Svetske berze u padu posle krupnih potresa na amerièkom finansijskom tr¾i¹tu

[Bred]

Vrednosti deonica naglo su pale ¹irom sveta dok bankrtotstvo jedne od najveæih amerièkih investicionih banaka i drugi problemi u amerièkom finansijskom sektoru veæ drugi dan potresaju svetska tr¾i¹ta kapitala. Japanski indeks deonica Nikei pao je danas za pet procenta, a vrednost deonica na honkon¹koj berzi pala je za vi¹e od pet procenata. Sredinom dana u Evropi svi veæi indeksi izgubili su dobar deo vrednosti, dok je ruska agencija Interfaks pod naslovom "Panika" donela vest da je vrednost deonica na ruskim berzama pala za vi¹e od 10 procenata.


U meðuvremenu, centralne banke u Evropi i Aziji upumpavaju milijarde dolara u finansijska tr¾i¹ta kako bi umirile bankare i navele ih da i dalje pozajmljuju novac.Predsednik D¾ord¾ Bu¹ je juèe izjavio da funkcioneri rade na tome da na najmanju moguæu meru svedu poremeæaje u privredi. On je dodao da su amerièka finansijska tr¾i¹ta dovoljno sna¾na i elastièna i da æe vremenom prevaziæi te probleme.

Predsednik Bu¹ je na taj naèin reagovao na juèera¹nje bankrotstvo jedne od najveæih amerièkih investicionih banaka, "Liman braders". Posle nekoliko dana hitnih pregovora o prodaji te banke amerièka federalna vlada je odbila da garantuje njene dugove, ¹to je navelo potencijalne kupce da odustanu od kupovine. Investicione banke posreduju u kupoprodaji deonica i obveznica izmeðu raznih kompanija i èesto i same ula¾u novac u krupne poslove. U sluèaju banke "Liman braders", investiranje u riziène hipotekarne kredite dovelo je do gubitka od vi¹e milijardi dolara.

voanews.com

[frckica-j]

Ovo se oèekivalo veæ nekoliko dana. Ipak nije kao kada je pala NY berza '29., ali oèekuju da bude èak i gore. Vidjeæemo.

[mirror-girl]

Znaci,nismo samo mi u bedaku...

[frckica-j]

Mi smo u bedaku i bez ovoga. Zamisli ¹ta æe tek sad da bude, kada je cijeli svijet u krizi zbog problema na NY berzi. Slu¹ala sam vijeti, svugdje pada valute, a mnoge vlade poku¹avaju da se izvuku iz inflacije...

[Bred]

Evropa na udaru ekonomskog cunamija iz SAD
Autor: N. Vlaèo | Blic

Glavne evropske berze u Londonu, Frankfurtu, Parizu i Milanu juèe su zabele¾ile blagi rast nakon katastrofalnog poèetka nedelje koji je uzrokovan krizom na Volstritu, koju je pokrenuo kolaps èetvrte po jaèini amerièke investicione banke „Liman braders“, kao i u poslednjem momentu izbegnut bankrot osiguravajuæeg giganta AIG.

