Svoboda: Hrvatska ne pre 2011. u EU

[Bred]

Izvor: FoNet, Tanjug
Zagreb, Sarajevo -- Hrvatska u Evropsku uniji nikako ne mo¾e uæi pre 2011. godine, izjavio je izvestilac za Hrvatsku u Evropskom parlamentu Hanes Svoboda.

U raspravi "Hrvatska na putu u EU: ©ta je jo¹ preostalo uèiniti", Svoboda je podsetio da se uvek zalagao da pregovori budu zavr¹eni do kraja ove godine kako bi Sporazum o pristupanju mogao potvrditi sada¹nji saziv EP, koji æe u aprilu 2009. odr¾ati svoju poslednju sednicu.

Ali, dodao je Svoboda, kako æe pregovori biti zavr¹eni tek u prvoj polovini naredne godine, Sporazum æe potvrditi novi saziv EP, koji æe svoju prvu sednicu odr¾ati u junu 2009. godine.

Stoga ulazak Hrvatske u EU tokom 2010. nije moguæ, jer neæe biti dovoljno vremena za ratifikaciju Sporazuma u zemljama èlanicama, pa Hrvatska u EU mo¾e uæi najranije 2011. godine, izjavio je Svoboda.

Nikola ©piriæ potpisuje SSP EU-BiH

A predsedavajuæi Saveta ministara BiH Nikola ©piriæ potpisaæe 16. juna u Luksemburgu Sporazum o stabilizaciji i pridru¾ivanju Bosne i Hercegovine sa EU.

Odluku o tome donelo je Predsedni¹tvo BiH, koje æe na ceremoniji potpisivanja ovog va¾nog dokumenta, predstavljati predsedavajuæi Haris Silajd¾iæ, saop¹teno je u Sarajevu.

Generalni direktor Generalne direkcije Evropske komisije za pro¹irenje Majkl Li uruèio je ministru spoljnih poslova BiH Svenu Alkalaju "mapu puta" za liberalizaciju viznog re¾ima za graðane BiH.

Kako je saop¹teno iz Direkcije Evropske komisije u BiH, potpredsednik Evropske komisije ®ak Baro je rekao da "mapa puta" predstavlja uravnote¾en pristup uspostavljanju uslova za pribli¾avanje te zemlje EU, koji moraju biti realni i izvodljivi u bliskoj buduænosti.


B92



Svoboda: Hrvatska u EU realno 2012.
Izvor: Tanjug
Zagreb -- Realno je oèekivati da Hrvatska u EU uðe 2012. godine, izjavio je izvestilac Evropskog parlamenta za Hrvatsku Hans Svoboda.

On je u Splitu rekao da ne sumnja da æe Hrvatska uæi u EU i pored problema s Lisabonskim sporazumom. Svoboda je kazao da stav Francuske i jo¹ nekih zemalja da se EU ne mo¾e dalje ¹iriti ako sve zemlje èlanice ne ratifikuju Lisabonski sporazum nema za cilj da zaustavi Zagreb, veæ, pre svega, da stupi na snagu reformski sporazum.

On je naveo i da æe se, ako se sporazum ne ratifikuje na vreme a Hrvatska ispuni sve svoje obaveze, tra¾iti neki manje slu¾beni oblik da bi se dogovorilo pristupanje Zagreba EU.
b92



“Ugro¾en prijem Hrvatske u EU”
| Izvor: Tanjug
Zagreb -- Hrvatska je posle nedavnih ubistava u Zagrebu na korak od odlaganja pregovora s Evropskom unijom, pi¹e amerièki list "Va¹ington tajms".


Taj dnevnik ocenjuje da premijer Ivo Sanader nije istinski zainteresovan za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije i da vrh vladajuæe Hrvatske demokratske zajednice "pljaèka javna dobra".

Prema pisanju amerièkog lista, koje prenose pojedini elektronski mediji u Hrvatskoj, ubistvo Ive Pukaniæa iskristalisalo je svu zgaðenost javnosti politièkim establi¹mentom u Zagrebu, koga èelni ljudi EU upozoravaju da porast organizovanog kriminala u Hrvatskoj preti odlaganjem pregovora o èlanstvu u Uniji.

List tvrdi da Sanader nije istinski zainteresovan za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, jer "u poslednjih pet godina vrh HDZ-a pljaèka javna dobra i kompanije u dr¾avnom vlasni¹tvu, dok veæina ministara sedi u upravnim odborima dr¾avnih preduzeæa ume¹anih u sumnjive privatizacije ili skupe projekte u koje se upumpavaju javna sredstva.

Novinar "Va¹ington tajmsa" D¾efri Kiner podseæa na pisanje hrvatskih medija po kojima je hrvatski premijer poslednjih godina poveæao svoju imovinu za nekoliko miliona dolara, ali i svoju skupu kolekciju satova.

"Sanader i njegovi klimoglavci ukljuèeni su u pljaèku velikih razmera, tro¹eæi limitirane dr¾avne finansijske resurse", pi¹e list pozivajuæi se na podatke Instituta "Adrija", po kojima dr¾avna korupcija poreske obveznike ko¹ta vi¹e od milijardu dolara godi¹nje, ¹to je, kako navodi list, ogroman iznos za dr¾avu èiji godi¹nji proizvod iznosi 23 milijarde dolara.

List navodi da su lo¹e strane Sanaderove vladavine zastoj reforme sudstva, najvi¹i poreski nameti u regionu, ogromni nacionalni dug od 80 odsto domaæeg brutog proizvoda, sasvim anemièna ekonomija i politièki uticaj na sudstvo.

Kiner tvrdi da Sanader "besramno koristi dr¾avne medije kako bi 'pomeo' svoje kritièare" i kao primer naveo je svoje lanjsko pisanje o crnim stranama Sanaderove vlasti, posle èega je u vestima citirana Sanaderova izjava da je taj novinar prijatelj ultradesnièara i najbli¾eg saradnika pokojnog predsednika Franje Tuðmana Iviæa Pa¹aliæa, pa je i dr¾avna agencija Hina objavila tekst u kome Kinera optu¾uju za veze s Pa¹aliæem i davanje podr¹ke Tuðmanu.

Kiner je napisao da bi takvo pisanje bilo sme¹no da Hrvatska nije u sada¹njoj situaciji, podsetiv¹i da je vi¹e puta pisao protiv Pa¹aliæa zbog njegovog ksenofobiènog nacionalizma i ogromne korupcije, kao i da je tokom 90-ih godina pro¹log veka konstantno pisao protiv Tuðmanovog re¾ima.

b92