Privatni Fakultet za Farmaciju u NS

Started by milantom, 21-05-2008, 22:20:02

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Bubi90

Cao svima. Mo¾e li mi neko reæi sta se pola¾e na projemnom pored hemije i da li je velika gu¾va pri upisu na Farmaciju u NS-u kao i u BG-u. I da li je moguæe da u jednoj zemlji postoje dva fakulteta u dva tako velika grada kao sto su NS i BG, a da je jedan manje priznat od drugog. Zar sistem obrazovanja i samo gradivo nije isto u NS kao u BG. Ja mislim da je sve do nas, koliko mi ¾elimo da se potrudimo i da  znamo.

KaBoom

Tema je o privatnom fakultetu farmacije u NS, ali iz tvog posta pretpostavljam da misli¹ na dr¾avnu farmaciju na medicinskom fakultetu. Ja sam davno upisivao faks u NS (pre 5 godina, sad sam apsolvent), tako da ne znam kolika je gu¾va. Pola¾u se hemija i matematika. I da, isti je plan i program studiranja u NS kao i u BG. Za¹to je jedan vi¹e ili manje priznat je mnogo komplikovana stvar i ne bih sad da se upu¹tam u diskusiju, jer mo¾e da preraste u svaðu izmeðu studenata ova dva fakulteta. Farmacija u BG je daleko stariji fakultet od na¹eg, sa veæom tradicijom i "iskusniji". Verovatno zbog toga. Na farmaciji u NS praktièno nema profesora koji su diplomirani farmaceuti, ali su doktori nauka u svojoj oblasti (hemièari, tehnolozi, matematièari, fizièari itd.). Meðutim, asistenti su uglavnom farmaceuti, koji te¾e da postanu profesori. Sve æe to vremenom doæi na svoje.

Inaèe, postoji farmacija i u treæem najveæem gradu u Srbiji - Ni¹u. Gde je situacija slièna Novosadskom. Samo je Ni¹ki godinu dana mlaði od na¹eg. Takoðe je tretiran ispod Beogradskog. Ni¹, Novi Sad i Kragujevac (najmlaði fakultet farmacije) saraðuju meðusobno. Beograd ne saraðuje ni sa kime iz njima opravdanih razloga, a to je konkurencija. ©to mogu da razumem donekle, ali oèigledno se pojavljuje potreba za vi¹e fakulteta, jer je dr¾ava deficitarna u farmaceutima. Bila. Sada veæ ima po nekima previ¹e fakulteta farmacije i pretpostavlja se da æe doæi do prezasiæenja tr¾i¹ta farmaceutima. A BG kao jedini samostalni fakultet (ostalo su odseci, smerovi medicinskog) ¾eli da zadr¾i "monopol" kao jedini kompetentan, najbolji, najjaèi itd. Ipak su ostali konkurencija sa te¾njom da postanu samostalni fakulteti, pa èak i moderniji. Te¹ko je prestiæi BG farmaciju sa njenom reputacijom, ali ni¹ta nnije nemoguæe. tako da razumem njihovu zabrinutost i postupke. E sad, koliko æe to uroditi plodom, vreme æe pokazati.

Meni je izuzetno drago da studenti sa svih fakulteta meðusobno odlièno saraðuju. :wink: Novi nara¹taji æe valjda biti produktivniji od trenutnog voðstva svih fakulteta. Bar bi tako trebalo da bude.

Evo ti link ka jednj temi u kojoj sam diskutovao sam jednim bruco¹om, koji je ove godine upisao farmaciju u NS, mo¾da ti on mo¾e vi¹e pomoæi oko upisa i prijemnog: http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,15228.0.html

Pozdrav.

maki

iako studiram na Beogradskom univerzitetu..pomalo zavidim ovima u NS-u na nekim veoma interesantnim predmetima..

