Srbija posle Zorana Đinđića

[Vampire 666]

Vizionar 1952-2003.

Autor: Ivan Vejvoda | 12.03.2008 - 19:52
Srbija posle Zorana Đinđića

Pet godina je prošlo od tog kobnog dana za Srbiju, Balkan i Evropu. Ubijen od retrogradnih snaga, predsednik Vlade Republike Srbije Zoran Đinđić - državnik, demokrata, filozof, s pogledom uprtim u budućnost, ali sa punim razumevanjem za surovu stvarnost tegobnog nasleđa komunizma i posebno razornih devedestih koju je nasledio zajedno sa svojim prijateljima i saveznicima, stvarnost razorenih ustanova celokupnog društva i države sa kojom je bilo neophodno neposredno i odmah suočiti.

Srbija je kasnila za svima. Dok su već od 1989. i pada Berlinskog zida sve zemlje postkomunzima ubrzanim korakom krenule putem ,,povratka u Evropu" i već 1996. podnele zahtev za članstvo u EU, mi smo se ovde ,,kretali šumom". Premijer Đinđić znao je da ima ,,nemoguć zadatak". Ali, takođe je bio uveren da je taj zadatak ostvariv, ukoliko svi mi, građani Srbije, postanemo svesni da se radi o nama, da jedino sa tom svešću možemo da nadoknadimo zaostatak i ništa nije nemoguće kada se hoće. Breme nasleđa bilo je ogromno, ali brzo su postavljeni osnovni temelji pravne države i demokratije. Nažalost, tragično, njegova nasilna smrt dokazala je, kako je sam proricao, da nije moguće razrušiti temelje demokratije čijem je postavljanju tako dalekosežno doprineo. Demokratska država uzvratila je udarac i vratila društvo u svoje krhko demokratsko korito.
Govorio je da moramo, što je pre moguće, da se suočimo sa ključnim izazovima i problemima, između ostalog, pre svega da nastojimo da rešimo pitanja saradnje sa Haškim tribunalom i pitanje budućeg statusa Kosova, jer ta dva nerešena pitanja osujećuju brže napredovanje Srbije na putu demokratskih reformi i modernizacije zemlje. Zbog toga je krajem januara i početkom februara 2003. godine pokrenuo inicijativu za iznalaženja kompromisnog rešenja za pitanje statusa Kosova i Metohije. Podvlačio je u mnoštvu razgovora sa međunarodnim sagovornicima da nam je potrebno, zajedničkim naporima domaćih i međunarodnih aktera iznedriti ,,demokratsko, racionalno, evropsko rešenje u što većoj meri oslobođeno emocija", bez obzira na svu složenost i duboku istorijsku, kulturnu i emotivnu povezanost Srbije i Kosova. Bez brzog uklapanja Srbije u svekolike evroatlantske okvire, gde su sve naše komšije već odavno krenule, nije moglo da bude jemstva za toliko potrebnu izvesnost, odsustvo straha i bezbednu sutrašnjicu za svakog pojedinačnog građanina i građanku Srbije.
Smatrao je da Srbija, tada još uvek zajedno sa Crnom Gorom - u iščekivanju solunskog samita Evropske unije koji je pod grčkim predsedavanjem EU pripreman za jun. 2003. - može da se ubrzano priprema za potpisivanje ugovora o stabilizaciji i pridruživanje, prvog ozbiljnog ugovornog odnosa sa EU. Naravno, najveći deo pažnje mu je bio usmeren na privredu: na reformu, privatizaciju i restrukturisanje privrede kao ključnu polugu za ubrzano hvatanje izgubljene dinamike prekopotrebnog razvoja. Dok tržišna privreda ne uzme maha, uz državne mehanizme za socijalno obezbeđivanje onih koji će platiti cenu tranzicije, u regulisanje pravila na tom tržištu - znao je da nema izlaska iz krize i nadoknađivanjem zaostatka za regionom i ostalim svetom. Razumevao je značaj uloge civilnog društva kao protivteže državi u modernom demokratskom društvu i nalazio vremena da se susreće sa njegovim predstavnicima.
