Oric oslobodjen optuzbi!

[Bred]

Izvor: B92, FoNet, Beta, Tanjug
Hag, Beograd -- Ha¹ki tribunal pravosna¾no je oslobodio ratnog zapovednika muslimanskih snaga u Srebrenici Nasera Oriæa krivice za nespreèavanje zloèina nad Srbima 1992. i 1993. godine.

Apelaciono veæe Tribunala time je preinaèilo prvostepenu presudu izreèenu u leto 2006, kojom je Oriæ bio progla¹en krivim ¹to nije spreèio zloèine nad Srbima u Srebrenici i bio osuðen na dve godine zatvora.

Za ovakvu odluku struènjaci i zvaniènici u Srbiji krive Tu¾ila¹tvo Ha¹kog tribunala zbog lo¹e pripremljene optu¾nice, ali i dokaza. S druge strane, u Tu¾ila¹tvu vi¹e ne ¾ele da govore o ovom predmetu.

Nakon izricanja presude Naser Oriæ je rekao da je "sreæan" zbog oslobaðajuæe presude. Za tri i po godine koje je proveo u pritvoru Tribunala kratko je prokomentarisao: "Takva je sudbina".

Nacionalni savet za saradnju sa Ha¹kim tribunalom ocenio je da oslobaðajuæa presuda Naseru Oriæu predstavlja jo¹ jedan, veoma ozbiljan udarac za meðunarodnu pravdu. Reakcije politièara u Srbiji mo¾ete proèitati u posebnoj vesti.

Posebno je zaèuðujuæa konstatacija sudija da Naser Oriæ nije znao za zloèine nad Srbima koji su se dogodili u Srebrenici, ka¾e Du¹an Ignjatoviæ, direktor kancelarije za saradnju sa Hagom.

Presudom Oriæu nezadovoljno je i Tu¾ila¹tvo za ratne zloèine u Srbiji. Meðutim, portparol Bruno Vekariæ ka¾e da je znaèajno da su u presudi navedena imena ljudi koji su odgovorni za zloèine, a kojima je Naser Oriæ bio nadreðen.

Podsetimo, Naseru Oriæu sudilo se po optu¾nici koja ga je teretila za kr¹enje zakona i obièaja ratovanja, odnosno zbog toga ¹to kao jedan od glavnokomandujuæih muslimanskim snagama u Srebrenici nije uèinio ni¹ta da spreèi ubistva i muèenje zarobljenih Srba u srebrenièkoj policijskoj stanici.

Oriæ je u leto 2006. godine progla¹en krivim i osuðen na dve godine zatvora, ali je odmah pu¹ten na slobodu jer je, èekajuæi na presudu, u pritvoru u Sheveningenu proveo vi¹e od tri godine.

"Utvrðeni zloèini, a ne krivica Oriæa"

Usvojiv¹i delimièno Oriæevu ¾albu i odbaciv¹i ¾albu Tu¾ila¹tva, Apelaciono veæe je zakljuèilo da su prvostepene sudije pogre¹ile kada su Oriæa proglasile krivim, a prethodno nisu utvrdile ko je taèno poèinio zloèine, da li su poèinioci bili potèinjeni Oriæu i da li je on znao za zloèine.

Nema komandne odgovornosti

"Apelaciono veæe je oslobodilo Oriæa optu¾bi po taèki 7 (3) statuta Tribunala, dakle, komandne odgovornosti za ubistva i torturu bosanskih Srba u policijskoj stanici u Srebrenici, kao i u zgradi i iza zgrade op¹tine u Srebrenici", objasnila je Tanjugu portparolka Tribunala Nerma Jelaèiæ.

"Sve osnove ¾albe koje je Tu¾ila¹tvo uputilo na prvostepenu presudu su odbijene", rekla je Jelaèiæeva.
Saop¹tavajuæi presudu, predsedavajuæi sudija Volfgang ©omburg rekao je da je utvrðeno da su te¹ki zloèini nad Srbima u Srebrenici nesumnjivo poèinjeni, ali da nije bilo dokaza na osnovu kojih bi se Oriæ mogao osuditi.

Sudija ©omburg rekao je da je tokom suðenja nepobitno utvrðeno da su "poèinjeni te¹ki zloèini nad Srbima u dva pritvora u Srebrenici izmeðu septembra 1992. i marta 1993".

"Meðutim, dokazati da su se zloèini dogodili nije dovoljno da konkretna osoba bude osuðena za te zloèine", kazao je sudija nagla¹avajuæi da nije bilo dokaza kojim bi van razumne sumnje bila utvrðena Oriæeva krivica.

Po izricanju konaène presude, Oriæ je novinarima u Hagu rekao da je "sreæan" i da presudu shvata kao potvrdu da muslimanske snage u Srebrenici nisu poèinile zloèine.


Oriæ je 2006. godine prvostepenom presudom osuðen na dve godine zatvora. Prvostepeno veæe Tribunala osudilo je Oriæa samo po jednoj taèki optu¾nice, zbog toga ¹to nije spreèio zloèine nad srpskim zatvorenicima 1992. i 1993. godine na podruèju Srebrenice.

