Papiloma virus

[rade]

Objavljeni su novi rezultati istrazivanja na polju raka grlica materice. Naime u 90% slucajva su imale malde dame i zene tokom svog zivota prisutan Papiloma humani virus kondiloma ili ti polnih bradavica. Nekoliko svetskih laboratorija je razvijalo vakcinu koja bi sprecila pojavu polnih bradavica kod mladih dvojaka nakon kontakta seksualnim putem sa istim virusom. Kako u svetu, tako i u Srbiji veliki broj mladih je zarazen i prenosi bolest a da toga nisu svesni. Ako pokrenete pricu u intimnom krugu prijatelja, ostacete zabezeknuti koliko ljudi iz vase okoline ima problema sa doticnim virusom.
Lek, tj vakcina koja bi sprecila nastanak infekcija, bi se mogla naci na trzistu vec od 2008. godine kada se zavrse sva neophodna ispitivanja koja zahteva SZO (eng. WHO) - Svetska Zdravstvena Organizacija. Vackinisanje bi bilo obavezno i sprovodilo bi se na devojkama od 16 do 18 godina starosti, pod uslovom da nisu do tada imale sekusalni kontakt sa muskarcima.
Muskarci jednako cesto obolevaju kao i devojke samo sto su simptomi i problemi koje virus nosi, manje izrazeni i za sada nije dokazano da bi virus kod muskaraca proizveo bilo kakav oblik raka na polnim organima.
Vise informacija i detalja o tome neki drugi put, kad vam posaljem jedan clanak koji sam pisao na tu temu za nas domaci casopis (novina zabavnog karaktera).

Da li ste vi mozda zarazeni? Kad ste bili polsednji put kod urologa ili ginekologa? Da li znate kako sami da se proverite? 

[SPRING]

Mozda zvuci kao "skakljiva" tema, pa zato niko ne odgovara.... Bila sam u situaciji da je ginekolog posumnjao da imam kondilome, ali je na kraju ispalo nesto drugo, potpuno bezazleno, a prepala sam se za ceo zivot... Kapiram da to ne mora da bude nista strasno, ali moze da bude i opasno... Ako se i utvrdi da je kod neke devojke prisutan virus, ginekolozi predlazu da se uradi tipizacija virusa, sto kosta vise nego sto vecina devojaka moze da priusti, nazalost... U martu je kostalo oko 8000din... Znam da zdravlje nema cenu, ali mislim da su ppb ili std oblast na kojoj bi trebalo posebno da se insistira na prevenciji... Mozda bi pomogle i neke donacije, jer npr. test na hlamidiju, miko i ureaplazme kosta oko 2600 dinara i necete verovati koliko devojaka znam koje se nisu testirale jer im je skupo.... Glupo, ali tako je...

[rade]

Do sada je 23-je pogledalo temu. Znaci ima dosta onih koji se zanimaju za problem, bez obzira da li su ga imali, imaju ili iz predostroznosti ili mozda poznaju nekoga ko ima. Od ovakvih tema ne treba bezati. Napisite svoja iskustva ili iskustva drugih (ako vam je tako lakse). Svaki komentar i savet na ovakve teme je veoma koristan.
Na anketu je odgovorilo samo 4 ljudi. I to je jako malo, ako na forumu ima preko 1000 prijavljenih!?
Nadam se da ce se stanje popraviti. Nismo vise osnovci da se stidimo, a ni pecisnki ljudi da se krijemo. Posto je komunikacija deo nase buducnosti, a svi je silno predvidjamo u delu Srbija u buducnosti, onda se malo i ovde pozanimajte i nesto napisite.

[Bred]

Od tih 23je, sigurno je nekoliko botova. Oni nisu ljudi nego masine, programi. Drugo, i onaj ko je procitao ne mora da odgovori ako ne zeli i nema sta korisno da doda.
Forum ima registrovanih 858 clanova, a dnevno ga (govorim za avgust) poseti ~300ljudi od kojih su 2/3 unikatne posete po mojoj proceni.

