Opasnost od elektronskog otpada

[Bred]

Izvor: B92
Beograd -- Srbija godi¹nje reciklira svega pet odsto elektronskog otpada, ¹to je potencijalni ekolo¹ki problem. Zemlje EU kao sirovine iskori¹æavaju èak polovinu svog otpada.

Raèunari, ¹tampaèi, skeneri samo su neki od ureðaja koji nakon upotrebe postanu elektronski otpad. Njega treba reciklirati, jer je opasan po ¾ivotnu sredinu. Prema procenama struènjaka, najvi¹e elektronskog otpada ima u preduzeæima, ali su zbog nedostatka efikasne kaznene politike retke kompanije koja taj otpad recikliraju.

"On sadr¾i u sebi olovo kadmijum ¾ivu berilijum i ostale komponente koje su opasne i samim tim neadekvatnim postupanjem sa ovom vrstom otpada se oslobaðaju razlièite toksiène supstance koje direktno ugro¾avaju ¾ivotnu sredinu", ka¾e Ljiljana Ðorðeviæ, savetnica u Agenciji za recikla¾u.

U Srbiji postoje dva preduzeæa, koja recikliraju oko 80 odsto elektronskog otpada odvajajuæi plastiku, metal, gumu i metale, dok deo koji se ne mo¾e reciklirati poput hard diskova i baterija izvoze u recikla¾ne centre u Evropi. Iako svaki graðanin, ali i kompanija ima moguænost da se re¹i opasnog otpada, odziv nije naroèito dobar.

"Nismo na ¾alost zadovoljni sa odzivom, pre svega privrednog sektora gde se nalazi najveæi procenat te opreme. Najveæi procenat i tog 'istorijskog otpada' koji po firmama stoji uglavnom na nepredviðenim mestima po podrumima vla¾nim, po kojekakvim æo¹kovima, ispod stepeni¹ta", ka¾e Bo¾idar Potkonjak, upravnik Centra za recikla¾u.

Zakonom o postupanju sa otpadnim materijama predviðene su visoke novèane kazne za pravna lica koja nepropisno odla¾u elektronski otpad, pa ipak do sada jo¹ nije bilo takvih kazni.

"Dok nemamo kaznenu politku i dok nas neko ne kazni ako smo bacili kompjuter pored kontejnera i dok ne poènemo da plaæamo izno¹enje otpada po kubiku a ne po kvadratu, jer svuda u evropi se plaæa po kubiku, mi jo¹ dugo neæemo biti na nivou 10-15 odsto recikla¾e ove vrste otpada", ka¾e Gordana Peroviæ, direktorka Republièke agencije za recikla¾u.

I dok zemlje u Evropskoj uniji upotrebe kao sirovinu polovinu elektronskog otpada, Srbija reciklira svega pet odsto. Ka¾u da je i to napredak jer smo 2004. godine, kada je ceo proces poèeo, bili na nuli.

[Johnson]

Potpuno se slazem da treba reciklirati, ali mislim da je za to kriva drzava, a ne gradjani. Neka otvore reciklazne centre da nam olaksaju. Ja sam skoro trazio da li tako nesto postoji i nasao samo ovo: http://www.it-recycling.biz/index.php?module=home&ID=177 Znaci ciljaju na firme, a gradjani mogu da donesu sami u Pancevo. Pa ko ce da putuje samo da bi izbacio djubre jbt. Treba otvoriti centar u svakom gradu ili bar organizovati prevoz i odmah cu ih napuniti.

[Bred]

Upravo tako, to je problem koji sistemski treba drzava da resava a ne gradjani sami. Mada, koliko vidim stvari se krecu nabolje sto se ekologije uopste tice a i bilo je vreme ...





Recikliranje: nasu¹na potreba
Autor: Jelena Jovanoviæ


Dok se kolièina elektronskog otpada poveæava, a kolièna nereciklabilnih elemenata svodi na nulu, Srbija tek treba da uhvati korak sa Evropskom Unijom po pitanju kolièine IT opreme koja se reciklira.

"Ti treba da bude¹ ona promena koju pri¾eljkuje¹ da se dogodi u svetu", davno je poruèio Mahatma Gandi. Decenije su pro¹le u njenom "varenju", a odnedavno milenijumski ciljevi UN, evropske strategije odr¾ivosti industrijskog razvoja i sve masovnije ugraðivanje koncepta brige o okolini u kojoj ¾ivimo, radimo i surfujemo postale su, ako ne svakodnevna, a ono nedeljna jako dobra vest. Sve vi¹e "zelenih aktivnosti" obuzima planetu i uticajne medije, a ovoga puta ni Srbija ne zaostaje.

Najbr¾e rastuæi otpad na planeti je upravo elektronski. Sa 5 odsto rasta godi¹nje, ¹to je u proseku oko 50 miliona tona, hvatanje koraka sa razvojem IT sistema mogao bi da ko¹ta dosta.

Svakog sata odlo¾i se 4.000 tona elektronskog i elektriènog otpada koji sadr¾e olovo, kadmijum i ¾ivu. Skoro polovina svog olova koje se odla¾e na deponije potièe iz elektronskih aparata, naroèito CRT monitora. Tih 60 odsto metala, 30 odsto plastike i jedna destina stakla znaèajan su izvor materijala neophodnih dana¹njoj industriji.

Iako su procene za Srbiju pokazale da se èak 70 odsto elektronskog otpada mo¾e reciklirati, tek oko 12 odsto zaista zavr¹i u centrima za recikla¾u. Trend, meðutim, postaje sve jaèi i glasniji, a kako ka¾u u BiS IT recikla¾nom centru – ima nade.

"Broj klijenata se eksponencijalno poveæava a meðu njima su dobro poznate kompanije iz oblasti osiguranja, finansija, IT i medicinskog, kao i iz javnog sektora - do sada preko 150 kompanija. Ono ¹to je dobro za Japan, mora da bude dobro i za nas, a to znaèi da ono ¹to uðe u zemlju tu i ostaje, konstantno se ukljuèuje u proces reproizvodnje. Pored toga ¹to je reè o poslu, ovde se radi i o tome da svi zaista ¾elimo da ovaj svet bude malo bolje mesto za ¾ivot", ka¾e Maja Peroviæ iz BiS centra.

Akcija koju je BiS IT recikla¾ni centar zato pokrenuo je projekat Green Point. To je portabl kontejner za e-otpad koji se mo¾e postaviti na bilo kojoj lokaciji.

U saradnji sa kompanijama, beogradskim op¹tinama, ¹kolama, sajmovima i nevladinim organizacijama, ljudi se mogu motivisati na recikla¾u.

"Oèekujemo da, ako sve bude u redu i prema dogovoru koji za sada imamo, veæ krajem meseca zeleni kontejneri budu postavljeni na teritoriji op¹tine Savski Venac, u saradnji sa NVO Ambasadori ¾ivotne sredine. A na jesen, æemo se svakako pojaviti na BizzBuzz konferenciji u Ni¹u sa Green Pont projektom, tako da æe ¹ira IT zajednica moæi na licu mesta da se upozna sa svim prednostima recikla¾e", dodaje Peroviæeva.

b92