KaBoom

Ne znam na èemu mo¾e¹ da zavidi¹, ako je u pitanju dr¾avni fakultet, tj Zavod za Farmaciju Medicinskog Fakulteta u NS... Tu su predmeti svi isti, kao i plan i program u BG. Verovatno onda zavidi¹ ovima na privatnom faksu... :wink:

Inaèe, koliko sam informisan, nisu uop¹te opremljeni. Mislim, jesu za prvu godinu, koja tek pohaða, a ostalo æe iæi u letu... Mo¾e to na dobro ispasti. Mo¾da æemo svi ¾aliti do kraja ¹to tamo nismo upisali. Al gotovo sad... Tu sam di sam, ne idem ja odavde nikud! :K2:

bojanaa

Uh..Evo ovako-zavrsila sam srednju Medicinsku(farmaceutski smer) u Beogradu,pre dve godine.Iz silnih razloga nisam mogla da upisem fax do sad,medjutim nisam odustala,naravno.S obzirom na to da imam slab prosek iz srednje(oko 24 :shock2:)ne znam da li uopste da se upustam u upisivanje dragog nam Bg-skog faxa(samofinansiranje) ili da razmisljam o Novom Sadu,Kosutnjaku itd.Napominjem da bih za novac mogla da se snadjem,samo je pitanje da li bih ga,ako smem tako da kazem, uzaludno potrosila,jer vidim da se vodi polemika oko prihvatanja odradjenih fakulteta..Sta da radim?Privatni mi je pozitivniji zbog lakseg upisa :K2:,zavrsavanja i svega toga,samo sto ne znam,nisam se jos raspitala,da su predavanja obavezna,jer bih htela i da radim..Molim vas da mi neko da svoje misljenje,dok se nisam ubila

Bred

Mojne se ubijas ali je izbor samo na tebi.

Izvagaj jedno i drugo, plus i minus svake opcije pa vidi ...  :wink:

KaBoom

Kao ¹to reèe kolega Bred, izvagaj sama... Najbolje ti je da se informi¹e¹ o Beogradskom fakultetu, koliko ljudi ide na upis, kako se prolazi, takoðe isto i za NS farmaciju, pa na kraju i privatni faks. Recimo, u NS je konkurencija jako velika, 4:1, tj èetvoro kandidata na jedno mesto. Primaju 75 ljudi, s'tim ¹to se lista uvek malo pro¹iri (ljudi imaju isti broj bodova itd)... Interesovanje je veliko. Fakultet ima nove sprave, aparature. Mada mislim da je kadar bolji u BG-u. Mi imamo profesore koji su stvarno dobri u svojim oblastima, samo nisu dipl. ph. veæ hemièari, fizièari, tehnolozi itd.

E sad, ¹to se tièe privatnog faksa, èuo sam da oni dovode i profesore iz inostranstva, valjda i iz Rusije i ¹ta ja znam, nisam ba¹ upuæen, samo sam naèuo neke stvari. Ja ba¹ i nisam vi¹e kompetentan da savetujem oko upisa, po¹to strudiram po starom programu, a sada je veæ Bolonja tri godine na sceni, pa su se neke stvari promenile...

maki

Danas sam bas pogledala da su npr. predmeti po Bolonji na Farmaciji u Beogradu i na privatnoj u NS slicni..medjutim ono sto je lose kod Farmac. fakulteta u BG jeste neosporna cinjenica da su laboratorije,kao i aparatura veoma zastareli i ukoliko ne budes radila neke istrazivecke radove HPLC mpr. neces nikad upotrebiti za celo svoje studiranje.
S obzirom da je praktican rad ono sto ce ti biti od velikog znacaja u buducnosti i ukoliko imas novca da priustis sebi studiranje privatnog fakulteta..ja bih dala prednost privatnom (ali ukoliko je stvarno tacno sve ono sto se prica o opremljenosti istog).
Ali odluka je samo tvoja naravno...