Ovoj kompaniji je Uprava federalnih rezervi SAD juèe obezbedila dvogodi¹nji kredit u iznosu od 85 milijardi dolara, a zauzvrat æe dr¾ava biti vlasnik 79,9 odsto akcija AIG. Akcije velikih evropskih banaka, poput ¹vajcarske UBS i belgijske „Deksije“, pale su u ponedeljak za oko deset odsto, pa je Evropska centralna banka u prva dva dana ove nedelje na novèano tr¾i¹te ubacila 100 milijardi evra, dok je Banka Engleske dala finansijsku injekciju vrednu vi¹e od 30 milijardi evra.
Amerièka berza je i juèe po svom otvaranju zabele¾ila pad, uprkos naporima amerièke vlade da spase AIG, zbog straha investitora da to neæe biti dovoljno da smiri uzburkano tr¾i¹te.
Na neformalnom sastanku u Nici tokom proteklog vikenda ministri finansija EU, svesni tektonskog potresa u Americi, poku¹ali su da usaglase zajednièki instrument koji bi se izborio sa kolektivnim katastrofama poput kolapsa „Liman bradersa“, koje bi mogle da zadese i evropske finansijske grupacije kao ¹to su „Aksa“ i „Unikredit“, koja posluje i u Srbiji. Meðutim, jedino su uspeli da se dogovore o tome da æe do 2012. uvesti usagla¹eni sistem izve¹tavanja za multinacionalne kompanije.
Ernest-Antoan Sejije, predsednik „Biznis Jurop“, organizacije koja objedinjava udru¾enja evropskih poslodavaca, izjavio je da æe kompanijama u Evropi sada „oèigledno biti ote¾ano dobijanje kredita kod banaka“.
„Ipak, uvereni smo da evropski bankarski sistem nije ugro¾en onim ¹to se desilo u Americi i ¹to se ¹iri po celom svetu“, naveo je Sejije.
D¾ord¾ Soros, koji je 16. septembra 1992. ¹pekulisanjem na berzi za vreme „crnog ponedeljka“ tokom kojeg je britanska vlada povukla funtu iz Evropskog mehanizma deviznog kursa, zaradio vi¹e od milijardu dolara, rekao je juèe za Bi-Bi-Si da je „finansijska industrija glavni segment britanske ekonomije“.
„Zbog toga je Velika Britanija vi¹e pogoðena finansijskom krizom u Americi nego veæina ostalih evropskih ekonomija“, kazao je Soros.
Sa njegovom konstatacijom slo¾io se ekonomista Jurij Bajec, koji je za „Blic“ naveo da je Britanija najvi¹e izlo¾ena posledicama krize koja je potresla Volstrit „s obzirom na stepen povezanosti amerièke i britanske privrede“. Bajec je kazao da æe kriza u Americi ipak ostaviti posledica i na ostatak Evrope.
„Mislim da se zbog globalizacije finansijskih tr¾i¹ta posledice moraju osetiti u Evropi. Odraziæe se pre svega na poskupljenje bankarskih kredita, a u nekom poslednjem talasu to æe zahvatiti Srbiju“, rekao je Bajec.
Erih ©trajsler, profesor ekonomije na Beèkom univerzitetu naveo je da æe „finansijski ¹ok pogoditi kratkoroèno vi¹e Aziju i Evropu, ali æe SAD dospeti u dugotrajnu stagnaciju koja æe u toj zemlji potrajati 10 do 15 godina“.

Jela¹iæ potvrdio da æe krediti poskupeti
Radovan Jela¹iæ, guverner Narodne banke Srbije (NBS), kazao je da „poslednji finansijski lomovi na finansijskom tr¾i¹tu SAD neæe imati direktnog uticaja na finansijsko tr¾i¹te u Srbiji, ali su moguæi indirektni efekti“. On je rekao da je „moguæe je da æe zbog rasta Euribora i Libora, referentnih kamatnih stopa evropskih banaka, krediti u Srbiji koji imaju promenljive kamatne stope biti jo¹ skuplji“ i dodao da æe to „va¾iti i za zadu¾ivanje dr¾ave, banaka, pa i preduzeæa u inostranstvu“. Jela¹iæ je napomenuo da treba uzeti u obzir i da je NBS dala grinfild licencu „AIG lajf osiguranju“, èiji je veæinski osnivaè amerièka centrala osiguravajuæeg giganta AIG.
D. N.





Predstavnièki dom glasao protiv plana za spasavanje amerièkih finansijskih institucija

Amerièki Predstavnièki dom glasao je protiv plana za spasavanje amerièkih finansijskih institucija, koji je predlo¾ila Bu¹ova administracija. Sa 228 prema 205 glasova zakonodavci su odbacili predlog paketa mera od 700 milijardi dolara, uprkos tome ¹to su i predsednik Bu¹ i vodeæi èlanovi Kongresa pozivali zakonodavce da usvoje tu meru, rekav¹i da bi njeno odbacivanje gurnulo amerièku privredu u duboka previranja.

Predstavnik Bele kuæe rekao je da je predsednik D¾ord¾ Bu¹ razoèaran tim glasanjem i da æe se sastati sa svojim najvi¹im saradnicima kako bi odluèili o sledeæem koraku. Vodeæi èlanovi Demokratske i Republikanske stranke uzajamno su se optu¾ivali za poraz tog predloga. Republikanski lideri izjavili su da æe poku¹ati da sa demokratama izrade nov nacrt zakona.

