: Косово није Србија.

Косово је нова независна држава на тлу бивше Југославије. Име јој је Република Косово (ориг. Republik Kosova) и признале су је многе државе. А исто би требало да учинимо и ми.

И то не зато да бисмо се повиновали притиску међународне заједнице већ зато што бисмо тиме признали вољу већинског, албанског становништва те земље и уједно показали да смо у дослуху с реалношћу. Имамо пуно право да нам се та воља не допада, али упутно би било навикавати се на ново стање ствари, а пре је увек боље него касније.

У свему томе политичари, свакако, играју највећу улогу и носе најдубљу одговорност. Они су дужни да се, у име свих нас, први суоче са стварношћу и потраже најбоља решења. Било би заиста сјајно кад би се Србија посветила једној далеко сврсисходнијој политици која признаје стварност, бави се решавањем а не гомилањем проблема и, укратко, чини наше животе бољима.

Кад би, коначно, ступила с оне стране огледала.

Јер, можда то баш и није толико немогуће?

Можда бисмо само морали да ресетујемо општеприхваћени начин мишљења и потрудимо се да све ово што нам се догађа увидимо као историјску неминовност, ма колико болну, те да коначно отпочнемо неопходан процес опамећивања и одговорног суочавања с реалношћу?

Можда бисмо морали да прихватимо чињеницу да је очито куцнуо час у ком Србија мора да научи да живи без своје „колевке”?

Да је дошло време да Србија – одрасте.

Владимир Арсенијевић
[објављено: 13-03-2008.] Politika



Posveæeno Bredu

[darusaz]

A ко је тај баја, Даре?   

Дај пошаљи га код мене на мало дошколавања.   

[Vampire 666]

Ne znas ko je Vladimir Arsenijevic ?
...ccc...

[Bred]

[off]Hvala D na posveti ali nema potrebe , svi znamo da nisu SVI[/off]
darusaz-> http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80_%D0%90%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B


Vladajuæa koalicija pred raspadom
| Izvor: B92, FoNet, BBC
London, Beograd, Brisel -- Vlada Srbije neæe biti jedina koja je pala zbog Kosova, pred raspadom je i vladajuæa koalicija u Makedoniji, ocenio Bi-Bi-Si.

Demokratska partija Albanaca povlaèi se iz koalicije sa veæinskom VMRO-DPMNE makedonskog premijera Nikole Gruevskog.

Bi-Bi-Si navodi da je lider DPA Menduh Taèi Gruevskom postavio niz uslova za ostanak u koaliciji - izmeðu ostalog da Skoplje prizna nezavisnost Kosova, da se usvoje zakoni o upotrebi albanskog jezika i zastave i da se obezbedi socijalna za¹tita za Albance koji su uèestvovali u pobuni u Makedoniji 2001. godine.

Gruevski na te zahteve nije reagovao, ¹to je Taèi, kako sam ka¾e, protumaèio kao odbijanje.

"Ovo je te¹ka politièka kriza za Makedoniju. Svima onima koji misle da æe se uz pomoæ politièkog marketinga i jednom jeftinom taktikom izvuæi iz ove situacije, poruèujem da neæe uspeti. Nisu nam va¾ni izbori, nisu nam va¾ne vlade, va¾no nam je da ovaj proces isteramo do kraja", rekao je Taèi.

Do krize je do¹lo neposredno pre samita NATO-a u Bukure¹tu, sa kojeg bi Makedoniji mogao da bude upuæen poziv da se pridru¾i zapadnoj vojnoj alijansi.

To æe se, navodi Bi-Bi-Si, desiti pod uslovom da ta zemlja prevaziðe spor sa Grèkom oko svog imena.

"EU prati situaciju"

Portparol Olija Rena, evropskog komesara za pro¹irenje, Kristina Nað izjavila je danas da Komisija prati situaciju u Skoplju, posle odluke Demokratske partije Albanaca (DPA) da napusti Vladu.

"Oèekujemo da Vlada ostane fokusirana na proces evropskih integracija. Ovo je trenutak da obe strane ostave svoje stranaèke interese i rade u duhu konsenzusa kako bi se obezbedio uspeh u procesu reformi", rekla je Nað na konferenciji za novinare.


