Stres na poslu uzrok bolesti

Bred · 17-08-2006, 20:13:21

Ispitivanjima je potvrðena veza izmeðu zdravlja i radne sredine
Stres na poslu uzrok bolesti
Stresan posao poveæava krvni pritisak, rezultat je nove kanadske studije. To potvrðuje ono u ¹ta su mnogi direktori, ali i slu¾benici sumnjali veæ godinama. Ustanovljeno je da se zbog napetosti na poslu poveæava sistolni (gornji) pritisak, naroèito kod slu¾benika koji imaju malu dru¹tvenu podr¹ku na poslu.

Studija je obuhvatila 6.719 mu¹karaca i ¾ena starosti od 18 do 65 godina. Ispitanici su popunjavali upitnik o nivou fizièke aktivnosti, eventualnom pu¹aèkom sta¾u i ostalim faktorima koji bi mogli da utièu na krvni pritisak ili razvoj neke kardiovaskularne bolesti. Osim toga, odgovarali su na pitanja o karakteristikama svog posla i dru¹tvenog ¾ivota. Svima je vi¹e puta meren krvni pritisak.

Posle sedam i po godina mu¹karci koji su bili izlo¾eni veæoj poslovnoj napetosti imali su vi¹i krvni pritisak nego ostali ispitanici. Osim toga, ispitanici koji su bili izlo¾eni najveæim poslovnim stresovima imali su 33 odsto veæi rizik da obole od visokog krvnog pritiska. Ipak, najveæem riziku od visokog krvnog pritiska bili su izlo¾eni mu¹karci i ¾ene koji nisu imali dovoljnu podr¹ku svojih ¹efova ili kolega. ©tavi¹e, u sluèajevima podr¹ke okoline, stresni uslovi na poslu nisu izazivali rast krvnog pritiska.

U na¹oj zemlji je vi¹e od 37 odsto stanovnika pod stresom, a svaki deseti je pod stresom tako visokog intenziteta da ne mo¾e da ga kontroli¹e, poslednji su rezultati istra¾ivanja Instituta za za¹titu zdravlja „Batut“.

Stres, kako akutni, tako i hronièni, mo¾e biti znaèajan faktor rizika u nastanku bolesti srca, krvnih sudova i malignih bolesti, koje su vodeæe u strukturi smrtnosti stanovni¹tva Srbije, prièa za „Blic“ dr Nada Macura, kardiolog u Hitnoj pomoæi.

Kada smo pod stresom, treba znati da se u na¹em organizmu de¹ava niz procesa, te je organizam izlo¾en nekoj vrsti agresije - traumatskoj, infektivnoj, psiholo¹koj.

- Kada smo pod stresom, luèe se hormoni stresa (hormoni nadbubrega) kao ¹to su adrenalin, noradrenalin i kortizol. Oni utièu na porast ¹eæera i masnoæe u krvi, ubrzavaju rad srca i podstièu tonus mi¹iæa, ¹to znaèi da se organizam nalazi u stanju pripravnosti da bi savladao problem koji je pred njega predstavljen - obja¹njava Macura.

Da bi se stres savladao, svaki èovek treba da napravi plan tako da ne prihvati vi¹e obaveza nego ¹to zaista mo¾e da uradi.

- Postoje dva tipa liènosti. Tip A su ljudi koji hoæe sve i odjednom, uvek su taèni, precizni. Tip B su umereni ljudi, ne uznemiravaju se, èesto kasne i to im ne predstavlja problem. Da bi se izbegao stres, najbolje je naæi sredinu izmeðu ova dva tipa liènosti. Ukoliko ni to ne mo¾emo, treba se prilagoditi situaciji. Na primer, ne moramo sve odjednom da uradimo, neke stvari mogu da se ostave i za kasnije. Treba se kontrolisati i pre nego ¹to bi se reklo ne¹to ru¾no, izbrojati do deset. Ako neko ba¹ burno reaguje, treba da se konsultuje sa lekarom kako bi mu prepisao neko sredstvo za smirenje - savetuje dr Macura.

