U hladu lekovitog bilja

Started by Bred, 20-08-2006, 14:24:34

Previous topic - Next topic

0 Members and 3 Guests are viewing this topic.

Bred

Da ne izgorite i da tokom leta saèuvate zdravu ko¾u u svakodnevnoj nezi, pored preparata za za¹titu od sunca, koristite i lekovito bilje

Opekotine, alergije, pege, fleke, sunèanica, promene na ko¾i koje mogu da budu èak i maligne... Sve ovo sigurno vam je dobro poznato kao moguæa posledica prekomernog izlaganja suncu.
Meðutim, ako mislite da ste se za¹titili od tako ¹to ste se na temperaturi od 30 stepeni Celzijusa "sakrili" u hlad, grdno ste se prevarili. Opekotine od neæete zaraditi samo ako ste direktno izlo¾eni sunèevim zracima jer i u hladu, pa èak i kada je oblaèno, oni dopiru do neza¹tiæene ko¾e. Veoma je va¾no znati koje tegobe mogu nastati zbog sunèanja, kako ih spreèiti i kako leèiti. Nije na odmet podsetiti se.
Najizlo¾eniji deo tela svakako je lice èija se ko¾a, ukoliko nije za¹tiæena, isu¹uje, a na njoj se pojavljuju fleke, pege i o¾iljci.

Izborite se sa sunèanim pegama
Gotovo da nema osobe kojoj se zbog boravka na suncu nisu pojavile makar dve-tri simpatiène pegice na nosu. Meðutim, osim na ko¾i lica, sunèane pege mogu da se pojave i na dekolteu, na rukama, ramenima... E, to veæ mo¾e da zasmeta! Ukoliko vas "izbombarduju" braonkaste taèkice koje èak ni puder ne mo¾e da sakrije, nemojte oèajavati jer za njih ima leka. Uz pomoæ sve¾eg soka iz listova èuvarkuæe, koji se nanosi na mesta gde su se pege pojavile, one æe nestati "k'o rukom odnesene".

Prevremeno starenje
Poznato je da ljudi koji èesto borave na suncu, zbog posla ili sa ciljem da pocrne, imaju grublju ko¾u od onih koji se od sunca skrivaju. Prekomerna izlo¾enost sunèevim zracima menja strukture ko¾e, pojavljuju se bore jer se smanjuju njena vla¾nost i elastiènost. Da biste spreèili prevremeno starenje, svaki drugi dan izmasirajte telo solju i nakon toga se istu¹irajte naizmenièno toplom i hladnom vodom ili napravite kupku od morske soli.

Èuvajte se sunèanice - nije bezazlena
Ukoliko glavu, naroèito potiljak, du¾e vreme izla¾ete suncu bez ikakave za¹tite, postoji opasnost da dobijete sunèanicu. Na svako povi¹enje temperature telo reaguje poku¹avajuæi da je snizi znojenjem ili takozvanim "slanjem hladne krvi" u mozak èiji krvni sudovi usled toga nabreknu i on poène lagano da otièe. Sunèanica nije nimalo bezazlena jer se mo¾e zavr¹iti dugotrajnom nesvesticom, komatoznim stanjem, pa èak i smræu.
Simptomi sunèanice su: poveæana temperatura, suva ko¾a, glavobolja, vrtoglavica, vidljivo crvenilo lica...
Osobu koju je "udarila" sunèanica treba odmah smestiti u hladovinu u polule¾eæi polo¾aj, raskomotiti je, politi je vodom ali ne naglim pljuskanjem veæ je lagano, ili joj staviti hladne obloge na potiljak i glavu.
I sunèanicu je moguæe spreèiti. Kada krenete na pla¾u ili u ¹etnju, a znate da æete du¾e vreme biti izlo¾eni suncu, obavezno stavite slamnati ¹e¹ir na glavu.

Alergija na sunce
Mno¹tvo ljudi alergièno je na sunce jer je UV zraèenje zbog ¹irenja ozonskih rupa intenzivnije i ¹tetnije. Alergijama èe¹æe podle¾u osobe sa osetljivom, bledom ko¾om. One reaguju na sunèeve zrake posle vrlo kratkog sunèanja a prvi simptomi su sitan osip po ko¾i, otok, plikovi ili crvene mrlje. Meðutim, treba znati da se alergije i preosetljivost ko¾e na sunce mogu ispoljiti i zbog razlièitih preparata i parfema ili uzimanja odreðenih lekova.

Nemojte se pr¾iti na suncu
Ako ste dugo boravili na suncu, ili ste pak zaspali na pla¾i, nije iskljuèeno da æe vam se na izlo¾enim delovima tela javiti opekotine. Prvi simptomi su crvena, zategnuta ko¾a, bolna na dodir na kojoj se mogu pojaviti plikovi.
Da biste ubla¾ili opekotine, najbolje je da se èe¹æe tu¹irate hladnom vodom. Plikove nemojte na silu bu¹iti - ako se sami "otvore", pa¾ljivo odstranite taj deo ko¾e a ranu prekrijte sterilisanom gazom.
Mo¾ete nekoliko puta u toku dana da popijete aspirin jer on smanjuje znojenje koje æe vam zadavati dodatne neprijatnosti i bol na opeèenoj ko¾i.

