Formiranje skupstine grada Beograda

[Bred]

| Izvor: B92, FoNet, Beta, Tanjug
Beograd -- Na konstitutivnoj sednici Skup¹tine grad Beograda verifikovani su mandati svih 110 novih odbornika nakon èega je sednica prekinuta.

Verifikaciju mandata podr¾alo je 58 odbornika liste "Za evropski Beograd“, koalicije okupljene oko Socijalistièke partije Srbije i Liberalno-demokratske partije. Odbornici Srpske radikalne stranke i koalicije Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije nisu uèestvovali u glasanju jer su ranije napustili zasedanje.

Posle toga sednica je, na predlog SPS, prekinuta, jer ne postoji veæina za izbor predsednika Skup¹tine grada.

Predsedavajuæi Branislav Beliæ je obavestio odbornike da æe ih pisanim putem obavestiti o nastavku sednice.

Prethodno, Skup¹tina Beograda usvojila je sa 58 glasova "za" novi dnevni red konstituivne sednice, nakon ¹to su SRS, DSS-NS napustili sednicu.

Stari dnevni red dva puta nije izglasan. Odbornici Srpske radikalne stranke i koalicije Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije napustili su sednicu posle polemike, dok predstavnici SPS-a nisu glasali. "Za" je glasalo 54 odbornika liste "Za evropski Beograd", LDP-a i PUPS-a.

U meðuvremenu, predlo¾en je novi dnevni red koji je usvojen. Zatim su verifikovani mandati svih 110 novih odbornika, a sednica je potom prekinuta.

Novim dnevnim redom, koji je predlo¾io Aleksandar Antiæ iz SPS-a, predviðena je verifikacija mandata odbornika, izbor predsednika Skup¹tine grada i njegovog zamenika, kao i razre¹enje dosada¹njih i izbor novog sekretara i zamenika sekretara.

SRS je optu¾io predsedavajuæeg Branislava Beliæa da uop¹te nije konstatovao da odbornièke grupe DSS-NS i SPS nisu uèestvovale u glasanju.

Partnerstvo ZES-LDP

Poslanièki klubovi "Za evropsku Srbiju" i Liberalno-demokratske partije najavili su da æe zajednièki delovati u Skup¹tini Srbije prilikom dono¹enja zakona i uspostavljanja evropskih standarda u Srbiji.

U zajednièkom saop¹tenju poslanièkih klubova te dve partije se navodi da su ZES i LDP "izrazile obostranu ¾elju da izgrade partnerstvo u svim evropskim poslovima koji se moraju obaviti u Srbiji".

Dva poslanièka kluba saglasna su da "sve te poslove, kao i jaèanje evropskih vrednosti kroz partnerstva evropskih snaga nije moguæe obaviti bez demokratizacije i slobode medija, kroz odgovarajuæe promene, pre svega, u medijima sa dr¾avnim kapitalom".
I pri prvom glasanju za predlo¾eni dnevni red bila su 54 odbornika, od 110 odbornika, pa je predsedavajuæi, najstariji poslanik, Branislav Beliæ iz koalicije Za evropski Beograd, odredio pauzu od 30 minuta.

Na sednici bi trebalo da budu potvrðeni mandati novoizabranih odbornika. Izvesno je da danas neæe biti formirana nova gradska vlast, ali je potrebno izabrati predsednika gradske skup¹tine.

Za dnevni red bili su predlo¾eni verifikacija mandata, izbor predsednika Skup¹tine grada i njegovog zamenika, razre¹enje i potom imenovanje novog sekretara i zamenika sekretara, izbor gradonaèelnika i njegovog zamenika i Gradskog veæa, usvajanje izmena Statuta i Poslovnika o radu gradskog parlamenta.

Radikali i narodnjaci protestovali su zbog toga ¹to je predlo¾eni dnevni red dva puta menjan, a oni nisu konsultovani.

Skup¹tina Beograda ima 110 odbornika: koalicija DS-G17 plus ima 45, radikali 40, koalicija DSS-NS 12, LDP sedam i SPS-PUPS-JS ¹est odbornika. Skup¹tina ima rok mesec dana od dana konstituisanja da formira vlast.