Server: Broj zemalja koje su priznale Kosovo daleko manji od oèekivanog
Branko Mika¹inoviæ
Va¹ington

Mada Srbija sada u¾iva veliki taktièki uspeh spreèavajuæi priznavanje Kosova... ona se nalazi u æorsokaku, ka¾e u razgovoru za na¹ program potpredsednik Amerièkog instituta za mir, Daniel Server.  Kolega Branko Mika¹inoviæ je prvo zamolio Servera da prokomentari¹e predstojeæe parlamentarne izbore u Srbiji:

Server: Izbori predstavljaju referendum o tome da li je prioritet Srbije da se ukljuèi u Evopsku uniju ili da zadr¾i Kosovo. Ako Radikali i DSS pobede, oèekujem da æe prioritet biti dat Kosovu, kao ¹to je i obeæano. Ako Tadiæ i G17 pobede oèekujem da æe prioritet biti dat ¹to skorijem ulasku u Evropsku uniju.

Glas Amerike: Da li æe ishod izbora odrediti buduænost Srbije za dogledno vreme?

Server: Najmanje za du¾inu mandata parlamenta. Ni¹ta nije veèno. Ideja da æe Srbija morati da zauvek odluèi o svom buduæem kursu na predstojeæim izborima nije realna. Medjutim, ako Srbija ne izabere Evropu ovog puta, taj proces æe biti jo¹ vi¹e odlo¾en. Mi smo veæ u situaciji da su Hrvatska, Makedonija i Albanija ispred Srbije u trci za ulazak u EU.  Nema razloga da Srbija zaostaje, po¹to je ona u mnogo èemu razvijenija i vi¹e kosmopolitska od drugih zemalja u regionu  i voleo bih da ona sustigne, recimo, Hrvatsku umesto da je iza nje.

Glas Amerike: Kakve bi mogle da budu posledice na odnose Srbije i SAD u sluèaju pobede proevropske, odnosno nacionalistièke struje?

Server: Ako Radikali pobede to bi uzrokovalo izvesnu napetost u odnosima sa Briselom i Va¹ingtonom. Naravno, pobeda Radikala se ne bi dopala ni EU ni SAD, svi to znaju, ali istovremeno, mi moramo da procenimo kako æe se oni pona¹ati kada preuzmu vlast, ako do toga dodje, i kada budu morali da preuzmu odgovornost za vodjenje zemlje, ¹to ranije nisu èinili, nisu ¾eleli tu odgovornost, mada su pobedili na nekoliko izbora. Nisam  siguran  da li æe oni delovati pozitivno ili proevropski, ali ukoliko se to desi, onda æe i Va¹ington i Brisel povoljno reagovati. Istovremeno, ako na vlasti ostanu takvozvane demokratske snage u Sribji, kao ¹to je bio sluèaj do sada,  one ipak nisu izruèile sve optu¾ene za ratne zloèine Hagu, a  i dalje zauzimaju nepopustljiv stav prema Kosovu, onda bi izbor takvih  takozvanih  demokratskih snaga u Beogradu takodje imao odredjene posledice u odnosima sa Va¹ingtonom i Briselom.

Glas Amerike: ©ta bi SAD i EU mogli da uèine da pomognu Srbiji da izbegne, kako se ovde tvrdi, izolacionistièki trend?

Server: Postoji put napred, koji nije nemoguæ. Jasan put ukljuèuje re¹enje statusa Kosova koje bi moglo da bude prihvaæeno u Savetu bezbednosti  UN. Srbija bi mogla sutra da ka¾e Rusiji da je u Beogradu postignuta saglasnost o pitanju statusa Kosova, ukljuèujuæi izruèenje Ratka Mladiæa Hagu, i da æe nastojati da tokom vremena uspostavi dobre odnose sa Pri¹tinom i da joj dozvoli da  postane èlanica UN.

Glas Amerike: Da li je priznanje Kosova bio pogre¹an potez, po¹to veliki broj zemalja nije priznao Kosovo, a to bi pitanje mogo da ostane sporno u Evropi i ¹ire?

