CERN-Eksperiment koji mo¾e da stvori crnu rupu u Evropi

[Bred]

Autor: J. Stojkoviæ |

Najveæi poduhvat u novijoj istoriji nauke, èiji je poèetak vi¹e puta najavljivan i odlagan, najzad æe poèeti. Posle 14 godina rada, utro¹enih osam milijardi dolara i niza tu¾bi, u subotu æe na granici ©vajcarske i Francuske probno biti pu¹ten u rad najveæi akcelerator èestica ikad napravljen u okviru kontroverznog eksperimenta koji treba da rasvetli tajne postanja.

Veliki hadronski kolajder (LHC), akcelerator koji su gradili vodeæi fizièari planete u Centralnoj evropskoj laboratoriji za nuklearna istra¾ivanja (CERN) i preko 2.000 istra¾ivaèa sa nekoliko stotina fakulteta iz celog sveta i laboratorija iz 34 zemlje, biæe isproban etapno. Nauènici se nadaju da æe im taj ureðaj omoguæiti da dobiju verodostojne informacije o nastanku univerzuma. Oni pretpostavljaju da æe pomoæu njega ponovo stvoriti uslove kakvi su postojali jedan trilioniti deo sekunde posle Velikog praska.
Kolajder se nalazi u d¾inovskom tunelu na dubini od 100 metara i preènika 27 kilometara. Dva snopa èestica æe se kretati suprotnim smerovima velikom brzinom. Meðutim, njihove putanje æe se na mnogi mestima presecati i sudarati. Èestice æe usmeravati nekoliko hiljada superprovodljivih magneta. Upravo æe posledice tih sudara biti glavni predmet istra¾ivanja nauènika. Ukoliko se sve bude odvijalo po planu, prvi protoni æe poèeti da kru¾e po celom akceleratoru 2. ili 3. septembra.
Posle toga in¾enjeri procenjuju da æe im biti potrebno mesec-dva da bi doterali i podesili intenzitet snopova pre nego ¹to dozvole njihovo sudaranje i proizvodnju èestica koje su dovele do nastanka univerzuma.
CERN æe zatvoriti akcelerator tokom zime da bi se u¹tedela struja, a u meðuvremenu èitava armija fizièara koji su sagradili dva d¾inovska detektora èestica ATLAS i CMS pripremaæe se za veliki dogaðaj, to jest aktiviranje celog Velikog hadronskog kolajdera 21. oktobra.
Za Veliki hadronski kolajder vezane su brojne prièe i legende. Na primer, postoji mi¹ljenje da bi u akceleratoru mogle da se pojave crne rupe, koje bi uni¹tile ne samo ma¹inu veæ i pola teritorije Francuske i ©vajcarske i - na kraju - na¹u planetu.
Nauènici tvrde da je tako ne¹to u principu moguæe, ali da bi te rupe postojale suvi¹e kratko, to jest nekoliko deliæa sekunde, da bi nanele bilo kakvu ¹tetu. Osim toga, dodaju oni, sudaranje subatomskih èestica, slièno onome koje æe izazvati kolajder, konstantno se de¹ava u prirodi, a sudari èestica kosmièkog zraèenja proizvode mnogo vi¹e energije od kolajdera.
„Sasvim je oèigledno da neæe biti smaka sveta kad ukljuèimo na¹ akcelerator“, istièe Lin Evans, ¹ef projekta CERN.


Odbrojavanje
Na sajtu www.lhcountdown.com u toku je neprekidno sekundno odbrojavanje vremena do starta hadronskog kolajdera. Do zakljuèenja ovog broja lista (18 èasova), brojèanik je pokazao da je ostao jo¹ jedan dan i pet sati.

CERN naljutio fudbalske najvijaèe
Navijaèi polufinalne utakmice ovogodi¹njeg Evropskog fudbalskog prvenstva tvrde da je CERN kriv za smetnje prenosa u drugom poluvremenu utakmice, kada je u èitavoj Evropi nestala slika iz Bazela, iz ©vajcarske. Zvanièno obja¹njenje bilo je da je smetnje u prenosu uzrokovala jaka oluja.

blic

--

CERN video (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php?page=199)



Srpski nauènici u eksperimentu veka
Autor: T. Trikiæ | Blic

Revolucionarni eksperiment simuliranja velikog praska u Evropskom institutu za nuklearna istra¾ivanja (CERN) u ©vajcarskoj startovaæe 10. septembra, a prvi sudar èestica biæe izveden do 21. oktobra u detektoru u èijoj su izgradnji uèestvovali i srpski nauènici.

