Kako pravilno koristiti klima ureðaj

[Bred]

Veoma èesto se postavlja pitanje da li je strah od klima ureðaja opravdan ili ne, a najèe¹æi odgovor je da nije ako po¹tujemo pravila za njihovo kori¹æenje.

Poslednjih godina znaèajno je poveæan broj klimatizovanih prostorija, kako u stanovima, tako i u poslovnim prostorijama s ciljem da se obezbede prijatniji ¾ivotni i radni uslovi.

Tokom toplih dana svi te¾imo da se za¹titimo ili sklonimo od vruæine, pri èemu je va¾no istaæi da prelaz iz tople u hladnu sredinu i obrnuto ne treba èiniti naglo i temperaturna razlika ne treba da bude velika.

Takoðe nikada ne treba izlaziti ili ulaziti preznojen iz spoljne sredine u aklimatizovanu prostoriju, jer to mo¾e izazvati temperaturni kolaps.

Zna se da dugotrajno izlaganje hladnoæi utièe na metabolizam - smanjenje prometa materija u mi¹iæima, jer je cirkulacija usporenija pa se i sve druge aktivnosti u mi¹iæu, krvnim sudovima i nervima odvijaju sporije.

Meðutim, mnogo va¾niji je aspekt kratkotrajnog naglog prelaza iz tople u hladnu sredinu i obrnuto, jer na¾alost, mnogo je onih koji zloupotrebljavaju primenu klima ureðaja i zaboravljaju osnovno pravilo da velika razlika u temperaturi unutra¹njeg i spolja¹njeg vazduha ¹teti zdravlju.

Zbog toga su u letnjim mesecima èeste prehlade, kijavice, akutno zapaljenja grla, ¾drela i bronhija, ¹to je razumljivo, jer ako sa tridesetak stepeni spolja¹nje temperature uðete u prostoriju u kojoj je jedva dvadesetak, prehlada je skoro neizbe¾na jer organizam ne mo¾e u kratkom vremenu da se adaptira na naglu promenu temperature i dolazi do jedne vrste '¹oka' koji negativno utièe na zdravlje.

Zato se savetuje da razlika izmeðu spolja¹nje i unutra¹nje temperature vazduha ne bude veæa od sedam do deset stepeni i da se prilikom izlaska iz rashlaðene prostorije kraæe vreme provede u prostoriji koja se ne rashlaðuje da bi se organizam bar malo adaptirao na nagli skok temperature.

Odr¾avanje i èi¹æenje klima ureðaja takoðe je veoma va¾no, jer ukoliko se barem jednom godi¹nje ne èisti filter kroz koji izlazi rashlaðeni vazduh pod pritiskom, mo¾e postati idealna vla¾na i prljava podloga za razvoj ¹tetnih mikroorganizama (bakterija ili gljivica) od kojih neki mogu izazvati i upalu pluæa.

Ako klima ureðaje ne koristimo kako treba, klimatizacija prostorija u kojima boravimo mo¾e da pogor¹ava efekte artritisa i neuritisa, a nepovoljno utièu na osobe koje veæ imaju probleme sa sinusima.

Kod dece hladnoæa u stanu mo¾e da dovede do upale uva, a posle izlaganja klima ureðaju nisu retki ukoèenost i bolovi u vratu.

Zbog nepravilnog kori¹æenja klima ureðaja mo¾e doæi do ukoèenosti mi¹iæa lica, ukoèenosti i bolova u vratu koji nastaju zbog blokade mi¹iæa posle izlaganja hladnoæi.

Za funkcionisanje, mi¹iæima je potreba toplota, a ako ona nedostaje mi¹iæi smanjuju svoje funkcionisanje da bi saèuvali toplotu.

Ukoliko doðe do ovakve blokade, lekari ka¾u da treba popiti magnezijum i vitamine Be grupe koji pozitivno deluju na rad nerava i mi¹iæa.

Ventilatori takoðe mogu da olak¹aju podno¹enje visokih temperatura, ali ako spoljna temperatura poraste iznad 30 stepeni, ventilator æe biti manje efikasan od klima ureðaja ili tu¹iranja hladnom vodom.

b92