Sporazum o asocijaciji i pridruzivanju Srbije sa EU

[Masha]

Sporazum se ne nalazi na jednoj strani A4 formata i nema 10 tacaka. Ja sam citala taj sporazum i ono sto sam ja citala nalazi se na 75 strana i poslednji clan nosi broj 139. Posle toga ide deo koji se odnosi na zajednicke deklaracije posvecene pojedinim clanovima sporauzuma. Sve u svemu, mislim da ima vise od ovih 75 strana kada dodamo broj strana za razne ankese koji postoje i tesktove protokola.
Kada bi ljudi seli i procitali sporazum pa tek onda pricali o njemu malo bismo se bolje razumeli.

[Bred]

mislim na ovo (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,12771.msg197342.html#msg197342) i ovo (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,12771.msg197437.html#msg197437)

[Masha]

Ne znam na sta si ti Brede mislio, ali znam sta je Tadic potpisao, a tema upravo glasi - Tadic potpisuje 28. aprila. I opet cu da ponovim - sporazum nije na jednoj strani i nema 10, 11 ili 12 tacaka.

[Bred]

Drago mi je da smo to potvrdili i utvrdili, da text sporazum NIJE samo tih spominjanih 10 tacaka kao i da se u sporazumu SPOMINJE status KiM.

[darusaz]

Ма то је само заглупљивање "проевропских" гласача. 

[Bred]

De Guht: SSP potpisan sa Srbijom bez Kosova

Belgijski ministar spoljnih poslova Karel de Guht izjavio je u ponedeljak uveèe Tanjugu da zvanièni Brisel smatra da je pro¹le nedelje u Luksemburgu potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridru¾ivanju sa Srbijom bez Kosova i Metohije.

"Moje razumevanje je da smo potpisali sporazum sa samom Srbijom, bez Kosova", izjavio je ministar De Guht.

Belgija je priznala jednostrano otcepljenje Kosova 24. februara i zajedno sa Holandijom protivila se potpisivanju sporazuma sa Srbijom sve do poslednjeg sastanka Saveta minitara EU

Na sastanku 29. aprila se Unija ipak odluèila da ponudi Srbiji potpisivanje SSP.

De Guht je istakao da je cilj potpisivanja SSP bilo slanje "pozitivnog signala" graðanima Srbije o namerama EU.

©ef belgijske diplomatije smatra da su njegova zemlja i susedna Holandija uspele da izdejstvuju da primena tog dokumenta, bude suspendovana do punog ispunjenja saradnje Beograda sa Meðunarodnim sudom za ratne zloèine poèinjene u Jugoslaviji..

Primena SSP biæe moguæa tek po¹to Savet ministara EU donese novu odluku, kojom bi utvrdio punu saradnju Beograda sa Tribunalom u Hagu, naglasio je belgijski ministar.

(Tanjug)
mondo.com

[dirigent]

Ma kakav De Guht ... omaklo mu se ...  nije on to mislio ozbiljno . To je samo ko sto rece Tadic za unutrasnju upotrebu.   

     Ali prevideo je jedno -  jes da smo mi podpisali , ali je BAREM stavljen van snage ...   

[darusaz]

Ma kakav De Guht ... omaklo mu se ...  nije on to mislio ozbiljno . To je samo ko sto rece Tadic za unutrasnju upotrebu.   

     Ali prevideo je jedno -  jes da smo mi podpisali , ali je BAREM stavljen van snage ...   

Све је то у циљу ДС-ове кампање за "европску" Србију. Иди ми - дођи ми, на исту фору је и Уговор о намери "ФИАТ"-а. 

[_d.0.t_]

bla, bla, bla... trucj, trucj...

shto ne prenosite komplet lepinju... ovaj, komplet informacije, bre, a Obrede?
toutli radikalski... ^%^$*^%&$#^#!!