Sonja Todoroviæ
blic

Bred · 12-12-2006, 11:21:52

Stres

Ako su stresni uzroci manjeg intenziteta i dovode do kratkih i blagih kontrolisanih poremeæaja ravnote¾e organizma, do¾ivljavaju se kao prijatni. To je ¾ivot pod optimalnim stresnim uzrocima. Oni podstièu normalan rast i razvoj liènosti (emocionalni, intelektualni i dr). Meðutim, kada su te¹kog i produ¾enog dejstva i dovode do sloma mehanizama prilagoðavanja sa moguæim naru¹avanjem zdravlja, postaju neprijatni. Prema tome, ¾ivot bez stresa, u naj¹irem smislu tog pojma, ne postoji. Stres nije bolest, ali je mo¾e uzrokovati. Da bi se uspe¹no za¹titio od stresa i izborio s njim, neophodno je da svaki èovek zna:

Pi¹e: prim. dr Aleksandar Jankoviæ, specijalista neuropsihijatrije, Klinika NIKA

Naziv stres, potièe od engleske reèi "Stress". Ona se koristi za opis simptoma koji se javljaju kada smo pod suvi¹e velikim pritiskom, naprezanjem, naporom. Na taj naèin, oznaèavamo efekte dugotrajnog delovanja raznih uzroka stresa na ¾ive organizme. Delujuæi na èoveka izazivaju op¹tu nespecifiènu reakciju organizma na zahteve da se prilagodi izmenjenim uslovima unutra¹nje i/ili spolja¹nje sredine. Ova rekacija nazvana je sindromom op¹teg prilagoðavanja. Ovako definisan stres prolazi kroz tri stadijuma:
1. Stadijum alarma koji poèinje od trenutka delovanja uzroka na koje organizam nije prilagoðen;
2. Stadijum otpora u kojem se organizam prilagoðava na nove uslove i
3. Stadijum iscpljenja u kome dolazi do sloma odbrambenih snaga organizma i moguænosti pojave bolesti.

©ta dovodi do stresa?

Svi uzroci koji ozbiljno ugro¾avaju i remete ravnote¾u organizma izazivaju stres. Njihovo poreklo je biolo¹ke, psiholo¹ke i socijalne prirode. U èe¹æe uzroke stresa spadaju: gubitak ili smrt voljene osobe, lo¹i meðuljudski odnosi, nezaposlenost, lo¹a organizacija vremena, dosada, lo¹e zdravstveno stanje i drugo. Èesto je te¹ko razlikovati psiholo¹ke od socijalnih uzroka, zbog èega ih nazivamo psihosocijalnim uzrocima stresa. Nazivaju se i ¾ivotnim dogaðajima (znaèajni i manje znaèajni). Ovi poslednji su problemi ¾ivljenja. Brzo se razre¹avaju. Ako se kumuliraju, dovode do posledica sliènih stresu.
Stres zavisi od brojnih karakteristika liènosti kao ¹to su otpornost na stres ili ranjivost, uzrast, pol, obrazovanje, zanimanje, porodièno i socijalno stanje i prilagoðenost, ekonomsko i zdravstveno stanje, saznajne i emotivne karakteristike, psiholo¹ka organizacija liènosti (odbrambeni mehanizmi), prethodna iskustva, samopouzdanje.

©ta utièe na tok i ishod stresa?

Stres podstièe pojaèano luèenje hormona adrenalina i kortizola, koji pripremaju krvne sudove, srce i mi¹iæe za pojaèanu aktivnost. Ova reakcija "borbe ili bekstva" poma¾e nam da se za¹titimo od moguæe opasnosti tako ¹to æemo se suoèiti s njom ili æemo od nje pobeæi. Kolièina hormona stresa mo¾e ostati povi¹ena ako stres du¾e traje ili se èesto ponavlja, na¹a navika da i na najbla¾i stres reagujemo negativno. Du¾e prisustvo veæe kolièine hormona stresa proizvodi mentalne i telesne simptome: ubrzan puls, brzo i plitko disanje, suva usta, znojenje, drhtanje, mr¹avljenje ili gojenje, poremeæaje varenja, èe¹æe infekcije, plaèljivost, glavobolju, te¹koæe sa koncentracijom, nervozu, poremeæaje spavanja, te¹ko dono¹enje odluka, jako izra¾en bes, oseæanje brige i panike, strah od neuspeha i odbacivanja, oseæaj izolovanosti, poti¹tenost i dr.