[Lena]

Èitala sam da svaka druga devojka ima kondilome i da je virus nezgodan jer trajno ostaje u organizmu a ni kondom nije pouzdana za¹tita.

Nisam jo¹ primetila ni¹ta sumnjivo a idem redovno kod ginekologa i za sada je sve u redu.

Negde sam proèitala stav da tipizacija u su¹tini nije neophodna - svejedno mora¹ redovno da se kontroli¹e¹, imao rizièan tip virusa ili ne.

©to se vakcine tièe i uzrasta od 16 do 18 godina - ne¹to je to meni prekasno za ove dana¹nje generacije...      

[vladimir]

U svakom slucaju, zdravlje je nesto sa cim se ne treba kockati.A kontrolisati zdravlje oduzme malo vremena, ali svakako se jos vece vreme izgubi na gluposti.Prema tome, svako interesovanje za bilo kakav problem u vezi zdravlja je dobro, jer se na taj nacin unapredjuje zdravstvena kultura koja je, mora se priznati, na jako niskom nivou kod nasih ljudi.

[Al-Jasmina]

Protiv virusa vakcinacijom i pregledima
[ 19 09 2006 ]
[ www.politika.co.yu ] - Poèetkom septembra u Pragu je odr¾an 23. godi¹nji kongres posveæen virusu HPV, uzroèniku raznih oboljenja, od kojih je najozbiljniji rak grliæa materice
Nauènici koji rade na HPV-u godinama se okupljaju da razmene rezultate svojih istra¾ivanja. Ali, 2006. je godina preokreta u borbi protiv bolesti koje prouzrokuje HPV, te je kongres odr¾an od 1. do 7. septembra u Pragu bio najveæi do sada. Naime, tokom 2006. vakcina protiv HPV-a (laboratorije MSD) prihvaæena je u Americi. Danas se veæ koristi u Meksiku, Australiji i Novom Zelandu, a u Evropi se oèekuje krajem godine. Tokom 2007. na tr¾i¹te treba da izaðe i vakcina laboratorije GlaxoSmithKline. Ovaj stimulativan konkurentski ambijent je i kongresu dao posebnu notu.

Najveæi broj radova bio je u vezi sa vakcinama. Laboratorije su htele da poka¾u (i doka¾u) kvalitet i efikasnost svojih proizvoda. Svi se pitaju kako koristiti ove vakcine. Da li vakcinisati samo devojèice, kod kojih je pokazana skoro stopostotna efikasnost, ili i ¾ene, kod kojih je efekat manji? Da li vakcinisati deèake? Dakle, vakcine se èine pouzdane, ali njihovo kori¹æenje jo¹ nije precizno definisano.

Druga kljuèna tema kongresa bila je prevencija raka grliæa materice redovnim pregledima koji bi otkrili predznake bolesti (procedura nazvana skrining po usvojenom engleskom terminu). Svi se sla¾u da æe skrining ostati neophodan. Ali kako ga adaptirati vakcinaciji? Putem matematièkih modela struènjaci tra¾e ?èarobnu formulu? koja bi ujedinila efikasan i finansijski optimalan skrining. Pristalice do sada kori¹æene morfolo¹ke analize æelija grliæa materice (Papanikolau test) i zagovornici modernijeg testiranja na virus HPV jo¹ ukr¹taju koplja. Ali, èini se ipak da æe HPV testiranje vremenom preæi u praksu.

Prvi put izneseni su i obeæavajuæi rezultati jedne terapeutske vakcine. Pedeset odsto ¾ena koje su dobile ovu vakcinu je ozdravilo. Danas se promene na grliæu materice leèe malim, i u 95 odsto uspe¹nim, hirur¹kim zahvatima. Zameniti ih lekom bila bi velika revolucija. No, treba jo¹ nekoliko godina da se detaljno ispita ovaj preparat. Bilo je reèi i o mehanizmu infekcije HPV-om, o infekciji kod mu¹karaca, o dijagnostici? Rastu i saznanja o drugim bolestima èiji je uzroènik HPV, ali, kako pomaka u njihovom leèenju nema, nade za njihovo suzbijanje su takoðe ? u vakcini!