Pet godina kasnije, još uvek čekamo potpisivanje ugovora o stabilizaciji i pridruživanju, mada je ugovor parafiran. Još uvek čekamo da se Ratko Mladić nađe u Hagu, mada je 42 optuženih za ratne zločine našlo put Haga. Još uvek smo u strogom viznom režimu sa svetom, iako su nedavno počeli važni pregovori sa EU o viznoj liberalizciji. Još uvek u sekotru bezbednosti nisu reforme okončane, ali je Srbija napravila ključan pozitivan korak i postala članica Partnerstva za mir, NATO programa. Još uvek privatizacija privrede, i još važnije restrukturacija javnih preduzeća, nije okončana iako su mnoge privatizacije obavljene. Tržišna privreda postoji, ali se uočavaju ozbiljne tendencije ka monopolizaciji i slabost države u regulisanju tih neravnoteža. Strani investitori i strana preduzeća su tu, i dalje dolaze, ali se još uvek ne osećaju potpuno bezbedno, posebno posle nasilništva 21. februara, a takođe i izjava pojedinih ministara koji ne samo da se ne distanciraju od nasilja nego ga opravdavaju.
Srbija je u ovih pet godina bez predsednika Vlade Zorana Đinđića, posle tog mučkog ubistva i snažnog retrogradnog udarca, uspela, ponavljam, u velikoj meri zahvaljujući i njegovom radu i doprinosu, da sačuva svoje osnove demokratske temelje. Izbori i izborni rezultati su u Srbiji neupitni. Srbija je i ekonomski napredovala i postigla rast od sedam posto i održala kako-tako makroekonomsku stabilnost, ali uz stalnu strepnju društva i pojedinaca u stabilnost putanje ka demokratskoj i evropskoj budućnosti sa manje neizvesnosti. Ukoliko se ponovo i opet otvara ,,pitanje" izdajnika i patriota, znači da nešto ozbiljno nije u redu. Strah postoji da stalno mogu stvari da krenu u prošlost. Često je na veoma frustrirajuće usporen način, često zastajući da ,,premišlja", Srbija u ovih pet godina, ipak, dogurala dovde gde smo.
Srbija je na predsedničkim izborima jula 2004. i sada opet 3. februara 2007. nedvosmisleno izborom kandidata Demokratske stranke Borisa Tadića ponovila svoj izbor demokratske i evropske budućnosti. Srbija je na skupštinskim izborima u decembru 2003, u januaru 2007. izabrala ono što nazivamo demokratskim blokom stranaka i time iskazala svoju dubinsku političku sociologiju. Izbor demokratske i evropske budućnosti ponavljan je na svim relevantnim izborima od 2000. naovamo. Sada je koalicija ,,demokratskog bloka" udarila u stenu izbora između evropske ubrzane budućnosti ili samoizolacije. Dana 11. maja Srbija će imati priliku da još jednom potvrdi ili opovrgne sve ono što ozbiljne, dubinske ankete srpskog javnog mnjenja pokazuju, bez promena, a to je da građani Srbije, potpuno svesni teške stvarnosti koja ih okružuje, znaju da postoji samo jedan put za političko, ekonomsko, socijalno, kulturno, obrazovno i vojno snaženje Srbije - što preči ulazak u EU i evroatlanstske integracije, ma koliko nesavršene one bile - tamo gde nas je predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić sa svojim timom poveo.
Autor je direktor Balkanskog fonda za demokratiju i nekadašnji savetnik Zorana Đinđića za spoljne poslove i evropske ntegracije.

[dirigent]

Sta ti mislis vampiru kakvu bi politiku vodio Djindjic da je ziv??

       Meni se cini da bi jednim salto-mortaleom kakav samo on moze da izvede na sugestivan i slikovit nacin objasnio narodu , da od Evrope za sada nema nista , ali da cemo mi ici ka svom evropskom cilju u smislu usaglasavanja zakonodavstva, liberalizacije trzista , a usput cemo lobirati za nasu stvar.