Tok i ishod stresa zavisi od:
a) Intenziteta stresnih uzroka;
b) Uspe¹nosti suoèavanja sa stresnim uzrocima, samopouzdanja, brze i realne procene stresnih uzroka i sopstvenih moguænosti uspe¹nog prevazila¾enja, predviðanja evolucije, kontrole sopstvenih emocija i reagovanja, brzog i primerenog suoèavanja sa uzrokom stresa ili njeno izbegavanje, dono¹enje doslednog sprovoðenja odgovarajuæeg plana aktivnosti i dr.
c) Psiholo¹ke i socijalne podr¹ke i pomoæi (toplo prihvatanje, razumevanje, iskazivanje simpatija, razvijanje oseæanja sigurnosti, ispoljavanje solidarnosti, pomoæ u vidu obave¹tavanja i saveta, materijalne pomoæi i dr.).

Koje su moguæe posledice stresa?

Istra¾ivanja pokazuju da je èak 75% oboljenja povezano sa stresom. Posledice stresa se pojavljuju u vidu poremeæaja i oboljenja:
a) Du¹evni poremeæaji izazvani i udru¾eni sa stresom (akutna stresna reakcija, posttraumatski stresni poremeæaj, reakcije prilagoðavanja i dr.) i pogor¹anje postojeæih du¹evnih poremeæaja;
b) Psihosomatski poremeæaji: povi¹en krvni pritisak, srèani i mo¾dani udar, sindrom hroniènog umora i nadra¾enog creva, poremeæaji varenja, gojaznost, migrena, infekcije, rak; autoimuna oboljenja, kod kojih imuni sistem napada æelije sopstvenog organizma-reumatoidni artritis, neke vrste anemija, problemi sa plodno¹æu.
c) Sociopatolo¹ke pojave: delinkvencija, kriminal, samobistva i ubistva, prostitucija, bolesti zavisnosti i dr..

Kakve moguænosti za¹tite od stresa postoje?

Prevencija - nismo uvek u moguænosti da spreèimo dejstvo uzroka stresa, ali mo¾emo promeniti svoju reakciju. U tom cilju neophodno je nauèiti tehnike savladavanja stresa (opu¹tanje, vladanje sobom, organizovanje svoga vremena, podr¹ka i pomoæ i dr.), kako bismo sledeæi put u stresu izabrali tehniku koja nam najvi¹e odgovara.Tako se smanjuje kolièina hormona stresa i lak¹e je podneti ¹ta nam ¾ivot donosi. Imati u vidu faktore koji utièu na tok i ishod stresa.
Leèenje - u savlaðivanju stresa potrebno je preduzeti sledeæe radnje:
- utvrditi ko ili ¹ta nam izaziva stres i kako reagovati
- izbegavati uzroke stresa koji se mogu izbeæi
- primeniti tehnike koje poma¾u u konstruktivnom reagovanju na uzroke stresa
Ishrana - dok traje stres, organizam tro¹i hranljive materije br¾e nego inaèe. To mo¾e dovesti do njihovog nedostatka i do slabljenja imuniteta. Zato ih treba dopuniti ishranom ili dodacima.

Neophodno je:
- jesti redovno i biti opu¹ten tokom jela,
- jesti namirnice bogate vitaminima A, B, C i E, flavonoidima, magnezijumom, selenom i dr.
- smanjti uzimanje kofeina i alkohola,
- jesti vi¹e voæa, povræa i integralnih ¾itarica i dr.
- svakodnevno uzimanje multivitaminsko-mineralnog preparata.
Aromaterapija - primenjivati masa¾u (mi ili neko drugi) sa opu¹tajuæim biljnim uljima, posebno vrata i ramena.
Meditacija - umirujuæe delovanje meditacije - oseæanje smirenosti i usredsreðenosti - mo¾e nam pomoæi da se manje u¾ivljavamo u uzroke stresa. Osnovne tehnike meditacije nauèiti na kursu i svakodnevno meditirati.
Opu¹tanje pomoæu akupresure - pritiskati èvrsto palcem nekoliko puta po dva minuta na sledeæe taèke: na nadlanici u udubljenju izmeðu palca i ka¾iprsta i u udubljenju na gornoj strani stopala izmeðu palca i sledeæeg prsta pri sastavljanju kostiju.
Druge terapije - savetnik ili psihoterapeut mo¾e pomoæi u savladavanju stresa i ispitivanju razloga te¾ine izlaska s njim na kraj. Akupunktura, fizièke ve¾be, refleksoterapija i manipulacija telom (npr. tai èi, masa¾a, joga) mogu da ubla¾e tegobe povezane sa stresom. Neophodno je svakodnevno poluèasovno ve¾banje koje ubla¾ava stres «sagorevanjem» hormona stresa i poveæanjem kolièine endorfina, hormona koji popravlja raspolo¾enje.
Samoposmatranje i analiza uzroka stresa i karakteristika liènosti kao polazna osnova za za¹titu od stresa. Neophodno je redovno pratiti, tokom vi¹e nedelja, sve ¹to nam se de¹ava, uz analizu subjektivnih i drugih promena kao i analiziranje stanja i efikasnosti u obavljanju svojih porodiènih, socijalnih i profesionalnih uloga.

