Sizofrenija

[Bred]

Predrasude i realnost Vodiè za porodice (download)

Saveti za porodice (download)

  Dodatno o rehabilitaciji (download)

  Dodatno o simptomima (download)

  Dodatno o toku i prognozi (download)

  Problemi s kognicijom (download)



FORUM


®ivot sa psihozom                                               


Iako se u ovom tekstu uglavnom govori o "shizofrenim poremeæajima", on æe biti od koristi i onima koji tra¾e informacije o "psihozama" uop¹te.



Shizofrenija ili shizofreni poremeæaji su tipovi psihotiènih poremeæaja ("psihoza"), a saveti u vezi sa njima (na primer u vezi sa naèinom leèenja, lekovima i poreklu poremeæaja) mogu biti od velike koristiti i onima koji boluju od drugih vrsta psihotiènih poremeæaja ("psihoza"). Zato ne treba da vas zbuni izraz "shizofreni poremeæaj" koji se ovde upotrebljava i mo¾ete ga u ¹irem smislu shvatiti kao "psihotièni poremeæaj". Dakle, ako vas zanimaju "psihoze" - nastavite èitanje.





Shizofreni poremeæaji



®elja nam je da vas pomoæu ovog teksta podrobnije upoznamo sa shizofrenim poremeæajima, objasnimo njihove uzroke i uka¾emo na moguænosti leèenja. Ovaj æe vas tekst ohrabriti i dati vam nade jer se ova bolest, uprkos brojnim ra¹irenim predrasudama, mo¾e vrlo uspe¹no leèiti. Osim toga, pokazaæe vam na koji naèin kao bolesnik mo¾ete doprineti znatnom pobolj¹anju kvaliteta svoga ¾ivota i ¹ta za bolesnika mo¾ete uèiniti kao èlan porodice.



Shizofreni poremeæaji predstavljaju skup psihièkih bolesti sa sliènim simptomima i uzrocima koji zahtevaju odreðeno leèenje.



Bolest


U ovom poglavlju æete saznati:



·         da su shizofreni poremeæaji povezani sa poremeæajima funkcije mozga

·         da su shizofreni poremeæaji relativno èesti

·         da su shizofreni poremeæaji nasledni samo u onolikoj meri koliko mo¾e biti nasledna sklonost (sklonost preosetljivosti)

·         da se shizofreni poremeæaji ne mogu dokazati laboratorijskim ispitivanjima ili rendgenskim snimcima

·         da se shizofreni poremeæaji dijagnostikuju tek kada se simptomi bolesti ispolje u dovoljnom broju i te¾ini

·         da se na shizofrene poremeæaje mo¾e vrlo dobro delovati konsekventnim leèenjem


©ta su to shizofreni poremeæaji?


Iako nauka jo¹ uvek ne mo¾e da odgovori na sva pitanja u vezi sa ovom bole¹æu, sigurno je sledeæe: bolest pod imenom "shizofrenija" ne postoji, a samo oboljenje nema nikakve veze sa cepanjem liènosti obolelog.



Kod shizofrenih poremeæaja dolazi do promene odreðenih funkcija mozga. Posledica toga su promene mi¹ljenja, zapa¾anja i afektiviteta, dakle promene psihe.



Nije jo¹ u potpunosti razja¹njeno za¹to dolazi do poremeæaja ravnote¾e mo¾danih funkcija. Sa sigurno¹æu se jo¹ jedino zna da su neke osobe posebno osetljive, te da izbijanje bolesti mo¾e biti prouzrokovano preteranim stresom ili drugim psihièkim optereæenjima, u¾ivanjem droga i hormonalnim poremeæajima (trudnoæa, klimakterijum).



Po èemu prepoznajemo neki shizofreni poremeæaj?


Bolest se mo¾e manifestovati na najrazlièitije naèine s potpuno razlièitim znakovima (simptomima). Kod pojedinih osoba simptomi mogu biti vrlo te¹ki, dok su kod drugih beznaèajni ili uop¹te nisu izra¾eni. Postoji samo neodreðen oseæaj da "ne¹to nije u redu".



Kod osoba koje pate od shizofrenih poremeæaja najèe¹æe je prisutan strah i oseæaj da se od njih suvi¹e zahteva. Kod shizofrenih poremeæaja èesto dolazi do gubitka vlastite osobenosti, svog ja i identiteta. Takva osoba oseæa da izmeðu nje i okoline nema nikakvih granica. Bolesnik osim toga veruje da su drugi preuzeli vlast nad njim, jer se ne mo¾e za¹tititi (postavljanjem granica). U struènoj terminologiji ovaj "simptom" se naziva poremeæajem ega.



Radi bolje preglednosti simptomi se èesto dele na pozitivne i negativne simptome. Jedni simptomi (pozitivni) se tokom neke faze bolesti javljaju dodatno uz normalno do¾ivljavanje na primer halucinacije ili sumanute misli, a drugi simptomi (negativni) se ogledaju u manjku u odnosu na period pre bolesti (npr. nedostatak poleta, povlaèenje u sebe).



Najva¾niji su simptomi:



·         halucinacije

·         sumanute ideje

·         poremeæaji mi¹ljenja

·         poremeæaj volje

·         socijalno povlaèenje

·         depresija

·         nedostatak oseæaja za bolest

·         oseæaj promenjenosti (oseæaj upravljanja od spolja/od drugih)





Najva¾niji pozitivni simptomi



Halucinacije

Na¹ mozak poseduje neku vrstu filtera za mnoge nadra¾aje iz okoline koji bi u protivnom mogli da preplave mozak. Kod shizofrenih poremeæaja je poremeæena ta funkcija filtriranja. Moguæa "odbrambena strategija" je kompletno iskljuèivanje spolja¹njih nadra¾aja (slièno kao "navlaèenje zavese") kao na primer u snu. Na¹ mozak, meðutim, radi i dalje: u snu sanjamo; kod bolesnika se javlja neki oblik "sna u budnom stanju" - halucinacije. On èuje glasove (akustiène halucinacije), oseæa mirise (mirisne halucinacije) ili vidi stvari koje ne postoje (vizuelne halucinacije) i takva zapa¾anja smatra realnim.



Sumanute ideje

Iz verovanja nastaju za bolesnika realna mi¹ljenja. On èvrsto veruje da ga proganjaju (manija gonjenja), da je bog (religiozna manija) ili da se sve odnosi na njega (ideje odnosa), dr¾i se èvrsto svojih uverenja od kojih se ne mo¾e odvratiti nikakvim uveravanjima ili dokazima da njegove ideje ne odgovaraju stvarnosti. Uzrok tome le¾i u èinjenici da se bolesnik povukao u svoj unutra¹nji svet i da je "navukao zavesu", slièno kao ¹to smo videli kod halucinacija. Na taj naèin gubi moguænost da svoje misli, svoju vlastitu "stvarnost" uporedi sa realno¹æu u spolja¹njem svetu.



Poremeæaji mi¹ljenja

Naroèito u sluèajevima kad je bolesnik emocionalno uzbuðen ili umoran njegove misli i govor postaju nesuvisli ili te¹ko razumljivi. Bolesnik æe prekinuti razgovor u sred reèenice ili æe potpuno izgubiti nit. Èesto oseæa "nadiranje" odreðenih misli. Ti simptomi, meðutim, nemaju nikakve veze sa "maloumno¹æu".



Kod ove bolesti inteligencija ostaje saèuvana!