Dakle, struènjaci su optimisti. Vakcine pokazuju odliène rezultate, a skrining pregledi su sve pouzdaniji. Ali, da li æe bolesti uzrokovane HPV-om stvarno biti suzbijene ili èak iskorenjene? ?Vreme æe pokazati?, zakljuèila je svetski struènjak za imunologiju, profesor Margaret Stanlej iz Kembrid¾a. U i¹èekivanju novih otkriæa, iduæi skup struènjaka zakazan je u jesen 2007, ovog puta u Kini.

Humani papiloma virus (HPV) uzroènik mnogih bolesti

Virusi HPV familija je od vi¹e od 100 tipova virusa. Veoma rasprostranjen, HPV se mahom prenosi seksualnim kontaktom. Neki tipovi HPV-a prouzrokuju rak grliæa materice (razlog smrti oko 450.000 ¾ena u svetu godi¹nje), kao i kancere na drugim genitalijama. Manje opasni tipovi ovog virusa uzrok su pojavi bradavica na ko¾i i na genitalnim organima. Odskora se zna da je HPV takoðe uzroènik i izvesnog broja drugih karcinoma, uglavnom u glavi i vratu (rak ¾drela, rak jezika?) kao i jedne retke, ali izuzetno te¹ke, deèje bolesti koja se manifestuje pojavom bradavica u disajnim putevima.


Aleksandra Bogdanoviæ-Gijon



preuzeto sa sajta http://www.pregled.com/zdravlje

[Al-Jasmina]

Poslednji put obnovljeno : 02/07/2004 11:12:12

HPV je danas priznat kao neophodan uzrok cervikalnog kancera.

HPV, veoma èest virus

HPV je veoma rasprostranjen virus. Veæina mu¹karaca i ¾ena æe u odreðenom trenutku ¾ivota imati HPV infekciju. Ona se obièno prenosi tokom seksualnog kontakta i virus je tako èest da se dobijanje HPV mo¾e smatrati normalnom posledicom seksualne aktivnosti. Zbog toga je infekcija najèe¹æa u mladih ¾ena i mu¹karaca koji su seksualno aktivniji.
HPV se mo¾e naæi bilo gde u genitalnom predelu. Zbog toga, kondomi ne spreèavaju efikasno ovu infekciju, mada mogu smanjiti rizik.    





Postoji vi¹e od 130 HPV tipova koji su svrstani u 3 osnovne grupe koje inficiraju:

    * ko¾u i èesto uzrokuju bradavice (bradavice na ko¾i, tabanima)
    * genitalni predeo i odgovomi su za nastank genitalnih bradavica
    * genitalni predeo i odgovorni su za nastank cervikalnog kancera

HPV infekcija i cervikalni kancer

Infekcija HPV tipovima koji mogu da dovedu do cervikalnog kancera ne daje oèigledne simptome. Veæina ¾ena æe eliminisati virus a da pri tom nikad ne sazna da je bila inficirana.
U malom broju sluèajeva, virus æe dovesti do abnormalnosti u cervikalnim æelijama, ¹to æe uzrokovati abnormalni PA bris. U jo¹ manjem broju sluèajeva, HPV æe da traje dugo i eventualno da dovede do cervikalnog kancera. Meðutim, veruje se da je neophodno mnogo godina da se razvije cervikalni kancer (10 do 15 godina) i ovo se de¹ava samo ukoliko virus nije eliminisan od stane organiszma tokom tog perioda.
Zbog toga ¹to HPV infekcija mo¾e da traje tokom mnogo godina bez ikakvih simptoma, nemoguæe je reæi kada je stvarno do¹lo do nje.