bojanaa

Hvala..posle 5 dana..Maki,ne brine mene toliko opremljenost,stavise navikla sam na praistorijske tara-vage i kompletnu starudiju u srednjoj,samo je pitanje priznavanja faxa kroz 5 god(NS-privatni),a nije da mi se daje 3000e godisnje na puko tipovanje :nene:

zekszeks

Procitah sve ove vase diskusije, pa ne mogu a da vam ne odgovorim. Razlika izmedju privatnog i drzavnog fakulteta je ta da na privatnom ne zavrsava samo onaj koji nema para. To je mozda za neke bolna ali istinita cinjenica.Drugo, gluposti oko napredne i zastarele aparature su tako suvisne kada cete dragi moji raditi za recepturom i prepisivati uput lekara"2 puta po 1" ...ili pak raditi kao administrativni moljac Velefarma,ili pak kao trgovacki putnik...Nije istina da na beogradskom fakultetu necete videti uredjaj za HPLC.A i da nekim cudom treba da uradite nesto na nekakvom visoko modernom uredjaju, uz izuzetno razumevanje hromatografije, sto itekako savlada i najprosecniji student beogradskog fakulteta, sve vam se to nauci tek na samom poslu.Koliko sam ja video plan fakulteta u Nisu, za NS se ne secam bas, program mozda jeste isti, ali su nasi megalomni ispiti iscepkani na 2-3 dela. Zivo me interesuje kako profesor fizike i hemije na novosadskom fakultetu objasnjava visokostrucne predmete kao sto je FARMACEUTSKA TEHNOLOGIJA, KOZMETOLOGIJA, FARMACEUTSKA HEMIJA..?I konacno: ja sam apsolvent, ostalo mi je jos 3 ispita do kraja, nije mi bilo lako, ali nikada svoje znanje ne bih menjao za farmaciju naucenu od fizicara i hemicara. Jos se nije desilo da na nekom fakultetu fizike ili hemije farmaceut drzi predavanja, jednostavno zato sto nije strucan za to, kao ni oni za farmaciju.

zekszeks

A da, i jos ovo da dodam, jos ne cuh da je se neko iz Novog Sada ili Nisa prebacio na studije farmacije u Beogradu, dok poznajem bar dvoje ljudi, licno, koji su zbog teskoce na studijama u Beogradu ucinili suprotno.Zao mi je, ali istinito. To naravno ne znaci da smo sada na ratnoj nozi, ali ni da smo kod ociju slepi .Pozdrav

Adonis_Vernalis

Kod ociju nisu slepi ni poslodavci.

No, ionako cemo se svi negde lepo zaposliti, zar ne?

Kamicak

Hmmm vidim da ima kolega, koji nikako da odluce hoce li fakultet ili kurs  :wink:

KaBoom

Quote from: Kamicak on 25-02-2009, 23:56:53
Hmmm vidim da ima kolega, koji nikako da odluce hoce li fakultet ili kurs  :wink:

Ovo nisam ba¹ razumeo, na ¹ta ovde aludira¹?

Inaèe, ¹to se tièe prebacivanja na drugi faks, ima nekoliko (da ne ka¾em dosta) ljudi koji bi se prebacili da studiraju u BG-u. Ali pogodi u èemu je caka! Beograd ne priznaje druge farmacije... I nemoguæe je tako ne¹to uraditi. Ja bih prvi voleo da odem u BG na postdiplomske studije, ali se pla¹im da æu izvisiti. Poku¹aæu verovatno, ali sam 99% siguran da od toga ni¹ta neæe biti! Dok prebacivanje iz BG-a na druge fakultete ili odseke, da budem precizniji, nije problem...

Zakljuèak - u Beogradu je problem, Beograd koèi, ne drugi... A onda kad se to prevede èak i na politiku itd., svi ¾ele da se cepaju, svi ¾ele ne¹to svoje i ne znam ni ja ¹ta. Samo je BG u redu i tamo je najbolje i to jedino valja...

