Rusija priznala Osetiju i Abhaziju

[Bred]

 Izvor: B92, Beta, Tanjug
Va¹ington, Moskva, Soèi, Pariz, Tbilisi -- Rusija je priznala nezavisnost Ju¾ne Osetije i Abhazije. Priznanje je kr¹enje meðunarodnog prava, ocenjuju zapadne zemlje.


Dmitrij Medvedev potpisao ukaz o priznanju Ju¾ne Osetije i Abhazije (FoNet, arhiv)
Ta odluka doneta je posle sastanka Saveta bezbednosti u Soèiju, na kome je razmatran zahtev oba doma ruskog parlamenta da Kremlj prizna separatistièke oblasti. U meðuvremenu, dva amerièka ratna broda krenula su ka gruzijskoj luci Poti, koju i dalje kontroli¹e ruska vojska. Predsednik Dmitrij Medvedev je potpisao ukaz o priznanju dve gruzijske autonomije.

"Potpisao sam dekrete kojima Rusija priznaje nezavisnost Ju¾ne Osetije i Abhazije. Rusija poziva ostale zemlje da slede njen primer", saop¹tio je Medvedev, prenela je ruska dr¾avna televizija, putem koje se obratio Medvedev.

Medvedev je sazvao sastanak ruskog saveta bezbednosti, na kojem je razmotren zahtev oba doma ruskog parlamenta da Kremlj prizna separatistièke oblasti u Gruziji.

Medvedev je nalo¾io ruskom ministarstvu spoljnih poslova da uspostavi diplomatske odnose sa Ju¾nom Osetijom i Abhazijom.

Gruzija: Aneksija dela teritorije

Odluka Rusije da prizna Ju¾nu Osetiju i Abhaziju kao nezavisne dr¾ave ravna je aneksiji dela gruzijske teritorije, izjavio je danas zamenik ¹efa gruzijske diplomatije Giga Bokeria.

"To je neskrivena ankesija ovih teritorija koje su deo Gruzije", rekao je gruzijski diplomata.
"Rukovodstvo Gruzije izabralo je drugaèiji put prekid procesa pregovora, ignorisanje postignutih dogovora, politièke i vojne provokacije, napade na mirotvorce. Sve to grupno je kr¹ilo re¾im regulisanja konflikta. Taj re¾im ustanovljen je uz pomoæ UN-a i OEBS-a", kazao je Medvedev.

On dodaje da je Rusija pokazivala uzdr¾anost i strpljenje. "Vi¹e puta smo pozivali povratak za pregovaraèki sto. Nismo odustajali od svoje pzicije èak i nakon jednostranog progla¹enja nezavisnosti Kosova", rekao je Medvedev.

On navodi da je sada jasno da mirno re¹enje konflikta nije bilo u planovima Tbilisija.


(B92)
"Rukovodstvo Gruzije je sistematski spremalo za rat. Politièka i materijalna podr¹ka koja je dolazila spolja samo je ohrabrivala njihovo oseæanje da æe proæi neka¾njano", ka¾e on.

Medvedev navodi da su se narodi Ju¾ne Osetije i Abhazije vi¹e puta na referendimuima izja¹njavali da su za nezavisnost svojih republika.

"Mi smatramo da je posle onoga ¹to se desilo u Ju¾noj Osetiji i planirano je da se desi i u Abhaziji, da oni imaju pravo da svoju sudbinu sami re¹avaju", kazao je on.

"Po¹tujuæi voju naroda Ju¾ne osetije i Abhazije potpisao sam Ukaz o priznavanju nezavisnosti Ju¾ne Osetije i Abhazije. Rusija poziva druge dr¾ave da slede njen primer"rekao je Medvedev.

"Rusiju ne pla¹i moguænost novog hladnog rata“, izjavio je Medvedev kasnije u intervjuu ruskom kanalu Ra¹a tudej. "Nas ni¹ta ne pla¹i, pa ni moguænost da doðe do novog hladnog rata. Mi to ne ¾elimo i u toj situaciji sve zavisi od stavova na¹ih partnera“, rekao je Medvedev.

On je dodao da ukoliko na Zapadu ¾ele da saèuvaju dobre odnose sa Rusijom, "onda æe shvatit razloge zbog kojih je Rusija oduèila da prizna“ Ju¾nu Osetiju i Abhaziju

"Spas od genocida"

Lideri Abhazije i Ju¾ne Osetije ocenili su da je odluka Kremlja istorijska, javila je agencija Interfaks.

