Transplantacija srca

[Bred]

Iz Srbije u svet po novo srce
Autor: Slavica Tuviæ |

Marko Teodoroviæ (20), kome je pre tri meseca transplantirano srce u Hjustonu, vratio se pro¹le nedelje u Beograd. Dobro raspolo¾en, vedar i nasmejan, doèekao nas je sa sestrom i majkom na vratima stana u Zemunu. Trogodi¹nja upornost porodice i drugova iz Zemunske gimnazije konaèno se isplatila.

- Nije bilo lako sve ove godine. U akciju prikupljanja novca ukljuèila se prvo Zemunska gimnazija, a kasnije su je podr¾ale sve ¹kole. Tako je Marko oti¹ao u Nemaèku, gde je februara 2006. godine stavljen na listu èekanja. Dva meseca kasnije pre¾iveo je ¹log, oduzela mu se desna strana, zbog èega je skinut sa programa. Aprila 2007. godine njegovo ime se ponovo na¹lo na listi èekanja za transplantaciju. Meðutim, bolesno srce poveæavalo mu je pluæni pritisak, tako da je bilo rizièno da se obavi transplantacija. Ponudili su da mu ugrade pumpu koja poma¾e radu srca. Malo smo se raspitivali da li je to dobro za njega. Lekari iz Hjustona se nisu slo¾ili s tim i pozvali su nas da kod njih nastavimo leèenje. Marko je februara stavljen kod njih na listu èekanja, a dva meseca kasnije je dobio novo srce - preprièava Markova majka Marijana kroz ¹ta su sve morali da proðu sve ove godine.
Kroz sliènu moru pro¹li su Branko Klipa, Du¹an ©æepanoviæ, Milena Stankoviæ, Nemanja Misailoviæ i njihove porodice, koji su na transplantaciju srca, morali u inostranstvo, i to o svom tro¹ku. Cena presaðivanja srca za svakog pacijenta je razlièita i kreæe se u rasponu od 90.000 do 130.000 evra. Markovo dvogodi¹nje leèenje po bolnicama u svetu i sama transplantacija ko¹tali su oko 400.000 evra.
Ministar dr Tomica Milosavljeviæ ka¾e da za transplantaciju srca u zdravstvenoj kasi nema dovoljno para.
- Mi nismo u moguænosti da je pokrijemo tro¹kove transplantacije u inostranstvu. To je jedna od bolnih stvari. Vi ne mo¾ete ni napolju da obezbedite transplantaciju i da to platite jer nema dovoljno organa. Neæe niko da vam da organ koji èekaju njegovi pacijenti - obja¹njava ministar zdravlja.
Veæ osam godina u Srbiji nije uraðena nijedna transplantacija srca, a pretpostavlja se da na presaðivanje ovog organa trenutno èeka oko tridesetak pacijenata. Oni koji mogu da prikupe novac za ovu skupu intervenciju odlaze u inostranstvo na leèenje. Ostali èekaju. U Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ ka¾u da su spremni da od jeseni ponovo o¾ive ovaj program.
- Nema smisla pokretati program, da se urade dve-tri transplantacije i onda da stanemo. Smisla ima samo ako se program bude radio u kontinuitetu. Za to je potrebno ¹to pre formirati republièki koordinacioni centar koji bi slu¾io da se pove¾u svi centri koji se bave transplantacijom. Naravno, treba obezbediti dovoljno organa, a celo dru¹tvo mora da se anga¾uje na tome - ka¾e za „Blic nedelje“ doc. dr Miomir Joviæ, upravnik Klinike za anesteziju i intenzivno leèenje Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“.
Lekari ka¾u da tri faktora koji ote¾avaju poèetak programa transplantacije srca u na¹im kardiovaskularnim centrima. To su organizacija, donori i novac.
- Mi mo¾emo sutra da uradimo transplantaciju srca, fasciniramo javnost i zaustavimo se na tome. Ako hoæemo da imamo program, mora postojati ozbiljna organizacija koja podrazumeva odabir i pripremu bolesnika, samu hirur¹ku intervenciju i postoperativno praæenje - prièa dr Ivan Stojanoviæ, kardiohirurg u „Dedinju“.
Nedostatak donora je veliki problem kako u svetu, tako i kod nas. Vojnomedicinska akademija je pre nekoliko godina pokrenula akciju zave¹tanja organa. Akcija nije dala ¾eljene rezultate jer je donorske kartice dobilo oko 20.000 ljudi. Kritièari ka¾u da su donorske kartice prevaziðene i da se pristanak na donorstvo upisuje u vozaèku dozvolu, liènu kartu, zdravstvenu knji¾icu, kao ¹to je u razvijenom svetu. Dodatni problem za Srbiju predstavlja i to ¹to nismo deo Eurotransplanta, u kome je osam zemalja Evropske unije, meðu kojima su i Hrvatska i Slovenija.
Osim organa, problem u na¹im ustanova je i nedostatak kapaciteta.
- Kapaciteti kardiohirurgije su premali. Godi¹nje se uradi oko 3.500 kardiohirur¹kih intervencija na nivou cele Srbije, a potrebe su oko 7.000 operacija. Zbog toga su liste èekanja za standardne kardiohirur¹ke procedure izuzetno dugaèke. Ovako ozbiljan program kao ¹to je transplantacija srca dodatno bi opteretio kapacitete. Tako da bi dr¾ava, ukoliko misli da stane iza transplantacije srca, morala znatno da pro¹iri kapacitete kardiohirur¹kih ustanova, kako to ne bi i¹lo na ¹tetu standardnih procedura na koje se i ovako neprihvatljivo dugo èeka - ka¾e dr Stojanoviæ, i dodaje da se na transplantaciju srca ne mogu èekati idealni uslovi. Planirano je da program da za¾ivi od jeseni, a nadaju se da æe uporedo s tim u ovoj ustanovi pro¹iriti kapacitete.

Odgovornost na lekarima
Za to ¹to nema vi¹e transplantacija i ¹to transplantacija srca veæ nije za¾ivela i kod nas, prof. dr Tomica Milosavljeviæ, ministar zdravlja, ka¾e da su odgovorni struèni krugovi, a ne neka vlada.
- U struènim krugovima nema volje, ¾elje, hrabrosti da se to uradi. Mi smo jo¹ 2002. godine tra¾ili da nam dostave ¹ta je sve potrebno da transplantacija o¾ivi. Prvi zahtev je bio da se promeni definicija mo¾dane smrti, ¹to smo i uèinili. Opremili smo ustanove aparatima, da mogu da konstatuju mo¾danu smrt. Formirali smo Republièku struènu komisiju za transplantaciju, ja sam imenovao i nacionalnog koordinatora za transplantaciju organa, profesora Bo¾inu Radeviæa. Èeka nas usvajanje zakona o transplantaciji, koji æe bli¾e regulisati ovu oblast, ali to ne spreèava da se sve transplantacije veæ sada rade - zakljuèuje dr Milosavljeviæ.
On ka¾e da bi bilo odlièno da program transplantacije srca o¾ivi na „Dedinju“, ali bi vi¹e voleo da program poène, pa tek onda da se u javnosti o tome govori.

blic