TV serije o forenzièarima poma¾u istra¾ivaèima na polju sudske medicine

[Bred]

Detektivske televizijske serije odavno su jedan od najva¾nijih sadr¾aja amerièkog televizijskog programa. Ali poslednjih godina u njima se sve èe¹æe pojavljuju snimci masakriranih ¾rtava, objekata isprskanih krvlju i tela u mrtvaènicama. Rad struènjaka za sudsku medicinu gotovo da je postao zanimljiviji od rada detektiva.

Na Univerzitetu dr¾ave Tenesi, u Noksvilu, nalazi se jedna od najneobiènijih laboratorija u svetu - Antropolo¹ka istra¾ivaèka laboratorija. Postdiplomci koji rade u njoj nazivaju je jednostavno Farma tela. Nedaleko od zgrade grupa njih pa¾ljivo uklanja li¹æe i granèice sa tla, na ivici po¹ljunèane staze, tragajuæi za nekoliko ko¹èica ljudskog skeleta. Studentkinja Kejt Driskol bele¾i u blok svaku otkrivenu ko¹èicu, dok ih njen kolega Brenon Halsti stavlja u plastiènu vreæicu.

”Za sada sve ide dobro. Nedostaje nam oko pet do deset kostiju prstiju i zglavka, ¹to nije lo¹e. Obièno nedostaje znatno vi¹e distalnih falangi, odnosno vrhova prstiju. Sitni su pa se lako gube.“

U traganju za ko¹èicama studenti koriste zidarske mistrije uklanjajuæi tanke slojeve zemlje, koju zatim prosejavaju kroz metalno sito. Zadah trule¾i sve je sna¾niji i posetilac uskoro primeæuje da ispod okolnog drveæa le¾i jo¹ mnogo ljudskih tela. Studenti nam ka¾u da trenutno, na povr¹ini od oko pola hektara, le¾i vi¹e od 160 le¹eva, u razlièitim stadijumima raspadanja. Prizor je zastra¹ujuæi, ali Kejt Driskol ka¾e da je ipak najte¾e podneti smrad.

Nije tako stra¹no kao ¹to bi se oèekivalo. Ali na vrhuncu leta, kada imamo sve¾e raspadnuta tela, postaje prilièno te¹ko. Danas nije tako te¾ak dan.“

Kada je otvorena, 1981. godine, Antropolo¹ka istra¾ivaèka laboratorija bila je jedina ustanova te vrste u svetu, a sada je jedna od samo tri u Sjedinjenim Dr¾avama. Njen ¹ef je istra¾ivaè Rebeka Vilson.

”Kako se raspadamo? Kako izgledamo u raznim fazama raspadanja? Za neke ljude je to beznaèajno, ali za policijske istrage je od kljuènog znaèaja. Ako imamo mrtvo telo staro tri dana moramo da znamo kako izgleda i na osnovu èega mo¾emo da zakljuèimo da je staro tri dana.“

Studenti koji zavr¹e ovaj program rade u policijama ¹irom sveta, dok neki veæ iskusni struènjaci dolaze na dodatnu obuku. Rebeka Vilson ka¾e da laboratorija saraðuje sa policijskim slu¾bama na istra¾ivanjima specifiènih zloèina.

”Ponekad simuliramo neki scenario - najèe¹æe diferencijalno raspadanje, kada se neki delovi tela raspadaju na neoèekivan naèin. Da li je to prirodno ili zato ¹to je poèinilac zloèina ne¹to uradio?“

Naravno, sva ova istra¾ivanja ne bi bila moguæa bez redovnog priliva tela. Svi posmrtni ostaci na farmi su zave¹tani u nauène svrhe i ta èinjenica, ka¾e Rebeka Vilson, vraæa nas na temu popularnih televizijskih serija.

”Program za donaciju tela pokrenuli smo 1981. Te godine dobili smo èetiri tela. Pro¹le godine primili smo 116. Broj donacija je znatno porastao posle 2000. godine, iste one kada su poèele da se prikazuju televizijske serije o struènjacima za sudsku medicinu.“

Rebeka Vilson ka¾e da svoja tela zave¹tavaju ljudi razlièitog profila - od sudija do uèitelja. Kada se telo iskoristi do kraja, studenti sakupe sve kosti i odla¾u ih u trajnu istra¾ivaèku kolekciju na Univerzitetu dr¾ave Tenesi.

voanews.com

[Kamicak]

Najbolje je pitati Horejshija,on ipak sve zna