Amerièki vojnici kontroli¹u ceo svet

[Bred]

Autor: Radovan Radovanoviæ | Blic


Kad je amerièki predsednik, D¾ejms Monro, poèetkom XIX veka formulisao doktrinu – Amerika Amerikancima, odnosno kad je poruèio Evropi - ne diraj me, ne diram te – nije izgledalo verovatno da æe ba¹ SAD postati glavni nosilac intervencionizma i da æe te¾iti da rasporede svoju armiju u svim dr¾avama sveta.

Tokom ove godine vi¹e od 330.000 amerièkih vojnika, od ukupno 1,4 miliona aktivnih pripadnika oru¾anih snaga, slu¾bovalo je u skoro 130 dr¾ava sveta. Najvi¹e ih je jo¹ uvek u podruèjima koja su bila strate¹ki va¾na

Vojnici i personal
1. Irak 150.000
2. Nemaèka 70.000
3. Japan 45.000
4. Ju¾na Koreja 37.000
5. Avganistan 20.000
6. Italija 13.000
7. Velika Britanija 12.000

tokom Hladnog rata, kad je suzbijan sovjetski i kineski komunizam, ali koja odnedavno takoðe imaju prioritet kao ,,linije zaustavljanja uticaja“ Rusije i Kine. Privredni interesi uvek su praæeni i vojnom podr¹kom.
Od jeseni 2001. kad su se islamski ekstremisti kidnapovanim avionima obru¹ili na zgradu Pentagona u Va¹ingtonu i solitere Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, poèeo je rat SAD protiv terorizma. Na meti su se, uz Avganistan i Irak, gde su Amerikanci preuzeli direktne borbene zadatke, na¹li jo¹ i Rog Afrike (D¾ibuti, Somalija), ceo Mediteran, Liban, Saudijska Arabija, Pojas Gaze, Kavkaz, Centralna Azija, Indija, Pakistan, Indonezija i Filipini, ali isto tako i Iran zbog atomskog programa i Kolumbija zbog droge.
Pentagon ¹irom planete ima oko 860 kompleksnih vojnih objekata razlièitih velièina i funkcija: najveæe nazivaju bazama, ali mo¾e biti da je reè i o aerodromima, kampovima, garnizonima i kasarnama. Postoje takoðe i amerièki vojni punktovi, postovi, stanice ili postrojenja, a svugde se radi o ,,prisustvu“, javnom ili tajnom. Zvaniène ugovore o stacioniranju trupa Va¹ington ima sa 93 zemlje, a u brojnim drugim sluèajevima vojnici iz SAD dolaze prostom saglasno¹æu lokalnih vlada.
Hladni rat je iziskivao podizanje velikih baza du¾ ,,gvozdene zavese“, ali posle pada komunizma Ministarstvo odbrane SAD prvo je krenulo u velike promene u skladu sa novim svetskim poretkom; poèelo je preme¹tanje trupa po inostranstvu.
Vi¹e od 250.000 vojnika bilo je 2004. godine bazirano u 45 zemalja, a polovina u Nemaèkoj, Japanu i Ju¾noj Koreji. U meðuvremenu, velike baze su smanjivane i graðena je mre¾a manjih upori¹ta iz kojih se mo¾e br¾e i fleksibilnije borbeno reagovati na nove izazove i intervenisati ¹irom sveta, po¹to se stalno menja izvor pretnji. Predsednik D¾ord¾ Bu¹ je u to vreme objavio da æe do 2014. godine biti zatvorena treæina baza i da æe se mnogi vojnici vratiti u SAD, ali i da æe drugi biti rasporeðeni u zemljama koje su na ivici nove zone pretnje: u istoènoj Evropi, centralnoj Aziji i du¾ pacifièkog pojasa.
Pojedina tradicionalna podruèja, na primer Nemaèka, gde se nalazi 26 od 69 velikih baza, ostala su i dalje od znaèaja, mada su Amerikanci u¹li i u Maðarsku, Bugarsku, Rumuniju, na Kosovo, u Centralnu Aziju, u Èe¹ku i Poljsku i mada se NATO pro¹irio do granica Rusije. U Nemaèkoj je i dalje najveæi kontigent od oko 70.000 uniformisanih dr¾avljana SAD, iako su nove èlanice NATO spremne da nude jeftiniji sme¹taj, usluge i savezni¹tvo, prvenstveno iz ekonomskih razloga. To je, reklo bi se, isplativo, iako je poznato da nema zemlje koja je uspela da se ,,predomisli“ i oslobodi stranih vojnih baza, osim ako sami stranci nisu promenili politiku i povukli trupe. Ali u tom sluèaju nastali odnosi mogu da budu i opasni.
Ugovori o stacioniranju trupa svuda su na istom principu globalizacije: SAD ,,izvoze sigurnost“, a druge dr¾ave predaju deo suvereniteta. U mnogim sluèajevima, meðutim, Amerikanci borave u inostranstvu kao ,,glavni“ pripadnici NATO i meðunarodnih mirovnih misija (Kosovo, BiH, Koreja) ili kao instruktori po pozivu domaæe vojske.

