SAD: Kongresna biblioteka digitalizuje milione knjiga i stavlja ih na internet

[Bred]

Kongresna biblioteka se priprema za digitalno doba jo¹ od 1960-ih godina kada je po  prvi put upotrebila novu tehnologiju da bi saèuvala bibliografske informacije u elektronskoj formi. 1990-ih godina bilblioteka je poèela da distribuira digitalizovane verzije svojih zbirki ¹kolama i drugim bibliotekama ¹irom Sjedinjenih Dr¾ava. Sad se na veb stranici Kongresne biblioteke mogu naæi milioni digitalizovanih knjiga i drugih izvora.

U dana¹njem digitalnom okru¾enju, posetioci najveæe biblioteke na svetu ne moraju da imaju direktan pristup njenoj zbirci od 134 miliona knjiga. Biblioteka je digitalizovala svoje zbirke i uèinila ih dostupnim na internetu. Kris Marfi je ¹ef bliskoistoènog odeljenja biblioteke.

“Biblioteka je zapoèela sa digitalizovanjem pre 15 godina. Njen prvi veliki projekat zvao se “Amerièka memorija” i sadr¾ao je dokumente o amerièkoj istoriji – fotografije, mape i mnoge druge artikle koji su bili digitalizovani.”

Marfi dodaje da je biblioteka tokom godina uèinila dostupnim na internetu oko 14 miliona artikala, ali da u tom procesu ipak postoje ogranièenja.

«Generalno, mi ne digitalizujemo knjige koje nisu u javnom domenu, to jest izvore kod kojih postoje problemi u pogledu autorskih prava. Mi takodje digitalizujemo audio snimke i filmove, ali u tom sluèaju, po¹to se radi veæinom o delima èija su autorska prava za¹tiæena, moramo da dobijemo dozvolu.»

Marfi navodi da su, na primer i 32 rukopisa iz Malija, u zapadnoj Africi, sada prebaèeni na internet ¹to bi moglo da doprinese da nauènici preispitaju istoriju Islama i prekoatlantske trgovine robljem. Digitalizovani artikli su i dalje samo mali deo ukupne zbirke biblioteke, dok njeni posetioci, poput Emila Hofmana, postdiplomskog studenta istorije sa Oksforda smatraju da sama biblioteka sadr¾i mnoge jedinstvene izvore.

«Knjige koje mo¾ete da nadjete ovde mogu da vam pru¾e celovit uvid u, na primer, zapadnu Afriku u 16. veku i bitke koje su se dogodile u tom periodu. Veæina izvora o tom delu istorije zapadne Afrike jo¹ uvek nije digitalizovana, ali o tome ovde mogu da nadjem dosta informacija,» ka¾e Hofman.

Meri-D¾ejn Dib je ¹ef odeljenja za Afriku i Bliski istok u Kongresnoj biblioteci. Ona ka¾e da je biblioteka postala globalni rezervoar informacija.

«Biblioteka se neverovatno pro¹irila i ona vi¹e ne obuhvata samo ljude koji je fizièki poseæuju da bi koristili njene izvore, veæ i one koji ¾ive u Kini, Indiji, arapskom svetu, Rusiji - svi oni imaju pristup materijalima koji su postavljeni na internet.»

Dib dodaje da biblioteka saradjuje i sa UNESKO-m - agencijom UN za nauku i kulturu kako bi postavila i zbirke biblioteka iz drugih zemalja na internet.

«Ova svetska digitalna biblioteka je stvarno virtuelna biblioteka i u njoj æe zemlje iz celog sveta biti na kraju u stanju da digitalizuju svoje kolekcije i da ih virtuelno postave na internet.»

Dib i drugi bibliotekari ka¾u da virtuelna biblioteka ne znaèi da vi¹e neæe biti potrebe da istra¾ivaèi poseæuju najveæu biblioteku na svetu. Posetioci ovde mogu i dalje da vide, a ponekad i da dotaknu, obilje pohranjenog i sistematizovanog znanja.

voanews.com