Server: Ne znam koliko zemalja æe tokom vremena da prizna nezavisnost Kosova, ali svakako je taj proces sporiji i broj zemalja koje su priznale Kosovo je daleko manji od onog ¹to se oèekivalo. Stoga bih ¾eleo da amerièka diplomatija bude aktivnija u tom pogledu u svetlu intenzivne aktivnosti srpske diplomatije. Srbija trenutno u¾iva veliki taktièki uspeh spreèavanjem priznavanja nezavisnosti Kosova, ali pitanje je kuda to vodi Srbiju. Ona se kreæe prema Rusiji, umesto EU, i nalazi se u æorsokaku. Tu je i znaèajno strate¹ko pitanje: da li Srbija ¾eli da bude deo Evrope? Uèlanjenje u Evropsku uniju povlaèi za sobom i izvesne uslove, a jedan od njih je i re¹enje kosovskog pitanja.

voanews.com

--

[darusaz]

Japan je priznao nezavisnost Kosova i izrazio nadu da æe ostati u prijateljskim odnosima sa Srbijom.



Japanski ministar spoljnih poslova Masahiko Komura rekao je novinarima, posle sastanka kabineta, da je Srbija 'tradicionalno bila dobar prijatelj Japana' i da se nada da æe odnosi dveju zemalja ostati prijateljski.

Izvori japanske vlade naveli su prethodno da Tokio nije odmah priznao nezavisnost Kosova 'jer nije ¾eleo da naljuti Srbiju i Rusiju', prenela je agencija Kjodo.

(извор: РТС)

[Bred]

 Tri suseda Srbije priznaju Kosovo
| Izvor: Beta, Tanjug
Zagreb, Budimpe¹ta, Sofija -- Hrvatska, Maðarska i Bugarska objavile su danas zajednièku izjavu u kojoj je najavljeno priznanje nezavisnosti Kosova.

"Deklaracija o nezavisnosti Kosova usledila je nakon ¹to su propali svi napori meðunarodne zajednice u pronala¾enju dogovornog re¹enja izmeðu Beograda i Pri¹tine o statusu Kosova. U tim okolnostima, promena neodr¾ivog 'statusa kvo' bila je neizbe¾na", navodi se u saop¹tenju hrvatskog Ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija.

U saop¹tenju se navodi da je "Kosovo sluèaj 'sui generis', proiza¹ao iz jedinstvenih okolnosti raspada biv¹e Jugoslavije, kao i kontinuiranog razdoblja prisustva meðunarodne administracije".

Apel Vuka Jeremiæa

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremiæ apelovao je na zemlje regiona da ne priznaju nezavisnost Kosova i ne naru¹avaju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.

"Pomozite nam da pronaðemo re¹enje koje æe nam omoguæiti da ¾ivimo u miru i stabilnosti", izjavio je Jeremiæ na konferenciji za novinare, posle sastanka sa grèkom koleginicom Dorom Bakojani.

Jeremiæ je dodao da zemlja koja odluèi da naru¹i suverinetet i integritet Srbije, ne mo¾e da raèuna da æe imati iste odnose kao i pre sa Srbijom.
Istièe se da tri dr¾ave "pridaju izuzetan znaèaj najveæem stepenu stabilnosti u jugoistoènoj Evropi".

Hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova napominje i da "tri dr¾ave izra¾avaju svoj interes za razvijanje veza s takvom Srbijom koja odr¾ava dobre odnose sa susedima, ostvaruje ekonomski rast i zadr¾ava svoju evropsku orijentaciju".

U zajednièkoj izjavi objavljenoj istovremeno u Sofiji, Zagrebu i Budimpe¹ti, tri Srbiji susedne zemlje su navele da podr¾avaju dalje jaèanje veza Srbije i Evropske unije, te da oèekuju nastavak razvoja dobrosusedskih odnosa sa Srbijom i jaèanje tradicionalnih veza s njenim narodom.