Lider demokrata u Predstavnièkom domu, Steni Hojer, rekao je uoèi glasanja da æe odbacivanje te mere izazvati raspad finansijskog sistema i da ni jedan grad ili selo u Americi neæe izbeæi njegov uticaj.

Suoèeni sa najte¾im glasanjem ikada, demokrate i republikanci su izra¾avali svoju podr¹ku ili protivljenje tom zakonskom predlogu na 110 stranica. Glavni elementi obuhvatali su ovla¹æenje vladi da otkupi lo¹e kredite i tako stekne deo imovine propalih finansijskih kompanija, zatim osnivanje moænog upravog odbora za nadgledanje sprovoðenja tog plana, mere za pomoæ Amerikancima da izbegnu gubitak kuæa i stanova i ogranièavanje kompenzacija direktorima finansijskih firmi.

Prema planu, Kongres bi odmah obezbedio sredstva u vrednosti od 250 milijardi dolara, da bi nakon toga bilo stavljeno na raspolaganje jo¹ 100, a potom jo¹ 350 milijardi dolara, o èemu je trebalo da se glasa naknadno. Predsednik odbora Predstavnièkog doma za finansijske usluge Barni Frenk je tim povodom izjavio:

«®ao nam je ¹to smo zapali u ovakve ekonomske te¹koæe, ¹to je uèinilo ovaj dan dono¹enja odluke neophodnim. Niko nije sreæan ¹to je do¹lo do propasti na¹eg ekonomskog sistema.»

Republikanski lideri su apelovali na svoje èlanove da podr¾e taj predlog, ali su istovremeno izra¾avali svoju zabrinutost. Evo ¹ta je uoèi glasanja rekao kongresmen Adam Patnam:

«Svedoci smo domino efekta dok jedan za drugim padaju stubovi finansijskog sistema u Sjedinjenim Dr¾avama.»

I mada su pohvalili pobolj¹anja uneta u plan, kao rezultat pregovora dve stranke, mnogi republikanci su se protivili toj meri. Evo kako su je komentarisali republikanci D¾eb Hensarling iz Teksasa i Majk Pens iz Indijane:

«Pla¹im se da bi ovaj zakon mogao da ima ne¾eljene posledice. Pla¹im se da bi se moglo desiti da na kraju ne uspe. Pla¹im se da tu ima suvi¹e spasavanja, a nedovoljno rada i truda. Pla¹im da bi poreski obveznici mogli da naslede izuzetno veliki dug.»

«Smatram da je ovo najveæe spasavanje korporacija u amerièkoj istoriji, koje zauvek menja odnos izmedju vlade i finansijskog sektora i prenosi teret tro¹kova na amerièki narod i to ne mogu da podr¾im.»

Pre dana¹nje debate predsednik Bu¹ je apelovao na èlanove Kongresa da usvoje ovu meru i nastojao da ubla¾i strahovanja Amerikanaca:

«Svaki èlan Kongresa i svaki Amerikanac bi trebalo to da ima na umu. Glas za ovaj zakonski predlog je glas da se spreèi ekonomska ¹teta koja bi bila naneta vama i va¹oj zajednici.»

Nagove¹teno je da bi Predstavnièki dom mogao ponovo da glasa o ovom zakonskom predlogu.

Cene nafte na njujor¹koj berzi takoðe su pale posle vesti da je Predstavnièki dom odbacio predlog zakona za spasavanje finasijskih institucija. Barel nafte za buduæe isporuke pao je za osam dolara - na 98 dolara i 90 centi. Trgovci naftom zabrinuti su da bi odbacivanje pomenutog plana moglo da uspori rast amerièke privrede i smanji potra¾nju za energentima.

voanews.com



Amerièki Senat usvojio novu verziju plana o spasavanju finansijskog sistema

Amerièki senat je ubedljivom veæinom glasova usvojio plan o spasavanju amerièkog finansijskog sistema, u vrednosti od 700 milijardi dolara. Zakon je podr¾alo 74 senatora dok je 25 glasalo protiv.

Oba predsednièka kandidata, Demokrata Barak Obama i Republikanac D¾on Mekejn, vratila su se u Va¹ington kako bi prisustvovali glasanju. Usvojeni predlog je izmenjena verzija plana koji je prvobitno predlo¾io predsednik Bu¹, a koji je Predstavnièki dom odbacio u ponedeljak, ¹to je dovelo do najveæeg pada deonica u jednom danu svih vremena.