U Evropi ,,Bondstil“ najveæi
Kompleks ,,Bondstil“ kod Uro¹evca, u kome je oko 1.500 vojnika, po povr¹ini od 700 hektara, predstavlja najveæu vojnu bazu u Evropi sa vi¹e od 240 objekata. Gradnja je, kako se ocenjuje, ko¹tala oko 500 miliona dolara, a samo u bolnicu, koja je podignuta 2002, ulo¾eno je 34 miliona dolara. Baza ima svoj vodovod i svoju struju, internu televiziju, bioskop, dve crkve, tr¾ni centar, sportske terene, biblioteku, pokriveni bazen, skloni¹ta, zatvor, restorane i druge sadr¾aje. Unutar ¾ice su tenkovska jedinica (20 ,,abramsa“), helikopterska eskadrila sa 30 letelica ,,apaè“ i ,,blek houk“ i artiljerijski divizion, kao i radarski centar.

[frckica-j]

A sad mjerkaju Sibir. Kako reèe draga nam Olbrajtova:"Nije fer da Rusija ima tolika bogatstva". Hm, da. A da li bi bio fer da su u SAD? Naravno da bi. Bio je juèe super èlanak o tome u Veèernjim novostima.

[Bred]

o cemu konkretno?

[Ayrton Senna]

Amerika merka blago ruskog Sibira

Autor: Borislav Laliæ | Veèernje Novosti, 06.09.2008.


(http://www.imagehosting.com/)
   Trasa Transsibirske ¾eleznice


RUSKI lider Vladimir Putin uspavao je pro¹le nedelje, na prostranstvima sibirske tajge, hicem iz lovaèkog karabina, sibirskog tigra, moænu zver, koja je simbol snage i divljine te ogromne ruske zemlje.
Od “velikog Vladimira”, kako mu ruski simpatizeri veæ tepaju, oèekuje se, meðutim, da sibirskog tigra, odavno uspavanog, probudi i tako obnovi i uèvrsti staru slavu te velike zemlje, koja je na smeni dva milenijuma poèela ozbiljno da posræe.
Sibir je najveæa ¹ansa dana¹nje Rusije, zaloga njene buduænosti i geopolitièke supremacije na svetskoj sceni. U Sibiru æe se “kaliti èelik” buduæe ruske dr¾ave, koja je ovih dana, povodom drame u Gruziji, a i mimo nje, jasno stavila do znanja da se ni u kom sluèaju neæe odreæi pozicije velike zemlje i da rusko dr¾avno rukovodstvo nikada vi¹e neæe dozvoliti da se u zemlji ponove “katastrofalni procesi” kakvi su se desili raspadom Sovjetskog Saveza.
Ali, Sibir, to enormno prostranstvo divljine i prirodnih bogatstava, koje energijom i sirovinama mo¾e da “hrani” svet, ostaje velika briga ruske dr¾ave. Prvo, bogatstva iz sibirske utrobe treba ¹to pre staviti u funkciju dinamiènog razvoja zemlje, i, drugo, Sibirom valja ovladati, onako, ali jo¹ br¾e, kako su to èinili amerièki “pioniri”, osvajajuæi Divlji zapad, da bi od puste Kalifornije napravili “silikonsku dolinu”.