Analiza uzroka stresa i sopstvenog reagovanja

Prepoznavanje poèetka stadijuma iscrpljenja i sloma odbrambenih mehanizama

Neophodno je odr¾avanje: dobrog zdravlja (telesno, psihièko i socijalno dobro oseæanje), voðenje zdravog naèina ¾ivota, kontrola stresa disanjem, progresivnom mi¹iænom relaksacijom, autogenim treningom, korekcijom procene uzroka stresa i sopstvenih sposobnosti za suoèavanje sa stresom, podsticanje samopouzdanja, primena autosugestije i autohipnoze.

Kada potra¾iti lekarsku pomoæ?
a) Ako stres toliko optereæuje da lo¹e utièe na posao koji obavljate ili odnose sa drugim ljudima;
b) Ako imate napred opisane fizièke simptome stresa.

Kako prepoznati da li smo pod stresom?
U cilju preduzimanja efikasnih mera samoza¹tite i za¹tite od stresa èovek mora da nauèi da na osnovu simptoma i efekata stresa prepozna ¹to je moguæe ranije da li je pod stresom. Prepoznavanje je sigurnije ako se zasniva na vi¹e simptoma stresa. Rano prepoznavanje je va¾no i zbog toga ¹to sa pojaèanjem stresne reakcije slabi sposobnost uoèavanja simptoma stresa i zakljuèivanja da se radi o stresu.

AKUTNI STRES

Akutne stresne reakcije (akutni stres) karakteri¹u se pripremom tela za brzu i eksplozivnu reakciju tipa borba ili bekstvo i do¾ivljava se neprijatno. Poèinje obièno momentalno (2-3 minuta), traje 24-48 sati kada se sti¹avaju simptomi, a postoje minimalni za tri dana ako prestane delovanje uzroka stresa.
Simptomi su:
fizièki: pojaèan rad srca, pojaèano znojenje, brzo disanje, hladna ko¾a, ubrzan puls, napetost u mi¹iæima, suva usta, èesto mokrenje, ponekad i teèna stolica, nesvestica, vrtoglavica, trnci, glavobolja i dr.
psihièki: te¹koæe u rasuðivanju, ispravnom i brzom odluèivanju, smetnje u vr¹enju i kontroli finih pokreta. Su¾ava se pa¾nja, remeti se koncentracija, podstièu se negativna razmi¹ljanja, kvari se op¹te raspolo¾enje i sni¾ava se samopouzdanje. Zbog toga se mo¾e preceniti znaèanje i znaèaj uzroka stresa i potcenjivanje sposobnosti za uspe¹no prevazila¾enje stresa. Javlja se strah, panika i depresija.

©TETNI OBLICI PONA©ANJA
Prisilno uzimanje hrane, prekomerna upotreba alkohola i duvana, kori¹æenje droga, poveæena agresivnost, izbegavanje nekih mesta ili situacija, nesanica sa naznaèenim ranim buðenjem.