Ba¹ me zanima kako je bilo kad su se otvarali univerziteti i drugi fakulteti ¹irom Srbije, da li je bilo ovakve frke. Ili se samo mi farmaceuti moramo svaðati??? Koliko znam, ta svaða je jo¹ produbljenija u BG izmeðu Medicine i farmacije... Pa onda ona tema sa biohemièarima. Stvarno se ponekad zapitam, u kome je ovde problem? Mi sa medicinom u NS super saraðujemo i sa studentima medicine i nema problema, isti smo fakultet. Super i sa BG farmaceutima, Ni¹lijanma i Kragujevèanima... Sve u svemu, BG farmacija mi se èini da se apsulutno sa svima svaða i uzdi¾e iznad svih.

Izvinite ako sam nekoga uvredio ovim, ali tako ja to vidim. Ne krivim studente, jer imam gomilu prijatelja sa BG farmacije i mnogo su uradili da se i ostali studenti farmacije izvan BG integri¹u u razmenu studenata i sve ostale studentske aktivnosti, ali generalno rukovoðstvo fakulteta... Pa ne znam ko je ustvari tu kriv...

Adonis_Vernalis

#119
Prièa o omrazi izmeðu pojedinih fakulteta Beogradskog univerziteta i srodnih fakulteta svih drugih univerziteta stara je bar 40 godina, tj. bar onoliko dugo koliko postoje ti drugi univerziteti. Meðutim, iako sam se jako trudio da proniknem u su¹tinu te omraze (kad veæ radim tu gde radim, pa se "ni¹anim" sa nekim, volim da znam ¹to se meðusobno "ni¹animo"), bojim se da sam uspeo da doprem samo do jednog ogromnog i ljigavog polja neraskidivo prepletenih, a praistorijskih, politièkih i politikantskih zame¹ateljstava. Kad se u celu tu èorbu doda jo¹ i zaèin aktuelnih i manje aktuelnih politièkih previranja, op¹te krize u dru¹tvu, nedovr¹enih a nevoðenih ratova i sliènih lepota trenutnog nam ¾ivota, dobija se jedna otrovno-eksplozivno-zapaljiva smesa, koja truje, razara i sagoreva krhko tkivo srpske akademske zajednice. Razlozi su brojni; nijedan nije konkretan, ali je zato svaki prilièno iracionalan.

Trudiæu se da maksimalno sa¾mem svoje viðenje stvari. Nagla¹avam da to sve ne mora biti taèno, ali je bar moje.

Mislim da je problem u tome ¹to dana¹nje generacije akademskih graðana uèestvuju u svaðama i raskolima koje su nasledili od svojih prethodnika, te stoga to i nisu njihove svaðe i raskoli. Protokom vremena, uzroci su se zamaglili i sakrili negde, a sada se krvimo i glo¾imo oko posledica, koje su prerasle u uzrok, a ni sami ne znamo za¹to. Verovatno se zato i toliko srèano borimo da poka¾emo da smo upravo mi (u zavisnosti od strane sa koje se javljamo) ti èuvari svete vatre izvorne farmacije. Ne¹to kao bespo¹tedna, vi¹emilenijumska borba izmeðu Pravoslavlja i Katolièanstva, ili vi¹evekovna borba izmeðu Katolièanstva i Protestantizma, ili vi¹edecenijska borba izmeðu Srba i Hrvata, ili vi¹egodi¹nja borba izmeðu DS i DSS. ©to su meðusobne razlike manje, to ih srèanije branimo i insistiramo na njima, pa ih naduvavamo do besmisla.

