U americkoj ambasadi izgoreo Novosadjanin

[dirigent]

Poginuo je svojom gluposcu, njegova glupost je njegova slobodna volja i izbor. Sreca da nije poginuo neko iz ambasade , jer bi to bilo ubistvo lincem.

      Iskreno mi je zao , ali nije imao tamo sta da trazi.

[nasty girl]

Zoran Vujoviæ Vujke 1988-2008

Sa nevericom i velikom tugom smo primili vest da je mladiæ koji je tragièno nastradao sinoæ u zgradi amerièke ambasade navijaè Partizana i èlan na¹eg foruma Zoran Vujoviæ (nick na forumu: vujke). Momak koji je ¾iveo na Kosovu, tokom bombardovanja 1999. je morao da se sa Kosova doseli sa porodicom u Novi Sad, gde je i ¾iveo do ove sinoænje tragedije. Na Kosovu ¾iveo, zbog Kosova i nastradao, kakva u¾asna simbolika.

Èlanovi i urednici web sajta i foruma partizan.net izra¾avaju najdublje sauèe¹æe Vujketovoj porodici, rodbini i prijateljima. Vujke, neka ti je laka zemlja i poèivaj u miru. Neæemo te zaboraviti.

http://www.partizan.net/indexs.html

[Vampire 666]

Poginuo je zbog svoje gluposti, a ne zbog Kosova...

[sanjica88]

Ne kazem da mi nije zao, ali svako je kriv za svoju sudbinu... Ovaj nesrecni dogadjaj treba da bude primer svim huliganima koji su te noci palili grad da se malo zapitaju i razmisle koji je put za njih najbolji...

[Vampire 666]

Sve se bojim da treba da pogine jos ovih budalastih klinaca pa ce tek onda nadlezni reagovati...bar se nadam...

[Sole]

Zoran Vujoviæ Vujke 1988-2008

Sa nevericom i velikom tugom smo primili vest da je mladiæ koji je tragièno nastradao sinoæ u zgradi amerièke ambasade navijaè Partizana i èlan na¹eg foruma Zoran Vujoviæ (nick na forumu: vujke).

kakav divan decko... 
svaki negativan komentar (iako stvarno cenim svacije misljenje) na izgubljen zivot, posebno ovako mlade osobe je za svaku osudu. 
pocivaj u miru   

[*]

Bas lep decko...


Kakva god prica bila iza toga, epilog je da je jedan mladi zivot izgubljen

[aska]

to je moj brat od strica... Juce su nam javili definitivno. Ja ne mogu da se saberem. Bila sam na protestu sa celom porodicom i srela toliko poznatih ljudi, nisam ni sanjala da je i on tu. Ne shvatam sta je tamo imao da trazi. on prosto nije bio takav, bar ga ja takvog nisam znala.
Ovo nije smelo nikome da se dogodi.

[pig_am_am]

aska,bas mi je zao 

[nasty girl]

Jovanka Simiæ, 23.02.2008 19:19:44

Zoran Vujoviæ

DESETORO stasitih mu¹karaca u crnini, okamenjenih lica, u subotu, pred vi¹espratnicom u Æirpanovoj ulici u Novom Sadu, nemo potvrðuju da gore, na petom spratu, ¾ive njihovi roðaci i prijatelji, porodica Vujoviæ. Pre devet godina izbegli su iz Pri¹tine, ali ne i od crne sudbine.
Prethodnog dana, u petak, Milana (44) i Ljiljanu (41) Vujoviæ, kao grom, pogodila je vest da je ugljenisani mladiæ u Amasadi SAD u Beogradu njihov stariji sin Zoran,dvadesetogodi¹njak, odlièan student druge godine Fakulteta tehnièkih nauka u Novom Sadu, fudbaler. Za rodbinu i poznanike izuzetno uzoran mladi èovek.
Prisustvo velièanstvenom skupu srpske sloge u èetvrtak u Beogradu, za Vujoviæe je bilo iskazivanje nacionalnog ponosa.Kosovo je u pitanju, a oni su tamo ostavili svoju mladost, pretke, grob bake Ljubice (90), koju su ©iptari, 2. avgusta 1999, zadavili u kadi, u njenom stanu u pri¹tinskom naselju Sunèani breg.
- Nijednog trenutka se nismo kolebali. Idemo pred Skup¹tinu, idemo da nas je vi¹e Srba, da vidi taj surovi, moæni svet da ne damo Kosmet - ka¾e Zoranov stric Dragi¹a Vujoviæ.
Dragi¹a je na miting vodio mlaðeg sinovca, Zoranovog brata Lazara, maturanta jedne novosadske ¹kole. Zoran je i¹ao sa svojim drugarima, organizovanim prevozom. Po zavr¹etku velièanstvenog molebana pred hramom Svetog Save, stric i mlaði sinovac uputili su se za Novi Sad.

Zorana u poèetku nisu ni poku¹avali da dobiju telefonom.Mislili su: s dru¹tvom je, sigurno æe i on uskoro natrag. O neredima pred amabasadama èuli su tek kasnije, nadomak Novog Sada. Zoranov mobilni telefon u poèetku je zvonio, ali odgovora nije bilo. Zatim je postao nedostupan. Stravièna zebnja poèela je da izjeda Vujoviæe. Usledila je ko¹marna, besana noæ. Bezbroj puta prièinilo im se zvono na ulaznim vratima.