       Cini mi se da je on bio preveliki pragmatik da bi sebe zakopao u jednom pravcu delovanja. Pre mi lici na trsku koja se povija na vetru tamo -amo , pa kad vetar mine opet je na svome.
       

[joe13]

Maestro,sve je to tacno sto ste rekli,ali da je kojom srecom ostao ziv,ne bi mi danas vodili polemike na prvih 10 tema ovog podforuma,one ne bi postojale,jer pokojni Djiki nista nije gurao pod tepih i sve bi bilo reseno NA VREME,a ne bi se gnjurala glava u pesak!

[_d.0.t_]

sbb kbb...

svi ga uzimaju u usta kao primer, a malo ko taj primer sledi...

[Bred]

Ok, nek ovo bude centralna tema o Djindjicu.

[Wlada]

Sta ti mislis vampiru kakvu bi politiku vodio Djindjic da je ziv??

       Meni se cini da bi jednim salto-mortaleom kakav samo on moze da izvede na sugestivan i slikovit nacin objasnio narodu , da od Evrope za sada nema nista , ali da cemo mi ici ka svom evropskom cilju u smislu usaglasavanja zakonodavstva, liberalizacije trzista , a usput cemo lobirati za nasu stvar.

       Cini mi se da je on bio preveliki pragmatik da bi sebe zakopao u jednom pravcu delovanja. Pre mi lici na trsku koja se povija na vetru tamo -amo , pa kad vetar mine opet je na svome.
       

Сећам се да ми је прва помисао када сам чуо да су пуцали на Ђинђића била да су атентат извршили Шиптарски терористи, јер је он још тада почео на сав глас да позива у одбрану Косова.

Где је тада била Кошпица? А да... Борила се за место под сунцем јер је имала владу у сенки!
Зоран је за разлику од данашњих "бусача у груди" знао како се борити за КиМ.
Ко се не сећа, његов проблем 

[Vampire 666]

Sta ti mislis vampiru kakvu bi politiku vodio Djindjic da je ziv??
     

Da je Djindjic danas ziv, ne bi ni vodio politiku, zato sto za politicara njegovog kalibra ne bi bilo potrebe...sve bi bilo u redu, bez velikih drzavnih pitanja...ili bi bio generalni sekretar UN...

[Roben]

Ђики је био КРАЉ
Ови сад нису ни бледа сенка 

[5Nili]

Nazalost,nekim ljudima jednostavno odgovara ovaj haos ovde...on je bio covek kadar da ovu zemlju izvede na pravi put. Imao je viziju,bio ozbiljan politicar,za mnoge stvari nije pravio kompromis jer je samo na taj nacin mogao da pokrene neke stvari...i previse hrabar sto ga je nazalost i kostalo zivota. Steta zbog njegovog ubistva je nenedoknadiva jer se takav covek ne radja svaki dan

[Girl]

Da li ste gledali sinoc emisiju o njemu?
Svaka im cast sto su stavili i klip o trutu!!!
Ne moze biti isto posle njega, kad pored onih koji se trude da nastave njegovim putem, postoje i oni koji zele da ga sklone i iz nasih secanja, bar kao odlicnog politicara. Dok god 'mi' zivimo, zivece i on.

Da, poceti od svog dvorista, lepo rece Hulio jednom prilikom. Tako ce imati smisla i svrhe Djindjicev zivot i rad, a pre svega nasi zivoti.

[katarina]

Mislim da nismo ni svesni koliko ljudi danas kaze: "Pa sta, trebao je i da dobije metak! Tako mu i treba kad ni on nije bio cist!!!" E to je ono sto mene ubija i dalje i sto smo na izborima bili podeljeni pola-pola i sto i dalje ima onih koji kazu da nikada ne bi zeleli da odemo u Evropu i sto moram da kupujem kod Mishka jer IZBORA DRUGOG NEMA i sto se mnogi roditelji pitaju da li su nesto mogli da promene kako bi njihova deca zivela bolje. Ja samo ne znam cime sam ja ovo zasluzila kao pojedinac, moja porodica, moj narod! Da mi budale kroje sudbinu! Suvise je bio brz...velika steta.

