Za¹titi zara¾ene HIV-om

[Bred]

Izvor: Beta
Beograd -- Uèesnici okruglog stola o unapreðenju polo¾aja zara¾enih virusom HIV-a slo¾ili su se da je najva¾nije unaprediti pravne norme da bi se te osobe za¹titile od diskriminacije.



Za¹titnik prava graðana Sa¹a Jankoviæ je istakao da je te pravne norme neophodno unaprediti tako da one budu primenjive, a ne da zara¾eni samo deklarativno imaju ista prava kao ostali èlanovi dru¹tva.

"Neosporno je da bez izra¾ene svesti kod graðana o problemima obolelih nema prièe o ostvarivanju njihovih prava", kazao je Jankoviæ na okruglom stolu koji je organizovala omladina Jugoslovenske asocijacije za borbu protiv side - JAZAS.

Ombudsman je naglasio da stoji na raspolaganju èlanovima te asocijacije za primenu rezultata njihovog rada ukoliko budu nailazili na probleme u nadle¾nim ministarstvima.

Na okruglom stolu "Unapreðenje pravnog polo¾aja osoba koje ¾ive sa HIV-om" saop¹teno je da je krajem 2007. godine u Srbiji registrovano 1.196 osoba koja ¾ive sa HIV-om odnosno da je zvanièno registrovana prevalencija te infekcije 0,01 odsto.

Pomoænica ministra zdravlja Ivana Mi¹iæ je ocenila da su inicijative poput tih u organizaciji JAZAS-a neophodne obzirom da je dru¹tvo u kom ¾ivim visoko stigmatizovano.

"Osnovno je da uskladimo zakonodavni okvir sa normama savremenih dru¹tava, a ministarstvo æe imati u vidu nalaze svih struènih rasprava o ovoj temi", navela je Mi¹iæeva.

Ona je dodala da dr¾ava zara¾enim od te infekcije treba da obezbedi ravnopravan status, a "ne samo uslove za pre¾ivljavanje".

©efica Kancelarije evropske komisije u Srbiji Maja Vuèkoviæ Krèmar je navela da je program koji JAZAS pokreæe pod nazivom teme dana¹njeg okruglog stola vredan 800.000 evra i da se sprovodi u saradnji sa Holandskim institutom za meðunarodni razvoj - HIVOS.

Program podrzumeva osna¾ivanje osoba koje ¾ive sa HIV-om i jaèanje kapaciteta zajednica tih osoba.

Prema podacima JAZAS-a u Srbiji je od 1985. do novembra 2007. godine registrovano 2.178 HIV pozitivnih osoba, od kojih je 1.381 njih obolelo od side, a 917 umrlo od te bolesti.

Broj inficiranih, obolelih i umrlih mu¹karaca je trostruko veæi u odnosu na ¾ene, a najvi¹e dijagnostifikovanih je staro izmeðu 25 i 39 godina.

Prema tim podacima vodeæi naèin preno¹enja HIV-a meðu obolelima od side je kori¹æenje zajednièkog pribora pri konzumiranju droge, a zatim neza¹tiæeni seksualni odnosi.

Tokom pro¹le godine otkriveno je 75 novih sluèajeva HIV zara¾enih osoba od kojih je 61 odsto njih iz Beograda, a 13 odsto iz Vojvodine.

Prema postojeæim propisima za osobu koja zna da je zara¾ena HIV-om i svesno na drugog prenese tu infekciju predviðena je kazna zatvora od dve do 12 godina.


(izvor: RTVb92)

[darusaz]

Тренутно је највећи проблем необавештеност и страх не само опште популације већ и здравствених радника који нису инфектолози. Ево рецимо пример, колеге моје мајке, иначе лекари специјалисти на питање како се преноси HIV, кажу - не зна се поуздано како се то преноси. Најбоље је избегавати контакт са таквим особама. -  И то је нашем човеку довољно, јер ако тако мисле лекари, онда нема места сумњи.

Други проблем јесте остваривање једног од основних људских права - права на рад. Људи који живе са HIV-ом неретко добијају отказ, а након тога тешко налазе посао. Проблем је тај што држава нема механизме да им "изађе у сусрет". Једино што држава чини јесте да свако ко добије дијагнозу SIDA-e, има право на инвалидску пензију.

И тако даље и тако ближе.... ја сам начео тему, ајде сада коментаришите. 

[Bred]

Bez ogranièenja za obolele od HIV-a
| Izvor: Tanjug
SAD ukinule dve decenije stara ogranièenja vezana za zabranu ulaska osoba obolelih od side na svoju teritoriju.


