Nauènici koriste DNK kako bi predvideli zdravstvene probleme

[Bred]

Nauènicima je pre samo 50 godina trebalo mnogo vremena i truda da de¹ifruju genetski kod, za ¹ta im je danas o potrebno svega nekoliko sati. Novi pronalasci ne samo da poma¾u lekarima da pronaðu uzrok raznih oboljenja, veæ im omoguæavaju da predvide kakvim je bolestima pacijent podlo¾an. Ova metoda testiranja postaje sve popularnija u Velikoj Britaniji. Geni utièu na to da li smo visoki, niski, crnokosi ili crvenokosi. Oni su takoreæi graðevinski materijal od kojeg je saèinjeno na¹e telo, i pored toga ¹to odreðuju na¹ fizièki izgled, utièu i na na¹e zdravlje.

Nova dostignuæa danas omoguæuju nauènicima da de¹ifruju genetski kod i ispitaju da li postoje defekti koji bi mogli da dovedu do bolesti kao ¹to su dijabetes, kardio-vaskularna oboljenja ili distrofija mi¹iæa.

«Tehnologija za testiranje DNK se razvija ogromnom brzinom, i danas je znatno lak¹e proèitati slo¾ene genetske kodove,» ka¾e dr Kavalijer.

Osim toga ¹to prikupljanje informacija zapisanih u na¹im genima pomo¾e lekarima pri dijagnostici, ono je uzrok i sve veæeg biznisa u Velikoj Britaniji. Ljudi sve èe¹æe zahtevaju od kompanija kao ¹to je «D¾enetik Helt» u èuvenoj londonskoj ulici Harli, da im urade liènu genetsku mapu koja æe pokazati podlo¾nost raznim bolestima. Jednostavan bris iz usta je dovoljan za analizu DNK.

«Klijentima dostavimo izve¹taj na 50 strana u kome su podaci o njihovom trenutnom zdravstvenom stanju, kao i o komponentama koje smo otkrili, a koje mogu da uzrokuju neke bolesti i naravno ¹ta da uèine kako bi to spreèili,» prièa Vitli.

I dok neke firme primaju i ¹alju podatke po¹tom, druge kompanije imaju intimniji odnos sa pacijentima.

«Uzimamo u obzir èitavu medicinsku istoriju pacijenta, ali ih ne ostavljamo sa nerazumljivim genetskim podacima. Oni uvek mogu da doðu i da nam postave dodatna pitanja, savetujemo im da sami pronaðu ¹to vi¹e informacija, a mi im nudimo plan ve¾bi, naèin na koji bi trebalo da se hrane, a sve u zavisnosti od toga koje su im sfere interesovanja,» obja¹njava Vitli.   

Meðutim tu su i brige vezane za sve br¾i razvoj genetike, kao ¹to je npr. da i dalje postoji previ¹e nepoznanica kako bi svaka analiza bila upotrebljiva onoliko koliko to izgleda na prvi pogled.

«Jo¹ uvek ne znamo dovoljno o genima i njihovoj ulozi u oboljenima. Otkrili smo funkcije nekih gena, ali sigurno postoji jo¹ hiljade neotkrivenih, i to je kao da znate nekoliko karata i da na osnovu njih poku¹avate da predvidite kako izgleda èitav ¹pil,» zakljuèuje dr Kavalijer.

On dodaje da je zabrinut time ¹to neki ljudi mogu da na¹kode svom zdravlju ukoliko otkriju da nemaju predispoziciju prema odreðenoj bolesti, ali da isto tako mogu da brinu bez razloga ukoliko saznaju da imaju velike ¹anse da obole od neke ozbiljne bolesti. 

Genetièki test ko¹ta od jedne do dve hiljade amerièkih dolara. I dok neki tvrde da je cena previsoka za takvu vrstu informacije koja ne mo¾e da promeni neèiju medicinsku sudbinu, drugi smatraju da je znanje o tome ¹ta ih mo¾e zadesiti u ¾ivotu -  neprocenjivo.

voanews.com