Zakonom se iz bud¾eta izdvaja suma od 700 milijardi dolara i daje amerièkom Sekretarijatu za finansije da bi otkupio lo¹e stambene kredite od banaka i drugih finansijskih institucija. Medjutim, Demokrate i Republikanci su dodali odredjene amandmane kako bi zakon pro¹ao Senat. Predlog se sada vraæa Predstavnièkom domu, koji planira da ponovo glasa o njemu u petak.

Senatski zakon obuhvata poreske olak¹ice za biznise i poreske obveznike iz srednje klase, organièava velike beneficije i otpremnine za ¹efove propalih finansijskih institucija, i poveæava iznos ¹tednje koji dr¾ava garantuje sa 100,000 na 250,000 dolara. Otkupom lo¹ih kredita skida se veliki finansijski teret sa banaka i drugih zajmodavaca, ¹to im omoguæuje da ponovo poènu da daju kredite biznisima i potro¹aèima.

Konzervativci koji se protive zakonu o finansijskom spasavanju u naèelu veruju da federalna vlada ne bi trebalo da interveni¹e na finansijskim tr¾i¹tima. Liberali koji mu se protive veruju da je mera usmerena na spasavanje Vol Strita na raèun amerièkih poreskih obveznika.

voanews.com



Bu¹: SAD æe stabilizovati tr¾i¹te i zadr¾ati vodeæu ulogu u svetskoj ekonomiji

Predstavnièki dom amerièkog Kongresa usvojio je revidiranu verziju kontroverznog vladinog plana za spasavanje ugro¾enog finansijskog sektora u vrednosti od 700 milijardi dolara. Senat je istu meru usvojio sredinom nedelje, po¹to je prethodno Predstavnièki dom odbacio originalnu verziju plana, èime je izazvao najveæi pad vrednosti indeksa u istoriji Volstrita. Iako je zakon stupio na snagu po¹to ga je predsednik Bu¹ potpisao tokom popodneva, amerièka finansijska tr¾i¹ta zavr¹ila su dan u minusu.

Indeksi na njujor¹koj berzi ostvarili su velike dobitke u petak ujutro, u oèekivanju da Predstavnièki dom usvoji revidirani vladin plan za spasavanje finansijskog sektora. Meðutim, odmah po¹to je predsednik Bu¹ potpisao zakon - vrednosti indeksa su pale. Evropske berze zavr¹ile su dan u plusu, ali su azijske takoðe pale.

Generalni sekretar Konferencije Ujedionjenih nacija o trgovini i razvoju, Supaèaj Panièpakdi izjavio je da je plan amerièke vlade tek prvi korak u velikoj reformi finansijskog sistema SAD.

"Ovim se samo spreèava da doðe do produbljenja krize – to ne znaèi da smo veæ uspeli da se izborimo sa osnovnim problemima. Stoga mora da se dobro razmisli o naèinu na koji su finansijske institucije bile voðene i regulisane, kako u SAD, tako i ¹irom sveta".

Neki amerièki zakonodavci, poput Barbare Li, demokrate iz Kalifornije, glasali su protiv plana u ponedeljak, ali su promenili mi¹ljenje u petak.

"Neæemo uspeti da èarobnim ¹tapiæem preokrenemo situaciju u ekonomiji, promenimo trend rasta nezaposlenosti i li okonèamo ovu recesiju u kojoj se nalazimo. Moramo da budemo iskreni o tome, ali moramo i da budemo obazrivi, kako bi na¹i stariji sugraðani mogli da imaju poverenja da su im penzije sigurne. I nadam se da æemo uspeti da spreèimo da ova finansisjka kriza donese jo¹ veæu ¹tetu svakodnevnom ¾ivotu na¹ih biraèa".

Drugi, poput Merilèin Masgrejv, republikanke iz Kolorada, ostali su pri ranijem stavu.

"Poreski obveznici generacijama plaæaju zbog na¹e brzopletosti, a nema garancije da æe ikada videti korist od toga. Ne bismo trebali da nagraðujemo lo¹e pona¹anje. Volstrit neæe morati da nauèi lekciju, a mi ne èinimo ni¹ta da ga spreèimo da ponovo na¹u ekonomiju odvede u æorsokak".