Najva¾niji negativni simptomi



Kod grupe negativnih simptoma èesto je vrlo te¹ko razgranièiti da li je neko odreðeno pona¹anje bolesnika znak bolesti ili je poku¹aj savladavanja bolesti - tako ¹to æe se, na primer, povlaèenjem za¹tititi od navale nadra¾aja.



Nedostatak volje

Bolesnici pojavom bolesti gube svoj uobièajeni elan i zanimanje za sve one stvari kojima su se ranije rado bavili. Zbog toga im vrlo te¹ko pada ispunjavanje uobièajenih profesionalnih i ostalih zadataka.



Gubitak oseæanja

Bolesnik ne mo¾e ni da se veseli, ni da izra¾ava svoja oseæanja na naèin na koji je to ranije mogao.





Socijalno povlaèenje

Bolesnici se vrlo èesto povlaèe u sebe i ograðuju od svoje porodice i ostale okoline. Ne oseæaju se dobro ni u krugu dobro poznatih osoba, a vrlo èesto izra¾avaju strah i od njih.



Depresija

Kod shizofrenih poremeæaja mo¾e doæi do pojave depresija, naroèito ako pogoðene osobe oseæaju da je bolest u velikoj meri izmenila njihov ¾ivot.



Bolesnici mogu biti toliko oèajni da vi¹e ne vide nikakav izlaz. Oko 10 % svih bolesnika je tokom trajanja te bolesti izvr¹ilo samoubistvo!



Depresivno pona¹anje i misli o samoubistvu treba uzeti vrlo ozbiljno. U takvim sluèajevima treba odmah kontaktirati lekara!





Kako se mo¾e postaviti sigurna dijagnoza shizofrenog poremeæaja?



Slika shizofrenih poremeæaja mo¾e biti mnogostruka. Zbog toga je na poèetku bolesti vrlo te¹ko postaviti sigurnu dijagnozu. Porodica i prijatelji èesto ne nalaze obja¹njenje za neobièno pona¹anje osobe koja pati od shizofrenih poremeæaja. Ni samim bolesnicima nije jasno da boluju od ozbiljne bolesti.



Shizofreni poremeæaji ne mogu se dijagnostikovati ispitivanjima krvi ili drugim sliènim metodama.



Dijagnoza se postavlja na osnovu razgovora koje lekar vodi sa bolesnikom i njegovom porodicom i na osnovu posmatranja pona¹anja bolesnika. Pri tom su naroèito va¾ni broj, obim i trajanje simptoma.



Rana dijagnoza poveæava izglede da æe leèenje biti uspe¹no!





Koliko se èesto javljaju shizofreni poremeæaji?



Shizofreni poremeæaji se javljaju relativno èesto. Nauènim studijama je dokazano da od ove bolesti oboljeva oko 1 % svih ljudi, bez obzira na zemlju u kojoj ¾ive, kojoj rasi ili kulturi pripadaju.





Koji su uzroci ove bolesti?



Uzroci shizofrenih poremeæaja do danas nisu u potpunosti razja¹njeni. Sve èinjenice, meðutim, ukazuju na to da su neki ljudi osetljiviji na spolja¹nje uticaje i nadra¾aje. Zbog te ranjivosti oni posebno sna¾no do¾ivljavaju mnoge stvarim te su zbog toga manje "otporni" na optereæenja, stres i unutra¹nje konflikte. Oni su dakle osetljiviji od drugih ljudi. Takva ranjivost se struènim jezikom naziva vulnerabilnost. Ako optereæenja i stres postanu preveliki, kod takvih osoba dolazi do neke vrste "sloma ¾ivaca" i do pojave simptoma bolesti.



Povezanost izme|u vulnerabilnosti i izbijanja bolesti mo¾e da se objasni na primeru osetljivosti na sunèanje osoba koje imaju svetlu ko¾u. Tip ko¾e predstavlja dispoziciju, naslednu sklonost, ba¹ kao i vulnerabilnost. Za osobe svetle ko¾e sunce je jednako opasno kao ¹to je stres opasan za posebno osetljive osobe. Osobe svetle ko¾e mogu se za¹tititi kremama za sunèanje, ali ipak ne smeju suvi¹e dugo boraviti na suncu. Vulnerabilnim osobama æe za¹titu pru¾iti neuroleptici.





O èemu govori dopaminska hipoteza?



Kad mozak obraðuje informacije ti se nervni impulsi dalje prenose nervnim putevima. Izmeðu pojedinih nervnih æelija postoje dodirna mesta (sinapse) na kojima su za dalji prenos impulsa potrebne prenosne materije (transmiteri). Nauènim je istra¾ivanjima ustanovljeno da je kod shizofrenih poremeæaja poremeæen prenos nadra¾aja na odreðenim sinapsama, a uzrok je previ¹e prenosne materije koja se zove dopamin. Neurolepticima se blokiraju prijemna mesta na æelijama (receptori) tako da zbog vi¹ka dopamina ne mo¾e da doðe do prevelikog nadra¾aja nervnih æelija.



 




Da li su shizofreni poremeæaji nasledni?



I kod drugih se bolesti (rak, infarkt srca) mo¾e naslediti sklonost za neku odreðenu bolest. Sama sklonost ne mo¾e, meðutim, u dovoljnoj meri da objasni nastajanje bolesti. Osobe u èijim se porodicama javljaju shizofreni poremeæaji, ne moraju i same oboleti. S druge strane, bolest se mo¾e pojaviti i u onim sluèajevima kada niko u porodici ne pati od shizofrenih poremeæaja.



Rizik oboljevanja u celokupnom stanovni¹tvu je     1 %



Rizik oboljevanja kod bliskih roðaka  je          oko 10 %





Kada se javlja bolest?



Bolest se najèe¹æe po prvi put javlja izme|u puberteta i tridesete godine ¾ivota, ali u pojedinaènim sluèajevima mo¾e poèeti ranije ili kasnije. Pre stvarnog poèetka bolesti obièno postoji razdoblje tokom koga je bolesnik posebno osetljiv i ¾ivi u stalnoj napetosti, rastrzan svojim mislima i oseæanjima. Na to se èesto reaguje "begom" - povlaèi se u sebe, tra¾i izlaz u alkoholu i drogama ili se pridru¾uje nekoj sekti. Posle tih neuspeènih poku¹aja savladavanja bolesti javljaju se opisani simptomi.







Izgledi za leèenje



Tok shizofrenog poremeæaja mo¾e biti vrlo razlièit. Mo¾e se dogoditi da se bolest javi samo jednom posle èega æe pogoðena osoba biti opet potpuno zdrava. To se de¹ava prvenstveno u sluèajevima kada se shizofreni poremeæaj javlja kao reakcija na odreðene udarce sudbine (reakciona psihoza), u vreme hormonalnih promena (npr. neposredno posle poroðaja) ili posle upotrebe droga. Meðutim, takve æe osobe zbog svoje posebne osetljivosti (vulnerabilnosti) biti posebno ugro¾ene od ponovne pojave bolesti.



Ako se sa leèenjem zapoène rano i nastavi dovoljno dugo (profilaksa recidiva), na tu se psihozu, u veæini sluèajeva, mo¾e vrlo povoljno delovati. Rizik recidiva (pogor¹anja) se sa 85 % bez leèenja, smanjuje na 15-20 % uz leèenje. To za takve bolesnike znaèi da æe uz veliku verovatnoæu moæi da ¾ive bez recidiva (pogor¹anja) - pod uslovom da su spremni da prihvate terapijski koncept lekara i da sa njim saraðuju. 



Shizofreni poremeæaji mogu da se leèe jednako uspe¹no kao i sve ostale bolesti, na primer ¹eæerna bolest.





