Joga i starenje

[Bred]

Nauèna istra¾ivanja procesa starenja pokazuju da se on mo¾e usporiti ili ubrzati, u zavisnosti od emotivnih i psihièkih reakcija osobe, ¹to direktno utièe na rad endokrinog sistema, a tako i na brzinu metabolizma. U svetu se vr¹e mnoga ispitivanja na polju usporavanja metabolizma i nauènici smatraju da se na taj naèin mo¾e produ¾iti ljudski vek.

pi¹e: Dragan Lonèar, uèitelj joge





Metabolizam je proces stvaranja energije u telu i on odr¾ava ¾ivot. Sastoji se od anabolizma – stvaranja æelija i tkiva, i katabolizma – uni¹tavanja starih. Veruje se da veoma brz metabolizam u mladosti mo¾e dovesti do preranog starenja organizma.

Ubrzani tempo savremenog naèina ¾ivota mo¾e dovesti do hipermetabolizma a samim tim i do preranog starenja organizma. Pluæa i srce vi¹e rade kako bi previ¹e aktivne hipermetabolièke æelije nahranili i snabdeli crvenim krvnim zrncima i kiseonikom. Ako smo u mladosti bili metabolièki hiperaktivni, velike su ¹anse da æe se to u starosti promeniti, usled smanjene aktivnosti ¹titne ¾lezde a samim tim i niske metabolièke aktivnosti. Starije osobe èesto te¹ko podnose hladnoæu jer su njihova tkiva izgubila sposobnost da stvore dovoljno unutra¹nje toplote. Da bi vodili aktivan ¾ivot, starijim osobama se preporuèuje da manje jedu i spavaju, da se utopljavaju, i fizièki ve¾baju kako bi poveæali smanjeni metabolizam.

Primenom odreðenih tehnika joge mo¾emo smanjiti ili ubrzati, tj. postiæi idealan, balansiran metabolizam.



Statistike govore da ¾ene ¾ive du¾e od mu¹karaca. Ovo se obja¹njava èinjenicom da je mu¹karac, ispunjavajuæi svoju tradicionalnu ulogu za¹titnika porodice, izlo¾en te¾em radu i brizi, pa samim tim i hipermetabolizmu. Njegovo telo i um su veoma anga¾ovani spolja¹njim aktivnostima pa mu je te¹ko da postigne stanje relaksiranosti. Njegove æelije neprestano naporno rade kako bi stvorile dovoljno energije, èak i za aktivnosti koje tom naporu nisu adekvatne, kao recimo, preterano razmi¹ljanje. On èesto pose¾e za alkoholom i cigaretama kako bi se oslobodio napetosti i tako se izla¾e jo¹ veæem riziku po zdravlje.

Meditacijom i praktikovanjem jogièkog disanja (tzv. pranajama), mo¾e se usporiti metabolizam. Unutra¹nji organi se tro¹e sporije, u telu se stvara manje toksina i èuva se vi¹e energije, pa se nesmetano i u potpunosti ostvaruje prirodan proces homeostaze.

Osim toga ¹to nam usporava metabolizam, meditacija nam omoguæava i uvid u razloge napetosti i anksioznosti, postajemo svesni dru¹tvene uloge koja nam je nametnuta i mnogih uslovljenosti preuzetih  iz porodice i dru¹tva, a zatim nam poma¾e da usporimo frenetièan  naèin ¾ivota i da preuzmemo kontrolu nad sobom i odluèimo kojim æemo putem iæi.

Efekti meditacije ispitivani su u nekoliko nauènih ustanova u svetu. Mereni su krvni pritisak, srèani puls, rektalna temperatura, otpor na ko¾i, mo¾dani talasi (EEG), itd.

Eksperimenti su pokazali sledeæe:

1.         Potro¹nja kiseonika je opala za 40 odsto u toku prvih deset minuta meditiranja. Nakon meditacije vratila se na normalan nivo.
2.         Kolièina gljen-dioksida je opala za 20 odsto, paralelno sa opadanjem kiseonika, ¹to dokazuje da je do smanjenja kiseonika do¹lo usled usporavanja metabolizma a ne usled «gladi» za kiseonikom.
3.         Broj udaha u minuti, kao i udahnuti volumen vazduha opali su - dva udaha i jedan litar vazduha manje u minuti.
4.         Krvni pritisak je sve vreme bio nizak, u proseku 106 mm Hg – sistolièki, i 57 mm Hg – dijastolièki.
5.         Koncentracija laktata u krvi (otrovni otpaci koji su pokazatelj metabolizma i nedostatka kiseonika), naglo je pala u prvih deset minuta meditacije. Nakon meditacije vratio se, ali na ni¾i nivo od onog pre meditacije.
Doktor H. Rieckert sa Univerziteta u Tibingenu smatra da je razlog tome poveæana cirkulacija krvi u udovima koja je èak 300 odsto veæa od nivoa pre meditacije. To omoguæava kiseoniku da nahrani mi¹iæe, pa dolazi do veæe iskori¹æenosti postojeæe energije.
6.         Otpor ko¾e meren galvanometrom poveæao se za èetiri puta, ukazujuæi na poveæanu relaksaciju.
7.         Broj otkucaja srca u minuti smanjio se u proseku za tri, ¹to ukazuje da je postignuto stanje duboke opu¹tenosti.



Ako sumiramo ove fiziolo¹ke promene, mo¾emo zakljuèiti da je do¹lo do «budnog hipometabolièkog stanja» koje se razlikovalo od stanja sna i hipnoze u sledeæem:

- potro¹nja kiseonika se u toku spavanja menja ali tek nakon nekoliko èasova, a u hipnozi ne,
- nivo ugljen-dioksida se u toku spavanja poveæava,
- otpor ko¾e se poveæava tokom spavanja ali ne toliko kao prilikom meditacije,
- EEG talasi su razlièiti tokom spavanja.

Istra¾ivanja koja su ispitivala efekte meditacije pokazuju da tehnike joge utièu na pobolj¹nje zdravlja i samim tim i na du¾inu ¾ivotnog veka.
Usporavanjem metabolizma, odnosno hipermetabolizma, mo¾emo usporiti vreme koje u svakoj æeliji otkucava, odla¾uæi proces starenja.

b92