MIP Belgije: Sporazum statusno neutralan

Ministarstvo spoljnih poslova Belgije saop¹tilo je u utorak da je Sporazum o stabilizaciji i pridru¾ivanju EU sa Srbijom "zaista statusno neutralan u vezi sa Kosovom, ¹to je i navedeno u èlanu 135 Sporazuma", u reakciji na izjavu belgijskog ministra spoljnih poslova Karela de Guhta.

"Belgija ¾eli da istakne da je potpisivanje SSP jasan znak koji istièe na¹e verovanje da je buduænost Srbije u Evropi", saop¹tilo je belgijsko Ministarstvo spoljnih poslova povodom informacija u medijima u Srbiji da je ¹ef diplomatije Karel de Guht izjavio da Belgija smatra da je potpisala SSP sa Srbijom bez Kosova.
Nastavak teksta ▼

U saop¹tenju koje je Beti prenela ambasada Belgije u Beogradu podseæa se da je Belgija jedan od potpisnika SSP EU sa Srbijom, koji je "parafirala vlada premijera (Vojislava) Ko¹tunice novembra 2007. godine".

Belgijski ministar spoljnih poslova Karel de Guht izjavio je sinoæ Tanjugu da zvanièni Brisel smatra da je pro¹le nedelje u Luksemburgu potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridru¾ivanju (SSP) sa Srbijom bez Kosova i Metohije.
"Moje razumevanje je da smo potpisali sporazum sa samom Srbijom, bez Kosova", izjavio je ministar De Guht.
Belgija je priznala jednostrano otcepljenje Kosova 24. februara i zajedno
sa Holandijom protivila se potpisivanju sporazuma sa Srbijom sve do poslednjeg sastanka Saveta minitara EU. 

Na sastanku 29. aprila se Unija ipak odluèila da ponudi Srbiji potpisivanje SSP. De Guht je istakao da je cilj potpisivanja SSP bilo slanje "pozitivnog
signala" graðanima Srbije o namerama EU.
©ef belgijske diplomatije smatra da su njegova zemlja i susedna Holandija uspele da izdejstvuju da primena tog dokumenta, bude suspendovana do punog ipunjenja saradnje Beograda sa Meðunarodnim sudom za ratne zloèine poèinjene u Jugoslaviji.
"Primena SSP biæe moguæa tek po¹to Savet ministara EU donese novu dluku, kojom bi utvrdio punu saradnju Beograda sa Tribunalom u Hagu", naglasio je belgijski ministar.

Ðeliæ: Belgija demantovala izjavu svog ministra
Potpredsednik Vlade Srbije Bo¾idar Ðeliæ izjavio je da je danas Belgija demantovala izjavu svog ministra spoljnih poslova da je ta zemlja Sporazum o stabilizaciji potpisala sa Srbijom bez Kosova.
"Belgija je danas nedvosmisleno rekla da je ona, kao i ostale èlanice EU potpisala SSP koji je statusno neutralan", izjavio je Ðeliæ agenciji Tanjug. Prema njegovim reèima, èlan 135 sporazuma prikazuje Kosovo i Metohiju u svetlu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, i u njemu "crno na belo" pi¹e da se tim dokumentom ne prejudicira konaèni status pokrajine.
"Jo¹ jednom se vidi da Srbija nema nikakav problem sa S S P koji je veoma va¾an i istorijski za na¹u zemlju, i da Srbija nema problem sa EU oko SSP. ©to se tièe Kosova, na¹ problem je kako da dr¾ave poput Belgije, koje su, na¾alost, priznale protivpravno progla¹enu nezavisnost, promene stanovi¹te", rekao je Ðeliæ.
Ðeliæ je istakao i da je interpretacija navodnih stavova Belgije o SSP jo¹ jedan od poku¹aja zloupotrebe tog dokumenta u predizbornoj kampanji.

