Do porodice sve kasnije

[Bred]

Izvor: Veèernje novosti
Beograd -- U Srbiji se pomeraju granice za stupanje u brak i raðanje dece. U 2007. proseèna srpska porodilja imala je 27 godina, pi¹u Novosti.

Ako je verovati brojkama, onda je lane proseèna srpska porodilja imala 27 godina, a u glavnom gradu je bila starija za skoro dodatne tri, navodi list. U petoj deceniji se na majèinstvo odluèilo skoro 1.000 ¾ena.

Srpska mlada je, u pro¹loj godini, svoj bidermajer bacala tek koji mesec pred 27. roðendan. Sudeæi po podacima Zavoda za statistiku Srbije, i granica prvog stupanja u braène vode pomera se sa svakom godinom.

Podaci RZZS pokazuju da se i mu¹karci sve kasnije opredeljuju za ¾enidbu. Lane je proseèan mlado¾enja imao skoro 30 godina i bio je za koji mesec stariji od onog koji se o¾enio godinu ranije.

I mada je sve kasnije zasnivanje porodice danas prihvaæeno kao uobièajeno, demografe brinu drugi trendovi. Poslednji podaci pokazuju da èak 70 odsto ¾ena starosti izmeðu 20. i 24. godine nemaju nijedno dete. Bez prinove je i svaka èetvrta ¾ena izmeðu 30. i 34. godine.

b92

[frckica-j]

Nema uspje¹nog braka i porodice bez zrelih godina dok se ljudi "ne i¾ive", tako da je bolje kasnije, pogotovo sad kad medicine napreduje pa godine vi¹e nisu prepreka za sticanje potomstva.

[mirror-girl]

Vala dok pozavrsavamo ove skole,tek tada porodica...a i zasto bi se zurili,naravno ne treba preterati,ali smatram da 27 godina nije smak sveta,sto se mene tice,sasvim ok...naravno da je bolje recimo u 25,ali sad,kako ko ima srece...
Mada ja znam dobar boj ljudi,mojih prijatelja iz osnovne koji su se ozenili u poudavali u 18,19,pa bilo je i slucajeva u 17,dve devojke su rodile bebe a ostali,kako oni kazu,uzeli su se iz ljubavi...Meni je to smesno,ja imam dugu vezu,sa sjajnim deckom pa mi ne pada na pamet da odbacim skolovanje zbog tako necega.uvek stavljam prvo sebe ispred drugih stvari,jer kad sam ja zadovoljna i ljudi oko mene su... 

[frckica-j]

Ne znam, mislim da æe to puæi kad-tad. Takve veze kasnije zapadnu u probleme.

Ja ovo govorim iz svog ugla, naravno. ®elim da zavr¹im fakultet, da vidim malo svijeta, pa tek onda da se udam. A ne da se udajem "jer mi je vrijeme za to", i da svoje frustracije iskaljujem na svojoj porodici. Djeci naroèito. Da ona moraju da ispune moje neostvarene ambicije. 

[Bred]

 

pre 30te nista ...



Prvo treba zavrsiti fax pa se zaposliti pa se skuciti pa tek onda razmisljati o braku da bi to valjalo i bilo kako treba ...

Ljudi misle da je vazno samo napraviti decu a posle ce se nekako snalaziti.

E pa to kod nas bas i ne moRe tako  ... 

[diskaaa]

da,zalosno je to,ali sta ces kad je kod nas tako,da i ne mozes da se zaposlis nigde,pre nego sto zavrsis fax(a i tad je veliko pitanje).imam sestru i brata u australiji,koji su jako mladi,a zaradjuju sami vec par god,studiraju,sve stizu.(ali,totalno je drugacije,jer uce samo prakticno sta im treba,a ne svakakve gluposti,kao mi ovde)

[mirror-girl]

Lepo je to,obrazovanje,uspeh u karijeri,putovanja,dobar posao i plata,lep i sredjen stan,auto,ljubav svog zivota,dete i svi zive u bajci...

ali takve stvari se VRLO retko desavaju.Najlakse je sve isplanirati,ali...Ja smatram da ne moze sve!Covek se mora odluciti za prioritet-a meni je to svakako fakultet,jer u pravu je Frcka,ako sebe ne ispunim u tom pogledu-imala bih frustracije,a za porodicu bice vremena,uostalom,ja ne zelim u naucnike,vec prosto u neki sloj ljudi koji imaju fino placen posao za nase uslove i koji mogu da zive od te plate i nesto ustede,pa polako,ne dobija se sve na tacni,mora se covek za sve pomuciti...