Oriæu se sudilo po optu¾nici koja ga je teretila za smrt zarobljenih Srba u srebrenièkoj policijskoj stanici, okrutno postupanje prema pritvorenicima i bezobzirno uni¹tavanje 12 srpskih sela od leta 1992. do kraja 1993. godine, kada je bio zapovednik muslimanskih snaga u Srebrenici.

Tu¾ila¹tvo je tra¾ilo da bude osuðen na 18 godina zatvora, a odbrana da bude osloboðen.

Savet: Udarac za meðunarodnu pravdu

Nacionalni savet za saradnju sa Ha¹kim tribunalom ocenio je da odluka ®albenog veæa Ha¹kog tribunala da oslobodi Nasera Oriæa od optu¾bi za zloèine nad Srbima tokom 1992. i 1993. godine predstavlja jo¹ jedan veoma ozbiljan udarac za meðunarodnu pravdu.

Nacionalni savet za saradnju sa Hagom istièe da æe bilo kome biti veoma te¹ko da odbrani stav da ne postoje dvostruki ar¹ini u utvrðivanju potrebnog efektivnog stepena kontrole za utvrðivanje postojanja komandne odgovornosti, s obzirom na to da postoji niz poznatih èinjenica koje ukazuju da je Oriæ bio zapovednik muslimanskih snaga u Srbrenici u periodu kad su poèinjeni zloèini za koje mu se sudilo.

Iako se do sada Nacionalni savet nije bavio komentarisanjem odluka Tribunala, istièemo da ovakva presuda ne mo¾e doprineti niti ostvarivanju pravde, niti utvrðivanju istine, niti pomirenju na prostorima biv¹e Jugoslavije, ¹to predstavlja jedan od osnovnih ciljeva rada MKTJ, ka¾e se u saop¹tenju.

Vekariæ: Odluka ne doprinosi pomirenju

Odluka Apelacionog veæa Ha¹kog tribunala da oslobodi Nasera Oriæa "neæe doprineti pomirenju u regionu, veæ samo mo¾e da podupre one snage koje insistiraju na terminu 'selektivna pravda'", izjavio je danas portparol Tu¾ila¹tva za ratne zloèine Srbije Bruno Vekariæ.


Vekariæ je agenciji Beta rekao da ne ¾eli da ulazi u èinjenièno stanje koje je utvrðivao sud u procesu protiv ratnog zapovednika muslimanskih snaga u Srebrenici Oriæa, ali da je "nesumnjivo utvrðeno da su nad Srbima u tom gradu poèinjeni strahoviti zloèini".

"Za te zloèine neko mora da odgovara", rekao je Vekariæ.

On je naveo da je sada pitanje da li postoji dovoljno dokaza da je Naser Oriæ odgovoran za te zloèine, u ¹ta je Tu¾ila¹tvo za ratne zloèine "duboko uvereno".

Portparol Tu¾ila¹tva za ratne zloèine ukazao je da se postavlja i pitanje svedoèenja, posebno dvaju kljuènih svedoka koji su promenili iskaze u vezi sa Oriæevom ulogom.

"Oni su istra¾nom postupku rekli da je on (Oriæ) bio na odreðenim mestima u odreðeno vreme kada su se de¹avali zloèini, a posle su promenili iskaz", podsetio je Vekariæ.

On je zakljuèio da se tu "nadvija jedan veo sumnje za¹to se to desilo".

Podeljene reakcije u Republici Srpskoj

U Republici Srpskoj, u kojoj se nalazi Srebrenica, podeljene su reakcije na oslobaðanje Nasera Oriæa.

Srpske politièke partije, boraèka organizacija i udru¾enje porodica poginulih i nestalih sa podruèja srednjeg Podrinja i Biraèa o¹tro osuðuju oslobaðajuæu presudu, dok potpredsednik Republike Srpske ©efket Hafizoviæ i udru¾enje majki Srebrenice smatraju da je ova presuda bila oèekivana.

Predstavnici politièkih partija iz Republike Srpske ocenili su da æe ova presuda usporiti proces pomirenja meðu narodima u BiH i dodali da po dosada¹njim presudama suda ispada da su u ratu u BiH sve ¾rtve bile bo¹njaèke.

Organizacija porodica nestalih i poginulih iz podruèja Srebrenice istièe da je presuda sramotna i netaèna i podseæaju da je tokom rata ubijeno vi¹e od 1.200 srpskih civila i razoreno 156 sela u tom podruèju.

S druge strane, predsednica udru¾enja "Majke enklava Srebrenica i ®epa" Munira Suba¹iæ ocenjuje da je oslobaðajuæa presuda Oriæu pravedna jer reè o èoveku koji je branio grad u kojem je poèinjen genocid, dok su Karad¾iæ i Mladiæ na slobodi.

I naèelnik op¹tine Srebrenica Abdurahman Malkiæ izjavio je da oslobaðajuæa presuda Oriæu pokazala da armija BiH nije planski, sistemski i organizovano vr¹ila zloèine kao ¹to su to radile vojska i policija Republike Srpske.

On je dodao da od pravosudnih organa tra¾i da procesuiraju sve poèinioce za pojedinaène zloèine, a od Ha¹kog tribunala i domaæih institucija da intezivnije rade na tra¾enju i procesuiranju osumnjièenih za ratne zloèine.

---

SKANDAL!
Sumrak prava i pravde!
No comment!
Vracam se kad se izduvam ...

[dirigent]

Nista novo...