HPV u cervikalnom skriningu

Kako je HPV identifikovan kao neophodan uzrok cervikalnog kancera, testiranje na njegovo prisustvo bi moglo biti korisan skrining metoda za cervikalni kancer u ¾ena starijih od 30 godina (ispod ovog doba infekcija je isuvi¹e èesta da bi HPV testiranje bilo korisno)
Brojne studije su ukazale na to da u poreðenju sa cervikalnom citologijom, HPV testiranje ima:

    * veæu senzitivnost (detektuje  vi¹e sluèajeva bolesti koje imaju klinièki znaèaj)
    * veæu negativnu prediktivnu vrednost (daje veæu sigurnost da bolest nije prisutna)

Ova veæa senzitivnost i negativna prediktivna vrednost su meðutim udru¾ene sa ni¾om specifièno¹æu i pozitivnom prediktivnom vredno¹æu. Preliminarni proraèuni ukazuju na to da bi HPV testiranje moglo biti ekonomièno u okviru skrining programa. Nekoliko evropskih zemalja trenutno ispituje da li bi HPV testiranjre trebalo koristiti u primarnom skriningu, bilo udru¾eno sa PA testom, bilo kao zamenu za njega. U Americi je sada PA test u kombinaciji sa HPV testom prihvaæen za skrining za cervikalni kancer u ¾ena starijih od 30 godina.

HPV u praæenju pacijentkinja i u tretmanu

Sem skrininga, postoji nekoliko drugih naèina na koje HPV testiranje mo¾e biti od pomoæi u programima prevencije cervikalnog kancera:


1. Da razlikuje ¾ene kojima je potreban tretman od onih kojima nije

Mali, ali znaèajan deo ¾ena sa nejasnim (sumnjivim) rezultatom PA brisa æe u stvari imati promene æelija grliæa materice koje bi trebalo leèiti. HPV testiranje mo¾e da pomogne da se identifikuju ¾ene koje bi trebalo da budu praæene i one kojima to nije potrebno.

Istra¾ivanje iz Amerike su zaklljuèno pokazala da ¾ene sa  sumnjivim PA brisom:

    * koje su HPV pozitivne imaju poveæan rizik da imaju cervikalnu bolest koja zahteva leèenje i  trebalo bi da se upute specijalisti
    * one koje su HPV negativne nije mnogo verovatno da imaju bolest i mogu se pratiti konzervativno

Nekoliko evropskih zemalja veæ primenjuje HPV testiranje na ovaj naèin

2. Praæenje leèenih ¾ena

HPV testiranje se takoðe mo¾e koristiti u praæenju ¾ena koje su leèene zbog prvih znakova cervikalnog kancera ili abnormalnosti PA brisa, kako bi pomoglo proceni uspeha leèenja.
Ponovo,

    * negativan HPV test obezbeðuje visok stepen sigurnosti da je tretman uspe¹no otklonio bolest
    * poziitvan rezultat testa ukazuje da je èesto praæenje najbezbednija opcija

HPV i vakcinacija

Virusno poreklo cervikalnog kancera takoðe daje moguænost vakcinacije

    * bilo da se, na prvom mestu, spreèi infekcija (profilaktièka vakcina)
    * ili radi imunoterapije onda kada je do infekcije veæ do¹lo (imunoterapeutska vakcina)

Veliki broj istra¾ivanja se terenutno bavi HPV vakcinama.

Preliminarni rezultati profilaktièke vakcinacije su veoma ohrabrujuæi. Ako se oni potvrde daljim klinièkim studijama, moguænost vakcinisanja populacije radi spreèavanja cervikalnog kancera mogla bi postati realnost u bliskoj buduænosti.
Nasuprot tome, rezultati dosada¹njih klinièkih studija imunoterapeutskih vakcina nisu doneli jasne zakljuèke.

ECCCE. All rights reserved.

preuzeto sa sajta www.eccce-cervical-cancer.org
Evropskog Konzorcijum aza Edukaciju o Cervikalnom Kanceru



Prema nekim podacima koje sam dobila od osobe koja se bavi s tom problematikom
vakcine bi trebalo da budu besplatne ili tako veæ ne¹to
za ¾ensku populaciju od 9-26 godina
i to bi trebalo da se sprovodi od proleæa 2007

[stef]

 Ekstra! Sto je dzabe i devojkama je drago. Tripozna je ova bolest...Podilaze me zmarci od nje, zato sto te ne stiti kondom.

