Nauènici u SAD i Australiji koriste eksperimentalne bionièke oèi

[Bred]

Nauènici u Sjedinjenim Dr¾avama i Australiji koriste nove aparate, eksperimentalne bionièke oèi, koje poma¾u slepima da vide. Oni koriste sliènu tehnologiju kao u¹ni implantati koji veæ godinama poma¾u ljudima da bolje èuju. Oba aparata koji se ugradjuju stimuli¹u glavne nerve povezane sa mozgom.

Ova ¾ena iz Kalifornije nosi naoèare sa minikamerom koja komunicira sa elektrodama ugradjenim u njene oèi, koje stimuli¹u mre¾njaèu. Linda Morfut je medju prvima koji su dobili takozvano bionièko oko. Ona je bila potpuno slepa vi¹e od deset godina i imala je nasledni poremeæaj nazvan retinitis pigmentoza.

«Mogu da ¹utiram loptu sa svojim unukom i mogu da gledan svoju unuku kako ple¹e. Mogu da vidim stvari».

Lindino bionièko oko ima 16 elektroda. Istra¾ivaè sa Dohini oènog instituta u Sidneju, Mark Hamajun ka¾e da nikada do sada aparati nisu mogli toliko.

«Ovo polje se zaista razvija. Tako da æemo u narednih èetiri do pet godina, nadamo se, imati tehnologiju koja je jo¹ naprednija».

Doktor Vivek Èouduri iz bolnice «Princ od Velsa» u Sidneju razvija slièan aparat, koji se postavlja na povr¹inu oka.

«Veoma smo blizu toga da preliminarno ugradimo bionièko oko kod nekolicine pacijenata kako bi videli koliko je efikasno».

Kolega Minas Koroneo ka¾e da je tehnologija slièna onoj koja se koristi kod u¹nih implantata, razvijenih za pobolj¹anje sluha pre vi¹e godina.

«Trebalo je da to imamo deset godina ranije. Manje-vi¹e, tu smo gde smo, i nadam se da bi za iuzvestan broj godina mogli da imamo aparat koji omoguæava aktivan vid ljudima koji su potpuno slepi».

Istra¾ivaèi navode da taj aparat mo¾da nikada neæe moæi da povrati idealan vid slepima. Ali, oni koji koriste ve¹taèke oèi i njihovi lekari ka¾u da je bionièka tehnologija mnogim osobama veæ popravila pokretljivost i pobolj¹ala vid i kvalitet ¾ivota.

voanews.com