Jedan od dva toèka od nerðajuæeg
èelika koji su napravljeni u fabrici ‘Lola’
Tom va¾nom dogaðaju, koji predstavlja prekretnicu u istoriji nauke, prisustvovaæe i dr Dragan Popoviæ, direktor Instituta za fiziku u Beogradu.
„Mnogo je nauènih tajni koje èekaju odgovore od ovog eksperimenta“ èiji je konaèan cilj da objasni nastanak svemira, ka¾e za „Blic“ Popoviæ, koji je bio deo tima od 20.000 nauènika iz celog sveta, od toga 7.000 fizièara anga¾ovanih na 14-godi¹njim pripremama eksperimenta veka i pravljenju Velikog hadronskog kolajdera (LHC).
„Nadamo se da æemo konaèno potvrditi postojanje Higsovog bozona, èestice koja eksperimentalno nikada nije registrovana, a obja¹njava masu. Tu je i zagonetka materije i antimaterije i mo¾da nekih novih tipova materije, pa pitanje ¹ta se de¹ava sa tamnom materijom u svemiru i gde ona nestaje“, nabraja dr Popoviæ i dodaje pitanje svih pitanja - da li æe svemir nastaviti da se ¹iri ili æe poèeti da se hladi i skuplja.
„Moguæa su i iznenaðenja, a u tom sluèaju, nauka æe morati da preispita neke postulate i teorije“, napominje Popoviæ, koji je poslednji put u julu bio u CERN-u.
Na¹ sagovornik napominje da æe 4. oktobra u objektu sme¹tenom nadomak ®eneve, gde se sto metara ispod zemlje prote¾e tunel dug 27 kilometara, biti odr¾ana prezentacija detektora „Atlas“. Za tu gigantsku ma¹ineriju Institut je uradio dva tzv. mala toèka, dajuæi, srazmerno moguænostima, svoj doprinos najveæem projektu u istoriji nauke.
„Otvoriæemo i ¹ampanjac“, uzbuðeno ka¾e Popoviæ.
„Atlas“ je jedan od èetiri detektora na kru¾nom tunelu kroz koji æe se propustiti snopovi protona brzinom tek ne¹to manjom od brzine svetlosti i prvi u kojem æe se dogoditi sudar.



Dr Dragan Popoviæ (levo) sa direktorom Cerna Robertom Ajmarom

„Detektor na kojem je radilo 2.000 nauènika visok je 50 metara, kao desetospratnica, a dug 30 metara, dok su dva toèka od nerðajuæeg èelika napravljena u fabrici ‘Lola’, svaki preènika devet metara i te¾ine ‘trièavih’ 120 tona. U delovima je u ®enevu prevezen na osam kamiona i tamo sklopljen i spu¹ten na svoje mesto krajem februara“, opisuje Popoviæ i napominje da je u pravljenju drugog detektora, s oznakom CMS, uèestvovao Institut Vinèa.
Prema reèima direktora Instituta za fiziku, eksperiment æe se odvijati u fazama, a planirano je da se maksimalna energija od 14 teravolti postigne iduæe godine.
Projekat je do sada ko¹tao osam milijardi dolara, a morao je da savlada brojne prepreke i to ne samo nauène. Za njega su vezane brojne prièe i legende. Na primer, postoji mi¹ljenje da bi u akceleratoru mogle da se pojave crne rupe koje bi uni¹tile ne samo kolajder veæ i pola teritorije Francuske i ©vajcarske. Kritièari ka¾u da bi i eventualna rupa, ma koliko mala i ma koliko kratko trajala, za par godina mogla da naraste i ugrozi opstanak èoveèanstva. Nemaèki hemièar Oto Rosler izveo je èak proraèun koji dokazuje takve apokaliptiène tvrdnje.
„Moji propraèuni pokazuju da je prilièno verovatno da æe ove male crne rupe opstati, eksponentno se uveæavati i pojesti planetu iznutra. Pozivam CERN da sazove konferenciju o bezbednosti i doka¾e da gre¹im, ali oni to ne ¾ele“, po¾alio se Rosler.
Sliènu parnicu pokrenuli su u martu pred Okru¾nom sudu u Honolulu Volter Vagner i Luis Sanèo, takoðe bez uspeha.
Nauènici CERN-a tvrde da je tako ne¹to u principu moguæe, ali da bi te rupe postojale suvi¹e kratko da bi nanele bilo kakvu ¹tetu.
Svi proraèuni nauènika CERN-a pokazuju da apsolutno nema opasnosti, ka¾e za „Blic“ dr Dragan Popoviæ, direktor Instituta za fiziku i obja¹njava da je „fantastièno mala verovatnoæa“ da se crne rupe uop¹te pojave. Ako tokom simuliranja situacije kakva je postojala milijarditi deo sekunde posle velikog praska crne rupe ipak nastanu, trajaæe toliko kratko da æe biti bezopasne, tvrdi nauènik i ponavlja da nema razloga za zabrinutost javnosti.

