Rusija bira Putinovog naslednika

[Bred]

 Izvor: Beta
Moskva -- U Rusiji se danas odr¾avaju predsednièki izbori na kojem æe se izabrati naslednik dosada¹njeg predsednika Vladimira Putina.

Do 12 sati po moskovskom vremenu, na izbore za predsednika Rusije iza¹lo je 16 odsto biraèa, izjavio je novinarima zamenik predsednika Centralne izborne komisije Stanislav Vavilov. Na izborima se nadmeæu èetiri kandidata od kojih je apsolutni favorit potpredsednik vlade Dmitrij Medvedev, èiju je kandidaturu Putin podr¾ao.

Ostali kandidati su lider komunista Genadij Zjuganov, lider ultranacionalistièke Liberalno-demokratske partije Vladimir ®irinovski, koji su se kandidovali na svim dosada¹njim izborima. Poslednjih dana kampanje se pojavio i novi kandidat, lider vanparlamentarne Demokratske partije Rusije Andrej Bogdanov.

Na izborima nema kandidata desnih liberalnih partija. Lider Saveza desnih snaga je povukao kandidaturu, a biv¹i premijer Mihail Kasjanov nije registrovan kao kandidat, jer je, po ocenama Centralne izborne komisije i sudova, imao nepravilnu prijavu.

U delovima na krajnjem istoku Rusije, na Èukotki i Kamèatki u subotu u 21 èas po sredenjoevroposkom vremenu, otvorena su biraèka mesta na izborima za predsednika Rusije.

Centralna izborna komisija oèekuje da æe na izbore izaæi izmeðu 67 i 72 odsto biraèa, a prema poslednjim anketama, Medvedev bi mogao da dobije oko 70 odsto glasova, ¹to znaèi, da æe pobediti veæ u prvom krugu.

Pravo glasa ima vi¹e od 109 miliona registrovanih biraèa.

Predsednièke izbore u Rusiji pratiæe, kako je saop¹tila Centralna izborna komisija Rusije, 230 stranih posmatraèa.

b92


Medvedev novi predsednik Rusije
| Izvor: Beta
Moskva, Beograd -- Dosada¹nji prvi zamenik predsednika ruske vlade Dmitrij Medvedev novi je predsednik Rusije.

Medvedev je treæi predsednik dr¾ave od raspada Sovjetskog Saveza, a njegovu pobedu niko nije dovodio u pitanje po¹to ga je podr¾ao odlazeæi predsednik Vladimir Putin. Izborni ¹tab Dmitrija Medvedeva izrazio je sinoæ zadovljstvo podr¹kom biraèa, dok su opozicioni lideri Genadij Zjuganov i Vladimir ®irinovski ocenili da su rezultati ruskih predsednièkih izbora falsifikovani i da æe se obratiti sudu.

Dmitrij Medvedev je izjavio sinoæ u Moskvi da æe nastaviti politiku Vladimira Putina ukljuèujuæi odbranu interesa Rusije na svetskoj politièkoj sceni, prenele su strane agencije.

Èestitka Vojislava Ko¹tunice

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Ko¹tunica èestitao je sinoæ Dmitriju Medvedevu pobedu na predsednièkim izborima u Rusiji.

"Po¹tovani gospodine Medvedev, primite moje najsrdaènije i prijateljske èestitke povodom va¹e velike pobede na izborimna za predsednika Ruske Federacije", navodi se u Ko¹tunièinoj èestitki.

Prema njegovim reèima, ruski narod je svojom slobodnom voljom na demokratskim izborima dao punu podr¹ku jasnoj i principijelnoj politici, zasnovanoj na sveukupnom napretku Rusije.

"Rusija je svojom doslednom i principijelnom politikom danas postala za¹titnik temeljnih principa meðunarodnog prava, na kojima poèiva mir i stabilnost u svetu", naveo je premijer Srbije.
"Mislim da æe to biti direktan nastavak puta koji je zapoèeo predsednik Putin", rekao je Medvedev.

Medvedev je novinarima u Moskvi rekao da æe formirati novu Vladu i administraciju Kremlja u saradnji s Putinom, koji æe, kako je najavio, biti predsednik Vlade i u kojeg "ima poverenje".

"Mi verujemo jedan drugom ¹to je, verovatno, najva¾nije", rekao je Medvedev, koji s Putinom saraðuje vi¹e od 17 godina.

Vladimir Putin se zahvalio graðanima Rusije.

