Ispod zemlje na Jelici jo¹ jedan Kalemegdan

[Bred]

Autor: O. Da¹iæ |



Grad, kome jo¹ nije utvrðeno ime, nastao je u VI veku i zauzima povr¹inu izmeðu 20 i 30 hektara. Osnovan u doba Justinijana, bio je nastanjen imuænim stanovni¹tvom i najverovatnije nestao u po¾aru. Po velièini i znaèaju, arheolozi ga uporeðuju s Kalemegdanom.

Grad, kojem se jo¹ ne zna pravo ime, bio je u svoje vreme regionalni centar i zahvatao je povr¹inu od 20 do 30 hektara, ¹to ga svrstava u najveæe ranovizantijske lokalitete u Srbiji. Imao je najmanje pet crkava, velike rezidencije, stambene objekte i radionice. Branjen je bedemima i kulama, a neke od crkava i rezidencija bile su ukra¹ene skulpturama. Zanimljiva je i unutra¹nja arhitektura, pregradni zidovi, zazidani i nezazidani prolazi, kompletno oèuvana stepeni¹ta i nadvratni lukovi od sige koji æe u potpunosti moæi da se rekonstrui¹u - opisuje prof. Mihailo Milinkoviæ, s odseka za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Arheolozi veæ nekoliko leta intenzivno rade na jednom od najbogatijih nalazi¹ta u ovom delu Balkana. Oni su do¹li do zanimljivih podataka koji æe svakako promeniti dosada¹nja poimanja znaèaja i uloge ovih krajeva u ranovizantijskom periodu.

Grad iz doba Justinijana
Gradina je vi¹eslojno nalazi¹te èije naseljavanje poèinje na prelazu iz kamenog u bronzano doba. Poseduje tri osnovna horizonta nastanjivanja od praistorijskog do perioda ranog srednjeg veka sa tragovima manjeg slovenskog naselja. Svakako je najznaèajniji grad iz VI veka, najverovatnije osnovan u vreme cara Justinijana, velikog obnovitelja gradova i utvrðenja ¹irom Vizantijskog carstva.
Prva iskopavanja poèela su 1984. godine. Prof. Milinkoviæu, koji je u to vreme radio na iskopinama u Dragaèevu, stariji me¹tanin pokazao je tada rukom na vrh Jelice i rekao: „Onde je bila crkva.“
- Neposredno posle Drugog svetskog rata seljaci su radili na izgradnji puta Èaèak-Luèani i svako je imao obavezu da donese odreðenu kolièinu kamena. Neki su se dosetili da na vrhu Jelice postoji majdan veæ obraðenog kamena. Donosili su isklesane komade, a na svakom je stajao natpis s uklesanim krstom. Neki su hteli da ih saèuvaju pa su ih sklanjali u stranu. Kako je ovaj kraj tradicionalno bio skloniji krstu nego petokraki, pod kojom su tada gradili put, ostavili su to kamenje po strani ne ¾eleæi da ga uni¹te. Tako je bilo sve dok u obilazak gradili¹ta nije nai¹ao jedan partijski funkcioner i, uz obrazlo¾enje da se „sa crkvom raskrstilo“, naredio da se i taj kamen pretvori u tucanik i ugradi u podlogu puta - preprièava profesor Milinkoviæ ono ¹to je èuo od seljaka u tom kraju, a na osnovu èega je do¹ao na prvi trag o postojanju Gradine.
To kamenje je, ka¾e on, ustvari bilo jedino pisano svedoèanstvo o vremenu gradnje, vlasniku, a mo¾da i graditelju, i jedina vodilja po kojoj bi se mogao izvesti siguran zakljuèak o kojem gradu je reè. On ka¾e da je „èista“ dokumentacija oti¹la u nepovrat i da je pred arheolozima tako ostao du¾i i te¾i put da datiraju nastanak grada.

Podno grejanje
Kao najva¾nije otkriæe arheolozi izdvajaju Objekat 6, du¾ine vi¹e od 22 metra i ¹irine 12,80 metara, èija je visina oèuvanih zidova za na¹e uslove iznenaðujuæa i na pojedinim mestima iznosi i do pet metara. Ova graðevina, jo¹ neutvrðene namene, prizidana je uz spoljno lice bedema Gornjeg grada. Jedinstveno otkriæe koje se retko sreæe na graðevinama iz tog doba u ovim krajevima je potpuno oèuvana kru¾na kamena peæ, sme¹tena na ni¾em nivou uz prostoriju koja je imala stubiæe na kojima je, pretpostavlja se, bio pod, ¹to znaèi da je graðevina imala podno grejanje. Uz to, i pronalasci kao ¹to su staklene èa¹e, delovi vodovodne cevi, amfore za maslinovo ulje iz Sredozemlja, niz skupocenih posuda i amfora napravljenih na severu Afrike, na teritoriji dana¹njeg Tunisa, potvrðuju srazmerno visok standard ¾ivota, tako da se mo¾e pretpostaviti da je vrh Gradine bio nastanjen imuænijim i dru¹tevno izdignutim slojem stanovni¹tva.
Profesor Milinkoviæ ka¾e da u Ministarstvu kulture postoji ¾elja da se ovaj spomenièki fond predstavi ¹iroj javnosti, ¹to bi nakon 25 godina rada omoguæilo da se na Jelici napravi arheolo¹ki park i izleti¹te.

Grad stradao u velikom po¾aru
Arheolozi su utvrdili da su sve graðevine stradale u velikom po¾aru. Zanimljivo je da, i pored oèiglednih znakova da su me¹tani ¾iveli „na visokoj nozi“, arheolozi nisu prona¹li ostatke zlatnih i srebrnih predmeta, ¹to navodi na zakljuèak da su se ¾itelji pred najezdom Avara preko Save i Dunava spasli u poslednjem trenutku, odnoseæi sa sobom samo najdragocenije predmete.

blic

[katarina]

nestvarno...