Gruzija: Ratno stanje

[Bred]

 Izvor: Beta, Tanjug
Tbilisi, Moskva, Va¹ington, Njujork -- Skup¹tina Gruzije jednoglasno potvrdila ukaz predsednika Mihaila Saka¹vilija o uvoðenju ratnog stanja u zemlji sa rokom od 15 dana.

Rusija je potvrdila da su gruzijske snage oborile dva njihova ratna aviona iznad Ju¾ne Osetije i da se istra¾uje sudbina pilota tih letilica. Ruski izvori navode da je oko 2.000 osoba poginulo u sukobima u Ju¾noj Osetiji. Ruska vojska saop¹tila je danas da "u potpunosti oslobodila" glavni grad Ju¾ne Osetije Chinvali, javile su ruske agencije.

Gruzijski predsednik Mihail Saka¹vili naredio je gruzijskim vojnicima da napuste glavni grad Ju¾ne Osetije Chinvali kao "prvi korak tra¾enja primirja sa ruskim snagama", saop¹tio je gruzijski zvaniènik.

Sekretar gruzijskog nacionalnog saveta za bezbednost Kaha Lomaja, rekao je novinarima da ruske snage jo¹ napadaju gruzijske vojnike.
Kako je prenela agencija DPA, on je izjavio da su vojnici razme¹teni blizu Chinvalija i da im je naredjeno da ne odgovaraju na rusko granatiranje dokle god je to moguæe.

Lomaja je dodao da mo¾e da potvrditi da nema prekida vatre i da "nije uvek moguæe ne odgovoriti", optu¾ujuæi Ruse za paljbu na gruzijske vojnike.

On je ponovio da je "predsednik Saka¹vili jasno rekao da je Gruzija napravila prvi korak i jednostrano se povukla iz Chinvalija".

Kako je preneo Rojters, gruzijski savet za nacionalnu bezbednost optu¾io je danas ruske vojnike da sprovode "etnièko èi¹æenje" u otcepljenoj Ju¾noj Osetiji i dodao da æe povlaèenje gruzijskih snaga iz tog regiona dovesti do vi¹e nasilja.

Na pitanje da li Gruzija zna da li su ruske snage ume¹ane u etnièko èi¹æenje, Lomaja je rekao da "nema sumnje u vezi toga".

"Sela su pod ruskom invazijom, ta sela su oèi¹æena, a povlaèenje na¹ih vojnika bi samo dovelo do veæeg etnièkog èi¹æenja od strane ruskih vojnika", rekao je on.

Ranije danas, rusko ministarstvo inostranih poslova je optu¾ilo gruzijske snage da sprovode etnièko èi¹æenje. Obe strane su negirale te optu¾be, a borbe se nastavljaju.

Komandant kopnene vojske Rusije Vladimir Boldirjev je rekao da je Chinvali "u potpunosti" oslobodjen od gruzijskih orgu¾anih snaga i da je zapoèelo istiskivanje gruzijskih jedinica iz zone odgovornosti ruskih mirovnih snaga.

Predsednik Gruzije Mihail Saka¹vili potpisao je ukaz o uvoðenju ratnog stanja u zemlji, javila je ruska agencija RIA Novosti dodajuæi da je o tome Saka¹vili izvestio Savet za bezbednost Gruzije.

"Rusija ostvaruje agresiju svojim snagama ratnog vazduhoplovstva, mornarice i voðenjem obimne kopnene operacije", rekao je predsednik Gruzije, ocenjujuæi da "agresija nije vezana za dogaðaje u Ju¾noj Osetiji, veæ su joj prethodile duge pripreme pre poèetka borbenih operacija u Gruziji".

Rusija je bombardovala luku Poti na Crnom moru i vojnu bazu u Senaki, a ruski avioni poèeli da bombarduju civilnu i privrednu infrastrukturu, preneo je Rojters. Ruski ratni avioni izveli su danas pet vazdu¹nih napada na gruzijski grad Gori koji se nalazi u blizini Ju¾ne Osetije.

Oko 140 autobusa sa izbeglicama iz Ju¾ne Osetije stiglo je u Severnu Osetiju.

Ruski predsednik Dmitri Medvedev je opisao situaciju u gruzijskoj separatistièkoj oblasti Ju¾noj Osetiji kao "humanitarnu katastrofu", javile su ruske agencije.

"Ljudi koji su odgovorni za tu humanitarnu katastrofu moraju da prezumu odgovornost za ono ¹to su uèinili", rekao je Medvedev na sastanku sa najvi¹im ruskim vojnim zvaniènicma.

Amerièki predsednik D¾ord¾ Bu¹ izjavio je da su napadi ruskih snaga na Gruziju u zonama izvan ratnog popri¹ta u Ju¾noj Osetiji oznaèili "opasnu eskalaciju krize" i pozvao Moskvu da odmah zaustavi bombardovanje.

