„Odsednu u Hajatu“, srede zube i - jo¹ u¹tede

[Bred]

Autor: I. Mi¹koviæ | 03.03.2008 - 09:35
„Odsednu u Hajatu“, srede zube i - jo¹ u¹tede

Beograd je postao centar zubarskog turizma ovog dela Evrope! Sve vi¹e stranaca, trenutno najvi¹e Britanaca, dolazi u Beograd da po znatno ni¾im cenama nego u zemljama Evropske unije popravi zube uz odlièan kvalitet usluge. U pauzama izmeðu poseta zubaru razgledaju Beograd i obilaze Skadarliju, Hram svetog Save i u¾ivaju u noænom provodu na splavovima.

Britanac srpskog porekla Aleks Hil je po preporuci prijatelja do¹ao u beogradsku ordinaciju „Smile dent“. Britanski stomatolog mu je za neophodne intervencije tra¾io èak 5.500 funti (oko 7.300 evra), ¹to nije mogao da priu¹ti. Ovaj dr¾avljanin Velike Britanije roðen je u Beogradu, ali ga godinama nije posetio.
- Drug mog prijatelja pomenuo mi je moguænost da odem u Beograd i sredim zube po veoma niskim cenama u odnosu na britanske i to uz nimalo gori kvalitet usluge. U Beogradu sam odrastao, ali ga nisam posetio od 1985. godine. Naravno, u poèetku mi se nije mnogo dopala ta ideja. Bila su mi potrebna dva mosta i devet porculanskih krunica. Oti¹ao sam avionom u Beograd, ostao deset dana i u¹tedeo oko 4.000 funti - zadovoljan je Hil.
Aleks Hil je u meðuvremenu osnovao u Londonu kompaniju „Healthwizard Limited“ koja dovodi Britance u Beograd da popravljaju zube. Kako pi¹e na internet adresi www.yourfavouritedentist.com, gde je predstavljena i Hilova kompanija, za Britance sa proseènim primanjima gotovo je nemoguæe da redovno kontroli¹u zube i finansijski podnesu sve neophodne popravke, tako da im se vremenom zdravlje zuba znatno pogor¹ava. Zato je tokom 2006. godine 20.000 Britanaca putovalo u inostranstvo zbog zubarskog turizma i taj broj se neprestano uveæava.
Na sajtu takoðe pi¹e da je zbog veoma povoljnih cena stomatolo¹kih usluga Beograd postao veoma privlaèno tr¾i¹te. Uz to, ordinacije u srpskoj prestonici nude visoko kvalitetne usluge. Tu pi¹e, izmeðu ostalog, i da Beograd nudi veliki broj odliènih restorana, uzbudljiv noæni ¾ivot i dobar sme¹taj po niskim cenama. Njegova kompanija vodi raèuna o zubarskom tretmanu klijenata, reguli¹e aerodromski transfer, transport do i od zubarske klinike
Aleks Hil je uspostavio saradnju sa ordinacijom „Smile dent“, èiji je vlasnik dr Dragan Dimitrijeviæ. Ovaj beogradski stomatolog je pre vi¹e od deset godina poèeo da leèi pacijente iz inostranstva. Posao je stao zbog bombardovanja 1999. godine, a saradnja sa kompanijom Aleksa Hila poèela je pre nekoliko godina.
- Na¹e usluge su toliko jeftinije da oni mogu desetak dana da odsednu u „Hajatu“ i opet bi bili na dobitku. Da bismo moguænost gre¹ke sveli na minimum, neophodno je da pacijenti pre dolaska urade neke analize u Britaniji, posebno ako je reè o ugradnji implanta. Imamo pacijente i iz Nemaèke i Holandije, a najèe¹æe intervencije koje su im potrebne su beljenje zuba, stavljanje mostova i implanta, estetska stomatologija... - ka¾e dr Dimitrijeviæ za „Blic“.
Pacijenti iz zemalja Evropske unije dolaze i u ordinaciju beogradskog stomatologa dr Milana Kuljaèe. On je postavio sajt www.medical-tourism-in-belgrade.com, gde potencijalnim pacijentima obja¹njava usluge koje mogu dobiti i po kojim cenama.
- Tokom poslednjih godinu dana imao sam desetak stranih pacijenata i to iz Belgije, Velike Britanije i Francuske. Moj pacijent bio je i rektor Univerziteta u Lidsu. Uglavnom im trebaju protetski radovi, krunice i mostovi, koji su kod nas znatno jeftiniji. I ¹to se njima posebno sviða, uz svakodnevne popravke zuba, oni obilaze grad i u¾ivaju u lepotama Beograda - ka¾e za „Blic“ dr Kuljaèa.