Jeremiæ: Izjava za unutra¹nje politièke svrhe
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremiæ izjavio je sinoæ u Beogradu da se u Sporazumu o stabilizaciji i pridru¾ivanju sa Evropskom unijom Kosovo i Metohija jasno tretiraju u skladu sa rezolucijom 1.244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i da je izjava ¹efa belgijske diplomatije Karela de Guhta data u unutra¹njepolitièke svrhe.
"Neke zemlje (Belgija i Holandija) koje su se sna¾no protivile potpisivanju SSP-a bile su prelomljene i njihove vlade sada imaju svoje unutra¹njepolitièke probleme. Ja bih ovu izjavu shvatio na jedini moguæi anèin, a to su unutra¹njepolitièki problemi", rekao je Jeremiæ agenciji Tanjug reagujuæi na izjavu De Guhta.

De Guhtova izjava - poni¾enje Srbije
Portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenoviæ ocenio je danas da izjava belgijskog ministra (spoljnih poslova, Karela ) De Guhta "predstavlja javno poni¾enje Srbije, jer on tvrdi da je Srbija potpisala meðunarodni sporazum koji se odnosi na osakaæenu Srbiju bez Kosova".
"Mi Belgijancu poruèujemo da Tadiæ-Ðeliæev potpis nije potpis Srbije, veæ privatna stvar njih dvojice i da ovo nije sramota i poni¾enje Srbije nego, samo bruka Tadiæa i Ðeliæa", rekao je Mladenoviæ u izjavi dostavljenoj Tanjugu. On je podsetio da je Belgija protivpravno priznala la¾nu dr¾avu Kosovo, ali je istakao da "De Guht ne mo¾e da se prerano raduje da je to isto uradila Srbija Tadiæ-Ðeliæevim potpisom".
Mladenoviæ je uveren da æe nova Skup¹tina i nova Vlada Srbije poni¹titi "beznaèajan i jadan potpis koji su Tadiæ i Ðeliæ stavili za nezavisnost Kosova na Solaninom sporazumu".
"Nikada Srbija neæe priznati Tadiæ-Ðeliæev potpis i nikada Srbija neæe priznati nezavisnost Kosova.Mi poruèujemo i De Guhtu i Tadiæu - Kosovo je Srbija", zakljuèio je Mladenoviæ.

Galjak: SSP je statusno neutralan
Sporazum o stabilizaciji i pridru¾ivanju je "statusno neutralan" kad je reè o Kosovu i Metohiji, izjavila je Tanjugu u Briselu Kristina Galjak, portparol Visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane. "SSP je statusno neutralan, kao ¹to je reèeno pro¹log utorka (29. aprila) posle potpisivanja sporazuma u Luksemburgu", izjavila je Galjakova, na pitanje da prokomentarise izjavu belgijskog ¹efa diplomatije Karela de Guhta da je je zvanièni Brisel razumeo da potpisuje SSP sa Srbijom bez Kosmeta. "Za nas u EU - ne govorim o pojedinaènim zemljama èlanicama EU - SSP je statusno neutralan sporazum", izjavio je Visoki predstavnik Solana prilikom potpisivanja SSP sa Srbijom.
Sama EU ne mo¾e da prizna nezavisnost Kosova, veæ samo pojedinaène dr¾ave èlanice Unije kako je saop¹teno 18. februara, dan posle jednostranog akta privremenih institucija samouprave u Pri¹tini.

izvor

[blic]

[Masha]