Leèenje





U ovom poglavlju æete saznati:



·         koje su terapijske moguænosti

·         koliko dugo traje leèenje

·         koje se nuspojave mogu javiti tokom leèenja





Kako se leèe shizofreni poremeæaji?



Bolesnik i njegova porodica moraju da nauèe da je bolesnik posebno osetljiv, te da treba izbegavati sve situacije koje bi mogle da aktiviraju bolest, kao na primer preterani stres. U takvim sluèajevima æe naroèito biti va¾na psihosocijalna terapija.



Tokom psihosocijalne terapije bolesnik i njegova porodica nauèiæe kako da se nose s bole¹æu i problemima u vezi sa njom. Na taj naèin se mo¾e smanjiti optereæenje vezano za bolest.



Razgovarajte sa lekarom o tome koja je terapija najprikladnija u va¹em konkretnom sluèaju (dodatna psihoterapija, rehabilitacija, porodièna terapija itd.). Naroèito ako se bolest javlja po prvi put, va¾no je uèestvovanje u psihoedukativnom programu. Tokom rada u grupama bolesnici i èlanovi njihovih porodica biæe detaljno obave¹teni o samoj bolesti, njenom toku i moguænostima leèenja.



Da bi se ponovo uspostavila poremeæena ravnote¾a prenosa nadra¾aja u mozgu potrebno je medikamentozno leèenje neurolepticima.



Za leèenje stanja straha, depresija i poremeæaja spavanja lekar æe morati, pored neuroleptika, ponekad da prepi¹e i druge lekove.



Najbolji rezultati se posti¾u kombinacijom medikamentoznog leèenja neurolepticima i psihosocijalne terapije.





Za¹to lekovi?

Mnogi ljudi sumnjaju da se psihièka bolest mo¾e leèiti lekovima. Lekovi su, me|utim, jedina moguænost za leèenje akutnih simptoma neke psihoze i najuspe¹nija za¹tita od ponovnog izbijanja bolesti. Bez primene lekova bolesnik uop¹te neæe biti u stanju da prihvati psihosocijalnu terapiju.



Postoji niz razloga za uzimanje lekova



®ivot ponovo postaje jednostavniji, a kontakti sa porodicom, prijateljima i kolegama na poslu znatno lak¹i.



Bolesnik æe opet poèeti da se zanima za razne stvari i da se bavi svojim hobijima.



Moæi æe ponovo da se koncentri¹e, pa æe rad postati lak¹i. Moæi æe opet da se raduje!





Kako pronaæi pravi lek?



S obzirom na to da svaki organizam drugaèije reaguje na lekove, lekar æe morati da ustanovi koji neuroleptik i u kojoj dozi je najbolji za svakog pojedinog bolesnika. Cilj leèenja je uspe¹no suzbijanje simptoma uz najmanje moguæe nuspojave. Mo¾da æe biti nephodno probati vi¹e neuroleptika pre nego ¹to se pronaðe najdelotvorniji.



Bolesnici koji zapoèinju sa leèenjem èesto postaju nestrpljivi jer se simptomi ne smanjuju odmah. Mo¾e se desiti da leèenje izazove odreðene nuspojave pre nego ¹to se uoèi "dobar" uèinak leèenja. Bolesnici zato misle da im lek ne poma¾e. Potrebno je, meðutim, neko odreðeno vreme pre nego ¹to neuroleptici razviju svoje potpuno delovanje. Glavni simptomi (halucinacije, sumanute ideje) nestaju veæinom u razdoblju od nekoliko nedelja leèenja.





©ta æe se desiti ako ne uzimate lekove?



Bez primene medikamentoznog leèenja dolazi mnogo èe¹æe do recidiva (pogor¹anja), a potrebni su i èe¹æi i du¾i boravci u bolnici.





Verovatnoæa pojave recidiva (pogor¹anja)

untar prve 2 godine



Bez leèenja                        oko 85 %



Uz dovoljno dugo leèenje   oko 10 %



Vrlo je va¾an intenzivan kontakt bolesinka sa lekarom kako bi se pravovremeno primetilo pogor¹anje simptoma ili nuspojava, da bi se odmah mogle preduzeti odgovarajuæe protivmere.





Za¹to leèenje treba nastaviti, iako su nestali akutni simptomi?



Posebna osetljivost (vulnerabilnost) bolesnika ne prestaje posle nestanka simptoma. Zbog toga bolesniku i dalje treba za¹tita koju mu pru¾aju neuroleptici. Na taj naèin se spreèava ponovno pojavljivanje bolesti.



Dugotrajnim leèenjem malim dozama neuroleptika posti¾e se smanjenje osetljivosti i na taj naèin spreèava recidiv (tj. pogor¹anje, prim.prev. u daljem tekstu pominaæe se samo kao "recidiv"). Takav uèinak se mo¾e postiæi samo ako bolesnik i posle pobolj¹anja akutnih simptoma i dalje uzima neuroleptike.



Leèenjem neurolepticima mo¾e da se smanji rizik od pojave recidiva na 15-20 %





Koliko dugo traje leèenje neurolepticima?



Da bi se spreèila ponovna pojava simptoma i novo izbijanje bolesti treba neuroleptike uzimati du¾e vreme, najèe¹æe vi¹e godina (profilaksa recidiva).



Postoje meðunarodne smernice koje propisuju trajanje leèenja radi profilakse recidiva.



Prva pojava bolesti: Leèenje neurolepticima bi posle povlaèenja simptoma trebalo nastaviti najmanje 1-2 godine.



Posle recidiva: Rizik pojave novog recidiva jo¹ je ve¹i nego kod prvog izbijanja bolesti. Leèenje bi trebalo nastaviti najmanje 5 godina.



Kod posebno te¹kih recidiva treba za¹titu neurolepticima sprovoditi èitav ¾ivot!



Lekar treba u svakom pojedinom sluèaju da odredi potrebno individualno trajanje leèenja, uzev¹i u obzir dotada¹nji tok i te¾inu bolesti!







U kojim farmaceutskim oblicima se daju neuroleptici?



Neuroleptici se mogu primeniti na dva naèina: oralno (na usta) - u obliku kapi, kapsula ili tableta, ali i intramuskularno (injekcijom u mi¹iæ).



Poseban oblik intramuskularne primene predstavlja depo-injekcija. Jednom jedinom injekcijom bolesnik æe dobiti kolièinu aktivne materije koja je dovoljna za dve do èetri nedelje. Iz intramuskularno uskladi¹tene aktivne materije postupno se otpu¹taju dnevne doze leka, tako da nije potrebno svakodnevno uzimanje, a istovremeno se pobolj¹ava podno¹ljivost.



Postoje i kratkotrajne depo-injekcije s delovanjem od oko 3 dana koje se prete¾no koriste za leèenje akutne faze bolesti.



Leèenje se mo¾e zapoèeti kratkotrajnim depo-injekcijama, kapima ili tabletama. Kad se stanje bolesnika stabilizuje, terapija se nastavlja tabletama ili depo-injekcijama.





Koja su najèe¹æa ne¾eljena dejstva lekova?

Kao svi lekovi i neuroleptici imaju odre|ena ne¾eljena dejstva. Spisak ne¾eljenih dejstava koji se mo¾e proèitati u uputstvima za upotrebu, mo¾e ponekad biti zastra¹ujuæi. Treba, meðutim, imati na umu da su u uputstvima za upotrebu lekova navedena sva ne¾eljena dejstva koja su zabele¾ena bilo gde u svetu. Neka "ne¾eljena dejstva" mogu u stvari biti simptomi bolesti (na primer umor, nedostatak volje, smetnje koncentracije).