[Al-Jasmina]

BRAVO,
a tako mali broj ljudi na to obraca paznju...
Kao nije bitno...
Mozda i nije toliki gaf za musku koliko za zensku populaciju

[Danica]

@Rade bi mogao da posalje taj clanak sto je obecao, a i da potvrdi ako moze ovu dole statistiku…
Prevalencu HPV infekcija je izgleda tesko utvrditi. U nekom istrazivanju u SAD tokom 1994 u populaciji seksualno aktivnih muskaraca i zena uzrasta od 15-49 procenjeno je da je vise od 75% inficirano jednim ili sa vise tipova HPV tokom tog perioda. Vidljivi kondilomi su prisutni kod oko 1% seksualno aktivnih, najmanje 15% ima subklinicku,latentnu infekciju. Genitalna HPV infekcija je uobicajena kod onih koji su otskora seksualno aktivni, a vecina su subklinicke.Cesto se sam organizam imunim sistemom procisti…a sto se tice metoda uklanjanja kondiloma : podophilotoxin,, hiruskog uklanjanja, lasersko,krioterapija, ili nista, jer u 20% slucajeva organizam se spontano izbori u toku 6 meseci.Sto se tice korelacije HPV  i kancera, na osnovu svega mislim da je ipak neophodno jos udruzenih faktora hlamidije, genetika… Kondom definitivno nije sigurna zastita,mislite o tome…

[Morpheus]

Stvarno nezgodan virus.Imam jednu drugaricu koja je do sada tri puta isla da joj spaljuju kondilome i, sto je najgore, stalno joj se vracaju.Devojka je postala ocajna, ne zna vise sta da radi.

[Al-Jasmina]

Za one koji ga vec imaju ce postojati spec.vakcina
i drzim fige da ta cura dodje do nje!
i da deluje!!!!!!!!!!!!

[bbbIV]

Imala sam kondilome (jednom) i skidala sam ih-laserom.
Doktorka ih je vrlo lako uocila. Rekla je da sam ih imala 3-4 meseca vec. Ali ja nisam primecivala nista, nisam imala nikakve probleme. Onda mi je uradila neke testice... i isla sam na skidanje laserom. Sve je proslo ok, nije nista bolelo, niije dugo trajalo, nije bas mnogo kostalo.
Cula sam da lekari cesto devojkama "vide" kondilome. Devojka ode kod drugog gin. koji kaze ma nemas nista. Pazite se toga. Da vam ne naplate skidanje kondiloma koje nemate!
Meni je doktorka radila u privatnoj ordinaciji, gde preko monitora kompa mozes sama sve da vidis (uvecano-vide se!) i da se uveris.
Kako se dobijaju-nisam sigurna. Imala sam samo jednog partnera do tada. On je onda isao na pregled i nije imao nista!
Kako sam ja dobila HPV-nemam pojma!
Uglavnom, nisu mi se ponovo pojavljivale te bradavice, thank's God. I nadam se da nece.
Znam  relativno dosta devojaka koje sa svojih 22-23 god nisu bile kod gin. To mi je stvarno neverovatno! Primitivno! Neozbiljno! Nepismeno! Nije ni cudo sto ima toliko zarazenih ljudi uopste. Previse ne brinu o svom zdravlju!
Devojke idite redovno kod ginekologa-bar 1 u 6 meseci.
Momci, pa morate i vi da brinete o svom zdravlju- idite na redovne kontrole kod urologa.
Slobodno me pitajte sta god vas zanima u vezi mog iskustva.
Pozz
Cuvajte svoje zdravlje.

[Al-Jasmina]

BRAVO!
nemam sta da dodam!
Sem da se jezim nestrucnih ginekologa...