Implanti dvostruko jeftiniji
Cene usluga u beogradskim stomatolo¹kim ordinacijama su i po nekoliko puta jeftinije u poreðenju s britanskim i evropskim.
Bezmetalna keramika u ordinacijama u Beogradu ko¹ta oko 250 evra, a u Engleskoj 500 evra, metalna je kod nas 120 evra, a u Britaniji nekoliko puta skuplja.
Velika razlika, skoro dupla, je i kod cene implanta koji su u Beogradu 850 evra.
U Holandiji, na primer, metalna krunica ko¹ta 400 evra, bezmetalna 500 evra, a implanti èak 1.500 evra.

blic

[Bojana 153]

A za nas je popravka zuba skupa, a kamo li neka veca intervencija, tipa fixna proteza, ili vadjenje osmica.. 

[Adonis_Vernalis]

Meni je jos davno Cika Zuba prorokovao, a jos sam tinejdzerom bio, da ce mi umnjaci praviti probleme. Bar onoliko koliko su mi problema pravili izbijajuci - praviti kvareci se.

I, Cika Zubino prorocanstvo se ispunilo. Za Bozic, prosle godine. Kako bih svojoj bolnoj dusi i neispavanom oku pruzio malo mira i sna, otisao sam na Obilicev venac, u "urgentnu stomatologiju" Doma zdravlja Stari Grad... i neko mi Cigance, a doktorom stomatologije se zvase, lakom, skoro lopovskom rukom ukrade sve sto me je bolelo... a sve na zdravstvenu knjizicu + 90 dinara bese...

Valja citati oglasne strane u Politici. Tako saznah za svoje tiho pribeziste...

[_d.0.t_]

^ auu...

ja sam vadjenje osmice platio k'o da sam u Hajatu...

[Enea]

beshe 150 jura?

ne zali za time, zaradicjesh, a znash koji si problem imao..

[darusaz]

Ја осмицу платио војном стоматологу, који има приватну ординацију (њима се не брани рад у приватном сектору, за разлику од осталих) 30 евра. Али то беше још 2005. године у јуну. 

[dirigent]

Eh , da vam sad nije ono - sto nismo stomatolozi kad smo vec i farmaceuti.


       

[Enea]

da znash da nije da nije! 

[Bred]

Po novo, lep¹e telo u Srbiju
Autor: Slavica Tuviæ |

Liposikcija, lifting, opearacija glaukoma, katarakte, ugradnja ve¹taèkog kuka, kolena, ve¹taèka oplodnja, popravka zuba - samo su neke od zdravstvenih intervencija zbog kojih se sve vi¹e stranci opredeljuju da posete Srbiju. Zdravstveni turizam, odavno je za¾iveo u svim zemljama u okru¾enju, kod nas tek polako o¾ivljava.