Individualna osetljivost na ne¾eljena dejstva je vrlo razlièita. Zbog toga treba, ako se ona pojave, uvek konsultovati lekara. U mnogim se sluèajevima te neprijatne propratne pojave mogu ubla¾iti ili ukloniti promenom doze, primenom nekog drugog preparata ili uzimanjem dodatnih lekova. Sada veæ postoji nova generacija neuroleptika (atipièni neuroleptici) koji izazivaju znatno manji broj ne¾eljenih dejstava.



Ako ne¾eljena dejstva i dalje traju, treba zajedno sa lekarom proceniti nije li korist leèenja ipak veæa od neprijatnosti izazvanih tim ne¾eljenim dejstima.



Neuroleptici ne izazivanju naviku niti zavisnost. To je sa sigurno¹æu dokazano!!!



S obzirom na to da i simptomi bolesti i nuspojave nepovoljno utièu na sposobnost koncentracije i koordinaciju pokreta, posavetujte se sa lekarom da li smete upravljati motornim vozilima ili ma¹inama.



Kod bolesnika koji vi¹e godina uzimaju neuroleptike mogu se javiti posebno neugodna ne¾eljena dejstva tj. kasne diskinezije koje se ogledaju nesvesnim pokretima usta, usnica i jezika, a ponekad i drugih mi¹iæa. Kasne diskinezije su relativno retke - kod dugogodi¹njeg uzimanja neuroleptika javljaju se u 15-20 % sluèajeva. Ako postoji sumnja na kasnu diskineziju, treba odmah posetiti lekara i odluèiti o nastavku leèenja.



Ne¾eljena dejstva
Protivmere

Grèevi u mi¹iæima (diskinezije)


Antiholinergièni lekovi

Ukruæenost mi¹iæa, drhtanje, nemir
Smanjenje doze, antiholinergièni lekovi, promena neuroleptika

Potreba za stalnim kretanjem (akatizija)


Promena neuroleptika

Sni¾enje krvnog pritiska
Izbegavati prenagla poveæanja doze, polagano ustajati, glavnu dozu uzimati uveèe

Suvoæa usta, zatvor, smetnje vida
Smanjenje doze, odgovarajuæi lekovi (na primer sredstva za èi¹æenje) ili promena neuroleptika

Poveæanje telesne te¾ine


Dijeta, promena neuroleptika

Umor, omamljenost
Smanjenje doze, ne upravljati motornim vozilima, glavnu dozu uzimati uveèe

Preosetljivost na sunèevu svetlost
Izbegavati sunce, koristiti sredstva za sunèanje

Seksualni poremeæaji


Smanjenje doze, promena neuroleptika

Usporenost kretnji
Promena neuroleptika, smanjenje doze ili antiholinergièni lekovi

Smetnja koncentracije


Smanjenje doze, promena neuroleptika

Nesvesni pokreti mi¹iæa


Smanjenje doze, promena neuroleptika




U retkim sluèajevima mogu nastupiti i druga ne¾eljena dejstva!





©ta su atipièni neuroleptici?



Novi tzv. "atipièni" neuroleptici su lekovi koji su znatno bolje podno¹ljivi od "klasiènih" neuroleptika. Kod tih se preparata vrlo retko javlja posebno neprijatan skup ne¾eljenih dejstava koji obuhvataju pogor¹anje kretanja, hod sitnim koracima i nemir pri sedenju i stajanju. Osim toga izgleda da atipièni neuroleptici povoljnije deluju na negativne simptome kao ¹to su nedostatak volje i socijalno povlaèenje.





Zbog èega pojedini bolesnici ne ¾ele da uzimaju lekove?



Nedovoljno informacija

o samoj bolesti, moguænostima leèenja i naèinu delovanja lekova. Veliku ulogu pritom igra i osnovni stav prema bolesti i "hemijskom" leèenju psihièkih poremeæaja.



Ukljuèite se u neku psihoedukativnu grupu, zatra¾ite od svog lekara taène informacije i proèitajte poneki priruènik poput ovog.



Nedovoljan uvid u bolest

Pogoðene osobe veruju da se promenila okolina a da oni sami uop¹te nisu bolesni. Zbog toga nekima od njih uop¹te nije jasno da im je potrebna terapija.



I ovde treba preduzeti pomenute mere.



Strah od realnosti svakodnevice

Strah od odgovornosti za sopstveni ¾ivot prisiljava mnoge bolesnike na bekstvo u "svet psihoze" iz kojeg uop¹te ne ¾ele da izaðu.



Psihoedukativne grupe pomoæi æe takvim pojedincima da razmene iskustva o tome na koji naèin mo¾e bolje da se savlada bolest i normalno ¾ivi.



Ne¾eljena dejstva  lekova

Èesto je stah od ne¾eljenih dejstava razlog za generalno odbijanje lekova, odnosno za njihovo neredovno uzimanje.



©ta se sve mo¾e uèiniti protiv ne¾eljenih dejstava pogledaj u prethodnom poglavlju.



Strah od zavisnosti od lekova



Redovno uzimanje neuroleptika, èak i kroz du¾e vremensko razdoblje, neæe izazvati zavisnost!!!



Strah od promene liènosti

Bolesnici se èesto boje da æe uzimanjem lekova izgubiti svoju osobenost ili da æe se na taj naèin kontrolisati njihove misli.



Istina je upravo obrnuta - ako se ova bolest ne leèi, mo¾e doæi do zbrke misli i raspada liènosti!





Psihosocijalne terapijske mere



Bolesniku æe èesto, da bi iza¹ao na kraj s delovanjem bolesti na privatan i profesionalan ¾ivot, trebati struèna pomoæ. U tu su se svrhu dobrim pokazali sledeæi oblici leèenja:



Rehabilitacijski programi æe pomoæi bolesniku da se postupno ponovo uklopi u normalnu ¾ivotnu i radnu sredinu, pru¾iæe mu savete i pomoæ u vezi sa pitanjem stanovanja i izbora zanimanja, a pomoæiæe mu i pri pronala¾enju odgovarajuæeg posla ili kod finansijskih problema.



Tokom porodiène terapije obraðuju se porodièni konflikti. Terapija se mo¾e sprovoditi sa jednom jedinom porodicom ili sa vi¹e porodica zajedno u obliku neke vrste grupne terapije.



Tokom terapije pona¹anja i ve¾banja u socijalnom podruèju bolesnici ve¾baju pona¹anje na radnom mestu i kontakte s drugim ljudima, na primer u igrama uloga i uèenju na modelu.



U psihoedukativnim grupama bolesnici i èlanovi njihovih porodica nauèiæe kako da bolje razumeju ovu bolest, njena delovanja i naèine njenog savladavanja.





©ta su to psihoedukativne grupe?



U takvim se grupama na lako razumljiv naèin obja¹njava ova bolest i naèini njenog leèenja. Uèesnici æe nauèiti kako da re¹avaju socijalne konflikte i pomoæi æe jedni drugima pri savladavanju bolesti.



Takvu terapijsku grupu vode psihijatar, psiholog, èlan medicinskog osoblja ili socijalni radnik. Program najèe¹æe traje osam do deset sati u razmacima od dve do tri nedelje. Posle toga uèesnici grupe se èesto i dalje sastaju u okviru grupa za samopomoæ.



Nauènim istra¾ivanjima je dokazano da su bolesnici i èlanovi njihovih porodica koji su uèestvovali u psihoedukativnim grupama bili bolje obave¹teni i da su na taj naèin mogli bolje da savladaju bolest. Zbog toga je kod tih bolesnika zabele¾en znatno manji broj recidiva bolesti i boravka u bolnici.