Ljudi, a da vi lepo procitate sporazum pa da pricate o istom? Mislim da bi to bilo jako lepo i pohvalno. Dakle, ono sto je i sam Kostunica aminovao, a Tadic potpisao, a sto se tice KiM, a to je clan 135. a on izmedju ostalog lepo kaze sledece:" Ovaj sporazum se ne primenjuje na Kosovu koje je trenutno pod medjunarodnom upravom u skladu sa Razlucijom Saveta bezbednosti Ujednijneih nacija od 10. juna 2000. Ovo ne dovodi u pitanje sadasnji status Kosova niti odredjivanje njegovog konacog polozaja prema istoj rezoluciji."
Dakle, na KiM se ne primenjuje sporazum jer je KiM pod protektoratom UN. To sto je Kosovo proglasilo nezavisnost i to sto su taj cin pozdravile neke zemlje EU, Amerika, a i neke zemlje na kontinentima na koje se i sam Nikolic trenutno poziva, je jednako onome kad Kostunica dodje pred raju i kaze: "Kosovo je Srbiiiiijaaa!" Pa sledi gromoglasan aplauz i skandiranje. To sto ce te mi vi sada reci da te zemlje na africkom ili azijskom kontinentu nemaju uticaja koliko zemlje EU koje su pozdravile nezavisnost KiM govori o toj fenomenalnoj saradnji Srbije i tih africkih ili azijskih zemalja, a koju Nikolic velikodusno nudi.
I kad vec pricamo o onome sto sporazum nudi - da li znate da i do sada, kada sporazum nije bio potpisan, vise od 50% ljudi u ovoj nasoj Srbiji prima platu, a da ona ne potice od novca koji je napravila nasa Srbija? Izuzimam skolstvo, zdravstvo i sudstvo. Da li vi stvarno mislite da ono pocnimo ljubav ispocetka zaista daje rezulate, a kad uzmete u obzir posledice koje je predjasnja ljubav izazvala? Moje pitanje izuzima duboko senilne i rodjenjem osobe ometene u razvoju.
I, dirigentu, dragi moj, ovo tvoje podpisali vec dugo bode oci.

[dirigent]

Jeste, samo sto za unutrasnju upotrebu belgijski ministar izjavljuje kako je Srbija van Kosova , za unutrasnju upotrebu je izjava Tadica gde  kaze kako je De guht izjavio da je to za unutrasnju upotrebu u njegovoj zemlji.

        Za unutrasnju upotrebu su i vaginalete i supozitorije , ali to ne sakriva cinjenicu da tada nema seksa...

E Masho stvarno poDpisali... stalno kad treba da napisem zvuci mi muzicki sa T , ali mi se omakne D .     Usvajam amandman i necu vise po offu...

[Maslacak]

mislim na ovo (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,12771.msg197342.html#msg197342) i ovo (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,12771.msg197437.html#msg197437)

To na ¹ta ti misli¹ uop¹te nije bio SSP, veæ politièki sporazum sa EU od 6 taèaka, koji nam je nuðen, i u kom se se u 4. taèki navodi da æe se SSP potpisati èim se stvore uslovi bla bla, i niko nikad nije rekao da je to SSP, ne znam kako si do¹ao do tog zakljuèka
Ovo ¹to smo sad potpisali jeste SSP i to je mnogo, mnogo bogatiji i sadr¾ajniji dokument

[dirigent]

Maslackov citat :

Ovo ¹to smo sad potpisali jeste SSP i to je mnogo, mnogo bogatiji i sadr¾ajniji dokument

    Ha,ha,ha ... ovako formulisano zvuci ko da sto je duzi dokument to je i bolji.

    Uzgred De Guhtov sindrom je zarazan . Citam u danasnjoj politici da je Bernard Kusner, izmedju ostalog sto je rekao,  prokomentarisao De Guhtovu izjavu i rekao da je ona na mestu i da nije data u smislu(kako je Tadic rekao) unutarpoliticke upotrebe.
     Sta je tim ljudima pitam se ja? Sutra ce da govore kako Srbija i Kosovo nemaju ama bas nikave veze... 

     Mozes li brede da iskopas taj clanak? Vrlo je zanimljiv po mnogim osnovama.

[Masha]

Dirigentu, uopste ne znaci to sto si ti zakljucio. Procitaj ceo Maslackov post. Poenta recenice koju si ti citirao, a kada se uzme u obzir sve sto je Maslacak rekla,  jeste da je SSP u odnosu na onih 10 tacaka koje je Bred citirao, a koje nisu SSP, mnogo sadrzajniji dokument.
Kad se stvari izvlace iz konteksta onda se pogresno i zakljucuje ; )

[Bred]

mislim na ovo (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,12771.msg197342.html#msg197342) i ovo (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,12771.msg197437.html#msg197437)