Radikali i narodnjaci o poslovniku i diktaturi

Odbornici su jutros oko 10.45 glasali za dnevni red i "za" se izjasnilo 54 odbornika liste Za evropsku Srbiju, LDP-a i Partije ujedinjenih penzionera Srbije. Skup¹tina ima 110 odbornika.

Posle toga je odreðena pauza i tek posle pauze predsedavajuæi je tra¾io da se odbornici izjasne i ko je protiv, a ko uzdrzan. Protiv je bilo 40, a niko nije bio uzdr¾an.

To je predsedavajuæi Branislav Beliæ (DS) prokomentarisao reèima "sve je u redu", ¹to su radikali protumaèili da Beliæ smatra da je izglasan dnevni red. U meðuvremenu je Zoran Alimpiæ iz DS-a predlo¾io da se glasanje ponovi i da se odbornici izjasne javno, prozivkom.

Posle prepodnevne pauze od sat vremena, ponovo se glasalo o dnevnom redu, koji drugi put nije usvojen jer su 54 odbornika bila za, a odbornici SRS-a protiv, dok SPS nije glasao.

Potom je poèela razmena optu¾bi izmeðu radikala i Alimpiæa jer je zakazao konstituivnu sednicu tek za 14. jul iako su radikali, narodnjaci i socijalisti 28. maja potpisali koalicioni sporazum i obezbedili veæinu. Socijalisti su juèe raskinuli taj sporazum.

Odbornik radikala Aleksandar Vuèiæ poruèio je Alimpiæu da je "bruka i sramota" Beograda i da ne ume èak ni da èita zakon. Vuèiæ je optu¾io dosada¹njeg predsednika Skup¹tine grada Zorana Alimpiæa da je uveo diktaturu jer je sednicu zakazao tek za 14. jul.

"Dr¾ali ste vlast u Beogradu (od 11. maja do danas) zato ¹to ste se pla¹ili odgovornosti za sve ¹to ste radili u proteklom periodu. Mogli ste da zaka¾ete sednicu jer ste znali da imamo veæinu, a posle ste mogli da nas sve posmenjujete", rekao je Vuèiæ.

Vuèiæ je bio kandidat za gradonaèelnika Beograda prema koalicionom sporazumu koji su radikali, narodnjaci i socijalisti potpisali 28. maja. Socijalisti, koji su u meðuvremenu formirali republièku vladu sa Demokratskom strankom, juèe su raskinuli sporazum o Beogradu.

Vuèiæ je uveren da æe se socijalisti dr¾ati obeæanja da neæe ulaziti u gradsku vlast sa Liberalno-demokratskom partijom, odnosno da æe biti raspisani novi izbori za gradski parlament.

"Ako vas narod mnogo voli, idemo na izbore, da vidimo ¹ta æe da ka¾u", rekao je funkcioner SRS-a i dodao da veruje da æe na tim izborima "pobediti èast i po¹tenje, a biti pora¾en lopovluk".

Neboj¹a Bakarec, iz Demokratske stranke Srbije, rekao je da Alimpiæ, kao tehnièko lice, nije smeo da se poigrava sa parlamentarnim sistemom i narodnom voljom, veæ je trebalo da zaka¾e sednicu kada je obave¹ten da je formirana veæina.

"Sada vam SRS dr¾i lekcije iz demokratije, a vi SRS nazivate mraènom silom devedesetih", rekao je Bakarec. DS, kazao je funkcioner DSS-a, predstavlja antisistemsku stranku, koja deli graðane Srbije na podobne i nepodobne.

Odbornik LDP-a Dejan Ranðiæ zatra¾io je od socijalista da omoguæe verifikaciju mandata. "Nismo oèekivali od SPS-a ovakvo pona¹anje. Ukoliko nastave sa tim, zahtevamo da DS raskine koaliciju sa njima na republièkom nivou, za to æe joj LDP dati podr¹ku", rekao je Ranðiæ.

Novi izbori?

Nakon odluke Socijalistièke partije Srbije da raskine koaliciju sa DSS-om i SRS-om, ali i da ne uèestvuje u vlasti sa LDP-om, sve je izvesnije da æe biti odr¾ani novi gradski izbori‚ ¹to najavljuje i Ivica Daèiæ.