Uspavana zemlja
JEDNA od teorija o poreklu imena Sibir ka¾e da je ono do¹lo od kombinacije turskih reèi koje znaèe “uspavana zemlja”.
No, kako bilo, Sibir se jo¹ nije probudio. Na tim prostranstvima, koja se prote¾u od Urala do Vladivostoka, nalaze se, ka¾u struènjaci, “energetske garancije” sveta, plus enormne zalihe plemenitih metala, zlata, uranijuma, drveta, pijaæe vode.
Ogromna prostranstva Sibira, koja èine dve treæine ruske teritorije, podeljena su u tri geografska regiona. Zapadni Sibir, od Urala do Jeniseja, sa povr¹inom od 2.427.000 kvadratnih kilometara, centralni, koji ide sve do reke Lene i prostire se na vi¹e od 4 miliona kvadratnih kilometara, i istoèni Sibir, sa preko 6 miliona kvadratnih kilometara koji dose¾e sve do Beringovog moreuza i Vladivostoka.
O kakvim je prostranstvima reè, najbolje se mo¾e videti po podatku da je Sibir veæi od Sjedinjenih Amerièkih Dr¾ava.
Na tom enormnom prostoru koji deli osam vremenskih zona i kojim se putuje vozom punih sedam dana, ¾ivi svega 39 miliona stanovnika, veæinom Rusa, koji su uglavnom u gradovima, i to prvenstveno pored Transsibirske ¾eleznice, koja je na poèetku pro¹log veka otvorila novu stranicu u ruskom osvajanju i ovladavanju Sibirom, koji je postao deo ruske teritorije pod Ivanom Groznim u 16. veku.

Stav Olbrajtove
ALI, Sibirom tek treba ovladati. To æe biti veliki, sudbinski izazov Rusije 21. veka.
Ka tim bogatim prostranstvima, u sve nemilosrdnijoj eri jagme za energijom, hranom i sirovinama, mnoge oèi su danas uprte ka Sibiru, a ne samo ruske.
Na tu dimenziju sibirske buduænosti ukazala je i biv¹a amerièka ¹efica Stejt departmenta Medlin Olbrajt, kada je izjavila, nimalo u diplomatskom maniru, da je “nepravdeno da Rusija raspola¾e tolikim prostorom i tolikim prirodnim bogatstvima dok druge zemlje u tome jako oskudevaju. Na prostorima Sibira i ruskog Dalekog istoka, bilo bi mesta za mnoge druge...”
Putin je na takve i sliène jadikovke odgovorio metaforièno, ali veoma jasno: “Hvala dobrom Bogu, Rusija nije Irak...”