"Izbori su pokazali da ¾ivimo u demokratskoj dr¾avi i da na¹e civilno dru¹tvo postaje efikasno, odgovorno i aktivno. Èestitam Dmitriju Medvedevu I ¾elim mu sreæu", rekao je Vladimir Putin.

Lideri Komunistièke partije Rusije i Liberalno demokratske partije Rusije, Genadij Zjuganov i Vladimir ®irinovski, izjavili su, meðutim, da æe se obratiti sudu zbog falsifikovanja rezultata predsednièkih izbora.

"Mi imamo dokaze da su rezultati falsifikovani i obratiæemo se sudu", kazao je Zjuganov navodeæi da je, prema podacima te partije, dobio najmanje 30 odsto glasova.

®irinovski, koji se smatra bliskim Kremlju, najavio je da æe njegova partija zatra¾iti od suda osporavanje rezultata predsednièkih izborima, prema kojima pobeðuje Medvedev.

"Mi æemo se sigurno obratiti sudu, ali kakva je korist od toga?", zapitao se ®irinovski pred novinarima.

Bela kuæa saop¹tila je da neæe reagovati na predsednièke izbore u Rusiji dok ne budu objavljeni konaèni rezultati.

Nadma¹en rekord Putina

Tadiæ: Najiskrenije èestitke

Predsednik Srbije Boris Tadiæ èestitao je danas Dmitriju Medvedevu pobedu na nedeljnim izborima za predsednika Rusije, saop¹tila je Tadiæeva pres slu¾ba. Tadiæ je, u ime graðana Srbije i u svoje ime, uputio "najiskrenije èestitke" Medvedevu povodom njegove izborne pobede i izrazio uverenje da æe njegovim izborom saradnja Srbije i Rusije "nastaviti da se razvija i jaèa u svim oblastima od zajednièkog interesa".

"U Srbiji æete uvek imati pouzdanog prijatelja i partnera, za dobro svih graðana i na¹ih dr¾ava", poruèio je Tadiæ u èestitki novoizabranom predsedniku Rusije.
Dmitrij Medvedev uverljivo je pobedio na predsednièkim izborima u Rusiji osvojiv¹i 51,3 miliona glasova, odnosno 70,21 odsto. To su rezultati na osnovu 98,54 obraðenih glasaèkih listiæa.

Time je Medvedev nadma¹io rekord Vladimira Putina, koji je na izborima 2004. godine osvojio 49,6 miliona glasova, ¹to je tada iznosilo 71,3 odsto.

Takva razlika obja¹njava se time ¹to je odziv biraèa na juèera¹njim izborima bio veæi - iza¹lo je 69,6 odsto glasaèa, dok je na prethodnim izborima 2004. odziv bio 64,4 odsto, navela je Centralna izborna komisija.

Prvi predsednik Rusije Boris Jeljcin, koji je prvi put izabran 1991. godine, dobio je tada 45,6 miliona glasova biraèa.

Itar-Tas navodi da Medvedev ni u jednom od ruskih regiona nije dobio manje od 60 odsto glasova.

Lider komunista Genadij Zjuganov dobio je 17,77 odsto glasova, odnosno 13 miliona, dok je ultranacionalistièki lider Vladimir ®irinovski dobio povrenje 9,38 odsto glasaèa - 6,8 miliona. Kandidat Demokratske partije dobio je 900 hiljada glasova ili 1,29 procenata.

nastavak => http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=03&dd=03&nav_category=78&nav_id=287333

[dirigent]

Velika mnogoljudna zemlja mora da ima vodju. Pa makar ga i demokratski izabrali.


    Samo tesko je evropskim narodima i zapadnim demokratijama da shavate tu pojavu karakteristicnu za Azijske (stepske) narode.

[Wlada]

Ааа...па не само за степске народе.
Руси не бирају кана, него цара,
словенску институцију коју народ обожава, а не плаши је се (као код монголско-татарских канова).
Европа (али се ту морамо ограничити Великом Британијом и још пар земаља западне Европе, јер су на пример Немци научили много од словенских народа,па и да их разумеју) не може схватити менталитет Словена...

[dirigent]

Dobro pojasnjeno.       

[darusaz]

Лепо речено. Море свима нама Словенима треба вођа, и то ауторитаран. Нема вајде од неке претеране демократије.