[Bred]

sve si rekla mirror ... 

[mirror-girl]

Hvala  !

[philoserbiana]

poznajem ljude koji su zavrsili fakultet,skucili se i imaju vrlo finu platu,a zive sami i vrlo su nezadovoljni...ima i toga 

[frckica-j]

Taèno, ima. Ja sam samo protiv zasnivanja porodice u periodu kada nismo sposobni ni spremni za to, iz bilo kog razloga. Radije sam i za to da nikad ne osnujem porodicu, iako obo¾avam djecu, nego da to uèinim samo zato ¹to je to red ili ¹to mi je vrijeme ili iz bilo kog pogre¹nog razloga.

[philoserbiana]

sta je to "pogresan razlog"?

[mirror-girl]

Ja ne bih volela da se nadjem u iskusenju da biram izmedju porodice i karijere...ne volim sredinu,ali za vrhunske rezultete u bilo kojoj oblasti potrebne su zrtve,a ja kako sam starija sve manje zelim da se zrtvujem...

[philoserbiana]

mislis-ili karijera ili porodica 

[frckica-j]

Neke pogre¹ne razloge sam veæ navela:
-red je, jer sam ¾ensko, pa gdje æu bez poroda;
-vrijeme je, otkucava bilolo¹ki sat, neæu moæi da raðam tako lako ako preðem 30-tu;
-bolje je da se udam i raðam djecu, nego da stignem do neke titule i dobro plaæenog posla;
-¾ena bez porodice nije ostvarena, pa naði mu¹karca i udaj se;
-ako treba, rodi sebi djete, bez obzira da li ima¹ oca za svoje dijete ili ne;
-zar se ne boji¹ da ostane¹ sama? Kad ima¹ dijete ne mo¾e¹ biti sama, isl.

Ni¹ta u ¾ivotu ne treba raditi zato ¹to je za to vrijeme, a zasnivanje porodice i pogotovo. Brak sam po sebi nije jednostavan i ne treba se sa svakim vezivati, a kamoli raðati djecu. Nije to po principu: rodim djete i kad mi je zabavno poigram se sa njim. Djeca jesu bogatstvo ali i velika obaveza. I sa tm se NE SMIJE igrati. Za sve u ¾ivotu postoji pravi tenutak.
Naravno, nijedan brak nije garancija do¾ivotnog, ali ba¹ zato u njega ne treba ulijetati bez razmi¹ljanja.
A grozim se kad ¾ene ka¾u "Pametna si, uspje¹na si, ne mora¹ se ni udati. Rodi sebi dijete i boli te uvo". E nakon ovoga mi doðe da ih udavim! Da li iko razmi¹lja o tome kako bi se jedno takvo dijete osjeæalo? Zamisli da ka¾e¹ djetetu: "Zna¹ sine, ti nema¹ tatu, jer mama nije moga da se zadr¾i sa bilo kojim mu¹karcem, pa sam oti¹la na vje¹taèku oplodnju i nemam pojma ko ti je tata." Ili jo¹ gore: "Ja sam htjela dijete, tvoj tata nije, ali mi je uèinio uslugu i podario mi tebe, ali ti ga ne¹to posebno ne interesuje¹." Ili bilo ¹ta slièno. Zbog sopstvenih problema da stvorim dijete sa takvim traumama.  
A o tome da se ljudi zalete, pa se ne upoznaju, pa se fino vjenèaju ne ¾eleæi da se prilagode jedno drugom, a onda se razvode i svaðaju preko djeèijih ramena, o tome sam veæ pisala negdje, e to me tek izluðuje...