Katastrofa
Svakako
da æe Rusija ¹tititi bogatstva svoje zemlje, pa i blago prebogatog Sibira, ali to neæe biti lako. Nije dovoljna retorika, pa ni odluènost ruskog dr¾avnog vrha. Postoje i neki objektivni faktori, koji Rusiji ne idu u prilog i koje neæe biti nimalo lako prevaziæi.
Na to u poslednje vreme ukazuju i svetski istra¾ivaèi, bez obzira na to ¹to meðu njima ima i onih koji nisu nimalo naklonjeni obnovi “svete Rusije”, a jo¹ manje raðanju “velikog Vladimira”.
Jedan od njih je i èuveni profesor sa amerièkog univerziteta Jejl Pol Kenedi, koji ka¾e da buduænost Rusije nije nimalo svetla. On te svoje prognoze bazira na èinjenici da neæe biti nimalo lako vladati zemljom koja ima 17 miliona kvadratnih kilometara (osmi deo planete), a svega 142 miliona stanovnika, èiji se broj, uz to, iz godine u godinu smanjuju, pa se prognozira da æe Rusa 2050. godine biti svega 114 miliona.
- Rusija do¾ivljava - ka¾e Kenedi - demografsku katastrofu. - Rusi polako nestaju...
Polazeæi od takvih sumornih prognoza, on iznosi ideju na koju su se Rusi kiselo nasmejali: da se Sibir proglasi za neku vrstu svetskog nacionalnog parka, tj. zabrana, a da se ruska dr¾ava sa svojih stotinak miliona ¾itelja smesti na ostatak svoje teritorije, a to je jedna petina sada¹njeg dr¾avnog prostora.
Ima i drugih faktora na koje ukazuju nauènici i koji pla¹e Ruse.
Mnogo je kom¹ija oko Rusije koji popreko gledaju na dr¾avu kojoj su nekada pripadali: muslimanske dr¾ave sa juga, baltièke republike, Ukrajina.
Postoji tu jo¹ jedan strah. Da li æe Rusija, koliko god bila moæna, moæi da kontroli¹e svoje sibirske nenaseljene prostore du¾ granice sa mnogoljudnom Kinom? Da li æe SAD, Kina i Japan, u nekakvom suludom scenariju buduæeg treæeg svetskog rata poku¹ati da se domognu sibirskih bogatstava i da taj prostor podele?
To su, svakako, hipotetièka pitanja na dalekim horizontima.
Ono ¹to je bli¾e i ¹to je realno, to je èinjenica da se dana¹nje rusko rukovodstvo nalazi na sudbonosnoj klackalici na kojoj se odreðuje dalja sudbina zemlje.
Nafta i gas su preporodili Rusiju, obogatili su je, vratili joj bar ne¹to od stare moæi i dr¾avnog dostajanstva.
Ali, petrodolari su varljiva roba. Novac od izvoza nafte i gasa sliva se u Rusiju silinom slapova Nijagare, ali to mo¾e da nestane.
Mogu izvori da presu¹e, mo¾e da se pojavi alternativno gorivo.
A ¹ta onda? Su¹tina odgovora svodi se na pitanje da li æe sada¹nja dr¾avna vrhu¹ka Rusije èuèati pored naftovoda i gasovoda i brojati petrodolare koje su im doneli priroda i istorijske okolnosti, kao ¹to to èine naftni ¹eici, ili æe napraviti privredu i sopstvenu “silicijum dolinu” koja æe da funkcioni¹e i da raste i onda kada petrodolara vi¹e ne bude.
Od toga zavisi i sudbina Sibira, koji ne le¾i samo na nafti i na gasu.
Od toga, u krajnjoj liniji, zavisi i to da li æe se Vladivostok, kojem su Rusi dali ime, i dalje zvati tako: “Vladati na Istoku”.

SIBIRSKI VOZ
NOVU eru, a na neki naèin i poèetak preporoda Sibira, oznaèila je izgradnja Transsibirske ¾eleznice, koja je graðena izmeðu 1891. i 1904. godine.
Ta pruga ide od Moskve do Vladivostoka i duga je 9.288 kilometara. Njome se u jednom pravcu putuje punih sedam dana. Za to vreme putnici proðu kroz osam vremenskih zona. To je najdu¾a pruga na svetu.

SVE MANJE RUSA
NA 17 miliona kvadratnih kilometara ruske dr¾ave ¾ivi 141 milion stanovnika. Kada se raspao Sovjetski Savez, Rusija je imala 148 miliona ¾itelja. Prognoze demografa ka¾u da æe Rusa u njihovoj dr¾avi 2050. godine biti svega 114 miliona.
Moguæe je da se te prognoze ne ostvare, jer se u poslednje vreme bele¾i trend dolaska strane radne snage u Rusiju. To æe ubuduæe najvi¹e zavisiti od stope privrednog razvoja zemlje, koja je sada, inaèe, veoma visoka, skoro 10 odsto.
To znaèi da Rusija danas ima duplo manje stanovnika od Amerike. U SAD trenutno ¾ivi oko 300 miliona stanovnika, a za 40 godina æe ih biti vi¹e od 400 miliona.

NAJBOGATIJI REGION SVETA
Struènjaci ka¾u da je Sibir najbogatiji region sveta, da se u njegovoj utrobi i na povr¹ini krije sve ono ¹to æe èoveèanstvu biti najpotrebnije u prvom stoleæu treæeg milenijuma: 20 odsto svetskih zaliha nafte, 27 odsto prirodnog gasa, 40 odsto platine, ne¹to manje zlata, nikla i kobalta, zatim dijamanata, srebra, a tamo se nalazi i jedna petina svih ¹uma na planeti.

[frckica-j]

Da, to je taj èlanak! Hvala Senna!