Skoro svi èlanovi Predstavnièkog doma takmièiæe se za novi mandat za mesec dana, a pisma, elektornska po¹ta i telefonski pozivi koji su stizali u njihove kancelarije pokazali su ogromno protivljenje vladinom planu. Predsednik Bu¹ je potpisao zakon ubrzo posle glasanja u Predstavnièkom domu, zahvalio se zakonodavcima obe stranke na podr¹ci i istakao da usvajanje zakona ¹alje sna¾an signal tr¾i¹tima ¹irom sveta.

"Pokazali smo svetu da æe SAD stabilizovati na¹e finansijsko tr¾i¹te i zadr¾ati vodeæu ulogu u svetskoj ekonomiji"

Uprkos èinjenici da su berzanski indeksi na kraju juèera¹njeg dana bili u minusu, ekonomsita firme Standard & Poor Dejvid Vajs ka¾e da æe plan o spasavanju finansijkog sektora ubla¾iti pritiskak na tr¾i¹te i povratiti poverenje investitora.

"Oèekujemo da zakon uradi dve stvari koje æe pomoæ i kreditnim tr¾i¹tima: prvo, da skine s tr¾i¹ta mnogo lo¹ih investicija, ¹to æe dati moguænost bankama da izdaju neke nove zajmove. Drugo, odreðivanje cene te imovine, trebalo bi da pomogne tr¾i¹tu da funkcioni¹e"

Analitièari meðutim ka¾u da ne treba oèekivati rezultate odmah. Poslednji ekonomski parametri pokazuju da je nezaposlenost i dalje velika - preko ¹est odsto – dok cene kuæa i stanova, kao i potro¹nja nastavljaju da padaju.

voanews.com



MMF: Ekonomija na ivici raspada
| Izvor: Beta, Tanjug
Va¹ington, Moskva, London -- ©ef Meðunarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominik ©tros-Kan upozorio je svetske lidere da je svetski finansijski na ivici sistemskog raspada.


Najvi¹i predstavnici razvijenih zemalja u Va¹ingtonu, gde je u toku godi¹nja skup¹tina MMF-a i Svetske banke, raspravljaju o globalnoj finansijskoj krizi, pri èemu su se, meðutim, do sada jedino slo¾ili u tome da je tu krizu neophodno zajednièki re¹iti, ukazuju danas analitièari ¹irom sveta.

"Sve sna¾nija uznemirenost u vezi sa solventno¹æu nekih najveæih amerièkih i evropskih finansijskih institucija dovela je svetski finansijski sistem na ivicu sistemskog raspada", citirao je britanski "Bi-Bi-Si" ©tros-Kana.

Predsednik MMF-a razloge sada¹nje te¹ke situacije vidi u "panici izazvanoj padom banaka", na koju, prema njegovom mi¹ljenju, razvijene zemlje nisu u dovoljnoj meri reagovale, tako da nisu obnovile poverenje u finansijska tr¾i¹ta.

©tros-Kan se juèe u Va¹ingtonu sastao sa predstavnicima zemalja grupe G7, amerièkim predsednikom D¾ord¾om Bu¹om i predstavnicima Svetske banke, nakon èega je izjavio da bi MMF trebalo da "u dubinu ispita razloge krize i da koordinira svoje postupke sa ostalim institucijama".

Prema njegovom mi¹ljenju upravo je MMF pravi fond za taj posao koji veæ ima pripremljene izvore da bi mogao da pomogne bilo kojoj zemlji koja se zbog posledica krize na¹la u finansijskim problemima.

Izjava ©tros-Kana je usledila posle serije pregovora najvi¹ih finansijskih zvaniènika, koji su poèeli u petak sastankom ministara finansija sedam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta grupacije G7, koji su usvojili akcioni plan borbe protiv finansijske krize u pet taèaka.

Taj plan, koji prema mi¹ljenju mnogih analitièara, "nije doneo nikakve konkretne, veæ samo uop¹tene mere", naveo je Rojters, podr¾ali su noæas i finansijski predstavnici iz 158 zemalja èlanica MMF-a, koji su uèestvovali na sastanku odbora MMF-a.

