Bajati lekovi idu u Evropu

[Bred]

nastavak sa naslovne ...

- Zakonom je dobro regulisano kako treba da izgleda prostor za trajno odlaganje farmaceutskog otpada, koji ne sme biti skladi¹ten na manje od pet kilometara udaljenosti od naseljenog mesta - ka¾e Elizabeta Kostiæ, direktor za¹tite ¾ivotne sredine, zdravlja i bezbednosti u "Zdravlju - Aktavis". - Nije, meðutim, definisano kako taj prostor treba da izgleda u sklopu fabrika za proizvodnju lekova. To je ono ¹to bi moralo da se uradi.
U "Galenici" a. d. reèeno nam je da Slu¾ba za praæenje za¹tite ¾ivotne sredine ove fabrike "kontrolisano upravlja farmaceutskim otpadom". On se meri, posebno pakuje, obele¾ava, a evidentira se i vreme i mesto nastanka. Otpad se odnosi u posebno odreðen, obele¾en i obezbeðen prostor gde se èuva do "konaènog ekolo¹kog bezbednog odlaganja", odnosno - izvoza.
- Veliki broj generatora otpada - medicinski centri, bolnice i apoteke - nemaju slobodan prostor za pravilno i bezbedno skladi¹tenje otpada - upozorava dr Marisavljeviæ. - Za takve sluèajeve neophodna su centralna skladi¹ta za prikupljanje i lagerovanje opasnog otpada, i njegovo zbirno slanje na spaljivanje. Nije dozvoljeno odlaganje na deponijama. Jer, na veæini deponija u Srbiji ne postoji deo odreðen za industrijski otpad, formiran i ureðen u skladu sa zakonom i meðunarodnim standardima.

VELIKA U©TEDA
- KADA bi u Srbiji postojalo postrojenje za uni¹tavanje farmaceutskog otpada, ili kada bi se cementarama dozvolilo da to rade uz po¹tovanje svih potrebnih mera za spreèavanje emisije ¹tetnih materija u atmosferu, cena uni¹tavanja ovog otpada bila bi znatno ni¾a - ka¾e dr Dragomir Marisavljeviæ.
- Tada ne bi bilo prekograniènih dozvola, osiguranja u tranzitu, carinjenja, velikih tro¹kova transporta...

novosti