[Bred]

Ko je Dmitrij Medvedev, naslednik Vladimira Putina?
Anja Andrejeva

Rusi su izabrali svog buduæeg predsednika. Meðutim, ¹ta oni uistinu znaju o Dmitriju Medvedevu, sem èinjenice da ga je podr¾ao dosada¹nji predsednik Vladimir Putin?
Veæ je vi¹e puta reèeno, 42-ogodi¹nji Dmitrij Medvedev je postao najmlaði ruski lider jo¹ od vremena Bolj¹evièke revolucije, 1917.  A ipak, on se nikad nije profesionalno bavio politikom, podseæa Lilija ©evcova, iz Karnegijeve zadu¾bine za meðunarodni mir.

«Do ovih izbora, gospodin Medvedev je u izvesnom smislu bio gospodin Niko, ako govorimo o javnoj politici. On je veoma dobar menad¾er, to zasigurno znamo. Bio je veoma efikasan u domenu svog posla. Veoma je dobar aparatèik, veoma je dobar menad¾er», ka¾e saradnica Karnegijeve zadu¾bine.

Kritièari optu¾uju sada¹nje rusko voðstvo za gu¹enje slobodnih medija i demokratskih institucija. Uprkos tome – ili mo¾da zbog toga ¹to su glasovi ruske opozicije uæutkani – ankete pokazuju da Vladimir Putin u¾iva vi¹e od 70 odsto podr¹ke javnosti.

Istovremeno se naglo poveæava i popularnost Dmitrija Medvedeva. Prema najnovijim anketama, dve treæine ruskih graðana ka¾u da imaju poverenje u Medvedeva kao politièara – zbog toga ¹to veruju Vladimiru Putinu. Prvi zamenik premijera je èak odbio da se pridru¾i preostaloj trojici predsednièkih kandidata u debati na televiziji, podseæa Evgenij Volk, iz Fondacije «Heritid¾».

«Za Putina, Medvedev je za Putina najlojalniji kandidat, jer rade zajedno vi¹e od dve decenije. On je osoba koja za svoju profesionalnu i politièku karijeru duguje jedino Putinu», ka¾e Volk.

U svakom sluèaju, Dmitrij Medvedev po svemu sudeæi neæe u¾ivati u neogranièenoj moæi kao ¹to je to mogao Putin. Dosada¹nji ruski predsednik je vi¹e puta ponovio da bi hteo da ostane na vlasti i da bi mogao da postane predsednik vlade kada mu ovog meseca istekne drugi mandat, podseæa Lilija ©evcova.

«Veæ znamo ko æe biti gazda u Kremlju. Problem je u tome ¹to i dalje ne znamo ko æe vladati Rusijom. I dalje ne znamo kakva æe biti pravila igre», ka¾e ona.

Izborom za predsednika, Medvedev je nasledio zemlju koja do¾ivljava nezapamæeni dotok novca zahvaljujuæi visokim cenama nafte. Meðutim, problemi – kao ¹to je visoka inflacija – ostaju. Ekonomisti predviðaju da bi inflacija ove godine mogla da dostigne cifru od 15 odsto – uprkos propisanom zamrzavanju cena robe ¹iroke potro¹nje kao ¹to su hleb, mleko, ulje ili jaja, ka¾e Evgenij Volk.

«I to je veoma velika komplikacija za Medvedeva, jer dr¾avni tro¹kovi rastu, tako da æe ono ¹to se dogaða u ovom trenutku biti jasno tek za 4-5 meseci - kada æe Medvedev biti na vlasti. Problemi koje æe Medvedev imati tokom prvih meseci svog predsednikovanja mogu da mu smanje popularnost, jer æe inflacija da raste», ka¾e Volk.

Mnogi Rusi ka¾u da su glasali za Dmitrija Medvedeva zbog Vladimira Putina – za koga veruju da je doneo stabilnost u zemlju. Ali Evgenij Volk ka¾e da bi Dmitrij Medvedev – ako bude morao da se nosi sa ekonomskim problemima koji su zaostali od njegovog prethodnika – mogao da odabere sopstveni put.

«Kada pojedini ljudi doðu na vlast, istorija pokazuje da mogu dramatièno da se promene. U tom smislu, ono ¹to izgleda kao potpuna odanost Dmitrija Medvedeva Putinu, mo¾e da se izmeni», ka¾e Volk.

Vladimir Putin je savr¹en primer. Njega je na vlast 1999. doveo Boris Jeljcin, koji je otvorio zemlju za demokratske reforme. Meðutim, Putin je onda neke od tih reformi vratio unazad u toj meri da æe – kako tvrde njegovi kritièari – biti potrebne godine za o¾ivljavanje demokratskih institucija u Rusiji.

voanews.com