HRONIÈNI STRES

Hronièni stres je posledica du¾eg delovanja uzroka stresa. Karakteri¹e se:

* somatskim simptomima: jak umor i brzo zamaranje, glavobolje, bolovi u telu, seksualna slabost, poremeæaji varenja, sklonost raznim infekcijama, pogor¹anje psihosomatskih bolesti (èir ¾eluca, povi¹en krvni pritisak i dr.).
* pojaèanjem unutra¹nje uznemirenosti, zabrinutosti i teskobe (anksioznost). Ponekad je èovek preplavljen kao da je paralisan dogaðajima i problemima koje ne mo¾e da re¹i. Javlja se nervoza sa depresivnim raspolo¾enjem i razdra¾ljivost. Èeste su te¹koæe sa spavanjem, neuredna ishrana, zloupotreba lekova, kafe, pa i otrovnih materija. Seksualni nagon pada, nastaje demoralizacija, bespomoænost (predaja), sa nepovoljnim tokom i ishodom stresa.
* odra¾avanje na pona¹anje i odnose sa drugim ljudima. Èovek se povlaèi izbegava kontakte sa okru¾enjem, postaje svadljiv, razdra¾ljiv sa slabom kontrolom oseæanja i pona¹anja. Govor je glasan i brz, agresivnost prema drugom.
* znatnim poremeæajem efikasnosti u obavljanju porodiènih, socijalnih i profesionalnih uloga. Remeti se jasno rasuðivanje i realno prosuðivanje nastalih te¹koæa i sopstvenih moguænosti, naru¹eno je samopouzdanje, odluke se ote¾ano donose i èesto su neprimerene. Gube se ustaljene navike, zanemaruju se lièni izgled i higijena. Radna efikasnost opada, sve te¾e se podnosi rad i izra¾ena je sklonost samopovreðivanju, razmi¹ljanja o samoubistvu ili ubistvu, èesto je izostavljanje sa posla. Posledice su veæ opisane.

http://www.b92.net/zivot/zdravlje_i_lepota.php?nav_id=221497

Coolgemini · 12-12-2006, 11:30:03

Ovo je strasno...Siguran sam da se 90% ljudi razboli od posledica stresa...I posle kao prica da se sto bolje oblacimo i hranimo...U stresu ti se unisti sve sto ti je neophodno za zdrav zivot,a niko ne pominje:''Izbegavajte stres''...

..Bash se pitam zasto.....

Darker · 12-12-2006, 12:53:07

©to je najgore-previ¹e ga pominju... To je postao izgovor za sve... Tipa: haos sa sa hormonima-stres, èir u ¾elucu-stres, otprilike umire¹ sa 80 godina ne od starosti nego od stresa... Utièe naravno, ali u jednakoj meri kao i sve drugo...

Smrda · 12-12-2006, 21:21:23

a kako ga izbeci majke ti?
meni jedino pada meditacija na pamet

stef · 13-12-2006, 01:02:56

Moze i sex smrdo, ali ti to slabo pada na pamet?

Wolf · 13-12-2006, 01:05:57

To! Sexom protiv stresa!

Smrda · 13-12-2006, 07:24:14

Quote from: stef on 13-12-2006, 01:02:56
Moze i sex smrdo, ali ti to slabo pada na pamet?

ubicu te!!

eeee gde bi mi bio kraj,kad bi svaki put tako resavala se stresa...

stef · 13-12-2006, 10:58:46

Bio bi ti ravan stomak?

Smrda · 13-12-2006, 14:34:53

ala si ti vickast ovih dana.....hahahah...

ali ne dam se isprovocirati

protiv stresa-box vreca

zato,pazi se....

Coolgemini · 13-12-2006, 18:07:17

I sex je stresan na svoj nacin...Jedino sto gubish kalorije i mazish mozak..

...Posledice su nedefinisane...

stef · 13-12-2006, 18:23:44

Ne znam ja sa kime se ti sexas, kad je to tebi stres! Ili kako?

Coolgemini · 13-12-2006, 18:40:56

Stef,procitaj malo bolje post...U trenutku dok imash sex,fenomenalno je...ali svako psihicko zadovoljstvo(isto kao i stresovi usled neke nesrece i negodovanja) imaju isti intenzitet cije posledice ti naravno ne osecash,ali tvoje telo da...

..Hormoni prave haos,a u trenutku sexa imash ih na tone...

cvjetic · 13-12-2006, 19:08:48

Quote from: Coolgemini on 13-12-2006, 18:07:17
I sex je stresan na svoj nacin...Jedino sto gubish kalorije i mazish mozak.. ...Posledice su nedefinisane...

zanimljivo.... i tacno...

Wolf · 13-12-2006, 19:10:15

E, pa onda nek' umrem od stresa!