Evakuacija i u Tbilisiju

Gruzijske vlasti evakuisale su zgradu predsednièke administracije u prestonici Tbilisiju, jer strahuju da æe biti meta ruskog bombardovanja, izjavio je za Frans pres jedan visoki gruzijski diplomata.

"Od na¹eg ministarstva odbrane primili smo informacije prema kojima je pet ruskih vojnih aviona poletelo iz ruskog regiona severnog Kavkaza u pravcu Tbilisija", izjavio je sekretar gruzijskog Saveta za nacionalnu bezbednost Aleksandar Lomaja.
Zamenik ministra za privredni razvoj Vato Lezava je kazao da je izmeðu osam i 11 ruskih mlaznjaka bombardovalo luku Poti i da su pogodili brodogradili¹te i tankere.

S druge strane, komandant mirovnih snaga u zoni sukoba Marat Kulakmetov izjavio je da je Gruzija nastavila da intenzivno granatira rezidencijalni deo Chinvalija, glavnog grada Ju¾ne Osetije,

"Gruzijska strana granatira grad artiljerijskim oru¾jem velikog kalibra", rekao je on.

U meðuvremenu, amerièka ambasada u glavnom gradu Gruzije Tbilisiju savetovala je svoje graðane da odustanu od putovanja bez preke potrebe u tu dr¾avu. Amerièke diplomate pozvale su svoje graðane da odlo¾e putovanje u zone konflikta u Ju¾noj Osetiji i Abhaziji.

nastavak => http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=08&dd=09&nav_id=312401

b92



Baran: Konflikt u Gruziji - indirektan rat Rusije i Sjedinjenih Dr¾ava
Jela de Franèeski

   

Zejno Baran, ekspert za Rusiju u Hadson Institutu u Va¹ingtonu, ekskluzivno za Glas Amerike upozorava da bi pobeda Rusije u sada¹njem konfliktu mogla da ima nesagledive posledice ne samo u odnosima Moskve i Va¹ingtona, nego u èitavom evroazijskom regionu. Ona tvrdi da je Rusija sukob oko Ju¾ne Osetije nastojala da isprovocira jo¹ mnogo ranije

«Rusija veæ du¾e vreme ¾eli da obori vladu Mihaila Saaka¹vilija i time obezbedi da Abhazija i Ju¾na Osetija nikada ne budu deo Gruzije, zatim da spreèi dalju izgradnju naftovoda od Kaspijskog mora, koji bi zaobilazili Rusiju, i ujedno uputi poruku svim zemljama u regionu – od Ukrajine do Kazahstana – da u odsutnom trenutku Zapad nije u stanju da ih za¹titi i odbrani od Rusije. Dakle, implikacije su dalekose¾ne kako za ¹ire evropsko-centralno azijske veze, tako i za amerièko-ruske odnose.»

Ovaj rat je su¹tinski poremetio odnose izmeðu Sjedinjenih Dr¾ava i Rusije, ka¾e Zejno Baran.

«Ovo je u su¹tini indirektan (proksi) rat izmeðu Rusije i Sjedinjenih Dr¾ava, ali je u stvari rat koji vodi Rusija, jer Amerika nije ¾elela ni¹ta od toga. Uprkos nizu ruskih provokacija, ukljuèujuæi uporeðivanje amerièke administracije sa «Treæim Rajhom»,  Amerikanci su nastojali da tretiraju Rusiju kao partnera, ¾eleli su da se usredsrede na oblasti gde je moguæa saradnja. Meðutim, ovih dana smo svedoci  krupne promene u odnosima.  Amerièki ambasador u Ujedinjenim nacijama Zalmaj Kalilzad izvestio je Savet bezbednosti ovog vikenda kako je ministar inostranih poslova Rusije, Lavrov u telefonskom razgovoru sa amerièkim dr¾avnim sekretarom Rajs zahtevao da Saaka¹vili bude svrgnut sa vlasti. Mnogi diplomatski veterani ka¾u da se takva rasprava na otvorenom forumu Ujedinjenih nacija, nije mogla èuti ni u najgorim danima hladnog rata. Oèigledno je da nastupaju drugaèiji odnosi izmeðu Rusije i Zapada.»

Rusiji su do sada mnogi potezi opro¹teni da bi se odr¾ala kohezija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija po pitanju iranskog spornog nuklearnog programa, ka¾e saradnica Instituta Hadson. Upu¹tajuæi se u rat u Gruziji, Moskva je zloupotrebila tu dobru volju zapada, tvrdi Baran. Ona dodaje da, kako se izrazila, ruska intervencija u Gruziji ima za cilj promenu spoljnopolitièke orijentacije centralnoazijskog regiona.