To na ¹ta ti misli¹ uop¹te nije bio SSP, veæ politièki sporazum sa EU od 6 taèaka, koji nam je nuðen, i u kom se se u 4. taèki navodi da æe se SSP potpisati èim se stvore uslovi bla bla, i niko nikad nije rekao da je to SSP, ne znam kako si do¹ao do tog zakljuèka
Ovo ¹to smo sad potpisali jeste SSP i to je mnogo, mnogo bogatiji i sadr¾ajniji dokument

Ja sam sve vreme podrazumevao da pricamo o Sporazumu o asocijaciji i pridruzivanju a ne o tih 10 tacaka.
I kakva obaveza mogu da budu tih 10 tacaka??
Dakle, sporazum na 70  i kusur strana je daleko relevantniji i to je ono oko cega trvenja nastaju u TOM sporazumu se spominje SSP.


TEMA DANA: Sporazum o pridru¾ivanju
Ima li vremena za „¹panski kompromis”
Da li potpis na Sporazum o stabilizaciji i pridru¾ivanju sa EU mo¾e da se tumaèi kao preæutno priznanje nezavisnosti Kosova: ¹ta ka¾u meðunarodno pravo i praksa
Ima li vremena za „¹panski kompromis”

Sporazum o stabilizaciji i pridru¾ivanju (SSP) olak¹aæe primenu misije Evropske unije (Euleks) na Kosovu, potvrdio je novinarima francuski ministar spoljnih poslova Bernar Ku¹ner u utorak u Parizu.

„Naravno da æe (SSP) to olak¹ati, iako nema direktne veze sa Euleksom èija primena nije politièki uslovljena tim sporazumom, ali ima veze”, kazao je Ku¹ner, jer je „sve ¹to smiruje tenzije na terenu jako va¾no, a ako doðe do incidenta, ¹to se, nadam se, neæe desiti, to mo¾e da bude odluèujuæi faktor”. Ku¹ner je zakljuèio da se situacija na Kosovu „dobro odvija”, a onda dodao: „Ako, da kucnem u drvo, izbori 11. maja dobro proðu, moæi æemo da smatramo da je èitav odnos meðunarodne zajednice prema Kosovu suprotan neuspehu”.

Reèi ¹efa diplomatije dr¾ave koja kroz nepuna dva meseca preuzima predsedavanje EU otkrivaju da je potpisivanje SSP-a, èija je primena zamrznuta za Srbiju dok ne „ispuni ha¹ki uslov” donelo trenutnu prednost administraciji EU po pitanju koraka na Kosovu.

Ku¹ner dopunjuje izjavu belgijskog kolege Karla de Guhta da je SSP potpisan samo „sa Srbijom, a bez Kosova”, pri èemu De Guhtove reèi nisu mogle biti „samo za unutra¹njepolitièku upotrebu”, kako tvrdi ministar spoljnih poslova Srbije, buduæi da nisu ni izreèene za domaæu, veæ za vanjsku upotrebu, odnosno u izjavi dopisniku Tanjuga.

Slièan odgovor sleduje i na dilemu ministra Mlaðana Dinkiæa – da li se izjava komesara za pro¹irenje EU Olija Rena da Srbija treba da uspostavi dobrosusedske veze sa dr¾avama u regionu odnosi i na Kosovo.

S taèke meðunarodnog prava, ima osnova za mi¹ljenje da se to odnosi i na Kosovo. Uprkos èinjenici da Kosovo „nije meðunarodno priznata dr¾ava”. Ren, po svoj prilici, nije mogao ciljati samo na relacije Srbije sa susedima koji su „priznate dr¾ave i èlanovi UN”, tim pre ¹to je Kosovo za veæinu èlanica EU – priznata dr¾ava.

Porodièni problem

Taèno je da SSP nedefinisanog dana otvara Srbiji vrata u Evropu. Ipak, po¹to je slu¾beni Beograd potpisao SSP u Luksemburgu posle priznanja Kosova od veæine èlanica Unije i uz brojne druge „bitno izmenjene okolnosti”, ovakav sporazum uz potencijalne (ekonomske) koristi mo¾e da donese i ¹tetu.