Sinoæ je kanadski ministar spoljnih poslova Maksim Bernije saop¹tio da je Kanada priznala nezavisnost Kosova, o èemu mo¾ete èitati u posebnoj vesti.

Mesiæ: Hrvatska priznaje realnost

"Hrvatska æe priznati Kosovo, èime Zagreb priznaje realnost, izjavio je juèe u Virovitici hrvatski predsednik Stjepan Mesiæ.

Kako tvrdi Mesiæ, Kosovo je bilo "konstitutivan element jugoslavenske federacije" koje vi¹e nema, a Srbija "nema kapaciteta ni za uspostavljanje vlasti na Kosovu, ni za nastavak pregovora".

"Kao ¹to smo tra¾ili da svet prizna realnost kad smo mi proglasili svoju samostalnost, logièno je da se i od nas tra¾i da mi priznamo nezavisnost Kosova", rekao je Mesiæ.

Priznanju Kosova protivio se koalicioni partner, Samostalna demokratska srpska stranka, koja je èlanica vladajuæe koalicije.

Potpredsednik te stranke, Milorad Pupovac, rekao je da SDSS neæe podr¾ati priznavanje nezavisnosti Kosova, a da æe organi stranke i Srpsko narodno vijeæe odluèiti o daljim koracima.

"Vlada bi trebalo da saèeka s tom odlukom i da toj temi pristupa ¹to obzirnije jer se napetosti nisu smirile, a rizik se i poveæao nakon pada Vlade u Srbiji", ocenio je juèe potpredsednik SDSS i poslanik srpske manjine u Saboru.

Pupovac je upozorio i da u koalicionom sporazumu, koji je nakon pro¹logodi¹njih parlamentarnih izbora SDSS potpisao sa vladajuæom Hrvatskom demokratskom zajednicom, postoji èlan o oèuvanju odnosa sa Srbijom i u regionu, na koju se SDSS poziva kad je reè o priznanju Kosova.

Portparolka vlade Bernadet Budaj rekla je da je Budimpe¹ta èekala sa priznanjem do posle 15. marta i maðarskog nacionalnog praznika, da bi objavila svoju odluku o priznavanju, odnosno kako bi spreèila napade na Maðare koji ¾ive u Srbiji.

Mo¾e se oèekivati da bi pripadnici maðarske zajednice u Vojvodini, kojih je oko 300.000, mogli biti meta napada ukoliko bi Maðarska priznala nezavisnost Kosova u sredu, izjavio je juèe u Budimpe¹ti lider Saveza vojvoðanskih Maðara I¹tvan Pastor.

"Moglo bi biti ekscesa i niko nema moæ i autoritet da kontroli¹e sve ekstremistièke snage", rekao je Pastor dodajuæi da bi neke izjave srpskih politièara tokom proteklih dana mogle ohrabriti radikalne elemente.

"Priznavanjem Kosova, Maðarska æe kao èlanica NATO i EU preuzeti odgovornost da se suoèi sa negativnim posledicama takve odluke. Akcije Budimpe¹te biæe, meðutim, oèigledno ogranièene na sferu diplomatije", rekao je Pastor.

Bugarsko Ministarstvo spoljnih poslova je takoðe juèe saop¹tilo da razmatra pitanje priznavanja nezavisnosti Kosova sa svojim partnerima, ukljuèujuæi Hrvatsku i Maðarsku.

b92
--

Da li je neko sinoc gledao OKO na rts1?
Intervju sa americkim ambasadorom- e ono je trebalo cuti!

Novinar ga je fino ispreskakao ali sta mu to vredi. Americko tumacenje je da je rezolucija 1244 privremeno resenje dok se ne resi status. I da je KiM presedan zato sto je tu bila misija UN ciji je zadatak bio da pripremi resenje statusa. 
Takodje, KiM je jedinstven slucaj jer smo mi imali Milosevica.

I da, Ameri su ubedjeni da oni nisu prekrsili povelju UN , a na pitanje novinara da se mnogi eminentni pravnici slazu u tome da su SAD podrzale krsenje povelje UN , on kaze da oni misle da nisu . Argument mu je 
Novinar ga je pitao zasto SAD nisu naterale Albance na kompromis u pregovorima [setimo se Rambujea i kakve su sve pritiske vrsili na nas].

