Velika potro¹nja lekova za smirenje

[Bred]

nastavak sa naslovne ...

Pacijenti se, ipak, snalaze na razne naèine, snabdeveni su ovim lekovima koje koriste èak i kad nije neophodno, jer im pru¾aju oseæaj mira i ravnote¾e.

Svaka upotreba lekova za smirenje trebalo bi da bude preporuèena i kontrolisana od strane lekara.

Meðutim, mnogi ljudi godinama samoinicijativno uzimaju sedative, bez obzira na posledice.

"Vremenom dolazi do navikavanja na odreðenu dozu i potrebe za ¹to veæom dozom. Ta doza mo¾e da bude velika i u broju tableta i u pojaèavanju vrste leka koji se upotrebljava, od slabijeg ka jaèem, ¹to nije bezopasno", obja¹njava Zorica Minoviæ, neuropsihijatar u domu zdravlja "Stari grad“.

Dugotrajnom upotrebom lekova stvara se zavisnost, tzv. tabletomanija, koje èesto nisu svesni ni pacijenti ni njihova okolina.

Struènjaci, naravno, savetuju da je najbolje izboriti se sa problememima, bez upotrebe sedativa.

U sluèaju kada to nije moguæe, treba obavezno konsultovati lekara, a ne porodicu i prijatelje, kao ¹to se obicno èini.

[rodiæ]

ja nikad nisam koristila lekove za smirenje,kod mene nema stresa.a bolje umesto toga popijte pivo,to je moj savet.

[Bred]

nastavak sa naslovne ...


"Pomogne jednostavno zato ¹to te opusti onako fizièki, hemijski, bukvalno. Samo, nezgodno je ¹to posle nekog vremena opet kao da prestane da deluje, opet èovek se navikne i na to stanje i onda guta¹ tablete, opet ima¹ taj emotivni pritisak", rekao je on.

Prema podacima Ministarstva zdravlja, potro¹nja antidepresiva i lekova za smirenje poveæana je za 10 odsto u odnosu na pro¹lu godinu.

U 103 apoteke preduzeæa Apoteke Beograd meseèno se proda ili izda na recept vi¹e od 140.000 kutija ovih lekova.

"Izdavanje je iskljuèivo na recept. O izdatim lekovima iz ove grupe sedativa i antidepresiva vodi se elektronska knjiga u kojoj postoje podaci o pacijentu kome je lek prepisan, kao i o lekaru koji je prepisao dati lek", ka¾e Aleksandra Ðorðeviæ, farmaceutkinja Apoteke Bograd.

Prema istra¾ivanju koje se obavlja u svim evropskim zemljama, a koja se tièu kori¹æenja sedativa, Srbija se nalazi na prvom mestu meðu zemaljama u regionu.

"Sada je problem u tome da lekari èesto ili nekada, nemamo jasne statistièke podatke, idu linijom manjeg otpora, njima je lak¹e da prepi¹u sedative, nego da porazgovaraju pet, deset, petnaest minuta ili pola sata sa tom osobom i pomognu joj da prevaziðe psihièki problem zbog koga se javila", ka¾e psihijatar Aleksandar Ramah.

Sedativi su meðu najprodavanijim brendovima kompanija za prozvodnju lekova u Srbiji.

Samo u 2005. godini proizvedeno je i distribuirano na domaæe trzi¹te vi¹e od 43 miliona kutija sedativa.

b92

[ðurða]

  na¹i lekari se izgleda ¹koluju samo da bi propisivali sedative i antibiotike.Uðe¹ u ordinaciju i pita te da li ste za bromiæ ili penicilin pre nego ka¾e¹ ¹ta oseæa¹.

[Bred]

"Бенседин" у борби против кризе

Према неким проценама, грађани Србије, како би лакше пребродили проблеме, годишње попију и до 30 милиона кутија лекова за смирење, попут „бенседина" и „бромазепама".
lekovi11.jpg

Спас од неизвесности у време кризе грађани Србије најчешће налазе у неконтролисаном узимању „бенседина" и „бромазепама", лекова из групе бензодијазепина који их смирују и помажу да преброде проблеме.

То потврђују и подаци из Републичког завода за здравствено осигурање.

У првој половини ове године на рецепт је издато око пет милиона кутија ових лекова, што је за девет одсто више у поређењу са истим периодом прошле године.

Ситуација је слична и у земљама у окружењу Хрватској, Босни и Херцеговини, Македонији.

Исто је било и у другим транзиционим земљама, Бугарској, Румунији или Словенији, где у последње време потрошња драстично пада.

Таблете које смирују напетост, опуштају мишиће и централни нервни систем имају репутацију лекова који решавају све проблеме и дилеме, пре свега захваљујући свом високом седативном дејству.

Медицински стручњаци тврде да га подједнако користе све старосне групе становништва кад год се нађу у животној „минус" фази.

Срби нису изузетак када је реч о масовном коришћењу лекова за смирење.

И без рецепта

Резултати обимних медицинских студија западноевропских земаља показују да чак 17 одсто популације користи неки од лекова из групе бензодијазепина, као што су „бенседин", „валијум" или „бромазепам".

У Србији се не зна прави и коначан број издатих и продатих кутија лекова за смирење.

Иако не би смело, поједини приватни апотекари масовно продају ове лекове без лекарског рецепта.

Зато се процењује да број кутија ових лекова које грађани Србије попију износи годишње и до 30 милиона.

Бензодијазепини припадају групи психоактивних лекова који се најчешће преписују како би пацијенту помогли да превазиђе бол и анксиозност или омогућио лакши сан.

Редовна употреба током дужег периода може довести до толеранције на бензодијазепине, али и зависности од тих лекова.

Уживаоци дрога злоупотребљавају лекове из те групе у немедицинске сврхе да би доживели стање слично алкохолној интоксикацији.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/6/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0/104161/%22%D0%91%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%22+%D1%83+%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D0%B8+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2+%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B5.html