Veliki gubitak zbog ðaka ponavljaèa

[Bred]

Autor: Jelena D. Iliæ |

Prvi razred srednje struène ¹kole u proseku ne zavr¹i oko 6.000 ðaka. ©kolovanje svakog uèenika dr¾avu ko¹ta od 800 do 850 evra, ¹to znaèi da se godi¹nje „baci“ oko pet miliona evra. Kada se doda broj ponavljaèa u drugoj, treæoj i èetvrtoj godini, raèunica ka¾e da se tako svake godine izgubi oko deset miliona evra. Ipak, statistika ne bi bila tako crna kad bi svi ti ðaci zavr¹ili ¹kolu.

Prelaz iz osnovne u srednju ¹kolu, sudeæi prema podacima Republièkog zavoda za statistiku, veliki je problem za oko deset odsto ðaka. Meðutim, prvi razred srednje ¹kole po dobru verovatno ne pamti veæi broj uèenika, buduæi da u tih deset odsto nisu uraèunati oni koji su tek na popravnom ispitu uspeli da dobiju prelaznu ocenu.
- Èinjenica da prvi razred srednje ¹kole ne zavr¹i oko 6.000 uèenika je pora¾avajuæa. Ukoliko imate toliki procenat ponovaca i ko zna koliko ðaka koji ode na popravni ispit, to znaèi da ne¹to nije u redu s planom i programom. Jo¹ stra¹nije je ¹to nadle¾ne institucije to kao da ne zanima jer nemaju èak ni podatke o broju uèenika koji idu na popravni. Takoðe, ne evidentira se ni koliko njih nastavi ¹kolovanje, a koliko zauvek izlazi iz sistema obrazovanja. Svi ovi podaci svedoèe o totalnoj nebrizi vlasti o najznaèajnim stubu svakog dru¹tva, obrazovanju - ka¾e za „Blic“ Miroslav Antiæ, predsednik Foruma srednjih struènih ¹kola.
Po Antiæevom mi¹ljenju, svaki uèenik srednje struène ¹kole dr¾avu ko¹ta oko 850 evra. Kad se to pomno¾i s brojem ðaka koji ne zavr¹i razred, ispostavlja se da oko deset miliona evra godi¹nje ode u nepovrat. Stra¹nije je to ¹to èak 14 odsto ðaka ne zavr¹i srednju ¹kolu, èime se broj nekvalifikovane radne snage poveæava. Time se tro¹kovi produbljuju jer su izdaci za socijalnu pomoæ, razne kurseve i dokvalifikacije sve veæi. Iako je jasno da problem postoji, zbog nepotpunih podataka se ne zna da li je u pitanju prete¹ko gradivo, lo¹i predavaèi ili ne¹to treæe.
- Najèe¹æe padaju zbog matematike, fizike i hemije. Programi tih predmeta nisu menjani poslednjih 20 godina. Kad bi se oni osavremenili, a kabineti opremili, prolaznost bi sigurno bila veæa, a tro¹kovi smanjeni. Toj deci treba pomoæi i pru¾iti im priliku da zavr¹e ¹kolu i steknu potrebno znanje i ve¹tine kako bi jednog dana bili korisni za dru¹tvo - dodaje Miroslav Antiæ.
Zaposleni u srednjim struènim ¹kolama ka¾u da u proseku iz svakog odeljenja na popravni ode po pet ðaka, a razred ne zavr¹i jedan do dva uèenika. U gimnazijama je stanje ne¹to bolje, tako da na popravni po odeljenju u proseku ode najvi¹e tri ðaka. Da oni ne bi bili u nepovrat izgubljeni za dru¹tvo i dr¾avu, potrebno je pomoæi im.

Pora¾avajuæa statistika
pet ðaka po odeljenju u proseku ode na popravni u srednjim struènim ¹kolama jedan-dva uèenika ne zavr¹i ¹kolovanje (srednje struène ¹kole)
ntri ðaka najvi¹e ode na popravni u gimnazijama

Malo za investicije
Za obrazovanje u Srbiji se izdvaja 3,6 odsto bruto nacionalnog dohotka, dok u razvijenim zemljama prosveti ide sedam odsto. Od tih sredstava, najveæi deo novca, gotovo 90 odsto, odlazi na ime plate zaposlenih, a ostatak je namenjen investicijama.

blic