"Ovo je istorijski dan za na¹ narod. Zahvaljujem ruskim vlastima i ruskom narodu na ovoj velikoj odluci da prizna nezavisnost Abhazije", poruèio je predsednik Abhazije Sergej Bagap¹.

Lider Ju¾ne Osetije Edvard Kokojti je takoðe rekao da je danas "veliki dan" za narod Ju¾ne Osetije. "Rusija nas je spasila od genocida", rekao je Kokojti.

"Lièna karta" Ju¾ne Osetije i Abhazije

Osnovne podatke o dve oblasti èiju je nezavisnost od Gruzije danas priznala zvanièna Moskva mo¾ete proèitati u posebnoj vesti.
Kokojti rekao je i da je Ju¾na Osetija spremna da prihvati rusku vojnu bazu na svojoj teritoriji. Kako je javila agencija Interfaks, Kokojti je rekao da æe "predlo¾iti Rusiji da smesti vojnu bazu na teritoriji Ju¾ne Osetije", kao i da æe "odluka o tome zavisiti od izbora Rusije".

Kako je javila agencija Rojters, stanovnici Abhazije danas su pucali u vazduh i otvarali boce ¹apmanjca zadovoljni zbog odluke Rusije.

U Suhumiju, glavnom gradu Abhazije na Crnom moru, svi su iza¹li na ulice po¹to su èuli da je ruski predsednik potpisao dekrete, javio je Rojters, dodajuæi da su ljudi plakali od sreæe.

U glavnom gradu Ju¾ne Osetije, Chinvaliju, fotoreporter Rojtersa rekao je da u centru Osetini slave i da se èuju pucnji iz predgraða.

OEBS: Prekr¹eni na¹i principi

Odluka Rusija da prizna nezavisnost Osetije i Abhazije "kr¹i osnovne principe Organzacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)", izjavio je Aleksander Stub, ¹ef diplomatije Finske, koja je predsedavajuæa OEBS-u.

Stub je osudio odluku Kremlja i rekao da je Rusija, kao i sve zemlje-èlanice, u obavezi da po¹tuje suverenitet i teritorijalni integritet drugih, navodi se na sajtu OEBS-a.

"Rusija treba da, u skladu sa principima OEBS-a, po¹tuje teritorijalni integritet i suverenitet Gruzije. Rusija treba hitno da povuèe sve vojnike iz Gruzije i implementira sporazum o prekidu vatre", rekao je ministar spoljnih poslova Finske.

Negativne reakcije zemalja EU

Francusko predsedni¹tvo Evropskom unijom konsultuje se sa evropskim partnerima kako bi doneli deklaraciju u kojoj se osuðuje Rusija zbog priznavanja Ju¾ne Osetije i Abhazije, saop¹tilo je ministarstvo spoljnih poslova Francuske.

Portparol ministarstva Erik ©evalije rekao je da æe deklaracija biti doneta tokom dana i da Francuska ¾eli da u deklaraciji bude osuðeno priznavanje nezavisnosti.

Nemaèka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je ruska odluka da prizna nezavisnost dvaju regiona "potpuno neprihvatljiva", preneo je Rojters. "To je u suprotnosti s principom teritorijalnog integriteta kao su¹tinskog prava", rekla je ona.

Merkelova je ocenila da bi sa Rusijom trebalo nastaviti dijalog, u formi o kojoj treba doneti odluku na samitu EU u ponedeljak u Briselu.

I Velika Britanija je odbacila odluku ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva da prizna nezavisnost otcepljenih gruzijskih regiona Ju¾ne Osetije i Abhazije.

"Kategorièno odbacujemo to i potvrðujemo suverenitet i teritorijalni integritet Gruzije", saop¹tila je predstavnica za ¹tampu Forin ofisa.

Ona je istakla da je "to suprotno obavezama koje je Rusija vi¹e puta preuzimala u rezolucijama Saveta bezbednosti UN" i da "ni na koji naèin ne doprinosi mirovnim izgledima na Kavkazu", preneo je Rojters.

Rusko priznanje nezavisnosti gruzijskih separatistièkih oblasti Ju¾ne Osetije i Abhazije nije u skladu s meðunarodnim pravom, izjavio je ¹ef italijanske diplomatije Franko Fratini.

Fratini je nezadovoljan zbog "jednostrane odluke" Kremlja, prenosi italijanska agencija Ansa. "Balkanizacija na etnièkoj osnovi na Kavkazu predstavlja ozbiljnu opasnost za sve", dodao je italijanski ministar.