Struènjaci za tu opaku bolest smatraju da ta ogranièenja putovanja osoba, koja jo¹ va¾e u sedam zemalja, spreèavaju borbu protiv virusa HIV (side). Amerièki predsednik D¾ord¾ Bu¹ potpisao je pro¹le sedmice odluku o ukidanju uredbe kojom se studentima, imigrantima i zara¾enim turistima ne dozvoljava dobijanje amerièke vize.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun je na 17. Svetskoj konferenciji o sidi koja se odr¾ava od 3. do 8. avgusta u glavnom gradu Meksika, rekao pred 25.000 prisutnih meðunarodnih zvaniènika zadu¾enih za borbu protiv side, da ga je sramota takvih ogranièenja koja sprovodi i Ju¾na Koreja, zemlja iz koje potièe.

Istovremeno je i predsednik Francuske Nikola Sarkozi, nakon ¹to su toj zemlji upuæene kritike zbog odsustva sa Konferencije, uputio poruku Ki Munu kako bi potvrdio znaèaj koji on pridaje borbi protiv virusa HIV.

Poznato Vam je koliko ja podr¾avam, kao i Francuska, Va¹ zahtev za re¹avanje tog zdravstvenog problema, ka¾e se u poruci Sarkozija koji je dodao i da se radi o duboko politièkom i moralnom imperativu.

Sarkozi je, takoðe, istakao da su ogranièenja slobodnog kretanja seropozitivnih osoba neprihvatljiva.

Na Konferenciji je diskriminaciju seropozitivnih osoba osudila i ¹panija koja namerava da ukljuèi leèenje lipoatrofije, odnosno gubitka masnih naslaga, u predelu lica karakteristiène za seropozitivne osobe u zdravstvene usluge koje plaæa zdravstveno osiguranje.

To je jedna od obeæanih mera u borbi protiv diskriminacije osoba zara¾enih virusom HIV, rekao je na Konferenciji ¹panski ministar zdravlja Bernat Sorija.

I Kina æe, najverovatnije, iduæe godine ukinuti ogranièenja koja zabranjuju ulazak u tu zemlju ljidima inficiranim virusom HIV-a, objavili su kineski dr¾avni mediji citirajuæi najvi¹e predstavnike zdravstva.

"Mere protiv HIV-a æemo ukinuti 2009", izjavio je za dnevnik "Èajna dejli" (China Daily)predstavnik ministarstva zdravlja za kontrolu i prevenciju bolesti èao Jang.

Ukidanje te zabrane je rezultat konsenzusa postignutog izmeðu ministarstva zdravlja i vladinih agencija, objavili su danas svetski mediji.

Kina je tu meru uvela krajem 80-tih godina pro¹log veka kao reakciju na prvi sluèaj obolenja od side 1985. godine, èime je Peking nastojao da spreèi dalje ¹irenje te smrtonosne bolesti.

Peking æe se jo¹ ove godine rukovoditi starim vladinim merama na osnovu kojih se posetiocima, koji æe samo kratko vreme boraviti u Kini, prilikom ulaska u zemlju tra¾i dokaz o njihovom HIV statusu, dok se od onih koji planiraju da tu ostanu du¾e tra¾i da obave odgovarajuæe zdravstvene testove.

Ta ogranièenja, meðutim, ne va¾e za uèesnike ovogodi¹njih Letnjih Olimpijskih igara u Pekingu.

b92



Socijalna izolovanost HIV pozitivnih dovodi do ¹irenja bolesti


Jo¹ pre 25 godina kada je otkriven virus HIV-a, nauènici su smatrali da æe u skorijoj buduænosti pronaæi lek protiv side. Ali to se nije dogodilo. Danas je 33 miliona ljudi HIV pozitivno ili je obolelo od side.

Niti je bolest izleèiva, niti je pronaðena efikasna vakcina za prevenciju HIV-a. ©irom sveta virus HIV i sida deo su svakodnevice miliona ljudi. Pre 25 godina Fransoa Bar Sinusi nije mogla ni da zamisli da æe bolest dostiæi takvu globalnu rasprostranjenost. Tada je mlada nauènica radila na pariskom Institutu Paster zajedno sa Luk Montanjom na razotkrivanju virusa. Èetrvrt veka kasnije jo¹ prouèava naèin na koji virus funkcioni¹e i priznaje: Nijedan virus nije toliko poznat kao HIV, ali nijedan nije toliko slo¾en i nedokuèiv kao HIV:


„Sva na¹a saznanja o HIV-u dovela su do toga da danas posedujemo pouzdane testove za sidu. Iako ne mo¾emo da izleèimo obolele, mo¾emo da im pru¾imo odreðeni tretman, koji im omoguæava da vode koliko-toliko normalan ¾ivot. Osim toga terapija otvara nove probleme, posebno u sluèajevima kod dugoroènijeg leèenja jakim lekovima. ©to se tièe tro¹kova terapije, napravljeni su ogromni pomaci.“


Svaki treæi pacijent ima pristup leèenju

Jedan od plakata u kampanji borbe protiv sideBildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift:  Jedan od plakata u kampanji borbe protiv side