Izbegavanje recidiva





U ovom æete poglavlju saznati:



·         kako prepoznati recidiv

·         ¹ta se sve mo¾e uèiniti da se recidiv spreèi

·         ¹ta uèiniti u sluèaju krize

·         za¹to bolesnici treba da izbegavaju alkohol i droge







Zbog èega je tako va¾no izbegavanje pojave recidiva?





Recidivi predstavljaju veliko optereæenje za sve pogoðene. Bolesniku æe trebati barem godinu dana da se oporavi od recidiva i da bude opet potpuno sposoban za rad. Ponekad se mo¾e desiti da mu se nikad vi¹e u potpunosti ne vrate ranije sposobnosti.



Izbegavanje recidiva je zbog toga najva¾nija taèka u leèenju.





Kako æemo prepoznati preteæi recidiv? Kako ga izbeæi?





Ponovno izbijanje bolesti najaviæe se dosta ranije: nervozom, poremeæajima spavanja ili nekim drugim znakovima. Vrlo je va¾no da se ti znakovi prepoznaju. Ako se pojave, treba odmah posetiti lekara. ©to pre se prepozna preteæi recidiv i ¹to pre se preduzmu odgovarajuæe mere, to postoji i veæa moguænost spreèavanja ponovnog izbijanja bolesti!



Svaka nervoza naravno ne znaèi da stvarno preti recidiv. Ipak je bolje i da se lekar ponekad konsultuje bez potrebe, nego da bolest ponovo izbije.



U sledeæem poglavlju naæi æete popis simptoma kojima se mo¾e najaviti predstojeæi recidiv.



Rani znakovi mogu biti razlièiti kod pojedinih bolesnika. Zbog toga treba obratiti pa¾nju ne samo na tipiène nego i na individualne rane znakove upozorenja.



I sami mo¾ete napraviti takav popis prema tabeli datoj u daljem tekstu.





Tipièni rani znaci upozorenja





·         nervoza, napetost

·         nemir, poremeæaji spavanja

·         lagana uzbuðenost

·         smetnje koncentracije

·         bezvoljnost, utuèenost

·         povlaèenje u sebe

·         nedostatak apetita

·         gubitak interesa

·         oseæaj bezvrednosti

·         smetnje pamæenja

·         oseæaj da nam se svi smeju ili da nas ogovaraju

·         zvuène halucinacije

·         iznenadan gubitak interesovanja za slu¹anje radija ili gledanje televizije

·         poveæana sklonost konzumiranju alkohola ili pu¹enju

·         izbegavanje novih, neuobièajenih situacija

·         izbegavanje veæih grupa ljudi (bioskop, pozori¹te)





Ako ovi znaci potraju nekoliko dana, obavezno posetite lekara!



Moji rani znakovi upozorenja:



.........

........

........



Strategije savladavanja:



·         poma¾e mi: (npr. fizièka aktivnost, povlaèenje, mir, priroda)



........

.......

........



·         ©teti mi (npr. putovanja, alkohol, suvi¹e gledanja televizije)



.........

.........

.........





Kako se treba pona¹ati u sluèaju krize?



Verovatnoæa da se bolest ponovo javi nije previ¹e velika ako se primenjuje zadovoljavajuæa terapija. Postoji dodu¹e odreðeni rizik (oko 15 %), te stoga prethodno treba napraviti krizni plan.



Dok je bolesnik u stabilnoj fazi trebalo bi da se zajedno sa lekarom i èlanovima porodice dogovori kako treba da se postupa u sluèaju da se pojave navedeni rani znakovi upozorenja, na primer, da li treba poveæati dozu leka, odnosno da li bi bolesnik mo¾da u poèetku trebalo da ostane kod kuæe ili da ode na leèenje u psihijatrijsku bolnicu - ako je potrebno i protiv njegove volje - kako bi se saèuvao od daljih o¹teæenja.



Da li droge ili alkohol poveæavaju rizik od pojave recidiva?



DA!!! Alkohol i droge ometaju metabolizam nervnog sistema, pa je zbog toga neobièno va¾no da ih bolesnik izbegava.







Bolesnici i njihova porodica



U ovom poglavlju æete saznati:



·         koju ulogu igra socijalna okolina

·         za¹to porodica mora da se ukljuèi u plan leèenja

·         na ¹ta treba obratiti pa¾nju u svakodnevnom kontaktu sa bolesnikom

·         koje su potrebe èlanova porodice bolesnika





Koji su preduslovi uspe¹nog leèenja?





Shizofreni poremeæaj nije samo neka "normalna" kriza koja æe nestati sama od sebe, veæ ozbiljna bolest koju treba leèiti. Ako bolesnik i njegova porodica prihvate tu èinjenicu, prvi korak ka uspehu je veæ uèinjen.



Optimalno leèenje se sastoji od medikamentozne i psihosocijalne terapije. Dobri izgledi da æe leèenje biti uspe¹no postoje jedino u onim sluèajevima kada su i bolesnici i njihove porodice spremni da saraðuju sa lekarom i da se pridr¾avaju dogovora. Leèenje se nikada ne sme prekinuti bez dogovora sa lekarom!



Kako porodica mo¾e da pomogne u leèenju?





U svakodnevnom zajednièkom ¾ivotu treba se pridr¾avati sledeæih pravila:



Obolele osobe imaju smanjenu radnu sposobnost i produktivnost. Mislite uvek na to da je to posledica bolesti i da nema nikakve veze sa lenjo¹æu!



Bolesnicima je neophodna moguænost povlaèenja na neko usamljeno mesto. Oni zbog svoje bolesti èesto ne prave razliku izmeðu va¾nih i neva¾nih utisaka. Zbog toga ih uzbuðenja i stres jako optereæuju.



Bolesnicima treba uredan dnevni raspored i ljudi na koje se mogu osloniti. Vrlo je va¾no da se sa obolelim èlanom porodice razgovara jasno i jednostavno bez suvi¹nih kritika.



Bolesnik se ne sme preopteretiti raznim aktivnostima i du¾nostima. Njegove postojeæe sposobnosti se meðutim ne smeju izgubiti zbog nedostatka ve¾be.



Bolesnici i njihove porodice se u stabilnim razdobljima bolesti sa lekarom moraju dogovoriti ¹ta treba èiniti u sluèaju kad se bolest ponovo pojavi (krizni plan).



Nemojte ni poku¹avati da uverite bolesnika u netaènost njegovih halucinacija ili sumanutih ideja. Za njega su one realnost. Pobrinite se da bolesnik dobije lekarsku pomoæ.



Osobe koje pate od shizofrenih poremeæaja raduju se kao i svi ostali ljudi pohvalama i priznanjima! Time se obièno posti¾e mnogo vi¹e nego kritikom.



Nemojte postaljvati nerealne ciljeve. Preveliki pritisak na bolesnika mo¾e dovesti do pogor¹anja bolesti.



Èlanovi porodica bi trebalo da nastoje da sami ostanu zdravi. Osim toga moraju se i dalje baviti svojim uobièajenim aktivnostima i negovati socijalne kontakte.



Samo onda ako se vi oseæate dobro, moæi æete da pomognete bolesnom èlanu svoje porodice!



Poku¹ajte da kao èlan porodice svesno ¾ivite svoj vlastiti ¾ivot!