©ef ¹vedske diplomatije Karl Bilt izjavio je da priznavanje Rusije predstavlja "namerno kr¹enje" meðunarodnog prava. "Odlukom je jasno i namerno prekr¹eno meðunarodno pravo kao i su¹tinski principi za stabilnost u Evropi", rekao je Bilt.

NATO: Kr¹enje brojnih rezolucija UN

Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer odbacio je odluku Rusije da prizna Ju¾nu Osetiju i Abhaziju kao nezavisne dr¾ave, ocenjujuæi da to predstavlja kr¹enje teritorijalnog integriteta Gruzije, javljaju agencije.

Shefer je rekao da to predstavlja direktno kr¹enje brojnih rezolucija UN vezano za teritorijalni integritet Gruzije, koje je podr¾ala sama Rusija.

Shefer ka¾e da rusko delovanje poslednjih nedelja dovodi u pitanje njenu posveæenost miru i bezbednosti na Kavkazu. NATO sna¾no podr¾ava suverenitet i teritorijalni integritet Gruzije i poziva Rusiju dapo¹tuje te principe, istakao je generalni sekretar Alijanse.

Novo zahlaðenje odnosa Moskve i Brisela najavio je ruski predstavnik u NATO-u Dmitrij Rogozin, koji je rekao da æe Rusija da suspenduje saradnju sa Alijansom u nekoliko oblasti i da je odlo¾ena poseta generalnog sekretara Alijanse Japa de Hop Shefera, predviðena za oktobar.

Ruski premijer Vladimir Putin izjavio je juèe da Moskva planira da istupi iz nekih sporazuma koji su sklopljeni u okviru pregovora o njenom pristupanju STO.

Bu¹: Po¹tovati integritet Gruzije

Predsednik SAD D¾ord¾ Bu¹ pozvao je prethodno Moskvu da po¹tuje teritorijalni integritet Gruzije i da ne prizna nezavisnost Ju¾ne Osetije i Abhazije.

"Duboko sam zabrinut zbog poziva koji su danas uputili predsedniku Dmitriju Medvedevu Savet Ruske Federacije i Duma, gornji i donji dom ruskog parlamenta, da prizna gruzijske regije Abhaziju i Ju¾nu Osetiju kao nezavisne dr¾ave", naveo je Bu¹ u saop¹tenju.

Amerièki brod ka luci Poti

Jedan amerièki brod plovi ka gruzijskoj luci Poti, u kojoj ruski vojnici i dalje proveravaju teret svakog plovila koje u nju uðe.

Predstavnik amerièke ambasade u Tbilisiju izjavio je da æe brodom obalske stra¾e biti isporuèena humanitarna pomoæ Gruziji. On je dodao da bi u pratnji broda koji plovi ka Potiju mogao da bude razaraè USS Mekfol.
Kako je prenela britanska agencija Rojters, u saop¹tenju upuæenom sa svog ranèa u Krofordu, Bu¹ je pozvao "rukovodstvo Rusije da ispuni svoje obaveze i da ne prizna te separatistièke regione".

Bu¹ je zatra¾io od potpredsednika Dika Èejnija da otputuje u Gruziju poèetkom septembra kako bi podr¾ao malog ali vitalnog amerièkog saveznika, saop¹tila je ranije Bela kuæa. Èejni æe, takoðe, posetiti Ukrajinu, Azerbejd¾an i Italiju.

A amerièka dr¾avna sekretarka Kondoliza Rajs ocenila je da je odluka Rusije da prizna nezavisnost dve separatistièke oblasti Gruzije "za ¾aljenje".

Rajsova na konferenciji za novinare u Ramali kazala da æe SAD i dalje smatrati Abhaziju i Ju¾nu Osetiju "delom (teritorije unutar) meðunarodno priznatih granica Gruzije" i da æe "u Savetu bezbednosti UN iskoristiti pravo veta da spreèe eventualni poku¹aj Rusije da promeni status tih regiona".

Amerièka zvaniènica kazala je i da Medvedev nije po¹tovao obaveze koje je njegova zemlja preuzela primirjem postignutim uz meðunarodnu podr¹ku.

[dirigent]

    Kukajte Evropljani samo kukajte... Kad vam medjed rikne zavucicete se u rupe i odatle zlobno i bespomocno siktati.
    Jedino ste jaki na delu kad vas ima 30 silnih , a namerite se na slabije i jedne.