[wolfeitzckie]

Ајд мало читајте уместо што трућате :

Amerièka politika na Balkanu: motivi i interesi


Svih ovih dana, od trenutka jednostranog progla¹enja nezavisnosti Kosova od Srbije, postavlja se pitanje: koje to motive imaju Sjedinjene Amerièke Dr¾ave i njeni najbli¾i evropski prijatelji, da tako uporno - i do neke mjere èak i rizièno - inzistiraju na priznanju tog progla¹enja. Za¹to je Americi toliko stalo? Koji je to interesi vode?



Èuli smo razna moguæa obja¹njenja za takvu amerièku politiku – uglavnom iz ko¹are raznih „teorija urote“. Oni koji, meðutim, vjeruju da je Amerika namjerila uni¹titi Srbiju jer je ne voli, ili za¹tititi Albance jer ih voli – ne nude nikakvo uvjerljivo obja¹njenje za¹to bi Amerika ba¹ nekog voljela a drugog ne. Amerika nije Njemaèka, pa da bi postojali neki tzv. "historijski razlozi" da bude „antisrpska“. Jo¹ je manje obja¹njivo za¹to bi Amerika bila na strani ne jedne, nego (na Balkanu) dvije muslimanske nacije: Bo¹njaka i Albanaca – kad istodobno raste antiislamsko raspolo¾enje na cijelom Zapadu, pa i u Americi. I sami teoretièari urote su, vjerojatno, zbunjeni – u istoj mjeri u kojoj je, recimo, Veljko Kadijeviæ bio zbunjen kad se suoèio s èinjenicom da Amerika nije razumijela (ni podr¾ala) Srbiju one davne 1991. godine. U svojoj prvoj knjizi („Moje viðenje raspada“), Kadijeviæ nije mogao ponuditi nikakvo drukèije obja¹njenje nego da se radi o amerièkom antikomunizmu (protiv JNA i Milo¹eviæa, koje su Amerikanci tada vidjeli kao ortodoksne komuniste). U tome je bilo pone¹to istine. Ali, kako objasniti to da se amerièka pozicija nije promijenila kad su antikomunisti i antiislamisti ojaèali u samoj Srbiji? Za¹to Amerika ostaje skeptièna i hladna prema Srbiji i nakon 2000? Je li to zato ¹to Amerika ima neke posebne simpatije prema Albancima? Obja¹njenje koje istièe navodnu va¾nost nekog „albanskog lobija“ u samoj amerièkoj politici ostaje manjkavo, nekonzistentno i tanko. 

Ideja o tome da je (politièka) Amerika pro-albanska iz neke posebne bliskosti s Albancima jednako je tako iluzorna, kao i ideja da su ruski politièari skloni Srbiji jer se radi o Slavenima ili o "historijskim prijateljima".  Velike sile, naime, rijetko kad imaju prijatelje – one imaju interese. Treba pitati, dakle, koji to interesi vode Sjedinjene Dr¾ave u ovom sluèaju?

Prije svega, Amerika je – kao i velika veæina drugih va¾nih zemalja (naroèito na Zapadu, ali ne samo tamo) 1992. (posebno nakon ru¹enja Vukovara, a potom i katastrofe u Bosni i Hercegovini) Srbiju i Srbe identificirala kao glavnu opasnost za mir i stabilnost u jugoistoènoj Evropi, a potencijalno i ¹ire – u cijeloj Evropi. To nije nikakvo iznenaðenje,  a nije ba¹ bilo ni neopravdano. Divljaèki nacionalizam kojim su se razarali gradovi i èitave dr¾ave, te obnova radikalnih i ekstremistièkih (neofa¹istièkih) ideologija, nisu bile samo srpska „specijalnost“, ali su ipak na srpskoj strani rata bile izra¾enije nego na drugima. Povrh toga, Srbija je – veæ i kao najveæa od svih upletenih strana, te ona koja je imala podr¹ku veæeg dijela tada¹nje JNA-u-raspadanju – mogla i naèiniti najvi¹e zla. To je dodatno potencirano èinjenicom da se nisu razarali ©abac i Kragujevac, nego Dubrovnik i Sarajevo. To ¹to je kasnije granatiran i Knin (gdje su Srbi bili veæina) i Mostar (u trenutku kad ih tamo vi¹e skoro nije ni bilo) ostalo je u sjeni ovih prvih razaranja, i viðeno je uglavnom kao posljedica. Amerièkoj politici su trebale skoro tri godine da se pokrene, i da poka¾e da se u svijetu kojeg ona kontrolira (u liberalno-demokratskom svijetu) takve stvari ne mogu dogoditi neka¾njeno. 