[Adonis_Vernalis]

Licno, voleo bih da mi se ukaze prilika da krenem trasom Transsibirske magistrale, pa negde usput zalutam. Ovo pisem inspirisan provalom secanja na jedan davni kongres kojem sam prisustvovao, negde u Nemackoj krajem devedesetih godina proslog veka, na kojem su zapazeno ucesce imali clanovi ruske naucne ekspedicije koja je 5 godina u kontinuitetu provela proucavajuci lekovito bilje Sibira, ne vracajuci se kucama cim padne slana na borove grane - pa, jedva obrijani i okupani, banuli na kongres u ustirkanu Svabiju, sa jedva obradjenim, dakle sasvim taze rezultatima. Izazvali su "efekat Raspucin" na pripadnice naucne elite od bakterija sasvim oslobodjene Evrope, a to je cirka 50% auditorijuma.

Isto tako, voleo bih da se to desi pre nego sto Ameri od Rusije otcepe Sibir i od njega naprave kombinaciju ledenog Diznilenda i naftnih/platinastih/uranskih busotina, sa sve primesama ladnog Las Vegasa i kokainskih polja mucene Bolivije.

Takodje, voleo bih da se "uralom" provozam bespucem Sibira, 800 km udaljen od najblize igranke, gde (pedantno zacesljan) mogu sresti i neko zensko bice, makar za razgovor, drugaciji od razgovora sa drvecem koje kanim u samoci poseci...

Ma, voleo bih da se Rusijom prosetam dok i sami Rusi pamte kakva je Rusija bila. Kad oni sami zaborave kakva je bila, dzabe meni truda...

[dirigent]

Takodje, voleo bih da se "uralom" provozam bespucem Sibira, 800 km udaljen od najblize igranke, gde (pedantno zacesljan) mogu sresti i neko zensko bice, makar za razgovor, drugaciji od razgovora sa drvecem koje kanim u samoci poseci... (citat)

Adonis Vernalis - romantik  , sanjar  i profa  . Vasi postovi radost srcu mom cine.

[frckica-j]

Cijeli post profin je odlièan! Voljela bih da sam vidjela taj "efekat Raspuæin". 
©to se mene tièe, voljela bih da zalutam bilo gdje u Rusiji. Fantastièna knji¾evnost, Petrograd (ili kako ga veæ zovu danas, ne mogu da upratim nikako), malo vodke i snijeg, i saonice, i "bele noæi" kako ih je zvao Dostojevski i Rusi, plavi, plavih oèiju... Joj... Uhhhhhh...

[Bred]

ok, ajmo da se drzimo teme ... 

[Adonis_Vernalis]

A sta drugo da kazemo? Jel americki vojnici drze ceo svet? Pa, drze skoro ceo svet. Kraj teme.

[Bred]

Pa pravo da Vam kazem nisam sasvim verovao u to dok nisam procitao ovaj prvi tekst ...  

[frckica-j]

NI nakon svega ¹to nam se svima dogodilo nisi vjerovao? Uh Brede, mislim da sam negdje napisala da su ti potrebne ru¾ièaste naoèale. Povlaèim iskaz. Skini te ru¾ièaste naoèale. Posudi ih meni. Mogle bi mi zatrebati...

[Bred]

pa dobro, nekad i nisam bas bukvalista ... 

Kad ce se svet osvestiti???

Ili cemo svi jednog dana biti jedna velika americka kolonija?

[frckica-j]

Bojim se da hoæemo. Ameri su majstori propagande. Kod nas se prikazuje serija JAG o amerièkim vojnim advokatima. Ne bi vjerovao koliko klinci iz kom¹iluka prièaju o tome. Malo si pilot vojnog aviona a malo si advokat i rje¹ava¹ sve nepravde u svijetu.
Ali i oni æe morati da padnu jednog dana. Ali onda æe se pojaviti nova imperija. Tako je uvijek. Istorija se ponavlja.

[KaBoom]

Al za sad, mi smo "whole world USA!" A dobro, u USA i nije tako lo¹e ¾iveti... Pogledajte koliko megabitni internet imaju, kolike plate, fin ¾ivot... ©ta fali. Da i mi malo u¾ivamo. A kad padne ovaj èetvrti rajh, onda æemo opet ne¹to da smislimo. Mi balkanci uvek ne¹to smislimo. Najbolje da smo uvek na dobroj strani, da je nama dobro, a ovi veliki nek se èaèkaju koliko oæe. Na¹ glas je i onako ni¹tavan u svemu tome...