Kolajder u brojkama



- Veliki hadronski kolajder u CERN-u je instaliran u tunelu preènika 27 kilometara, na dubini od 100 metara.
- U njemu æe doæi do direktnog sudara dva snopa èestica koje putuju kroz vakuum kao u svemiru.
- Svaki snop æe se sastojati od skoro 3.000 manjih snopova od po 100 milijardi èestica.
- Kad dostignu maksimalnu brzinu, snopovi æe se kretati kao automobil koji ide 1.600 km/h.
- Sudaranje snopova æe se de¹avati 40 miliona puta u sekundi.
- Snop æe kru¾iti 10 sati i pri tom æe prevaliti preko 10 milijardi kilometara, ¹to bi im bilo dovoljno da stignu do Neptuna i nazad.
- 3.000 kilometara ¾ica i vlakana æe nositi informacije brzinom od 3.200 terabita godi¹nje, ¹to je ravno kapacitetu od oko 3 milijarde knjiga.

[Adonis_Vernalis]

Nece biti smaka sveta. Nece biti crne rupe u sredistu Zemlje. Mozda ce potrositi struje koliko je potrebno svim Djerdapima da je proizvedu u Srbiji godisnje, po nanosekundi svoga eksperimenta...

Ali ce se sve zavrsiti time sto ce buduci studenti Farmacije morati da uce novu elementarnu cesticu da bi polozili Fiziku.

Nauka je dostigla svoj limes. Moje skromno misljenje...

[BK]

Previse slicnosti sa knjigom Den Brauna "Andjeli&Demoni"

[dirigent]

Za svaki slucaj , da pozdravim kolege forumase da ne ispadne da sam otisao a nisam rekao zBogom .   

[Bred]

milsite, da Vas nije progutala crna rupa? 

[frckica-j]

Pa, prodje dan i ne bi Armagedona (sa ili bez Brusa Vilisa, svejedno).

Fizika je divan predmet. Jedna èestica vi¹e ili manje, nije problem. To je dobro i za hemiju. Ali, nosite mi mikrobe s vida!!! Kako reèe moj drug sa ETF-a: "To je sve logika, a ne knjige od 1000 str. kojim se vi zaglupljujete."

"Andjeli i Demoni"-super zanimljivo ¹tivo, i super smije¹no, samo tipièno amerièko preuvelièavanje (èitaj: veze sa stvarnim ¾ivotom nema.)

Nisam u toku, pa moram da pitam: A gdje idete, Dirigentu? (Po¹to Vas Bred persira, red je da i ja slijedim primjer...)

Kad smo kod Breda, ubiæe me zbog off-topica. 

Evo jo¹ jedan off: slatki su mi ova dvojica mlaðanih nauènika...

[Bred]

Kovrdzo, ne brini se, Bred je kalio zivce na mnogo vecim offtopicarima od tebe , hahaha 

Ubila se zbog "Velikog praska"
| Izvor: Beta| B92
Bopal -- Jedna mlada Indijka ubila se zbog straha da æe eksperiment u kome se simulira “Veliki prasak“ izazvati smak sveta.

©esnaestogodi¹nja devojka iz dr¾ave Madija Prade¹ popila je pesticid i umrla od posledica u bolnici, navela je policija. Njen otac, koga je lokalna televizija identifikovala kao Biharilala, rekao je da se njegova æerka Èaja ubila posle gledanja priloga na indijskim televizijskim stanicama koji je predskazivao kraj sveta.

"Poslednja dva dana Èaja je uporno pitala mene i druge roðake o tome da li æe biti kraj sveta 10. septembra. Mi smo poku¹ali da joj ka¾emo da se ne brine o takvim stvarima, ali uzalud", rekao je on.

Indijske televizije su na¹iroko izve¹tavale o nauènom eksperimentu koji je poèeo na ¹vajcarsko-francuskoj granici kojim treba da se izvr¹i simulacija "Velikog praska".

Nauènici u Evropskoj organizaciji za nuklearno istra¾ivanje, koja vodi taj poduhvat, saop¹tili su da je ekspriment siguran i odbacili kao "èistu fikciju" najave o moguæem kraju sveta i navode da eksperiment mo¾e da stvori crne rupe.

Meðutim, u duboko religioznoj i Indiji strahovi oko eksperimenta i moguæih rizika brzo su se ¹irili putem medija.