Rak ko¾e - kako ga spreèiti i prepoznati
U vi¹e od 90% sluèajeva rak ko¾e se javlja na licu, vratu, u¹ima, podlaktici, bradi, leðima, nogama i rukama. U najriziènije grupe spadaju ljudi svetlije i pegave ko¾e koja te¹ko potamni, zatim osobe koje imaju vi¹e od 20 mlade¾a na onim delovima tela koji su najizlo¾eniji suncu.  Kada se pojavi, rak ko¾e mo¾e razlièito da izgleda - ravne ili hrapave povr¹ine, tvrd ili mek, razlièite boje, tako da bilo kakvu sumnjivu izraslinu treba prekontrolisati. Meðutim, treba obratiti pa¾nju na asimetriènost - kada se pojavi promena na ko¾i, jedan kraj te promene razlikuje se od drugog, zatim na ivice promene koje su, kada je rak u pitanju, najèe¹æe nepravilne, takoðe treba voditi raèuna i o boji promene na ko¾i... Ukoliko se pojave izrasline koje su u preèniku veæe od 6 milimetara, a pogotovo ako se i dalje poveæavaju, poseta lekaru je obavezna!
Ukoliko vas zadesi bilo koja od navedenih tegoba, treba da posetite lekara i da se pridr¾avate njegovih uputstava ali lek mo¾ete da pronaðete i u prirodi. Od lekovitog bilja spravljaju se razlièiti melemi, èajevi i pilinzi koji æe va¹oj ko¾i vratiti stari sjaj, ukloniti ne¾eljene pege, ubla¾iti bol opekotina i zaceliti rane.

Savet PLUS
Da bi va¹e lice bilo ¹to lep¹e, svakodnevno ga masirajte maslinovim uljem i sokom od mladih krastavaca, èistite ga kamilicom i umivajte se èajem od nane.

Recepti...

1.

Re¹ite se pegica

Izbledite pege renom
Koren rena krupno naribajte i stavite u bocu napunjenu vinskim siræetom. Dr¾ite je tri dana na toplom mestu. Nakon toga ovom me¹avinom ma¾ite pegice svake veèeri i dve nedelje kasnije va¹e lice æe ponovo biti èisto.

Umijte se maslaèkom
50g cvetova maslaèka stavite u lonac u koji ste prethodno sipali 11 litara hladne vode. Prokuvajte ih, poklopite i nastavite da kuvate jo¹ 30 minuta. Ocedite i prespite u tamnu bocu. Ako se bar dva puta dnevno umijete ovom teèno¹æu, pege æe nestati.

Pasta od luka i siræeta
Luk sitno iseckajte pa ga zgnjeèite vilju¹kom dok se ne postane ka¹ast i me¹ajuæi dodajte u tu ka¹u siræe dok se smesa ne pretvori u gustu pastu. Uveèe lagano nanesite na mesta zahvaæena pegicama. Ova pasta se brzo i lako sprema, a vrlo je efikasna.

2.
Sanirajte opekotine

Kantarionovo ulje
Pome¹ajte pola litre maslinovog ulja i 1.25 dl belog vina i tome dodajte 150 g kantariona. Ostavite da odstoji èetiri dana i povremeno prome¹ajte. Zatim smesu zagrejte u vodenoj kupki i kuvajte 3 sata na slaboj vatri a na kraju ocedite. Ulje prespite u male tamne boce koje æete dobro zatvoriti i èuvati na mraènom mestu. Po potrebi ulje nakapajte na opekotine.

Poslu¹ajte Grke!
Tradicionalni grèki lek kod opekotina od sunca i osipa od vruæine su ru¾ine latice koje se potapaju u siræe. Siræe rashlaðuje a ru¾ine latice umiruju bolnu ko¾u. Probajte!

Savet PLUS
Bol kod bla¾ih opekotina mo¾ete ubla¾iti tako ¹to æete na opekotine posuti kukuruzno bra¹no.

Ubla¾ite crvenilo i osip
Reakcija ko¾e na sunce mo¾e se javiti i tokom sunèanja i nekoliko sati kasnije. Crvenilo, osip i svrab mo¾ete ubla¾iti tretiranjem ko¾e biljnim gelom s ekstraktima kamilice i nevena. Mo¾ete napraviti i èaj od ove dve lekovite biljke i njime, stavljajuæi obloge, sanirati promene na ko¾i.

Za¹titite se od letnjih vruæina!
* Pijte ¹to vi¹e teènosti, ne èekajte da o¾ednite
* Sunèanje svedite na minimum i pobrinite se da vam je uvek u blizini hlad u koji mo¾ete pobeæi.
* Izbegavajte nepotrebno izlaganje suncu, pogotovo u vremenskom intervalu od 10 - 16 èasova jer je tada UV zraèenje najjaèe
* Ma¾ite se sredstvima za za¹titu od sunca s odgovarajuæim faktorom za¹tite
* Odeæom se takoðe za¹titite od sunca - birajte lagane tkanine ¹to gu¹æeg tkanja i ¹to du¾ih rukava i nogavica, ¹e¹ire i kape ¹irokih oboda i naoèare sa UV za¹titom
* Svaka tri meseca pregledajte ko¾u od glave do pete, obratite pa¾nju da li na njoj ima promena, novih mlade¾a ili starih ali izmenjenih

* Odlazak u solarijum smanjite na najmanju moguæu meru

<a href="http://www.svet.co.yu/lekovitobilje/strana2.ht" rel="nofollow">Izvor</a>