Jednom kad se pokrenula, meðutim, ona je odluèila iæi do kraja. ©to to znaèi? To znaèi da je odluèila ovladati (ako ne veæ i zavladati) prostorom koji je u devedesetim doista bilo krvavo rati¹te, u kome su milijuni ljudi bili protjerani iz svojih domova, a stotine tisuæa su poginule. Na ovo ¹to se dogaða od 1994. nadalje – sve do danas – treba gledati kao na jedan jedinstven proces, u kome su Sjedinjene Dr¾ave odluèile preuzeti kontrolu nad prostorom u kome se dogodila katastrofa, i koji je prijetio da stvori veæe regionalne, a mo¾da i globalne probleme. Mo¾emo, naravno, raspravljati o tome ima li Amerika legitimitet da bude „pacifikator“ i „hegemon“ svuda na Zapadu (a Balkan je, sa amerièke toèke gledano – jo¹ uvijek Zapad) ili èak i posvuda globalno, ali amerièka vanjska politika polazi od pretpostavke da su SAD odgovorne za mir u tom dijelu svijeta (ako ne veæ i u cijelom svijetu), i toèka. Da nije bilo „na¹ih“ (tj. domaæih) povoda za takvu intervenciju, ona se mo¾da ne bi dogodila – ili barem ne u tolikoj mjeri i na tako brutalan naèin (vojnom silom, kr¹enjem meðunarodnog prava, brutalnim nametanjima volje, itd.). Bila bi mo¾da suptilnija, i manje oèigledna. Balkan, naime, nije po sebi podruèje od velike va¾nosti za amerièku (ili bilo èiju drugu) politiku – ali je to postalo zbog nereda kojeg su na njemu stvorili domaæi igraèi. Njih nikad ne treba zaboraviti u raspravama o uzrocima  i motivima sada¹nje amerièke politike na Balkanu. 

U savladavanju rata i istiskivanju antiliberalnih doktrina i akcija, Amerika je tada¹nju Srbiju vidjela kao glavnog protivnika, pa je djelovala s te pozicije. Prvo je koncipirala i nametnula bo¹njaèko-hrvatski (Washingtonski) sporazum, potom vojno pomogla hrvatsku akciju protiv Krajine, pa uspostavila Pax Americana u Bosni i Hercegovini (Dejtonskim sporazumom), a zatim se okrenula prema ru¹enju Milo¹eviæa. U tu svrhu je izvela napade na Srbiju (i u manjoj mjeri: Crnu Goru), a potom financijski, politièki i organizacijski pomogla ru¹enje Milo¹eviæa 2000. godine. (Da se 1997. nije okrenuo protiv Milo¹eviæa, sru¹en bi bio i Milo Ðukanoviæ). Istodobno, Amerika je „preventivno“ djelovala u Makedoniji, a kad je tamo do¹lo do „gu¾ve“ (u februaru 2001.) uspostavila je ravnote¾u time ¹to je dozvolila vojnu akciju protiv albanskih separatista, istodobno promovirajuæi Ohridski sporazum. Potom se ukljuèila u stvaranje kompromisa izmeðu Makedonije i Grèke (oko imena – te je pregovore najprije vodio Cyrus Vance, a svi su izgledi da æe biti okonèani prije prijema Makedonije u NATO, takoðer na amerièko inzistiranje). Dok je u Srbiji stajala na strani albanskog nacionalizma, u Makedoniji i Crnoj Gori ga je uspje¹no kontrolirala i minimizirala – jer joj je tako odgovaralo. Albanski nacionalizam upotrebljen je kao sredstvo slamanja politike, politièara pa i zemlje koja je viðena kao glavna opasnost u regiji.   