Kako se nezvanièno saznaje, SPS pregovara sa LDP-om o vlasti u nekoliko beogradskih op¹tina, pa nije jasno za¹to isti kriterijumi nisu primenjeni na Beograd.

Pet op¹tina jo¹ bez vlasti

Inaèe, od 17 beogradskih op¹tina, vlast jo¹ nije formirana na Vo¾dovcu, Paliluli, Rakovici, Barajevu i Mladenovcu, koje æe saèekati politièki dogovor na gradskom nivou, prenosi Tanjug.

Konstitutivne sednice skup¹tina op¹tina Palilula, Vo¾dovac, Rakovica i Barajevo bile su prekinute bez dogovora o veæini, a bez vlasti je i op¹tina Mladenovac. U 12 gradskih op¹tina, do sada, izabrani su predsednici op¹tina - DS ima osam, DSS dva i po jedan SRS i grupa graðana.
Socijalisti su juèe, posle sednice predsedni¹tva te stranke, najavili da æe njihova odbornièka grupa uèestvovati samo u verifikaciji odbornièkih mandata.

Predstavnici radikala zalo¾ili su se na dana¹njoj sednici da se odrede novi izbori, a i predstavnici narodnjaèke koalicije u Skup¹tini Beograda ocenili su da su novi izbori jedino re¹enje za izlaz iz krize u gradskoj skup¹tini.

Funkcioner Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenoviæ rekao je da graðani treba da daju svoj sud ko æe biti predstavnici u gradskom parlamentu.

Potpredsednica Nove Srbije Dubravka Filipovski rekla je da æe DSS-NS tra¾iti od Ustavnog suda i Vrhovnog suda Srbije da re¹e pravno nasilje u Beogradu.

[dirigent]

Besprizorne trgovine. Gade mi se i neka mi >>PK. svi u paketu << (citat Velimir Ilic).

      Izuzimam radikale iz te price . Svi se potkusuravaju njima ko pascadima , pocev od Kostunice prosle godine u republickoj skupstini , preko Dacica danas u gradskoj.
       Vala doci ce im Toma glave jedared , ali to zavisi od toga da li ce narod da glasa iz svojih ubedjenja, ili pre na osnovu toga kako se ko ponasa casno/necasno u politici.
       
         
       

[Bred]

sto neko rece-protivprirodni blud ...






SM: U Beogradu bi pobedio ZES
Izvor: Beta
Beograd -- Da su izbori u Beogradu odr¾ani 15. jula vlast bi mogli da formiraju ZES i LDP, pokazuje istra¾ivanje Strated¾ik marketinga (SM).

"U parlement bi u¹li koalicija Za evropski Beograd, koja bi osvojila 44 odsto glasova opredeljenih biraèa, odnosno onih koji bi glasali, SRS 37 odsto, DSS-NS osam odsto i LDP sedam odsto. Koalicija SPS-PUPS ne bi osvojila dovoljno glasova da se kvalifikuje u gradsku skup¹tinu", izjavio je agenciji Beta direktor Strated¾ik marketinga Srðan Bogosavljeviæ.

Prema njegovim reèima, to ¹to dva meseca posle izbora Beograd jo¹ nije dobio gradonaèelnika i novu gradsku vlast utièe na politièku mapu Beograda.

Sa 44 odsto osvojenih glasova opredeljenih biraèa, Koalicija ZES bi sada osvojila 50 mandata ili pet vi¹e, radikali 42 mandata, odnosno dva vi¹e, koalicija DSS-NS deset, odnosno dva manje, i LDP osam, odnosno jedan mandat vi¹e nego na izborima 11. maja.

"Pojedinaèno gledano, DS i SRS su izjednaèeni, sa po 37 odsto Beograðana koji bi glasali za njih, dok su na treæem i èetvrtom mestu LDP i DSS, takoðe izjednaèeni, sa po sedam odsto podr¹ke Beograðana. Slede G17 sa èetiri odsto i SPS dva odsto", kazao je Bogosavljeviæ.

Kao posebnu zanimljivost on istièe da se PUPS retko pominje kao stranka za koju bi se glasalo, pri èemu je istovremeno rejting SPS-a znaèajno manji od rejtinga koalicije SPS-PUPS.

