Ve¹taèki krvni sud spasao aortu

[Bred]

Autor: Verica Dragiæ |

Kada je Miodrag Petroviæ (54) iz Vladimirovaca kod Alibunara, koji boluje od Marfanovog sindroma, genetski uzrokovane slabosti vezivnog tkiva, pre nekoliko dana do¹ao na redovnu kontrolu na Kliniku za vaskularnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Klinièkog centra Srbije, nije oèekivao da æe morati na jo¹ jednu operaciju. Njemu su struènjaci ove klinike veæ dva puta operisali aortu, i to 2004. i 2005. godine. Meðutim, pro¹log èetvrtka morao je da se podvrgne jo¹ jednoj operaciji. Ovog puta zbog pro¹irenja butne arterije koja je pretila da pukne.

Operacije krvnih sudova endovaskularnom procedurom, ubacivanje ve¹taèkog krvnog suda u aortu bez otvaranja grudnog ko¹a i stomaka, u Srbiji se veæ godinama obavljaju, ali je po prvi put kod nas ova vrsta operacije obavljena nad pacijentom kome je veæ dva puta operisana aorta.
Da bi Petroviæu spasli ¾ivot, lekari su odluèili da primene endovaskularnu proceduru, jer ona smanjuje rizik koji nosi klasièna operacija. Tim koji èine dr Lazar Davidoviæ, vaskularni hirurg, dr Momèilo Èoliæ, intraventni radiolog, dr Igor Konèar, dr Ivan Divac, anesteziolog, i dr Neboj¹a Saviæ, transfuziolog Vaskularne klinike, uspeli su za dva sata da u pro¹irenu grudnu aortu ubace dva endovaskularna grafta, tj. ve¹taèki krvni sud kroz levu preponu na nozi sve do grudnog ko¹a. Veæ sutradan Petroviæ je bio na nogama i uskoro æe biti pu¹ten kuæi.
- Ovom metodom uspe¹no smo operisali 25 pacijenata, ali prvi put pacijenta koji je veæ imao operacije - ka¾e dr Lazar Davidoviæ koji je uèestvovao u operaciji i direktor Klinike.
Klasièni metod podrazumeva otvaranje grudnog ko¹a i trbuha i odstranjenje jednog rebra uz poveæan rizik od slabljenja rada srca, bubrega i oduzimanja nogu. Endokavskularnom procedurom se ne otvara grudni ko¹ i trbuh, veæ se kroz arteriju ubacuje ve¹taèki krvni sud ¹irine osam milimetara. Da bi zahvat uspeo, krvni sud u preponi treba da nije manji od devet milimetara i za svakog pacijenta vr¹e se precizna merenja. Nepravilno uzete mere mogu da dovedu do curenja krvi ili cepanja ve¹taèkog krvnog suda.
- Procedura je kompleksna zato ¹to kod pacijenta veæ postoji ve¹taèki krvni sud u trbu¹nom delu aorte, pro¹irenje leve butne aorte i rekonstrukcija dela grudne aorte. Ubacivanjem ve¹taèkog suda rascep na aorti koji je pacijent imao potpuno se zatvori. Ve¹taèki krvni sud ima ojaèanje i ne treba stavljati ¹av. Sama struktura dr¾i ga èvrstim unutar krvnog suda - obja¹njava dr Konèar.
Osobe koje najèe¹æe obole od pro¹irenja ili pucanja aorte imaju visok krvni pritisak, pu¹e, gojazni su, imaju ¹eæernu bolest, hiperholesterolemiju ili uroðenu slabost vezivnog tkiva. Petroviæ se razboleo upravo zato ¹to ima tzv. Marfanov sindrom koji se nasleðuje ili nastaje genetskom mutacijom i predstavlja poremeæaj u stvaranju strukturnih tkiva.
- Takvi ljudi imaju o¹teæen skeletni i kardiovaskularni sistem, izuzetno su visoki imaju dugaèke prste i èesto ko¹tane poremeæaje. Oni prevremeno umiru zbog pucanja aorte, tako da je 1972. godine njihov proseèni vek bio 32 godine. Uvoðenjem novih procedura ¾ivotni vek tih ljudi se produ¾io. Sada oni u proseku ¾ive 61 godinu. Struènjaci Klinike za vaskularnu hirugiju ovom operacijom uneli su novinu u leèenju najte¾ih bolesti krvnih sudova. Nova procedura ne samo da spasava ¾ivote veæ i smanjuje period oporavka pacijenta. Ve¹taèki krvni sud aorte ko¹ta devet hiljada evra, i to pokriva dr¾avno zdravstveno osiguranje.

©ta je Marfanov sindrom
Marfanov sindrom je nasledno oboljenje s kojim se raðaju dve do tri osobe na 10.000 ljudi. Ljudi koji boluju od tog sindroma imaju izuzetno duge ¹ake i prste na njima. Sindrom vremenom uni¹tava krvne sudove tako da oboleli umiru rano zbog pucanja aorte. U Americi se podjednako umire od aneuruzme i side. U Srbiji od aneurizme godi¹nje umre od 500 do 1.000 ljudi. Na Klinici za vaskularnu hirurgiju godi¹nje se obavi 350 operacija aorte koja nije pukla i 70 sa pucanjem. Za Paganinija koji je virtuozno svirao zbog dugih prstiju, verovalo se da je imao Marfanov sindrom. Ova bolest zadesila je i tvorca kardio hirurgije Majkla Debejkija. On je pre¾iveo operaciju, ali je dve godine kasnije umro od starosti.

blic