[Girl]

Pa, sa stanovista puza, i kornjaca je hiperaktivna.
hm....

[dirigent]

To sto je Djindjic pokrenuo pred smrt inicijativu za Kosovo je bilo plod rezonovanja - bolje da ja potegnem pitanje sam nego da mi to namecu i sutra me uslovljavaju.
    U jednoj izjavi (citao sam), sam je rekao da ce to narusiti njegov ugled u inostranstvu i da su ga neki vec pitali da li je i dalje na reformskom kursu. Ovaj im je odgovorio u smislu Srbija jeste na reformskom kursu , jer se donose novi zakoni slobodnog trzista, protoka finansija , zastite privatne svojine itditd, ali to ne treba mesati sa drzavnom politikom Srbije i Kosova kao njenog postojeceg entiteta potvrdjenog rezolucijom 1244 UN.

     Parafrazirao sam , ali se u osnovi pozvao na sve ove elemente iznete ovde.

     Tako da je sigurno da bi usao u konfrontaciju sa EU na ovaj ili onaj nacin ,  ali bi nasa uloga bila aktivnija u tom odnosu nek sto je bila u praksi.

     Sad je to vec analitika , ali cinjenica da je poziveo tvrd orah bi ga cekao.
     Ipak njegov optimizam je ljudima uvek mogao da ulije nadu i doda snagu i to je po meni ono sto je nenadoknadivo , bar za neko vreme.

[_d.0.t_]

Da je Ðinðiæ ¾iv bili bismo dvadeset godina ispred

Po èemu pamtite premijera Ðinðiæa? Kako bi Srbija izgledala danas da premijer nije ubijen? Kako vi ¾ivite u toj Srbiji? To su pitanja na koja su graðani Srbije imali spremne odgovore dok su juèe u odvojenim ¹etnjama do sedi¹ta Vlade, gde je premijer Zoran Ðinðiæ ubijen pre pet godina, i Novog groblja, gde je u Aleji zaslu¾nih graðana sahranjen, odavali po¹tu prvom demokratskom premijeru Srbije.