"Takoðe, upadljivo je smanjen broj Beograðana koji bi bili spremni da izaðu na izbore, a donekle je smanjen i broj onih koji su sigurni za koga bi glasali", objasio je Bogosavljeviæ.

Najveæu spremnost da izaðu na ponovne izbore pokazuju simpatizeri radikala pa èak 73 odsto ka¾e da æe sigurno glasati i 18 odsto da æe najverovatnije glasati, a najmanju simpatizeri koalicije DSS-NS, kojih ih je sigurno da bi glasalo jedva ne¹to vi¹e od polovine.

S druge strane, simpatizeri LDP-a, SRS-a i ZES-a pokazuju najmanje kolebanja u pogledu izbora stranke za koju bi glasali (96 odsto simpatizera LDP-a i SRS-a i 95 odsto simpatizera ZES-a je sigurno u svoj izbor i ne bi promenilo stranku za koju bi glasalo).

Istra¾ivanje Strate¾ik marketinga sprovedeno je 15. jula telefonskom anketom, na uzorku 850 punoletnih graðana sa teritorije 17 gradskih op¹tina Beograda. Uzorak je sluèajan i reprezentativan, sa marginalnom gre¹kom uzorka od 3,5 odsto.

b92



SPS pristao na saradnju sa LDP
Autor: L. Gedo¹eviæ |

Izborom najstarijeg odbornika Branislava Beliæa za predsednika Skup¹tine grada Beograda i izborom sekretara Skup¹tine juèe je, dan pre isteka zakonskog roka, konstituisan gradski parlament. Koalicije oko Demokratske stranke i Socijalistièke partije Srbije, kao i Liberalno demokratska partija narednih nedelju dana iskoristiæe za dogovor o politièkim i programskim principima kako bi Beograd na sednici Skup¹tine grada, zakazanoj za 28. jul, dobio gradonaèelnika i Gradsko veæe.