Jednom kad je uspostavljen mir, Amerika je u sve zemlje regije poslala sna¾ne ambasadore, koji su bili de facto vladari iz sjene. Takoðer, ona je u nekim od tih zemalja sagradila enormno velike ambasade, a u drugima je podigla vojne baze, najveæe u ovom dijelu svijeta. To je bio jasan signal namjere da se ostane dugo i da se bude ozbiljno prisutan. Neke od zemalja u regiji su se okrenule prema Evropskoj Uniji, ali nijedna se nije mogla do kraja osloboditi amerièkog utjecaja – èak ni Slovenija, kako se moglo vidjeti iz zapisnika razgovora amerièkih i slovenskih diplomata neposredno pred progla¹enje nezavisnosti na Kosovu.

Stvar je prilièno jednostavna i ne treba je mistificirati pronala¾enjem nekih tobo¾njih zavjera: Amerika je ulo¾ila previ¹e novca, politièke volje, ugleda i snage da bi se tek tako povukla iz ove turbulentne regije. I tu sad dolazimo do faze u kojoj jesmo. U njoj Amerika poku¹ava ostvariti i na dugi rok osigurati pacifikaciju svih potencijalnih izvora nestabilnosti na Balkanu, kako se nikada ne bi ponovila situacija iz devedesetih, kojom je i sama Amerika bila zateèena, a dijelom i osramoæena. U tome ima i ¾elje za dominacijom, ali i iskrene ¾elje da se nikada vi¹e ne ponove zla graðanskog rata, te da se ne pojavi neki „novi Milo¹eviæ“. Da bi to osigurali, Amerikanci su se okrenuli analizi uzroka koji su doveli do rata u devedesetim godinama, pri èemu su nacionalizam i nacionalne tenzije identificirali kao najva¾niji. A koje bi to najopasnije moguæe tenzije mogle dovesti do novog rata na Balkanu?

U prvom redu, radi se o srpsko-albanskom sporu oko Kosova, u drugom: o potencijalnoj obnovi srpsko-hrvatskog spora oko Bosne i Hercegovine, a u treæem o raspirivanju (dosad tihog, ali latentnog) konflikta oko Makedonije – u kojeg bi mogle biti ukljuèene i susjedne zemlje. Takoðer, treba sprijeèiti porast muslimanskog ekstremizma (ne nu¾no nacionalizma, nego, recimo, vjerski-inspiriranog radikalizma), koji se mo¾e pojaviti u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i u Makedoniji. Da bi se sprijeèilo razbuktavanje novog rata – danas, za deset godina ili za pedeset – treba, dakle, kontrolirati upravo te tri zemlje. Amerièka politika prema regiji je u posljednjih desetak godina usmjerena upravo prema tom cilju – punoj kontroli tih triju zemalja. I doista – s procesom progla¹enja nezavisnosti Kosova od Srbije (koji je istodobno i progla¹enje zavisnosti od Amerike) taj je proces manje-vi¹e zavr¹en. Jedina preostala moguæa teritorija koja bi mogla biti od interesa u tom smislu - jest Sand¾ak, pa na tu teritoriju treba obratiti posebnu pa¾nju (kao ¹to sam veæ napisao u jednom od prethodnih tekstova na ovom blogu).

U situaciji u kojoj kontrolira te tri kljuène toèke potencijalnog konflikta, Amerika je u prilici da bude de facto gazda regije, bez obzira na Evropsku Uniju i potencijalno èlanstvo balkanskih zemalja u njoj. Time ona posti¾e vi¹e ciljeva odjednom. 