Uloga porodice





Podr¹ka koju pru¾aju èlanovi porodice ili dobri prijatelji je za osobe koje pate od shizofrenih poremeæaja neobièno va¾na. Zbog bolesti im je najèe¹æe ogranièena sposobnost socijalnih kontakata, pa æe ¾iveti prilièno izolovano i usamljeno ako se za njih niko ne brine. U kriznim situacijama ali i kod re¹avanja svakodnevnih problema, biæe im neophodna pomoæ sa strane.



Kod ranog otkrivanja znakova bolesti vrlo va¾nu ulogu igraju ba¹ osobe iz neposredne blizine bolesnika, jer sam bolesnik najèe¹æe ne prepoznaje prve znakove bolesti.



Èlanovi porodica bolesnika moraju zato dobro da poznaju sve èinjenice u vezi sa bole¹æu. Potrebne informacije, podr¹ku i praktiènu pomoæ dobiæe na primer u okviru psihoedukativnih grupa za èlanove porodice. U takvim æe se grupama naæi ljudi sa istim problemima, a veæ i sami razgovori sa drugim osobama koje se nalaze u sliènoj situaciji, doprineæe uspe¹nijem savladavanju problema u vezi sa bole¹æu i popu¹tanju napetosti. To æe pomoæi i samom bolesniku, jer prenapeta i nervozna porodica za njega ne predstavlja nikakvu pomoæ. Cilj takvih psihoedukativnih grupa je uspostavljanje konstruktivnog partnerstva izme|u bolesnika, porodice i lekara.







Zakonski propisi





Prava bolesnika u psihijatrijskim ustanovama



Zakonski propisi koji se odnose na leèenje nalaze se u vi¹e zakona. Osnovni preduslov za bilo kakvo leèenje je pristanak bolesnika.



Bolesnikovom pristanku mora prethoditi razgovor sa lekarom. Lekar æe bolesnika na jednostavan i lako razumljiv naèin informisati o naèinu leèenja, uèincima leèenja i o moguæim negativnim posledicama. Na taj naèin izmeðu bolesnika i lekara dolazi do sklapanja svojevrsnog "ugovora o leèenju" koji bolesnik u svakom trenutku mo¾e raskinuti.



Ta op¹ta pravila va¾e i za psihijatrijsko leèenje - za sve one bolesnike koji dobrovoljno odlaze na leèenje i mogu samostalno prosu|ivati i donositi odluke, odnosno za one kojima ne treba ogranièiti slobodu kretanja.



Ako, meðutim, bolesnika treba zadr¾ati i leèiti protiv njegove volje, ¹to je pod odreðenim okolnostima dopu¹teno, va¾e posebna pravila. U takvim sluèajevima se govori o "sme¹tanju u psihijatrijsku ustanovu" ¹to je regulisano posebnim propisima.



Ako nekog bolesnika treba "smestiti u psihijatrijsku ustanovu", to znaèi da æe biti primljen u zatvoreni odsek bolnice, odnosno da æe mu kretanje biti ogranièeno. Pri sme¹tanju bolesnika u psihijatrijsku bolnicu, lekar mo¾e ogranièiti i neka druga prava bolesnika: kontakte sa osobama izvan bolnice (posete, telefonske razgovore) i uvid u lekarsku dokumentaciju. Ostali zahvati u lièna prava bolesnika nisu dozvoljeni.



Da bi se bolesnik protiv svoje volje mogao smestiti u psihijatrijsku bolnicu moraju biti ispunjeni sledeæi preduslovi:



1.     postoji opasnost da æe bolesnik povrediti ili ugroziti bilo sebe bilo druge ("znatnije ugro¾avanje sebe ili drugih");

2.     dva psihijatra moraju da utvrde da stvarno postoji takvo ugro¾avanje i da je bolesnik psihièki bolestan;

3.     ne postoji nikakva druga moguænost leèenja.



Lekar mora na prisutpaèan naèin bolesniku da objasni za¹to je sme¹ten u bolnicu (ako mu takva informacija u njegovoj trenutnoj situaciji ne nanosi vi¹e ¹tete nego koristi). On takoðe mora da o sme¹tanju bolesnika u psihijatrijsku ustanovu obavesti sud, advokata i porodicu bolesnika.



Ako bolesnik zbog svoje psihièke bolesti nije (vi¹e) u stanju da sam brine za svoje poslove, mo¾e mu se odrediti staratelj. To æe na zahtev samog bolesnika, njegove porodice ili drugih osoba uèiniti sud.



Bolesnik se mo¾e u psihijatrijsku ustanovu smestiti na svoj lièni zahtev ako jo¹ poseduje poslovnu sposobnost. U tom sluèaju bolesnik mora dati izjavu da je sporazuman sa leèenjem i sa ogranièavanjem slobode kretanja.



Ako ¾elite da saznate ne¹to vi¹e o zakonskim propisima i pravima bolesnika i èlanova porodica u vezi sa sme¹tanjem bolesnika u psihijatrijsku ustanovu, obratite se advokatu ili socijalnom radniku.







©ta znaèi ...?



Akatizija

potreba za stalnim kretanjem, nemoguænost mirnog sedenja.



Akutna psihoza

psihoza koja nastupa iznenada, najèe¹æe uz pojavu pozitivnih simptoma.



Antipsihotici

= neuroleptici.



Atipièni neuroleptici

nova generacija dobro podno¹ljivih neuroleptika kod kojih se mnogo reðe javljaju neprijatna ne¾eljena dejstva.



Depo-injekcije neuroleptika

injekcije koje se daju intramuskularno,a èije dejstvo traje 2-4 nedelje.



Depresija

Oseæaj bezrazlo¾ne tuge.



Diskinezija    nevoljno grèenje mi¹iæa.



Dopaminski sistem

Sistem nervnih æelija u mozgu koje za prenos impulsa koriste neurotransmiter dopamin.



Halucinacije

senzorni do¾ivljaj bez odgovarajuæeg spolja¹njeg sadr¾aja. Bolesnik èuje glasove (akustiène halucinacije) ili oseæa mirise (mirisne halucinacije). Postoje i takozvane taktilne halucinacije kod kojih bolesnik ima oseæaj da ga neko dodiruje.



Ideje odnosa

simptom bolesti kod kojeg bolesnik ima utisak da se o njemu govori ili da se stvari odnose na njega, iako to u stvarnosti nije tako.



Intramuskularna injekcija

ubrizgavanje leka u mi¹iæ.



Kasna diskinezija

nesvesni pokreti mi¹iæa, najèe¹æe u podruèju usta, jezika i usnica. Mogu biti pogoðeni i drugi mi¹iæi. Kasne diskinezije se mogu javiti kao nuspojava leèenja neurolepticima.



Negativni simptomi

oznaka za simptome kao ¹to su nedostatak volje, gubitak emocija, depresija i povlaèenje u sebe.



Neuroleptici

lekovi za terapiju shizofrenih poremeæaja; drugi naziv: antipsihotici.



Neurotransmiteri

prenosnièke materije u mozgu koje slu¾e za prenos nadra¾aja. Va¾an neurotransmiter je i dopamin (vidi dopaminski sistem).



Oralni lekovi

lekovi koji se uzimaju na usta (tablete, kapsule, kapi).



Paranoidan

onaj koji pati od sumanutih ideja.



Pozitivni simptomi

oznaka za simptome kao ¹to su halucinacije, sumanute ideje, poremeæaji mi¹ljenja.



Psihoedukativne grupe

informacione grupe za bolesnike i/ili èlanove njihovih porodica koje vode psihijatar, psiholog, èlan medicinskog osoblja ili socijalni radnik na kojima se poja¹njava bolest i naèini leèenja.