Odbor MMF-a, kojim je predsedavao egipatski ministar finansija Jusuf Butros-Gali, saop¹tio je da odgovori na krizu moraju biti "izuzetna budnost, koordinacija i spremnost da se pristupi odva¾nim koracima", citirale su Galija novinske agencije.

©ta predviða akcioni plan G7

Akcionim planom grupe G7, u kojoj se nalaze SAD, Nemaèka, Velika Britanija, Francuska, Japan, Italija i Kanada je, izmeðu ostalog, istaknuto da je neophodno iskoristiti sva raspolo¾iva sredstva za podr¹ku sistemski va¾nim finansijskim institucijama i ne dozvoliti njihov krah.

Zatim, da je neophodno preduzeti sve neophodne mere radi deblokade kreditnih i finansijskih tr¾i¹ta i obezbediti ¹irok pristup bankama i drugim institucijama sredstvima koja im obezbeðuju likvidnost.

Akcionim planom je predviðeno i da se bankama obezbedi moguænost da dobijaju kapital ne samo iz privatnih, veæ i iz dr¾avnih izvora i to u dovoljnim iznosima kako bi bilo obnovljeno poverenje u kreditne operacije.

Takoðe, kako je istaknuto, neophodno je da se obezbedi pouzdanost nacionalnih programa za osiguranje uloga, a kada to bude potrebno da se primene mere radi obnove sekundarnih hipotekarnih tr¾i¹ta i drugih tr¾i¹ta sa hartijama od vrednosti.

Sve ove mere se, prema zakljuècima G7, trebaju sprovoditi tako da budu za¹tiæeni poreski obveznici i da to ne bude na ¹tetu druge zemlje. Kakva konkretna sredstva se za to trebaju upotrebiti, u tom dokumentu se, meðutim, ne navodi, ukazuju svetske agencije.

Svetski lideri o ekonomskoj krizi

I predsednik SAD je juèe, posle susreta sa finansijskim liderima G7, izjavio da tekuæa svetska finansijska kriza zahteva globalnu i koordinaranu odgovornost, a da vodeæe industrijske zemlje treba da rade zajedno radi ¹to hitnijeg re¹avanja nastalih problema.

"Svako od nas priznaje da je ovo ozbiljna globalna kriza i zato je potrebna i ozbiljna globalna odgovornost", precizirao je Bu¹, u izjavi datoj novinarima, izra¾avajuæi uverenje da vodeæe svetske ekonomije mogu da izaðu na kraj sa tekuæim izazovima, napominjuæi da æe SAD koristiti sva raspolo¾iva sredstva da re¹e nastalu finansijsku krizu u zemlji.

Bu¹ je, takoðe, upozorio na ogranièeno vreme u kome brzo treba raditi da bi se re¹ile sve te¾e posledice globalne kreditne krize koja je poèela u avgustu minule godine, nakon sloma amerièkog hipotekarnog tr¾i¹ta.

On je ocenio da se "korist od primene dogovorenih mera neæe osetiti odmah, ali æe navedene akcije pomoæi da se stabilizuju tr¾i¹ta i poverenje u finansijske institucije", nagla¹avajuæi da æe G7 sa svim ovim u vezi tesno saraðivati sa drugim zemljama, oznaèenim kao grupacija G20, u kojoj su i Kina, Indija i Rusija.

I amerièki ministar finansija Henri Polson je ocenio da je akcioni plan G7 "neodlo¾nog karaktera".

O ekonomskim problemima koji su pritisli ceo svet, razgovara se danas i u Parizu, gde æe lideri 15 èlanica evrozone, zajedno sa predsednikom Evropske komisije ®oze Manuelom Barozom i ¹efom Evropske centralne banke ®an-Klodom Tri¹eom, razmatrati na vanrednom sastanku moguænosti preduzimanja odgovarajuæih mera radi re¹avanja aktuelne finansijske krize.

U susret tom skupu juèe su se francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemaèka kancelarka Angela Merkel saglasili da je neophodan zajednièki nastup obe zemlje u re¹avanju "kulminirajuæe finansijske krize", iz koje se Evropa, drugaèije ne mo¾e izvuæi.

Istovremeno su, meðutim, iskljuèili moguænost stvaranja celoevropskog spasonosnog fonda koji bi pomagao bankama pred preteæim krahom, objavile su svetske agencije.