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije svaki treæi pacijent zara¾en HIV-om ima pristup leèenju. Naravno to najbolje funkcioni¹e u bogatim dr¾avama, na severu. A s obzirom na  postojeæa iskustva Fransoa Bar Sinusi pozvala je na hitno snabdevanje lekovima i opremom bolnica u „ju¾nom“ svetu:


„Za nekoliko godina èovek æe moæi da posmatra u Africi, Aziji ili istoènoj Evropi fenomen, koji veæ danas postoji u Francuskoj. Sida se razvila u hroniènu bolest koja se tretira vrlo jakim lekovima. Kao posledica toga mnogi HIV pacijenti oboljevaju od raka ili drugih bolesti. Te propratne pojave moraju se uzeti u obzir, a dr¾ave na jugu moraju da budu spremne na to.“


Stoièka borba protiv side u Africi

Meðu veliki borcima protiv AIDS-a je i Nelson MandelaBildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift:  Meðu veliki borcima protiv AIDS-a je i Nelson Mandela

Malegapuru Makgoba bori se stoièki zajedno sa svojim afrièkim sunarodnicima na sudu. Makgoba je zamenik predsednika ju¾noafrièkog Univerziteta Kuazulu-Natal, i opisuje drastièno razloge koji su doveli do toga da crni kontinent danas ima najvi¹e pacijenata zara¾enih HIV-om i obolelih od side:



„Prvi razlog za to je da je epidemija jednostavno nipoda¹tavana. Kada su se pojavili prvi sluèajevi, moglo se èuti da je reè o bolesti homoseksualaca. A Afrikanci su tvrdili da kod njih nema homoseksualaca, pa tako ne mo¾e biti ni ljudi obolelih od side. A kada se potom virus pojavio kod heteroseksualaca, èovek nije znao kako da se sa tim nosi u Africi. Tako je „stvar“ predstavljena kao napad na crnu rasu. Kao da je veæina Afrikanaca za ostatak sveta nosilac kuge 21. veka. Kao da su oni na èitavoj planeti jedini seksualno aktivni. I taj argument je dao prostora ponovnom potiskivanju teme.“


Socijalna izolacija dovodi do daljeg ¹irenja bolesti

U kampanje se ukljuèuju i poznate liènosti poput Eni LenoksBildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift:  U kampanje se ukljuèuju i poznate liènosti poput Eni Lenoks

Malegapuru Makgoba je siguran u jedno. Èinjenica da su pacijenti inficirani HIV-om i oboleli od side socijalno potpuno otpisani, doprinela je daljem ¹irenju bolesti. Uz to nizak nivo obrazovanja stanovnika u Africi omoguæio je da nauèna saznanja istra¾ivaèa sa severa budu osporena:


„Svaka bolest koja se prenosi seksualnim putem kao HIV, jeste pre svega neprijatna tema, svuda u svetu. Pa i na Zapadu. Ali u dr¾avama sa niskim nivoom obrazovanosti stanovnika, u kojima mu¹karci vode glavnu reè, postoji pogodno tlo za takve strategije poricanja. Tamo gde su maèo mu¹karci i ¾ene bez moæi, to je jedna metoda za kontrolisanje ¾ena i dru¹tva.“


I Afrika mora vi¹e da ula¾e u istra¾ivanja

Deca bez roditelja koji su preminuli od sideBildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift:  Deca bez roditelja koji su preminuli od side

Afrika sam mora prilièno da investira u nauèna istra¾ivanja, i da prouèava virus HIV tamo gde je najmoæniji, zahteva Ju¾noafrikanac Malegapuru Makgoba. Piter Hejl se u potpunosti sla¾e sa njim. Britanac radi izmeðu ostalog i za nemaèku Instituciju za razvojnu pomoæ kao i na projektima u Gani. Piter Hejl ogorèeno konstatuje: Nakon 25 godina istra¾ivanja jo¹ uvek ne postoji vakcina protiv HIV-a. Do dana dana¹njeg ne mo¾e da shvati za¹to je proteklog septembra prekinuto klinièko istra¾ivanje na kandidatu za primanje vakcine koje je dosta obeæavalo. Hejl je veæ dugi niz godina i sam pacijent  oboleo od side. On energièno zahteva vi¹e rada na pronala¾enju vakcine:



„Pre nekoliko godina odr¾an je godi¹nji susret istra¾ivaèa, koji rade na pronala¾enja vakcine protiv side. Susretu su prisustvovali vrhunski nauènici iz celog sveta okupljeni u jednoj prostoriji. Tom prilikom smo se na¹alili i konstatovali: Kada bi sada ovde eksplodirala bomba, sutra vi¹e ne bi bilo istra¾ivanja na polju side. Toliko je malo istra¾ivaèa u toj oblasti a jo¹ manje mladih istra¾ivaèa.“


Krause, Suzanne
http://www.dw-world.de/dw/article/0,,3549505,00.html?maca=ser-Blic%20Online-2569-html-box