Sve zemlje u okru¾enju imaju ogroman priliv novca od zdravstvenog turizma. Tako recimo, Maðarska je postala poznata po stomatologiji. U ovoj zemlji meseèno svaka ordinacija ima u proseku po 200 pacijenata iz inostranstva, koji ostavljaju kod njih ogroman novac. Tako se danas èesto mo¾e èuti u Britaniji „moram za viken u Budimpe¹tu, da sredim zube“. Slièno se pozicionirala i Èe¹ka, bar ¹to se tièe kozmetièke medicine.
- Na¹a agencija je pre godinu i po dana poèela da dovodi turiste iz Britanije, ©vajcarske, a u poslednje vreme i iz Amerike da u Srbiji odrade neku zdravstvenu intervenciju. Saraðujemo i sa privatnim, ali i sa dr¾avnim zdravstvenim ustanovama. Najveæa je zainteresovanost za oftalmologiju, ortopediju, plastiènu hirurgiju, ve¹taèku oplodnju, stomatologiju i dijagnostiku. Srbija ima potencijala da razvija zdravstveni turizam, meðutim taj potencijal jo¹ uvek nije dovoljno iskori¹ten - ka¾e za „Blic nedelje“ Slavica Gavriæ, vlasnik agencije „Oxygen zone“, koja se bavi zdravstvenim turizmom.
Ako veæ imamo potencijala, logièno pitanje koje se nameæe, ¹ta je to ¹to nam nedostaje da stranci masovno pohrle ka na¹im zdravstvenim centrima? Svaki pacijent koji dolazi iz inostranstva na leèenje zahteva komfor u bolnici, pristojnu hranu i ljubaznost zdravstvenih radnika. Pojedine zdravstvene ustanove veæ ispunjavaju ove kriterijume, ali veæina mora mnogo da poradi na graðenju dobrog imid¾a. Osim toga mora se raditi i na razvoju hotelijerstva.
- Za omasovljenja ove grane turizma potrebno je da svi udru¾eno nastupimo uz pomoæ dr¾ave. Samo tako moguæe je pozicioniranje Srbije na mapi zemalja u kojima je razvijen zdravstveni turizam. Ukoliko budemo udru¾eno radili na sopstvenom promovisanju, mo¾e se postiæi da po nekoliko hiljada stranaca meseèno dolazi u Srbiju na zdravstveni tretman, ¹to bi donelo milione evra na¹oj zemlji. U suprotnom, njihovo odredi¹te biæe i dalje na¹i susedi - dodaje Gavriæeva.
Odlazak u inostranstvo na leèenje do¾iveo je pravi bum u poslednjih nekoliko godina u zemljama Zapadne Evrope i Amerike. Razlog tome su astronomske razlike u cenama za pojedine zdravstvene usluge. Tako da se Amerikancu ili Britancu isplati da na nekoliko dana odu u Indiju, Tajvan, Ju¾nu Ameriku ili pak Maðarsku, Rumuniju, Èe¹ku i da tamo obave intervenciju, ali se i odmore, upoznaju kulturu tih naroda, ¹opinguju... Raèunica je jednostavna, za standardni sistematski pregled u Britaniji potrebno je izdvojiti oko 2.000 evra. Dok se isti takav pregled u na¹oj zemlji mo¾e obaviti za 200 evra. Sa prevozom, tro¹kovima boravka u Beogradu, ukupni tro¹kovi su oko 1.000 evra.

Duge liste èekanja i u svetu
Na operaciju kuka i kolena Britanci èekaju i po pet godina. Zbog toga se sve vi¹e njih opredeljuje da pomoæ potra¾e u Indiji, Ju¾noj Africi, Tajvanu. Procenjuje se da svake godine oko 50.000 pacijenata putuje u druge zemlje na leèenje.

Tajvanski sluèaj kao primer
U medicinskom turizmu najvi¹e je napredovao Tajvan. Ova zemlja samo od zdravstvenog turizma zaradi skoro milijardu dolara. Ljudi iz celog sveta dolaze kod njih na plastiène operacije, popravku zuba, rehabilitaciju, a usput obilaze drevne hramove, odlaze na pla¾e, u¾ivaju u tajvanskoj kuhinji.


blic