De Guht nije obmanjivao nikoga kada je kazao da je u ime svoje dr¾ave potpisao SSP „sa Srbijom bez Kosova”, jer Belgija je priznala Kosovo kao samostalnu dr¾avu.

U Èlanu 135. SSP ka¾e se da se sporazum ne primenjuje „na Kosovu, koje je trenutno pod meðunarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999” i odreðuje se da „ovo ne dovodi u pitanje sada¹nji status Kosova, niti odreðivanje njegovog konaènog polo¾aja prema istoj rezoluciji”. Dr¾ave koje su priznale Kosovo taj èlan mogu, ukoliko to budu htele, da interpretiraju i kao preèicu koja omoguæava potpisivanje sliènog, posebnog SSP-a sa Kosovom. Nije bez te¾ine ni argument da se termin „sada¹nji status” odnosi na (pro¹lo) vreme kada je SSP pisan, dok je danas status Kosova za 19 dr¾ava EU koje su ga priznale kao nezavisnu dr¾avu, potpuno odreðen. To dokazuje i decembarski zakljuèak Veæa EU da po¹alje Euleks na Kosovo zahvaljujuæi „kreativnom” tumaèenju Rezolucije 1244.

Srbija je potpisala SSP, ali uz izuzetno veliku cenu, jer je sporazum, èim su kamere uga¹ene, stavljen „van snage”.

Mo¾da bi bilo mudro da je Srbija saèekala sa potpisivanjem SSP-a do 15. juna, da bi videla kako æe se razvijati situacija posle stupanja na snagu novog ustava Kosova. Evropska ¾elja da pomogne proevropskom bloku na izborima imala je uticaja na tajming potpisivanja, ali nije Ku¹ner d¾abe podsetio da su „Rusi obeæali da neæe biti veæi Srbi od Srba”, i da to „i nisu”, pa “ako se tako bude nastavilo – to svima koristi”.

Drugim reèima, dr¾ave koje su se zalagale za nepromenljivost granica, pozivajuæi se na Helsin¹ku povelju, imale su do 29. aprila na svojoj strani argument da neka regionalna organizacija (poput EU) ne mo¾e jednostrano da menja granice i ogranièava suverenitet dr¾ave koja nije njen èlan.

Postoji bojazan da posle potpisa na SSP, kojim se Srbija obavezala na prihvatanje evropskih standarda, problem Kosova Evropljani mogu da tumaèe kao stvar odnosa „unutar porodice”, taènije izmeðu „kluba” EU dr¾ava i kandidata za èlanstvo (Srbije).

Naime, kada vodeæe èlanice EU istièu da problem Kosova treba re¹iti „u evropskom dvori¹tu”, one bi da iz odluèivanja iskljuèe Rusiju, saveznicu Srbije u borbi za oèuvanje principa meðunarodnog prava. Potpisivanje SSP je mo¾da zaista oslabilo spoljnopolitièku poziciju u odbrani Kosova i teritorijalne celovitosti dr¾ave.

Opcije za Srbiju

Da li je Srbija imala izbor?

Èini se da jeste. Na stolu je bilo nekoliko opcija. Po¹to je priznanje Kosova od veæine EU zemalja i neovla¹æeno slanje misije Euleksa usledilo posle parafiranja SSP u Briselu novembra lane, Srbija je mogla da se pozove na pravilo „clausula rebus sic stantibus” koje omoguæava izmenu ili èak prestanak va¾enja ugovora zbog „bitno promenjenih okolnosti”; svaki ugovor sklapa se na osnovu odreðenih pretpostavki, a u sluèaju srpskog SSP-a nije nebitan èlan 135.

Njime su Srbija i èlanice EU odreðivanje statusa Kosova prepustile odluci Saveta bezbednosti UN, ali je smisao tog „osiguraèa” posle priznanja Kosova od dve treæine zemalja EU – bitno promenjen.