Kandidat za gradonaèelnika liste „Za evropski Beograd“ (ZEB) Dragan Ðilas rekao je da se nada da æe DS i SPS u roku od sedam dana, do naredne sednice gradskog parlamenta postiæi konaèni dogovor o formiranju vlasti u Beogradu.
- To je dovoljno vremena da postignemo konaèan dogovor o vlasti u glavnom gradu, o principima, kadrovskim re¹enjima i o svemu onome ¹to je potrebno da vlast funkcioni¹e - rekao je Ðilas.
On je kazao da je za poèetak razgovora o formiranju vlasti u glavnom gradu neophodno da socijalisti donesu odluke koje æe te razgovore omoguæiti. ZEB æe u tim razgovorima zastupati Ðilas, dok æe u ime socijalista najverovatnije pregovarati Aleksandar Antiæ, ¹ef odbornièke grupe SPS u Skup¹tini grada, saznaje „Blic“.
Ostaje nejasno da li æe Beliæ ostati na funkciji s obzirom na to da je mesto predsednika Skup¹tine bilo namenjeno SPS, a da je upravo na to mesto, prema dogovoru DS i SPS, trebalo da bude imenovan Antiæ.
Upravo on tvrdi da æe u narednih sedam dana biti utvrðeno da li postoji veæina koja æe ubuduæe voditi Beograd ili ne. On je rekao da æe se o daljem ostanku na funkciji novoizabranog predsednika Skup¹tine Branislava Beliæa „videti u narednim danima“.
Predsednik beogradskog odbora LDP Dejan Ranðiæ istakao je da je izborom Beliæa na mesto predsednika Skup¹tine grada stavljena taèka na period nedoumica u vezi s za konstituisanjem gradske vlasti.
- Postigli smo dogovor da konaèno uðemo u celovito formiranje vlasti u Beogradu. Prostora za razgovor o buduæem razvoju grada ima, ali ne vidim prostor za kalkulisanje. U prethodnom periodu bila je primenjivana politika ucene i sedenja na vi¹e stolica, ali je sa ovom sednicom i to zavr¹eno - rekao je Ranðiæ, koji je uoèi juèera¹nje sednice gradskog parlamenta rekao da LDP podr¾ava izbor Branislava Beliæa za predsednika Skup¹tine, kao i da je dogovoreno da to neæe biti prelazno re¹enje.
Ni sam Beliæ, za èiji je izbor juèe glasalo 57 odbornika ZEB, SPS i LDP, ne zna koliko æe se dugo zadr¾ati na ovoj funkciji.
- Stranaèki organi æe odluèiti da li æu i koliko dugo ostati na ovom mestu - kazao je Beliæ za „Blic“.
Njegov izbor juèe je izazvao polemike u gradskom parlamentu, kako odbornika radikala, tako i narodnjaka, koji su kazali da on, zbog toga ¹to obavlja funkciju i predsednika Skup¹tine op¹tine Savski venac, kr¹i Zakon o sukobu interesa.
- Izborom za predsednika Skup¹tine Beliæ postaje i v.d. gradonaèelnika Beograda. Na taj naèin on obavlja tri va¾ne funkcije u gradu, ¹to je zaista mnogo - rekao je portparol DSS Andreja Mladenoviæ.
Prema njegovim reèima, na pomolu je „jedna potpuno neprirodna koalicija na nivou Beograda koja æe dovesti do krize demokratskih institucija u glavnom gradu i u èitavoj Srbiji“.
I dana¹nji rad Skup¹tine grada poèeo je javljanjem po poslovniku, gde su odbornici SRS istakli da je presuda Okru¾nog suda u Beogradu, kojim je odbijena ¾alba koju su oni i predstavnici narodnjaèke koalicije podneli u vezi s verifikacijom mandata, doneta „pod politièkim pritiskom Demokratske stranke, èime je prekr¹en zakon“.
- Konstitutivna sednica prepuna je skandala i protivzakonskih radnji. Izbor Beliæa za predsednika Skup¹tine grada je sprdnja sa Beogradom i njime se pokazuje nebriga prema gradu i graðanima koji u njemu ¾ive - rekao je ¹ef odbornièke grupe SRS u gradskom parlamentu Aleksandar Vuèiæ, posle èijeg su izlaganja i radikali, a potom i narodnjaci napustili sednicu.
Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadiæ rekao je agenciji Beta da u Zakonu o spreèavanju sukoba interesa pri vr¹enju javnih funkcija postoji odredba po kojoj funkcioner mo¾e prihvatiti drugu javnu funkciju uz saglasnost organa koji ga je izabrao ili postavio na prvu funkciju.
„Èak i u sluèaju da postoji takva saglasnost, to nije po¾eljno, ne zbog moguæih zloupotreba funckije, veæ zato ¹to jedna funkcija nu¾no trpi. Jedan èovek ne mo¾e istovremeno biti na dva mesta“, dodao je Nenadiæ.
Prema njegovim reèima, nije sporno to ¹to je Beliæ odbornik u SO Savski Venac i istovremeno odbornik u Skup¹tini grada Beograda, ali bi trebalo utvrditi da li se situacija promenila izborom za predsednika Skup¹tine grada Beograda.
Na konstitutivnoj sednici, koja je poèela 14. jula, samo su verifikovani mandati odbornika, posle èega je ona prekinuta jer nije bilo odbornièke veæine za izbor predsednika i sekretara Skup¹tine grada. Na sednici Skup¹tine grada, zakazanoj za ponedeljak 28. jul, a èije je hitno sazivanje tra¾ilo 58 odbornika ZEB, koalicije oko SPS i LDP trebalo bi da budu izabrani gradonaèelnik i Gradsko veæe.

Beliæ samo odbornik na Savskom vencu
Novoizabrani predsednik Skup¹tine grada Branislav Beliæ najavio je da æe podneti ostavku na mesto predsednika Skup¹tine op¹tine Savski venac. On je, odbacujuæi primedbe radikala i narodnjaka o sukobu interesa, rekao da je njegova kandidatura za funkciju predsednika gradske skup¹tine u skladu sa pravom.