     Ko zna kako ce se ovo odraziti na Kosovo... S jedne strane ruska podrska koje ce sigurno i dalje biti nece imati onaj kredibilitet kakav je imala ranije , vec samo kroz mehanizme direktnog uticaja supersile , poput nacina na koji radi Amerika.
      Ali dobro je sto ce trece (neutralne) zemlje verovatnije stati na nasu stranu u zelji da se pandorina kutija zatvori.
       Rusija ce igrati na nasu kartu i prebacivati zapadu sto je priznanjem Kosova podstakao konflikte na drugim podrucjima , ovi ce je napadati itd.

       Ni manjeg naroda od nas ni bolje monete za potkusurivanje. Ali mislim da je proslo vreme gde smo mi kolateralna steta , a da dolazi vreme gde cemo od toga izvuci car.

[Bred]

Slazem se sa svime osim sa cari, skeptican sam u vezi toga .... 

A vezano za ovaj problem, stvarno je tesko ispravno se postaviti.

U sustini mi je drago sto se ovo desilo jer se na ovom primeru vidi sva neprincipijelnost i dvolilcnost Zapada i tzv medjunarodne zajednice.

Stvarno stanje na terenuu niko od nas ne moze da znas, mozemo samo da citamo iz novina a pitanje je koliko istine ima u tome.

Ono sto je mene zgranulo jeste to da je gruzijska vojska bacala bombe u podrume u kojima su se ljudi sakrili od bombardovanja, sto mi je bilo

I siguran sam da Rusija ne bi tek tako odlucila na ove poteze, ipak nisu Rusi Amerikanci. 

Da li je ovo pocetak novog hladnog rata ili opet pokusaj Rusije da se sto bolje proda i malo pokaze pred svetom da je ona i dalje sila, videcemo ... 



OEBS: Gruzija unapred isplanirala vojnu akciju u Ju¾noj Osetiji
Autor: Tanjug | Foto:Reuters | Blic



Posmatraèi OEBS-a su osumnjièili Gruziju za izbijanje krize na Kavkazu[/i], tvrdeæi da je ona unapred isplanirala vojnu akciju u Ju¾noj Osetiji, prenosi u najnovijem izdanju nemaèki nedeljnik "©pigl".

U izve¹taju posmatraèa OEBS-a se navodi da su zvaniènici te organizacije ocenili da su potezi gruzijske vlade doprineli izbijanju sukoba sa Rusijom. Oni su, takoðe, naveli da je Gruzija pripremala vojnu akciju u Ju¾noj Osetiji i da je ona pokrenuta pre nego ¹to su ruska oklopna vozila pro¹la kroz tunel "Roki", na gruzijsko-ruskoj granici, i u¹la u Ju¾nu Osetiju.
U izve¹taju OEBS-a Gruzija je okrivljena i za ratne zloèine nad civilima, ukljuèujuæi i napad na stanovnike Ju¾ne Osetije dok su oni spavali, javlja DPA.
Kako je saop¹teno u beèkom sedi¹tu OEBS-a, ¹est vojnih posmatraèa iz Finske, Francuske i SAD razme¹teno je proteklih dana u Gruziji, gde je ranije stacionirano osam posmatraèa. Vojni posmatraèi treba da nadgledaju primirje u Gruziji.
Stalni savet OEBS-a je u utorak saop¹tio da je odluèio da u Gruziju po¹alje jo¹ 120 vojnih posmatraèa, koji æe biti regrutovani iz 23 zemlje èlanice te organizacije.