Beèka konvencija o pravu ugovora dopu¹ta primenu pomenute klauzule kada su prilike promenjene, jer iz prirode ugovora proizilazi da se stranke „ne bi tako obavezale da su imale na umu (potonje) promene”. Odluèujuæe je pitanje kako bi se stranke (u na¹em sluèaju Srbija i EU) pona¹ale prilikom pisanja i parafiranja SSP 2007. godine da su nasluæivale ¹ta æe uslediti posle 17. februara 2008. Razume se da 2007. nisu bile predviðene nove okolnosti zbog „nepredvidivosti” koja se u francuskom upravnom pravosuðu naziva „imprevisibilite”.

Srbija je imala jo¹ jednu ¹ansu da valjano zavr¹i posao oko SSP. Ni nju nije iskoristila.

Mogla je, prilikom potpisivanja SSP u Luksemburgu 29. aprila, da istovremeno stavi rezervu na sporazum i „prebaci lopticu” èlanicama EU koje su priznale nezavisnost Kosova.

©ta to znaèi?

Meðunarodno pravo omoguæava dr¾avama da prilikom potpisivanja nekog sporazuma stave „rezervu”, izjavu kojom se dr¾ava praktièno „ograðuje” i izuzima neke odredbe ugovora od svog pristanka ili nekoj odredbi daje drugo tumaèenje. Jasno je da sporazum mo¾e nastati samo ako se o njegovom sadr¾aju postigne dogovor izmeðu stranaka, pa „rezerva” postaje va¾eæa samo ako na nju pristanu svi; u sluèaju SSP – sve èlanice EU. Beèka konvencija dopu¹ta stavljanje „rezerve” iako ona nije predviðena ugovorom, pa èak i „rezervu” na ugovore koji ne dozvoljavaju rezerve.

Ako druga strana „otæuti” na rezervu partnera, onda se to smatra pristankom na drugaèiji akcent dela sporazuma na koji se „rezerva” odnosi. Srbija je uoèi potpisivanja SSP imala legitimno pravo da usled „bitno izmenjenih okolnosti” stavi „rezervu” na odredbe koje se tièu „dobrosusedskih odnosa” i da tako potvrdi da do odluke SB UN ne odustaje od svog teritorijalnog integriteta. Nema sumnje da bi to izazvalo pregr¹t pravnih glavobolja dr¾avama EU koje su priznale Kosovo. Ako bi otæutale, pristale bi na zahtev Srbije o nepromenljivosti granica, i na¹le bi se u problemu zbog vlastitog priznanja Kosova. A ako ne bi pristale na „rezervu” Srbije, bar bi situacija bila kristalno jasna i danas ne bi svako obrtao SSP kako mu odgovara. Istina je da bi ovakvim potezom Srbija rizikovala da SSP (zajedno sa ha¹kim uslovom) ostane „na ledu”, ali bi obezbedila èistiju poziciju i saèuvala moguænosti za garantovanje svoje celovitosti. Umesto ¹to sada Srbija „preæutno” priznaje Kosovo, mogla je da stavi druge èlanice EU u polo¾aj da kroz SSP „preæutno” aminuju da Kosovo i dalje smatraju delom Srbije.

Nije nemoguæe da dr¾ave EU koje su priznale Kosovo ne bi preæutno otrpele takvu rezervu. Tako bi Kosovo, bar formalno, stvarno postalo „poseban primer”: za deo èlanica EU – dr¾ava, a integralni deo Srbije za Srbiju plus treæinu zemalja Unije.