«Veæina zemalja u regionu za sada ni¹ta ne izjavljuju, jer niko ne zna kako æe se ovo zavr¹iti. Ne samo susedi Gruzije nego i evropske zemlje ¾ele da vide ko æe izaæi kao pobednik: Rusija ili Zapad, odnosno Sjedinjene Dr¾ave. Ukoliko Rusija ne bude neka¾njena zbog upotrebe sile protiv jedne nezavisne zemlje, sigurna sam da æe mnoge od susednih zemalja ponovo razmotriti svoje pozicije, jer æe im biti mnogo te¾e da se svrstaju uz Zapad.  Zapad oèigledno nema nameru da primeni silu niti æe te zemlje braniti silom, dok je Rusija oèigledno odluèila da se slu¾i sredstvima iz 19. veka kada joj je to potrebno.»

Baran, ipak smatra da Zapad mo¾e da izvr¹i pritisak na Rusiju.

«Iako ne mogu da zamislim da bi Rusija mogla biti iskljuèena iz nekih meðunarodnih organizacija, ukljuèujuæi Grupu-8, verujem da æe odnosi biti znatno izmenjeni i da bi zapadne zemlje mogle da preduzmu ekonomske, pa i pravne korake protiv Moskve. To delimièno zavisi od spremnosti Nemaèke da revidira svoje bilateralne i energetske veze sa Rusijom. Da ste me posle prvog ili drugog dana sukoba pitali da li æe zapadne zemlje biti slo¾ne, odgovorila bih da u to sumnjam. Meðutim, iako su Gruzijci povukli svoje trupe iz Ju¾ne Osetije i pristali na prekid vatre - ¹to je bio navodni razlog ruskog upada u tu pokrajinu - Rusija je intenzivirala bombardovanje civilnih objekata, ukljuèujuæi stambene zgrade, naftovod, luku, kontrolni toranj na aerodromu u Tbilisiju i potom uputila trupe u Abhaziju. Posle svega toga malo je verovatno da æe meðu zapadnim zemljama i dalje biti nesuglasica.»

Francuski predsednik Nikola Sarkozi, koji trenutno predsedava rotirajuæim predsedni¹tvom Evropske Unije, trebalo bi sutra da doputuje u Tbilisi. Baran ka¾e da Sarkozijev dolazak zavisi od toga da li æe o¹teæeni aerodrom u gruzijskoj prestonici biti osposobljen na vreme.

voanews.com



Zapad nema mnogo opcija da primora Rusiju na povlaèenje iz Gruzije
Andre de Ne¹nera
Va¹ington

Amerièki predsednik D¾ord¾ Bu¹ najavio je veliku humanitarnu operaciju u Gruziji u kojoj æe uèestvovati amerièki avioni i mornarica. U izve¹taju iz Va¹ingtona, novinar Glasa Amerike Andre De Ne¹nera razmotrio je najnoviji poku¹aj da se okonèa sukob u Gruziji i pomogne lokalnom stanovni¹tvu.

Analitièari smatraju da SAD i Zapad nemaju na raspolaganju mnogo mehanizama kako bi primorali Rusiju da povuèe svoje snage iz Gruzije.

Pro¹le nedelje, Tbilisi je uputio trupe u Ju¾nu Osetiju u poku¹aju da osvoji prestonicu separatistièke regije. Rusija, koja u tom regionu ima stacioniranu vojsku, odgovorila je slanjem dodatnih vojnika, tenkova i oklopnih vozila, i pokrenula ofanzivu. Mar¹al Goldman je struènjak Univerziteta Harvard.

"Mi nemamo mnogo uticaja na Moskvu, po¹to se Rusija oporavila od svog ekonomskog kraha. Po svemu sudeæi je stabilizovala svoju poziciju u Èeèeniji i nije ugro¾ena ni u jednom delu sveta. Ima trgovinski suficit, ima naftu i gas – i u ovom trenutku je, po mom mi¹ljenju, veoma te¹ko naæi mehanizam da se upotrebi protiv njih."

U kratkom obraæanju naciji u sredu, predsednik Bu¹ je pozvao Rusiju da povuèe vojsku iz Gruzije. Osim toga, najavio je da æe, narednih dana, SAD svojim avionima i brodovima dostaviti humanitarnu pomoæ i lekove gruzijskom narodu.

Analitièari kao ¹to je Robert Legvold sa Univerziteta Kolumbija – ka¾u da amerièki brodovi, da bi stigli do Gruzije, moraju da prodju kroz Dardanele i Bosforski moreuz pre nego ¹to udju u Crno more.