S prvim nagove¹tajem jutra, mladiæev otac Milan, vlasnik radnje s elektromaterijalima, i stric Dragi¹a uputili su se u Beograd. Nada se nije gasila. Sretali su usput mlade ljude kako se tek, po¹to su prespavali kod prijatelja u prestonici, vraæaju kuæi. Tra¾ili su Milan i Dragi¹a svog Zorana u Klinièkom centru, na VMA, u policiji... Nije ga bilo ni na spisku uhap¹enih. U policiji su ih pitali da li je njihov sin imao zlatan lanèiæ oko vrata.
- Jeste - zgrèenim glasom pro¹aputao je Milan. Uskoro je, skamenjen, stajao nad ugljenisanim telom svog sina. Prepoznao je lanèiæ, ali se i dalje grèevito dr¾ao za tanku nit nade. Prekinula se u subotu kada je iz Okru¾nog suda u Beogradu stigla potvrda da ugljenisani mladiæ jeste njihov Zoran.
Mladiæev ujak Neboj¹a Rakoèeviæ ogorèen je na medije koji Zorana svrstavaju meðu huligane. Ogorèeno ka¾e:
- Nisam bio s njim te kobne veèeri pred amerièkom ambasadom, ali znam mu du¹u. Iz njega je provalio bes zbog rastrganog detinjstva. Nikada nas niko neæe ubediti da je huligan, on æe za nas uvek biti heroj.

TATA, OTE©E NAM KOSOVO

IMAO je 11 godina kada je iz centra Pri¹tine, gde je ostala sva imovina Vujoviæa, do¹ao s porodicom u Novi Sad. Brzo se uklopio, stekao novo dru¹tvo. Nisu primeæivali da pati za Pri¹tinom. Potiskivana tuga, slike izbegli¹tva i zadavljene prabake Ljubice, buknule su naglo iz seæanja 17. februara. Tada je, gledajuæi televiziju, izoblièenog lica, zagrcnuti Zoran rekao ocu Milanu:
- Tata, vidi¹ li ti ovo, ote¹e nam na¹e Kosovo!

Blic

[Wlada]

Зоки, друже, презимењаче...

Гледам наше слике из обданишта и питам се да ли је све ово стварно?
Још дуго, дуго ћу памтити наше веселе дане у земљи божура...на нашем Косову.

Твоји вољени ће те памтити и сећати се трага који си оставио на овоме свету.

Почивај у миру.

Дадо

[endi]

to je moj brat od strica... Juce su nam javili definitivno. Ja ne mogu da se saberem. Bila sam na protestu sa celom porodicom i srela toliko poznatih ljudi, nisam ni sanjala da je i on tu. Ne shvatam sta je tamo imao da trazi. on prosto nije bio takav, bar ga ja takvog nisam znala.
Ovo nije smelo nikome da se dogodi.

Aska, primi moje iskreno sauèe¹æe.
Dogodilo se, ne ponovilo se.
®ao mi je ¹to si mogla da proèita¹ od svojih kolega neprimerene izjave.

[nasty girl]

tema se zakljucava....

[Darker]

Вујовић преминуо од тровања и опекотина
Обдукционим прегледом нису пронађени трагови устрелних, прострелних или убодних рана

На сахрани Зорана Вујовића (Фото Бета)

У тренутку смрти Зоран Вујовић (20) из Новог Сада, чије је угљенисано тело пронађено на првом спрату зграде америчке амбасаде, био је у алкохолисаном стању, утврдиле су токсиколошке анализе стручњака Војномедицинске академије у Београду. Анализама је утврђено да је у тренутку смрти младић имао 1,59 промила алкохола у крви.

– На основу обдукционог и патохистолошког прегледа и токсиколошко-хемијских анализа утврђено је да је смрт Зорана Вујовића насилна и да је наступила услед акутног тровања угљен-моноксидом и задобијених опекотина. Тровање и опекотине настале су док је Вујовић још био жив. Обдукционим прегледом нису пронађени трагови устрелних, прострелних или убодних рана – изјавила је Ивана Рамић, портпарол Окружног суда у Београду.

Према њеним речима, обдукција Вујовићевог тела извршена је на Институту за судску медицину, док су токсиколошко-хемијске анализе обављене у Центру за контролу тровања Института за токсикологију и фармакологију ВМА. Да би се са потпуном сигурношћу утврдио узрок смрти младића, урађене су комплетне токсиколошке анализе, а поједине анализе су поновљене и више пута.

– Списи предмета, заједно са приспелим обдукционим налазом и резултатима токсикологије достављени су Окружном јавном тужилаштву на даље поступање. Све што је суд до сада урадио превасходно је било усмерено на утврђивање смрти Вујовића, а даље радње суда зависиће од евентуалних предлога тужилаштва – навела је Рамићева.

Подсетимо, Зоран Вујовић погинуо је за време протестног митинга „Косово је Србија”. Идентификација настрадалог младића била је знатно отежана с обзиром на то да је тело било потпуно угљенисано,чак су кости руку и ногу биле спаљене. На врату настрадалог младићапронађен је златни ланчић по којем је Милан Вујовић препознао сина. Поред Зорановог тела, током увиђаја који је трајао 12 сати, пронађен је и оштећени мобилни телефон.

На протестни митинг несрећни младић је отишао са пријатељима у четвртак по подне. Будући да се није вратио са протеста, отац је у петак кренуо да га тражи. У очају, Милан је отишао у полицију да пријави синовљев нестанак и провери да ли је можда међу ухапшенима. Неколико сати после провере у полицијском притвору и Окружном затвору, полиција је Милана Вујовића повела на патологију ВМА да погледа угљенисано тело особе која је изгорела у америчкој амбасади. Тамо је сазнао страшну истину.

М. Д.
[објављено: 06/03/2008.] Politika

Bez namere da ¹irim raspravu, tema ostaje zakljuèana, mislim samo da je ok da se zna zvanièan epilog istrage.