A ako je za taj „voz” danas prekasno, Srbiji ostaje jo¹ jedna ¹ansa da oèuva svoju teritoriju, bar ako je suditi na primeru Slovenije, aktuelne predsedavajuæe EU. Slovenija je uoèi pribli¾avanja EU bila suoèena sa sliènim, iako benignijim problemima, zbog pritisaka Italije da prevremeno otvori svoje tr¾i¹te nekretnina za nekada¹nje „optante” (Italijane koji su se posle Drugog svetskog rata iselili iz slovenaèkog primorja). Ljubljana je podlegla zahtevima Rima i sklopila „¹panski kompromis” koji su utanaèili Havijer Solana i tada¹nji predsednik Slovenije Janez Drnov¹ek. A onda je slovenaèki parlament 1997, tokom ratifikacije sporazuma, usvojio i „interpretativnu deklaraciju” u kojoj pi¹e da nijednu odredbu sporazuma nije moguæe razumeti tako da graðanima EU ona u Sloveniji daje vi¹i nivo prava nego dr¾avljanima Slovenije. Preslikano na sluèaj Srbije, to bi znaèilo izjavu srpskog parlamenta da nijedan èlan SSP ne mo¾e da se razume kao priznanje Kosova kao nezavisne dr¾ave. Mo¾da je to solidan put da se spreèe ne¾eljene posledice SSP-a u sada¹njem obliku, i da on o¾ivi, kad EU to dozvoli.

-----------------------------------------------

Sporno i neopozivo priznanje

Ne treba zaboraviti èinjenicu da je veæina zemalja EU priznala Kosovo „de jure” a ne samo „de fakto”. U prvom primeru priznanje je stalno, potpuno i neopozivo, a u drugom primeru mo¾e biti omeðano na neke odnose. Priznanje „de jure” je nesalomljivo, jer ne mo¾e biti opozvano ni u sluèaju da priznata dr¾ava ne izvr¹i obaveze koje je preuzela prilikom priznavanja. Stoga je Kosovo stvarno poseban sluèaj, ali zato ¹to je takvo priznanje posebno problematièno, jer su tim èinom mnoge evropske dr¾ave dale Kosovu odre¹ene ruke u vezi sa obeæanjem Pri¹tine da æe jednostrano ispuniti obaveze prihvaæene iz Ahtisarijevog plana (koji Srbija ionako ne priznaje). To oèito neæe pokolebati veæinu èlanica EU da Kosovo, od dana svog priznanja dalje, tretiraju kao posebnu dr¾avu.

----------------------------------------------

Neopozivo priznanje

Naopake su tvrdnje da je priznanje samostalnosti Kosova nezakonito, neva¾eæe, ili èak „privatan” èin. Op¹te prihvaæeno naèelo, koje je prvi formulisao Institut za meðunarodno pravo iz Genta (Belgija) jo¹ 1936. glasi da je priznanje nove dr¾ave „slobodan akt kojim jedna dr¾ava ili vi¹e njih konstatuju postojanje neke dr¾ave i pokazuju volju da je smatraju èlanom meðunarodne zajednice”. Èak ako je do priznanja Kosova kao dr¾ave od veæine èlanica EU do¹lo na nezakonit naèin po meðunarodnom pravu, to ne menja èinjenicu da su izmeðu Kosova i 19 (od 27) zemalja Unije uspostavljeni novi odnosi jer te dr¾ave smatraju Kosovo za samostalnu dr¾avu.

S druge strane, Ujedinjene nacije u procesu priznavanja neke dr¾ave nemaju nikakvu ulogu. UN su tek svojevrstan „tester” meðunarodnog statusa novonastale dr¾ave, jer samo dr¾ave mogu postati èlan UN. Prijem neke dr¾ave u UN znaèi dodatnu potvrdu njenog nespornog dr¾avnog statusa. ©to ne znaèi da dr¾ava koja nije primljena u OUN nije dr¾ava. Ostati pred vratima UN jeste ozbiljan dokaz da je posredi „nedr¾ava”, ali to ne utièe na pona¹anje onih zemalja koje priznaju njeno postojanje. Tako Kosovo nije dr¾ava za ogroman deo sveta, ali jeste za veæinu èlanica EU.

Svetlana Vasoviæ-Mekina
[objavljeno: 08.05.2008]
http://www.politika.co.yu/rubrike/tema-dana/Ima-li-vremena-za-shpanski-kompromis.lt.html