U SFRJ je postojalo svega par farmaceutskih fakulteta. Gledano sa severa na jug, to su bili Ljubljana, Zagreb i Beograd. Kasnije su osnovani fakulteti u Skoplju i Sarajevu, tako da je, do raspada SFRJ, na njenoj teritoriji radilo ukupno 5 fakulteta. Raspadom SFRJ, svaki fragment je dobio po jedan farmaceutski fakultet. Ne ka¾em da je to vreme bilo bolje od sada¹njeg, jer svako vreme nosi svoje breme. Ka¾em da je tada postojala rigidna i vrlo centralizovana uprava, èiji je integritet poèeo da se naru¹ava posle 1968, da bi od 1974. godine svaka republika u sastavu SFRJ bila zaokru¾ena kao zasebna administrativna celina, kojoj one druge nisu ne¹to ni bile potrebne. Meðutim, industrija i poljoprivreda (koje nas lebom rane), nisu bile same sebi dovoljne, nego su bile komplementarne. Kada se SFRJ raspala, svaki fragment je imao zaokru¾enu celinu bud¾etskih ustanova, ali krnju industriju i kilavu poljoprivredu... no, to je druga prièa. Poenta ove digresije je u tome da smo stvorili sve preduslove da postanemo i ostanemo gladni. Prva podela.

Srbija je imala dve autonomne pokrajine, koje su posle 1974. godine postale dr¾ave u dr¾avi. Ne ka¾em ni da je to ni dobro, ni lo¹e, samo nagla¹avam da je posle 1991. godine pokrenut obrnut proces, tj. proces ukidanja autonomije Vojvodine i Kosova, ¹to se mnogima nije svidelo. Druga podela.

Do 1991. godine, postojao je jednopartijski sistem. Danas ne. Treæa podela.

Do, recimo 1995. godine, u Srbiji je postojao jedan farmaceutski fakultet. Danas vi¹e nije tako. Èetvrta podela.

Do 2008. godine, u Srbiji su postojali samo dr¾avni farmaceutski fakulteti. Danas, i privatni. Peta podela.

©esta podela je posledica regionalizacije Srbije, ¹to se mnogima sviða, a mnogima ne.

Sedma podela je ona po profesionalnim esnafima. Mi protiv njih i obrnuto.

Osma podela je podela na¹ih liènosti. ®ivimo u ¹izofrenom dru¹tvu, jer smo ga takvim napravili, pa nam je dru¹tvo uzvratilo podelom nas samih na krhotine koje bi istovremeno i da u¾ivaju i u klasici, i u turbo-folku, i u slikarstvu, i u pornografiji, i da zaraðuju debele novce, i da im ti zaraðeni novci ne znaèe ba¹ ni¹ta...

Mo¾da sam jo¹ neku podelu mogao da smislim, ali i od ovoga mi se di¾e kosa na glavi: osam nivoa podeljenosti. Ukrsti, pa raspleti. Svaka podela ima svoje sledbenike, i protivnike. Svako od nas mo¾e biti istovremeno vi¹estruko podeljen, i najèe¹æe je tako.

Onda i ne treba da èudi ¹to se mrzimo. U stvari, bilo bi èudno i da se volimo. A najèudnije je ¹to uop¹te raspravljamo o emocijama (glagoli mrzeti i voleti se odnose na emocije, zar ne?)... Uop¹te ne vidim razlog ni da volim, ni da ne volim ni¹ki odsek, ili privatnu farmaciju u NS. I ovde gde radim, imam i suvi¹e posla, a premalo vremena da se bavim problemima drugih.

Inaèe, da li æete odabrati kurs ili fakultet, va¹e je demokratsko pravo. Ukoliko je kurs dovoljan da vas uèini funkcionalnim u va¹em profesionalnom okru¾enju, onda ostaje samo da se duboko zagledate u sopstvene oèi, pa da sebi iskreno odgovorite na par pitanja: ¹ta ja ¾elim od ¾ivota, od profesije, od sebe? I kad saznate ¹ta ¾elite od ¾ivota, profesije i sebe samog, onda æete doneti odluku.

A prièe tipa "ja imam digitalnu tara-vagu", ili "ja studentima mogu da poka¾em HPLC u¾ivo, a ne na slici" su najobièniji prizemni marketing i sirotinjsko razmetanje. Ja nemam rols-rojs, ali zato imam biciklo. Tek kad ga operem, ala æe da ¹lja¹ti...