Ju¾na Osetija u Rusiji, Abhazija u Savezu Rusija-Belorusija?
Potpredsednik ju¾noosetijske Skup¹tine Tarzan Kokojti izjavio je da Ju¾na Osetija "ima pravo" da se ujedini sa Severnom Osetijom, ruskom republikom sa kojom se granièi.
"®iveæemo u jedinstvenoj ruskoj dr¾avi", rekao je Kokojti.
Odluka Moskve o priznanju Ju¾ne Osetije, sa rado¹æu je doèekana u Severnoj Osetiji, gde ¾ivi veæina etnièkih Osetina i èiji su zvaniènici u vi¹e navrata, kao i ovoga puta, pozivali najvi¹e organe vlasti Rusije da priznaju nezavisnost tada samoproklamovane autonomne oblasti Gruzije. Ministarstvo finansija Rusije, kako prenosi dnevnik "Vremja novostej", namerava da za posleratnu obnovu Ju¾ne Osetije izdvoji blizu 420 miliona dolara ove i isto toliko u narednoj godini.
Kokojti je, takoðe, najavio da æe Rusija i Ju¾na Osetija 2. septembra u Èinvaliju potpisati sporazum o razme¹tanju ruskih vojnih baza, ¹to je od Rusije tra¾io predsednik Ju¾ne Osetije Eduard Kokojti, dan nakon priznanja nezavisnosti, 27. avgusta.
Ruski mediji prenose nepotvrðenu informaciju da se Kokojti sreo protekle nedelje sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevom i da je razmatrana moguænost prijema Ju¾ne Osetije u sastav Rusije. Mediji su preneli izjavu predsednika ju¾noosetijske Skup¹tine Znaura Gasijeva da su lideri re¹ili da Rusija u sastav federacije Ju¾nu Osetiju primi "tokom nekoliko godina" ili i ranije.
S druge strane, svesna da je potreban strpljiv rad na priznanju nezavisnosti, Abhazija najavljuje moguænost ulaska u Savez Rusije i Belorusije.
"Abhazija mo¾e da uðe u Saveznu dr¾avu Rusije i Belorusije, zahvaljujuæi èemu mo¾e da dobije pristup meðuanrodnim organizacijama", rekao je ministar inostranih poslova Abhazije Sergej ©amba.
Predsednik Abhazije Sergej Bagap¹ je, pak, u èetvrtak izjavio da æe nezavisnost te otcepljene gruzijske autonomne republike priznati "za tri, èetiri dana" jo¹ nekoliko dr¾ava. Bagap¹ nije naveo koje su zemlje u pitanju, ali politikolozi prognoziraju da bi to mogli da budu Venecuela - èiji je lider Ugo Èaves podr¾ao odluku Moskve o priznanju, Belorusija - èiji je predsednik Aleksandar Luka¹enko rekao da Rusija nije imala drugog izbora osim da prizna nezavisnost samoproklamovanih republika, susedna Turska, u kojoj, prema procenama, ¾ivi stotine hiljada iseljenika iz Abhazije, i tradicionalni saveznik Rusije, Kuba.



Gruzijska strana priznala da je koristila kasetne bombe u Ju¾noj Osetiji
Lisa ©lajn

   

Georgians look at a cluster bomb in the village of Ruisi, near the Georgian breakaway province of South Ossetia, 12 Aug 2008Organizacija za za¹titu ljudskih prava, Hjuman rajts voè kritikuje Rusiju zbog upotrebe kasetnih bombi tokom nedavnog konflikta sa Gruzijom. Dok Rusija demantuje te tvrdnje, Hjuman rajts voè navodi da je gruzijska strana priznala da je koristila kasetne bombe u sukobima u Ju¾noj Osetiji. Pomenuta organizacija za za¹titu ljudskih prava saop¹tila je da je vi¹e osoba ubijeno i ranjeno kasetnim bombama.

Rusija je demantovala da su njene snage koristile kasetne bombe u Gruziji. Meðutim, po reèima istra¾ivaèa Hjuman rajts Voèa Boni Daherti, njena organizacija ima èvrste dokaze da su ruski vojnici koristili to oru¾je u nekoliko oblasti.

Ona ka¾e da su napadi kasetnim bombama izvr¹eni blizu naselja.

«Kasetne bombe se razlikuju od ¹rapnela, gde se bomba raspr¹uje zbog velike brzine usled detonacije jednog zrna. Ovi fragmenti ne nose sopstveni eksplozivni naboj. Sa druge strane, kasetne bombe oslobaðaju mnogo manjih neeksplodiranih zrna nad ¹irom okolinom, koje predstavljaju opasnost jo¹ mnogo meseci ili godina. Takva neeksplodirana zrna je vrlo skupo pronaæi i ukloniti ih. Stoga kasetne bombe mogu da izazovu smrtne ili te¹ke povrede lokalnom stanovni¹tvu jo¹ dugo nakon kraja rata. Prema podacima Hjuman rajst voèa samo u èetiri sela poginulo je 14 i ranjeno vi¹e desetina osoba. Ti napadi predstavljaju kr¹enje meðunarodnog prava èoveènosti i dokazuju da je njihova upotreba rutinska, a ne izuzetak, »ka¾e Boni Daherti.

Daherti dodaje da su istra¾ivaèi Hjuman rajts voèa obave¹teni o sliènim napadima u jo¹ najmanje devet sela. Doherti ka¾e da je gruzijska strana u poèetku negirala da je koristila kasetne bombe, ali je kasnije priznala da jeste. Predstavnica Hjuman rajts voèa takoðe iznosi da ekipe za deaktiviranje neeksplodiranih kasetnih bombi nemaju pristup ugro¾enim podruèjima. Hjuman rajts voè je apelovao na Rusiju i Gruziju da pru¾e informacije i finansijsku i materijalnu pomoæ takvim timovima.

voanews.com