Prvo, Amerika sad dr¾i prst na pulsu albanskog, makedonskog, srpskog, bo¹njaèkog i hrvatskog nacionalizma – jer svakog od njih mo¾e i kazniti (oduzimanjem ovlasti, pa èak i teritorije) i nagraditi (pro¹irivanjem ovlasti, odnosno teritorije). Americi ne odgovaraju „konaèna rje¹enja“, nego upravo polurje¹enja, u kojima buduænost mo¾e biti ovakva ili onakva. O tome kakva æe biti – odluèivat æe Amerika: sama ili u dogovoru s Rusijom (a mo¾da i Evropom, ako se ova oporavi od paralize). Izmeðu ostalog, i zato je prijedlog kojeg sam iznio u pro¹lom tekstu na ovom blogu, gotovo sigurno osuðen na neuspjeh, èak i kad bi se Srbi i Albanci o njemu dogovorili (a ja sam dobio vi¹e pozitivnih nego negativnih komentara o njemu, i to i sa srpske i s albanske strane). Takoðer, da bi ga mogla kontrolirati, Americi treba srpski nacionalizam, pa ga ona zapravo raspiruje, a ne gu¹i (kao ¹to je sluèaj i s drugim nacionalizmima u regiji). Kad Srbima ne bi bilo stalo do Republike Srpske ili do Kosova, Amerika bi ostala i bez svoje mrkve i bez batine u odnosu na Srbiju. Isto se odnosi i na "mrkvu i batinu" èlanstva u Evropskoj Uniji - koja je takoðer potrebna, pa se u tom smislu poma¾e odr¾avanje "ravnote¾e" izmeðu nacionalistièkih i proevropskih snaga u samoj Srbiji.



Drugo, ona je ulaskom u Bosnu i Hercegovinu, te na Kosovo, uz sna¾an utjecaj kojeg veæ ima na Albaniju i Tursku, u prilici da potpuno kontrolira sve èetiri evropske zemlje/teritorije u kojima ima znaèajan broj muslimana. To je posebno znaèajno u situaciji „rata protiv terorizma“, i s obzirom na prilike na (pre)Bliskom Istoku. 



Treæe, pouèena iskustvom iz ne tako davnih devedesetih, Amerika ne vjeruje nikome u regiji – a naroèito ne Srbiji, a posebno ne u situaciji u kojoj je ona na korak od sna¾nog politièkog, ekonomskog (a mo¾da i vojnog) povezivanja s Rusijom. Prisustvom u Bosni i na Kosovu, Amerika je poveæala utjecaj na unutarsrpska politièka zbivanja, jer mo¾e utjecati na neke od glavnih tema svake sljedeæe izborne kampanje. Takoðer, eventualnim (a sada veæ i vjerojatnim) ulaskom Hrvatske, Albanije i Makedonije u NATO (mo¾da veæ sljedeæe godine), Srbija æe biti sa svih strana okru¾ena zemljama koje su u NATO-u, te æe time biti pod dodatnim pritiskom (barem simbolièkim).   



Konaèno, Amerika je iskoristila slabost Rusije i Evrope u devedesetim godinama, da bi se ponovno pojavila kao gazdarica u barem jednom dijelu Evrope. Prije 1989. ona je suvereno gazdovala Zapadnom Evropom, da bi potom – kroz proces pro¹irenja Evropske Unije, i osloboðenja od amerièkog tutorstva u nizu zapadno-evropskih zemalja – izgubila tu poziciju. Za Srbiju je mo¾da Kosovo „srce Srbije“, ali je za Ameriku ono „srce Evrope“. (Kao ¹to je Srbija to isto – za Rusiju, ali o tome u nekom drugom tekstu). I doista, za Evropsku Uniju, pitanje Kosova postat æe sasvim sigurno jedno od sredi¹njih politièkih i vojnih pitanja. Naime, jedino tu æe se na tlu Evrope dodirivati (a vjerojatno i sudarati) Rusija i Amerika. Za Evropu, most na Ibru bi mogao postati novi „Berlinski zid“, a Kosovska Mitrovica – novi Berlin. A kao ¹to iskustvo Hladnog rata govori – sve dok se taj zid ne sru¹i, te Rusi i Amerikanci ne povuku, nema nikakve ¹anse da Evropa bude istinski ujedinjena i politièki va¾na.

извор : блог б92