Rusija podr¾ala predlog o samitu G8

Rusija je podr¾ala predlog Francuske da bude sazvan hitan samit Grupe 8 kako bi se ¹to pre donelo re¹enje za stabilizaciju finansijskog tr¾i¹ta.

Kako prenose ruske novinske agencije, ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je, nakon sastanka sa nemaèkim kolegom Frank-Valterom ©tajnmajerom u Dortmundu, rekao da je predsednik Rusije Dmitrij Medvedev podr¾ao predlog Francuske za sazivanje hitnog samita.

"Slo¾ili smo se da je neophodno da sazovemo sastanak na visokom nivou koji bi ukljuèio i zemlje izvan formalnog kruga G8. Takoðe, verujemo da bi taj sastanak trebalo vrlo pa¾ljivo pripremiti i da ga nikako ne bi trebalo odlagati", izjavio je Lavrov, a prenose RIA Novosti.

Lavrov je istakao da bi na tom sastanku trebalo da uèestvuju Kina, Brazil, Indija, Ju¾na Afrika i Meksiko, kako je i predlo¾io francuski predsednik, prenosi RIA.

G8 èine SAD, Kanada, Velika Britanija, Italija, Francuska, Nemaèka, Japan i Rusija.

U neformalnom razgovoru sa ©tajnmajerom, Lavrov je zakljuèio da Nemaèka takoðe "deli slièan pristup" ovom problemu i da smatra da bi forum trebalo pro¹iriti.

Ruski zvaniènici su se sastali sa liderima Grupe 7, industrijski najrazvijenijih zemalja u Va¹ingtonu, gde su u petak i subotu razmatrali pitanja koja se bave svetskom finansijskom krizom.

Britanija spasava èetiri najveæe banke

Britanija æe u ponedeljak preduzeti najveæe spasavanje banaka kupovinom akcija èetiri najveæe banke HBOS, Rojal benk od Skotland, Lojds TSB i Barkliz, za ukupno 35 milijardi funti (60,5 milijardi dolara), pi¹e britanski list "Sandej tajms".

Nakon tog poteza bez presedana, dr¾ava æe postati veæinski vlasnik akcija u najmanje dve banke HBOS i Rojal benk of Skotland, pi¹e list u svom internet izdanju ne navodeæi izvor na koji se poziva.

Sandej tajms dodaje da je Rojal benk of Skotland, èija je tr¾i¹na vrednost pala za 12 milijardi funti, zatra¾ila od vlade pomoæ od 15 milijardi funti.

Banka HBOS, najveæa britanska hipotekarna banka zatra¾ila je pomoæ od deset milijardi funti, banci Lojds TSB je potrebno sedam milijardi, dok banka Barkliz tra¾i tri milijarde funti, pi¹e britanski list.


b92

[Bred]

Treæa najjaèa ekonomija na svetu, Nemaèka, u¹la u recesiju
Izvor: VOA News

Nemaèka vlada je saop¹tila da je njena ekonomija – treæa po velièini u svetu – u recesiji. U novom vladinom izve¹taju navodi se da je nemaèka ekonomija zabele¾ila pad za pola procenta u julu, avgustu i septembru, ¹to je drugi za redom kvartal u kojem je zabele¾en pad.

Stock brokers go about their business at the stock exchange in the central German city of Frankfurt, 10 Nov 2008
Brokeri na berzi u Frankfurtu y
Smatra se da je taj pad izazvan smanjenim izvozom. U nezavisnom izve¹taju Ogranizacije za ekonomsku saradnju i razvoj predviða se da æe se ekonomska aktivnost naredne godine smanjiti za pola procenta u zemljama koje koriste evro i devet desetina procenta u Sjedinjenim Dr¾avama. Globalna finansijska kriza biæe na vrhu dnevnog reda ovog vikenda, kada se lideri iz 20 najveæih industrijalizovanih i zemalja u razvoju okupe u Va¹ingtonu.

Evropske i azijske vlade saop¹tile su da se nadaju da je subotnji sastanak korak ka iznala¾enju novog, globalnog re¹enja za finansijsku krizu.

U meðuvremenu, u govoru u Njujorku predsednik Bu¹ je izjavio da svetski lideri moraju raditi na boljoj regulaciji finansijskog sistema bez gu¹enja slobodnog preduzetni¹tva koje je, kako je istakao, „najsigurniji put“ ka ekonomskom rastu.