Hiljade ljudi je juèe posetilo hramove da se mole i da poste dok su drugi, pak, u oèekivanju kraja sveta, gustirali svoja omiljena jela, navodi Rojters.

[Adonis_Vernalis]

Volim sto sam bio u pravu... ;)

[Enea]

ne znam da li vise gotivim half life ili counter strike! 

[mirror-girl]

Pa sta ce nam veca crna rupa od nase zemlje??
Salim se!

[Bred]

Simulacija "Velikog praska" odlo¾ena na dva meseca
Autor: Blic online, Rojters |

Veliki hadronski kolajder (LHC) izgraðen za eksperiment simulacije Velikog praska biæe uga¹en najmanje naredna dva meseca zbog kvara na elektriènim vodovima koji povezuju dva magneta.

LHC je na kratko ga¹en u èetvrtak, ali je ponovo upaljen, meðutim danas je Evropska organizacija za nuklearna istra¾ivanja (CERN) saop¹tila da æe zbog problema nastavak eksperimenta biti odlo¾en.

Prema preliminarnim informacijama kvar na instalacijama je doveo do curenja helijuma u tunel.
"Striktni bezbednosni propisi su obezbedili maksimalnu sigurnost, pa tokom incidenta nije bilo opasnosti po ljude ili okolinu. Istraga je u toku, ali je prilièno jasno da æe ceo sektor morati da se pripremi za radove. To upuæuje da æemo pauzirati najmanje dva meseca", saop¹tio je CERN.

Do takvih kvarova, kako je istaknuto, dolazi èesto kod raznih vrsta ubrzavaèa èestica, ali je u sluèaju LHC to komplikovanije, jer se radi o ogromnom ureðaju, sme¹tenom u 27 kilometara dugom kru¾nom tunelu, koji radi maksimalne efikasnosti mora da ima toplotu blisku apsolutnoj nuli.

[willie the scot]

pffffff...bas sam navijao za crnu rupu.

osam milijardi evra...hm...bolje bi im bilo da naprave neko otkrice koje ce imati za posledicu neki super brzi internet od 10 Gb u sekundi ili sl. :-)

da li vredi ulagati u ovakva fundamentalna istrazivanja? da li ona znace vise od slova u udzbenicima fizike? da li su govorili tako na pocetku 20 veka kada su otkrivani elektron i neutron? da li bi bilo danasnje farmacije da je skepticizam prevladao?

da li je covek dostigao granicu sopstvenog saznanja? i don`t think so. yet.

[frckica-j]

Sjeæate li se Armagedona i fantastiène replike:
"American components, Russian components, all made in Taiwan!"?
Pa ¹to fino ne uzmu neki veliki kljuè i malo lup-lup po pokvarenoj ma¹ini? Æe da proradi...Garantovano!

[mirror-girl]

Ma nema crne rupe ni katastrofe...Ko je gledao Miru Adanju-Polak zna sta pricam
Lepo covek objasnio..
Uzgred fiziku mrrrrzzziimm..Ne znam kako sam samo imala 5...

[Bred]

Simulacija "Velikog praska" se odla¾e do proleæa 2009.
Autor: Blic online, BBC |

Veliki hadronski kolajder (LHC) izgraðen za eksperiment simulacije "Velikog praska" biæe uga¹en do proleæa 2009. godine, dok in¾enjeri u potpunosti ne ispitaju i otklone probleme sa magnetima i instalacijama.

LHC je uga¹en nakon ¹to se 19. septembra izlio teèni helijum i tako poremetio strogo kontrolisanu temperaturu u 27 kilometara dugom tunelu kod ®eneve. Izlivanje supstance je prouzrokovalo zagrevanje od skoro 100 stepeni na oko 100 magneta, ¹to je primoralo nauènike da ugase ma¹inu. LHC ima vi¹e od 1200 magneta, koji slu¾e da nose i usmeravaju zrake protona u kru¾nom tunelu.

Prve prognoze su najavljivale da æe "eksperiment veka" biti odlo¾en za dva meseca, ali kako æe za istragu i popravke biti potrebno vi¹e vremena, iskljuèena je moguænost paljenja pre planiranog zimskog odr¾avanja.
"Problem se pojavio vrlo brzo posle uspe¹nog poèetka sa radom, pa je ovo veliki psiholo¹ki udarac. Ipak, timovi koji su pripremali i radili na LHC su obavili odlièan posao i sve æe biti re¹eno", saop¹tio je Robert Ajmar, generalni direktor Evropske organizacije za nuklearna istra¾ivanja (CERN).