SPS za ozbiljne pregovore
Poslanik Socijalistièke partije Srbije i predsednik Gradskog odbora socijalista Milisav Petronijeviæ rekao je da bi dodatni rok od mesec dana rezultirao „ozbiljnim pregovorima koji bi doveli do formiranja ozbiljne vlasti u Beogradu“.
- Time se dobija dodatno vreme za ozbiljne pregovore, a SPS, bez obzira na stanje vlasti u Beogradu, nije spreman da za dva dana, navrat-nanos, uðe u bilo koju, pa ni u vlast u Beogradu - rekao je on, istakav¹i da socijalisti ¾ele da se takvim razgovorima doðe do glavnih pitanja razvoja Beograda.

blic



Dogovor o vlasti u Beogradu koèi monopol u nabavci lekova
Autor: L. Gedo¹eviæ |

Pregovori o vlasti u Beogradu izmeðu LDP i DS zapeli su na zahtevu da se razbije monopol nad trgovinom lekovima koji u prestonici dr¾i veoma uzak krug ljudi u „Apotekarskoj ustanovi Beograd“ i „Jugohemiji“, na èijem èelu je Milka Forcan, jedna od rukovodeæih ljudi „Delte“, ka¾e u intervju za „Blic“ Ivan Andriæ, fukcioner LDP koji uèestvuje u pregovorima sa DS, u ime lidera ove stranke Èedomira Jovanoviæa.

Andriæ ka¾e za „Blic“ da DS u narednih nekoliko dana oèekuje odgovor da li DS ima snage da „razbije“ beogradski monopol u trgovini lekovima i da od toga zavisi izbor proevropske vlade u prestonici. Pregovaraèi iz DS su protekla tri dana intenzivnih dogovora pristali da LDP-u daju kontrolna mesta u oblasti urbanizma, puteva i finansija i to u gradskoj vladi, sekretarijatima i javnim preduzeæima.

Da li smo bli¾i izborima ili gradskoj vladi na èijem æe èelu biti Dragan Ðilas?
- Nije reè o Ðilasu veæ o na¹im zahtevima, istaknutim i u predizbornoj kampanji da se vlast u Beogradu depolitizuje i departizacija gradske uprave. U razgovorima proreklih nekoliko dana je oko svih politièkih pitanja postignut dogovor, osim oko Apotekatske ustanove „Beograd“. U pitanju je monopol u nabavci lekova. Na¾alost, DS nije imala dovoljno snage za sada da se odupre tom problemu, da se u tom preduzeæu koje je veoma veliko i gde postoji jedan netransparentan rad i potpuni monopol u nabavci lekova, uvedu reforme koje LDP tra¾i. LDP æe na tome insistirati, mi ne mo¾emo biti pokriæe ni za kakve monopolske polo¾aje.

Ko dr¾i monopol u Apotekarskim ustanovama?
- Monopol dr¾i „Jugohemija“, odnosno „Delta“. Veæinski deo u nabavci Apotekarske ustanove dr¾i kompanija „Jugohemija“ koja je u vlasni¹tvu „Delte“. LDP neæe biti pokriæe za bilo kakve monopolske polo¾aje i to je za nas kljuèno, evropsko politièko pitanje. Demonopolizacija svakog segmenta na¹eg drui¹tva, pa i ovoga u Beogradu, je neophodna.

©ta konkretno tra¾ite od DS ¹to se tièe Apotekarske ustanove?
- Tra¾imo da se pre svega pristupi vrlo brzoj transformaciji, i poslovnoj i personalnoj tog preduzeæa, ali i da se napravi jasan plan kako to preduzeæe mo¾e u jako kratkom roku postati otvoreno preduzeæe, s obzirom da se finansira od novca graðana. Takoðe, da svaki potez tog preduzeæa, od tro¹kova do javnih nabavki, bude podlo¾an ispitivanju javnosti i svima onima koji se time bave. Jedan jasan plan, sveukupne transformacije.

©ta ste jo¹ tra¾ili za LDP?
- Za LDP konkretno nismo tra¾ili ni¹ta. LDP nije tra¾io ni jedno mesto za èlana stranke, niti æe preko svog èlanstva uèestvovati na bilo koji naèin u gradskoj vlasti. To nam nije bio ni cilj. Mi smo u kampanju i¹li sa odreðenim politièkim programom, i za taj program smo se na neki naèin borili i u ovim razgovorima. Oblasti u kojima se po na¹em mi¹ljenju najvi¹e osetio problem korupcije su sektori finansija, urbanizma, zdravstva i puteva i tra¾ili smo od DS da se na mestima koja æe omoguæiti uvidi u to ¹ta se de¹ava, naðu ljudi koji æe imenom i svojim programom garantovati promenu. Zahtevali smo da se postave ljudi koji nisu pripadnici stranaka niti strankama bilo ¹ta duguju, da bi mogli da sprovedu radikalne reforme. Na¹i uslovi su departizacija i depolitizacija cele gradske uprave.