Psihosocijalna terapija

leèenje kod kojeg se posebna pa¾nja obraæa na psihièke i socijalne okolnosti bolesnika.



Psihoza

psihièki poremeæaj s promenom do¾ivljaja. U ovu grupu bolesti se ubrajaju i shizofreni poremeæaji.



Rehabilitacija

postupno uvoðenje bolesnika u porodiènu i radnu sredinu radi ponovnog uspostavljanja njegovih profesionalnih i ostalih sposobnosti.



Socijalno povlaèenje

izbegavanje kontakata sa drugim ljudima. Mo¾e biti simptom bolesti, ali i poku¹aj savladavanja bolesti.



Sumanute ideje

pojava kod koje se bolesnici èvrsto dr¾e svojih uverenja iako se ona ne poklapaju sa iskustvima. Oni na primer umi¹ljaju da ih neko proganja, da se sve odnosi na njih i slièno. Sumanute ideje su simptomi bolesti.






POGOVOR



Ovaj tekst je izraðenen u okviru programa PRELAPSE koji je kompanija "Lundbeck" pokrenula u mnogim zemljama. PRELAPSE znaèi "Preventing Relapse in Schizophrenia" tj. spreèavanje recidiva kod shizofrenije. Ovaj program su priznale Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Svetsko udru`enje psihijatara (WPA).



Va¾ni deo programa PRELAPSE je gupni rad sa bolesnicima i èlanovima njihovih porodica (psihoedukacija), a ova bro¹ura je napisana kao podloga za takvu grupnu terapiju. Mo¾ete je naravno proèitati i ako ne poseæujete takve grupe.



Zahvaljujemo gospodinu dr Verneru Kislingu (Psihijatrijska klinika Tehnièkog univerziteta u Minhenu) koji je napisao ovu bro¹uru. Zahvaljujemo i gospodinu prof. D®onu M. Kejnu i gospoði Nini R. ©uler i èlanovima PRELAPSE saveta, profesorima dr Volfgangu V. Fli¹hakeru, dr Jesu Gerlahu, dr Mihaelu Goudemandu, dr Luisu Salvadoru Karulau i dr Antoniju Haleu na saradnji pri izradi bro¹ure.



Ovo 2. izdanje je dopunjeno iskustvima psihoedukacionih grupa lekara Psihijatrijske bolnice Rankvel na èemu im najlep¹e zahvaljujemo.



Za Srbiju i Crnu Goru priredio "Centar za psihoedukaciju".


<a href="http://www.cpe.org.yu/sch_opste.htm" rel="nofollow">izvor</a>

[nasty girl]

©izofrenija je hronièna bolest mozga. U proseku kod 1% populacije se razvije ¹izofrenija u toku ¾ivota. Iako ¹izofrenija pogadja podjednako I mu¹karce I ¾ene, poremeæaj se uglavnom pojavljuje ranije kod mu¹karaca, obièno u periodu kada je osoba tinejd¾er ili u ranim dvadesetim. Dok se kod ¾ena javlja u dvadesetim ili ranim tridesetim godinama.

Osobe koje imaju ¹izofreniju obièno imaju takve simptome kao da se pla¹e neèega;oni obièno èuju unutra¹nje glasove, misle da drugi ljudi èitaju njihove misli i kontroli¹u njihove misli I da neko poku¹ava da ih povredi. Njihovo pona¹anje I njihovo govor mogu biti deorganizovani tako da pla¹e okolinu.

Razvojem molekularne biologije omoguæena su istra¾ivanja koja æe omoguæiti stvaranje novih terapija. Lekovi koji se primenjuju trenutno ne dovode do potpunog izleèenja, veæ jedna od pet osoba ozdravi. Osobe koje koriste terapiju uglavnom gube samo neke od simptoma, zadr¾avajuæi tokom èitavog ¾ivota pojedine smptome.

Ne postoji samo jedan uzrok ¹izofrenije. Mnoge bolesti nastaju kao posledica interakcije genetskih , sredinskih I drugih faktora. Ovo mo¾e biti sluèaj I sa ¹izofrenijom. Nauènici jo¹ uvek nisu prona¹li koji sve faktori mogu da dovedu do ¹izoferije.

Odavno je poznato da se ¹izofrenija javlja u porodicama. Osobe koje imaju bliskog rodjaka koji boluje od ¹izofrenije su sklonije ka tome da se kod njih razvije poremeæaj, nego osobe koje nemaju ovakve rodjake. Npr. jednojajèani blizanci, potomci osobe koji imaju ¹izofreniju imaju najveæi rizik da obole I to od 40 – 50 %, dok dete koje ima roditelja koji ima ¹izofreniju ima ¹ansu 10% da oboli.

Nauènici razmatraju genetske faktore koji mogu dovesti do ¹izofrenije. Sva iatra¾ivanja koja su do sadaizvedena govore o tome da mnogi geni kontroli¹u pojavu ovog poremeæaja. Ali pored genetskih fektora tu su I drugi faktori koji takodje mogu imati velikog udela u razvoju I uop¹te samoj pojavi ¹izofrenije. Takvi faktori su prenatalne te¹koæe, intrauterino gladovanje ili virusne infekcije ili razlièiti nespecifièni stresovi. Medjutim jo¹ uvek nije utvrdjeno ne koji naèin se genetska predispozicija ispoljava I da li se osoba koja nosi odgovarajuæe gene za ¹izofreniju I oboleti od iste. Nekoliko regiona humoanog genoma je bilo istra¾ivano u cilju idetifikacije gena koji mogu da dovedu do ¹izofrenije. Najverovatnija pozicija ovih gena je hromozomima 13 I 6, ali to jo¹ uvek nije potvrdjeno. Identifikacija specifiènih gena koji su ukljuèeniu razvoj ¹izofrenije æe dati uvid u to ¹ta se u mozgu menja I kakvi su produkti poremeæeja.

Porodièna statistika
Kao ¹to se mo¾e videti iz tabele ¹izofrenija definitivno ima genetsku komponentu. Ukoliko imamo osobu obolelu od ¹izofrenije I njegovog treæestepenog rodjaka, verovatnoæa da on oboli ja dvostruko veæa nego u generalnoj populaciji. Ako sada posmatramo istu osobu I njegovog drugostepenog rodjaka verovatnoæa da on oboli je èak nekoliko puta veæa od one u generalnoj populaciji. Dok je moguænost prvostepenog rodjaka da oboli daleko veæa.

Zajednièki geni                     Srodstvo sa ¹izofreniènom osobom                          Rizik da osoba oboli

      100%                                        MZ blizanci                                                       48%
       50%                                         DZ blizanci                                                       17%
       50%                                           Deca                                                             13%
       50%                                          Roditelji                                                           6%
       25%                                           Unuci                                                              5%
       25%                                          Neæaci                                                             4%
       25%                                      Tetke/strièevi                                                        2%
       12.5%                                      Prvi rodjaci                                                        2%
         0%                                  Generalna populacija                                                1%


Vidi se da je korelacija ¹izofrenije izmedju blizanaca koji imaju identièan genom manja nego 50%. Ovo ukazuje na to da to nije samo genetska bolest.

Trenutno postoji takvo mo¹ljenje da je ¹izofrenija kao rak, izazvana je brojnim genetskim isredinski faktorima I da je broj gena koji do nje dovodi veliki.

1990. godine u istoènom Kvebeku u Kanadi prouèeno je oko 20% gena velike grupe familija koje poseduju istoriju ¹izofrenije. Ova studija je trebalo da poka¾e èiste dokaze za to da se razlièiti regioni odredjenih hromozoma asociraju I utièu na pojavu bolesti. Bili su izuèeni hromozomi 11q, 3q, 18q I 6p. Jaki dokaz za postojanje ovakvih gena su dobijeni na hromozomima 6p22 – 24 i 11q21- 22.

