Dozvoljeni minus u opasnosti

Started by Bred, 16-03-2008, 15:07:17

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Bred

Izvor: B92
Beograd -- Banke æe od 1. jula pri odobravanju kredita graðanima poo¹triti obraèun njihove kreditne sposobnosti.

U taj obraèun banke æe ukljuèivati i dug od pet odsto iznosa odobrenog minusa na tekuæem raèunu, bez obzira na to da li se koristi ili ne. To, praktièno, znaèi da od 1. jula, klijent koji je uzeo kredit i ratama za otplatu opteretio platu s 30 odsto, neæe moæi da zatra¾i odobrenje dozvoljenog minusa na tekuæem raèunu.



Nenad Milenkoviæ je podigao gotovinski kredit i svakog meseca mu je potrebno 40 odsto plate za otplatu rate kredita. Nenad èesto koristi i dozvoljeni minus jer, kako ka¾e, tako najlak¹e mo¾e da podmiri svoje raèune.

"Neæu vi¹e imati dozvoljeni minus koji mi pokriva kredit kad uzmem, meni je sad kredit u visini plate nekih 16.000 i kad uvedu tih 30 odsto kredita i dozvoljenog minusa, znaèi dozvoljeni minus æe mi biti oko hiljadu dinara, tako da æe to lo¹e uticati na mene i sve ljude koji imaju niske plate", ka¾e on.

On dodaje da æe morati neke svoje potrebe da svede na minimum.

Graðani su sada zadu¾eni sa oko 300 milijardi dinara, od èega je zadu¾enje po tekuæem raèunu 40 milijardi.

U Srbiji ima tri miliona i 700 hiljada korisnika i vi¹e od pet miliona otvorenih tekuæih raèuna, ¹to znaèi da svako fizièko lice ima u proseku 1,4 tekuæih raèuna.

Iako pru¾a korisnicima odreðeni komfor, bankari savetuju klijentima da dobro odmere koliki im je minus po tekuæem raèunu potreban.

"Lako se ulazi u minus i lako se koristi, posto smo navikli na kori¹æenje minusa. Meðutim, kod ovih minusa je vrlo lako da odete u nedozvoljeni minus i tada su kamate mnogo veæe", ka¾e viceguvernerka Narodne banke Srbije Mira Eriæ-Joviæ.

Ona dodaje da graðani treba da "povedu raèuna o svojoj moguænosti da podmire obaveze".

"Treba zaboraviti vremena kada su se obaveze zbog hiperinflacije tokom devedesetih godina topile i nestajale, sada toga vi¹e nema i oni su u obavezi da vrate sve ¹ta uzmu od banke", ka¾e ona.

Kako graðani ne bi imali problema, prvi korak je da odu u svoju banku i raspitaju se koliko ukupno duguju.

Banke æe pre 1. jula razgovarati s klijentima èija zadu¾enja prema¹uju 30 odsto zarade kako bi prona¹li naèin da reguli¹u svoje obaveze.

Iako nije zabranjeno odobravanje takvih, riziènijih kredita, banke æe dobro razmotriti kreditnu sposobnost klijenata.

"Jednostavno se namesti u sistem i automatski æe se uzimati po pet odsto, znaèi taj podatak veæ postoji u izve¹taju kreditnog biroa koliko vam je zadu¾enje po tekuæem raèunu i sada æe se u izraèunavanje kredita samo ukljuèiti i ovih pet odsto, ko preðe 30 ili 50 procenata svoje plate automatski æe biti diskvalifikovan iz daljeg procesa odobravanja kredita", ka¾e Svetozar ©ijaèiæ iz Rajfajzen banke.

Ukoliko vam je, ipak, potrebno vi¹e novca, struènjaci savetuju da podignete dugoroèniji ili gotovinski kredit.