Kada mo¾emo da oèekujemo skup¹tinu na kojoj æe biti izabrani gradonaèelnik i Gradsko veæe?
- Ukoliko se prihvati po¹tovanje LDP-ovih principa i u konkretnom sluèaju Apotekarske ustanove, koji je jedini problem, mislim da su u pitanju dani kada se mo¾e skup¹tina nastaviti. Radi se o poèetku naredne nedelje.

Ne podr¾avamo SPS
- LDP ne ¾eli da vrati SPS na vlast, mislimo da se ¹irenjem principa depolitizacije i departizacije, kao i javnosti u radu, ispunjavaju oni delovi na¹eg programa za koje smo tra¾ili podr¹ku graðana. Postaje manje va¾na uloga stranaka, time i manja uloga SPS-a. Mi u ovim razgovorima nismo razgovarali direktno sa SPS, veæ sa DS. Nama je smetala popustljivost DS prema SPS, odnosno da oni dobijaju mnogo vi¹e nego ¹to realno zaslu¾uju prema rezultatima izbora. Sada se situacija promenila jer su sve partije izgubile uticaj na vlast, to smo se dogovorili sa DS, ka¾e Andriæ.

blic



LDP: Departizacija gradske uprave
| Izvor: B92
Beograd -- LDP æe predlo¾iti direktora "Beograd puta" i kadrove u tri sekretarijata. Apoteke Beograd demantuju optu¾be za monopol.

Takoðe, LDP æe predlo¾iti i jednog od èelnih ljudi u Apotekarskoj ustanovi Beograd. Potpredsednik LDP-a Ivan Andriæ ka¾e da LDP formiranje veæine vidi kao priliku za strate¹ki dogovor sa Demokratskom strankom, koja je prihvatila predlo¾eni princip depolitizacije i departizacije na funkcijama u javnim preduzeæima i u gradskoj upravi.

Potpredsednik LDP-a je odbacio tvrdnje da je poslednja sporna taèka dogovora LDP-a i DS-a bila Apotekarska ustanova, jer je Èedomir Jovanoviæ navodno na njeno èelo ¾eleo da dovede svog tasta Mijata Saviæa.

LDP æe, predlo¾iti èelne ljude sekretarijata za zdravstvo, urbanizam i privredu, kao i unutar tih slu¾bi, a prema Andriæevim reèima svi predlozi biæe javni.

Odbornici Skup¹tine Beograda trebalo bi da na sednici, zakazanoj za utorak, 19. avgust, izaberu gradonaèelnika, zamenika gradonaèelnika i èlanove Gradskog veæa i time dva dana uoèi isticanja zakonskog roka, "zaokru¾e" formiranje gradske vlasti.

Apoteka Beograd: Ne postoji monopol

Apoteka Beograd demantovala je danas pisanje nekih srpskih medija da postoji monopol dobavljaèa u njihovom snabdevanju.

Tvrdeæi da je reè o dezinformaciji, Agencija za odnose s javno¹æu "Kros komunikej¹n" je saop¹tila da je Apoteka Beograd u prvih ¹est meseci ove godine realizovala nabavke lekova, medicinskih sredstava i sredstava op¹te namene u vrednosti ne¹to veæoj od dve milijarde i 934 miliona dinara.

U tim nabavkama "Velefarm" je uèestvovao sa 27, 55 procenata, "Farmanova " sa 19,61, "Jugohemija" sa 18,19, "Farmalogist " sa 7,03, "Erma" sa 7,02, "Farmasvis" sa 6,25, "Vetfarm" sa 3,94 i ostali dobavljaèi sa ispod tri odsto.

"Navedeni podaci, koji su u svakom trenutku dostupni javnosti, jasno govore da ne postoji monopol nijednog dobavljaèa u snabdevanju Apoteke Beograd", istaknuto je u saop¹tenju.

blic