Za pedesetèetvorogodi¹nju Bratislavu Parezanoviæ „Ðinðiæeva smrt je ¹teta koja mo¾e celim vekom da se meri“. Ona smatra da ukoliko se brzo vratimo na taj „njegov put, istine i rada, bez ucena, mo¾da mo¾emo da uhvatimo korak sa svetom“: „Taj njegov rad treba da nam je putokaz. On za to nikada nije ¹tedeo sebe. Svi moramo da guramo napred, jer te¹ko je da æe se neko kao ¹to je bio on ponovo pojaviti. Da je ¾iv, i pored u¾asnih pote¹koæa, Srbija bi danas bila bar 20 godina ispred.“
©ezdesettrogodi¹nji Marko Vidojkoviæ nema sumnje da za sve ¹to nam se dogaða smo sami krivi. „Ka¾ite, kakav je to narod koji od Karaðorða ubija svoje èelne ljude? Sada se grizemo, kao zmije svoj rep. Ljudi su puni èemera“, konstatuje Vidojkoviæ.
Dvadesetogodi¹nji Aleksandar Jovanoviæ ubeðen je da smo uz Ðinðiæa „bili vrlo blizu ulasku u Evropu“ i misli da bismo s njim vrlo brzo razre¹ili mnoga pitanja. „Sada, u 2008. godini, ne bismo imali dilemu - da li æemo u Evropu ili ne“, ka¾e on.
Za Stevana Novkoviæa (45) „Srbija sa Ðinðiæem, bi bila mnogo sreænija“. „Mo¾da bismo veæ u¹li u EU. Verovatno bi manje ljudi napu¹talo zemlju. Bili bi sreæniji, nasmejaniji“. Ka¾e da je poslednjih 20 godina, samo u njega verovao. „Po tome ga pamtim“, dodaje.
Èedomir Bosanac (50) zakljuèuje da posle smrti premijera Srbija ide samo u rikverc. „Bio je izuzetno pametan i zato je smetao ovim trutovima. Uvek sam podr¾avao njegovu viziju, stavove. Po¹tovao neizmeran rad. Na¾alost, zaustavili su ga samo posle dve godine, a to, ma koliko on brzo hodao, nije bilo dovoljno za 15 koje smo izgubili.“
Tridesetrogodi¹nji Darko Mandiæ de¾urao je pored premijerovog groba. Svaki dan, èitavih godinu i dva meseca. „Svake godine, 12. marta, ja sam tu. I vidim, svake godine sve vi¹e ljudi dolazi na premijerov grob, na pomen. To govori vi¹e od svega o njegovoj viziji Srbije i onome ¹to smo izgubili.“
Inaèe, poèast ubijenom premijer odali su juèe i lider DS-a i predsednik Srbije Boris Tadiæ, rukovodstvo stranke i svi ministri u Vladi iz redova te stranke. Sveæe su zapalili i supruga ubijenog premijera Ru¾ica Ðinðiæ i njegova deca Jovana i Luka. Tokom èitavog dana Vlada Srbije, politièke stranke i nevladine organizacije odavale su po¹tu i obele¾avale pet godina od ubistva prvog premijera Srbije posle pada re¾ima Slobodana Milo¹eviæa, ali u razlièito vreme i na razlièitim mestima.
Èlanovi Vlade Srbije, na èijem èelu je bio Zoran Ðinðiæ, polo¾ili su vence na spomen-ploèu i upalili sveæe u dvori¹tu Vlade, na mestu gde je Ðinðiæ ubijen. Potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija u Ðinðiæevoj vladi Bo¾idar Ðeliæ izjavio je da je ponosan ¹to je bio èlan vlade Zorana Ðinðiæa i ocenio da se pet godina nakon njegovog ubistva „vidi koliko nam nedostaje“. „Va¾no je da Srbija Zorana Ðinðiæa pobedi 11. maja i to æe biti naèin da budemo verni njegovom delu. Moramo da napravimo vladu koja æe nas uvesti u EU“, kazao je Ðeliæ.
Biv¹i premijer Srbije Zoran ®ivkoviæ rekao je da su „vlade Vojislava Ko¹tunice vratile Srbiju deceniju i po unazad“, da Srbija jo¹ nije pod sankcijama, ali da je po svemu ostalom u 1991. godini, te da su izbori ¹ansa da se izabere prodemokratska i proevropska vlast. Polaganju venaca prisustvovali su kao èlanovi Ðinðiæeve vlade, osim ®ivkoviæa i Ðeliæa, Goran Pitiæ, Ga¹o Kne¾eviæ, Rodoljub ©abiæ, Gordana Matkoviæ, Slobodan Milosavljeviæ, Aleksandar Vlahoviæ, Dragan Domezet, Dragoslav ©umarac, Neboj¹a Èoviæ i Dragan Milovanoviæ.
Premijer Vojislav Ko¹tunica i èlanovi njegovog kabineta polo¾ili su venac u dvori¹tu zgrade Vlade Srbije. Èlanovi Vlade su minutom æutanja odali po¹tu ubijenom premijeru Ðinðiæu.
Predstavnici Liberalno demokratske partije, na èelu sa Èedomirom Jovanoviæem, polo¾ili su venac na spomen-ploèu u dvori¹tu Vlade Srbije i upalili sveæe na mestu gde je pre pet godina ubijen premijer Zoran Ðinðiæ. Vi¹e stotina pristalica i èlanova LDP je do zgrade Vlade do¹lo pe¹ice centralnim gradskim ulicama od sedi¹ta stranke u Siminoj ulici. Oni su potom pe¹ice, „¹etnjom za Zorana“, oti¹li do Novog groblja i polo¾ili vence na Ðinðiæev grob.

[blic]