Pronala¾enje posebnih gena koji dovode do ¹izofrenije dovelo bi do prvih koraka u stvaranju genetske terapije. Èak I da genetska terapija ne bude efikasna ovo bi moglo da omoguæi mnogo detaljnije razumevanje ¹izofrenije, ¹to bi opet omoguæilo primenu mnogo efikasnijih medikamenata. Ako bi se znalo koji aleli kojih gena mogu dovesti do poveæanog rizika da se oboli od ¹izofrenije, moguæe bi bilo primeniti intervenciju, kao ¹to je minimiziranje ¹anse da se bolest razije.


preuzeto sahttp://www.matf.bg.ac.yu/~aljosha/mb0304/milena%20djukanovic.htm

[AquArius]

Pone¹to o shizofreniji


Malo je bolesti oko koje postoje tolike kontroverze kao ¹to je shizofrenija. Èak se ne mo¾emo dogovoriti niti oko njenog naziva, pa je danas neki nazivaju shizofrenija, dok drugi ustrajavaju na nazivu ¹izofrenija. Naziv dolazi od grèke slo¾enice: "shizo" - cijepam + "fren" - du¹a, razum).

Obja¹njavanje ¹izofrenije mo¾e poèeti s definicijama ¹to sve ona nije:
-podvojena ili vi¹estruka osobnost
-uzrokovana pona¹anjem roditelja ili naèinom kako je netko odgajan
-neizljeèiva
-garancija da æe se oboljela osoba pona¹ati nasilno
-garancija da æe oboljela osoba boraviti u bolnici do kraja ¾ivota.

Ova bolest predstavlja jako te¹ko stanje i za oboljeloga, ali i za njegovu obitelj - meðutim nada postoji. Kod oko 1 osoba koje razviju sliku shizofrenije dolazi do potpunog oporavka. U posljednjih nekoliko godina napravljen je napredak u lijeèenju ove bolesti - stoga, oboljeli od shizofrenije mogu veæim djelom nastaviti s normalnim naèinom ¾ivota, ¹to ukljuèuje i odr¾avanje uspostavljenih dru¹tvenih i socijalnih kontakata u obitelji, i meðu prijateljima.

Koji su simptomi shizofrenije?
Simptomi kod shizofrenije mogu se podijeliti na pozitivne i negativne.
Pozitivni simptomi se èe¹æe javljaju u akutnim fazama ili u poèetnim fazama bolesti. Negativni simptomi se èe¹æe javljaju kod dugoroènog tijeka bolesti.

Pozitivni simptomi ukljuèuju:
-halucinacije: javljaju se kad bolesnik ne¹to vidi, èuje, osjeæa, ili miri¹e, a da za to ne postoji stvarni izvor podra¾aja. Iskustvo osjeta i do¾ivljaja nastaje u samim osobama.

-la¾na uvjerenja, obmane: èesto postoje dokazi koji ukazuju da se radi o obmanama, no osoba bez obzira na bilo koje logièno obja¹njenje i dalje vjeruje èvrsto u njih. Druge osobo do¾ivljavaju bolesnikove obmane kao nevjerojatne za koje oèito ne postoji utemeljenje u stvarnosti.

Osobe æe èesto izvlaèiti zakljuèke iz svojih obmana, koje æe ga odvesti do drugih obmana. "Èesto postoje ljudi ili organizacije koje ih proganjaju i poku¹avaju uhvatiti (paranoidne obmane, obmane proganjanja)".

-problemi u razmi¹ljanju: tijek misli mo¾e postati brz dezorganizirani tijek koji premeæe po mozgu, a mo¾e biti povezan i sa iznenadnim pra¾njenjem uma od svih misli (blokada). Takoðer mogu postojati i obmane u vezi samih misli: bolesnici misle da sve ¹to razmi¹ljaju svi oko njih jednostavno mogu æuti, da su zamijenjeni s nekim drugim i sl.

-raspolo¾enje: mo¾e se brzo izmjenjivati i èesto je neprilagoðeno situaciji.


Ostali simptomi:
Zbog svih gore spomenutih promjena nije iznenaðujuæe da bolesnici èesto postaju ekstremno preokupirani neèim, lagano se ometaju i dekoncentriraju, ili pak postaju povuèeni. Razlièiti ljudi æe iskusiti razlièite obrasce pona¹anja - s razlièitim stupnjem ozbiljnosti simptoma.

Gotovo uvijek postoji nemoguænost bolesnika u shvaæanju svoje bolesti.

Kada jednom proðe akutna faza bolesti, bolesnik mo¾e stupiti u kroniènu fazu u kojoj prevladavaju tzv. negativni simptomi. Oni mogu ukljuèivati manjak motivacije, povlaèenje, izbjegavanje drugih ljudi. Èesto, simptomi iz akutne faze mogu ostati i du¾e, kroz kroniènu fazu, meðutim u kroniènoj fazi nisu tako te¹ki i jako izra¾eni.

Obmane i halucinacije se mogu nastaviti, ali bolesna osoba æe biti u moguænosti odvojiti takve pojave od drugih uvjerenja i svakodnevnih dru¹tvenih interakcija. Bolesnika je potrebno kontinuirano uvjeravati da su njegovi simptomi zaista plod bolesti.

Ove èinjenice mogu deprimirati svakoga èiji je prijatelj ili bliski èlan obitelji ¹izofrenièar. Meðutim, treba napomenuti dvije va¾ne èinjenice:
-postoje razlièiti stupnjevi te¾ine bolesti - neæe svaka osoba s dijagnosticiranom ¹izofrenijom iskazivati potpunu klinièku sliku bolesti
-ova bolest se mo¾e lijeèiti - psiholo¹kim tretmanima i lijekovima koji, posebno ili zajedno, mogu znatno pobolj¹ati sliku bolesti i njen konaèni ishod.

Kako je èest ovaj poremeæaj?
Otprilike 1% ljudi æe razviti sliku ¹izofrenije tijekom svog ¾ivota. Izgleda da postoji genetska predispozicija za razvijanje bolesti. Meðu ljudima èiji je roditelj bolestan, ili brat ili sestra, njih 10-15% æe razviti poremeæaj. Kod djece èija oba roditelja imaju ¹izofreniju, njih 40% æe razviti bolest. Stopa rizika ostaje nepromijenjena, bilo da su djecu odgajali roditelji, bilo da su djeca bila posvojena u drugu obitelj.

Mu¹karci su u najveæem riziku za razvijanje ¹izofrenije izmeðu 15 i 35 godine ¾ivota, s najveæim rizikom u dvadesetim godinama. ®ene imaju najveæi rizik takoðer u dvadesetim godinama ¾ivota - dok je rizik kod ¾ena manji u tim godinama nego ¹to je to sluèaj meðu mu¹karcima, nakon 20-tih godina rizik ne opada kao mu¹karaca, nego èak on postaje veæi kod ¾ena.

©to se dogaða s osobama kod kojih se razvije shizofrenija?
20-25% osoba vi¹e nikad neæe razviti akutni relaps, 20-25% æe imati vi¹e od jedne akutne faze, ali æe biti stabilni tijekom terapije lijekovima. 40-50% æe razviti dugotrajne kroniène faze. Meðu mlaðim bolesnicima na poèetku akutne faze postoji izra¾eni rizik od poku¹aja samoubojstva.

Preuzeto u clini sa www.medicina.hr