"Rusi imaju svoju mornaricu u Crnom moru sa bazom u Sevastopolju, koju su iskoristili da bi blokirali obale Abhazije, odnosno Gruzije. Naravno, to znaèi da æemo se naæi u istim vodama, ali pretpostavljam da nema potencijalne opasnosti da æemo poku¹ati da preseèemo kretanje ruske flote u Crnom moru."

Ronald Sunaj sa Èika¹kog univerziteta ocenjuje da je slanje humanitarne pomoæi va¾an prvi korak.

"Nadam se da se ta operacija, na neki naèin, koordini¹e sa Rusima. Ona pokazuje da smo na ivici neèeg ozbiljnog. Kada je reè o malim konfliktima, svet obièno ne zanima Ju¾na Osetija. Medjutim, upravo ti mali konflikti mogu da dovedu dve supersile do sukoba i izazovu veliku nestabilnost na svetskoj sceni."

U svom obraæanju, predsednik Bu¹ je takodje istakao da vojni upad Rusije u Gruziju podriva nastojanje Moskve da se pridru¾i medjunarodnim institucijama. Moskva, na primer, poku¹ava da postane èlanica Svetske trgovinske organizacije. Jedna od ideja koja se razmatra jeste izbacivanje Rusije iz grupe osam vodeæih industrijalizovanih zemalja, poznate pod skraæenicom G-8.

Mar¹al Goldman smatra da je tako ne¹to malo verovatno.

"Morate da imate dozvolu svih ostalih zemalja, a mislim da je njih Rusija na efikasan naèin neutralizovala, delimièno zato ¹to gotovo svaka od njih, barem èlanice iz Evrope, zavise od ruske nafte i gasa. Ja sam sasvim uveren da je premijer Vladimir Putin svestan toga, a predsednik Dmitrij Medvedev je svakako svestan, zato ¹to je bio direktor Gazproma koji je glavni snabdevaè Evrope prirodnim gasom."

Struènjaci kao ¹to je Robert Legvold smatraju da medjunarodna zajednica nema izbora, osim da energièno reaguje u nastojanju da zaustavi ovaj sukob.

"Ako svi kljuèni igraèi, poèev¹i od Moskve, preko Evrope do SAD i Va¹ingtona, ne ostanu pribrani, ako budu nepromi¹ljeno reagovali u bilo kom pogledu, ako ne budu imali dugoroènu viziju veæ reaguju samo na neposredna de¹avanja, i to vatrenom retorikom, a mo¾da èak I preduzmu nepromi¹ljene korake odmazde – stvari bi mogle da se znatno pogor¹aju."

Legvold ne predvidja obnovu hladnog rata, ali istièe da bi, ukoliko se situacija ne razre¹i, takvo stanje moglo da spreèi svaki sadr¾ajan i konstruktivan odnos Rusije i Zapada.

voanews.com



Brokman: Gruzija naru¹ila povelju
| Izvor: B92, Tanjug
Njujork, Pariz -- Predsednik Generalne skup¹tine UN Migel d'Eskoto Brokman izjavio je da je Gruzija napadom na Ju¾nu Osetiju naru¹ila povelju UN.

"To je potpuno oèigledno, gruzijske akcije protiv Ju¾ne Osetije su agresija", rekao je biv¹i ministar spoljnih poslova Nikaragve Brokman na konferenciji za novinare u sedi¹tu svetske organizacije u Njujorku.

Brokman je izabran za predsednika 63. zasedanja Generalne skup¹tine Ujedinjenih nacija na predlog regionalne grupe zemalja Latinske Amerike i Kariba.

On æe biti na èelu Generalne skup¹tine UN do septembra 2009. godine.

Podsetimo, Nikaragva je jedina zemlja koja je, uz Rusiju, priznala nezavisnost Ju¾ne Osetije i Abhazije.

Sarkozi: Rusija ispunjava obaveze

Rusija ispunjava svoja obeæanja, u skladu sa planom za re¹enje konflikta u Ju¾noj Osetiji, rekao je, prema izvorima iz Jelisejske palate, francuski predsednik Nikola Sarkozi u juèera¹njem razgovoru s italijanskim premijerom Silvijem Berluskonijem.

"Sarkozi je izrazio zadovoljstvo èinjenicom da se do sada dogaðaji razvijaju u skladu sa odredbama postignutog sporazuma", prenela je iz Jelisejske palate ruska agencija Itar-tas.

"Francuski predsednik rekao je svom sagovorniku da su ruski vojnici napustili oblast Potija i Senakija u okviru dogovorenih rokova", navodi se dalje u vesti.

Sarkozi i Berluskoni izrazili su u razgovoru zadovoljstvo zbog odluke Evropske unije da po¹alje 200 posmatraèa EU u Gruziju pre prvog oktobra.

Italijanski premijer je rekao da æe njegova zemlja poslati oko 40 svojih posmatraèa u tu misiju.