Probudite gen vitkosti

Started by Bred, 20-09-2008, 13:10:37

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Bred

Autor: E.B. |Blic

Sigurno meðu va¹im prijateljima postoji barem neko ko mo¾e da jede kolaèe, torte i èokoladu do mile volje, a da se pri tom ni najmanje ne ugoji. S druge strane, vi jedete mnogo voæa, stalno prebrojavate kalorije, a ipak imate te¹koæa zbog vi¹ka kilograma.

Uzrok ovakvih razlika krije se u genima. Oni odluèuju o tome koju æemo hranu najbolje podnositi, preraðivati i iskori¹æavati. Relativno nova nauka o usklaðenosti gena i ishrane zove se nutrigenomika. Èinjenica je da ne postoji jedan pravilan naèin ishrane za sve. Svaka hranljiva materija, svaka namirnica uneta u organizam deluje potpuno razlièito u zavisnosti od toga kojem tipu pripadate po svojim genetskim predispozicijama. „Osobe koje su èesto umorne i iscrpljene, kojima je neprekidno potrebna energija, verovatno se pogre¹no hrane. Ako èesto imate neodoljivu potrebu za slatki¹ima, ako posle jela nikada niste sasvim siti i zadovoljni, sigurno niste pojeli ono ¹to bi trebalo“, ka¾e doktor Mark Hajman, koji je detaljnije istra¾ivao ovaj fenomen na Institutu za funkcionalnu medicinu u Va¹ingtonu. On je razvio test koji æe vam omoguæiti da utvrdite kojem od tri najèe¹æa genetska tipa pripadate, poènete da unosite hranljive materije koje odgovaraju ba¹ vama, aktivirate gene vitkosti i lak¹e smr¹ate.

Te¹ko se koncentri¹ete?
Ukoliko ponekad imate problema sa pamæenjem, smirujete nervozu tako ¹to ne¹to grickate, kada ste umorni imate ogromnu potrebu za slatki¹ima, a posle jela nikada niste siti, rad hormona serotonina, insulina i leptina u va¹em organizmu nije usklaðen. Istra¾ivanja pokazuju da kod vi¹e od polovine ljudi stres spreèava genetsku sposobnost proizvodnje ovih hormona. Posledice su napad gladi, umor i gojenje.
©ta mo¾ete da uèinite:
Omega-3-masne kiseline aktiviraju hormone koji kontroli¹u glad: leptin u masnim æelijama, serotonin u mozgu i insulin u pankreasu. Omega-3-masne kiseline zastupljene su u masnoj ribi kao ¹to su haringa, sku¹a, losos, sardina i tuna. Idealna kolièina: dva-tri puta nedeljno po 120 grama.
Vlaknaste materije doprinose odr¾avanju stabilnosti nivoa ¹eæera u krvi, zahvaljujuæi èemu du¾e dr¾e sitost. Zamenite proizvode od belog bra¹na onima od integralnog. Idealan doruèak za vas: musli sa voæem.

Iscrpljeni ste i stalno umorni?
Brzo se zamarate èak i kada obavljate redovne svakodnevne poslove, stalno ste gladni, èak i posle jela, èesto vas boli glava i lupa vam srce, kad du¾e stojite zavrti vam se u glavi i èesto imate podoènjake. Razlog je to ¹to va¹ organizam proizvodi vi¹ak kortizola, hormona stresa koji slabi imunolo¹ki sistem. On, naime, poku¹ava da odr¾i nivo ¹eæera u krvi kako bi uvek imao dovoljno energije, uzrokujuæi glad.
©ta mo¾ete da uèinite:
Mnogo ¹eæera i belog bra¹na u hrani znaèi mnogo insulina i kortizola u krvi. Kolièinu mo¾ete da smanjite uno¹enjem vitamina B i vlaknastih materija. Zato svakodnevno jedite hleb ili testenine od integralnih ¾itarica. Osim toga, potreban vam je magnezijum kako bi vam metabolizam bio dobar i kada ste pod stresom. Deset grama ko¹tunjavog voæa je idealna dnevna kolièina. Sportska aktivnost je takoðe va¾na, na primer svakodnevno 30 minuta brze ¹etnje ili plivanja.

Nemate snage i bole¹ljivi ste?
Bole vas mi¹iæi i posle namanjeg napora, na primer, ¹etnje. Smetaju vam jaki mirisi, na primer, sveæa, parfema i cigareta. Ne prija vam koefin, noæu se èesto budite, a i danju ste èesto zabrinuti. Skoro nikad se ne znojite. I nikada nemate oseæaj da ste puna energije i elana. Postoji enzim koji ¹titi æelije od opasnih slobodnih radikala. Zahvaljujuæi njemu se razgraðuju ¹tetne materije koje se stvaraju usled uno¹enja prevelike kolièine alkohola ili ¹eæera. Na¾alost, osobe nemaju gene koji, u sluèaju potrebe, poveæavaju proizvodnju ovog enzima. Otrovi se gomilaju, najèe¹æe u vezivnom tkivu, uzrokujuæi muèninu i bolove.
©ta mo¾ete da uèinite:
Polifenoli su sekundarne biljne materije koje podstièu proizvodnju dotiènog enzima. Najvi¹e ih ima u crnom gro¾ðu, tamnoj èokoladi, zelenom èaju, jabukama, crvenom grejpfrutu i crnom luku. Pojedite svaki dan najmanje dve porcije ovih namirnica, na primer jednu neolju¹tenu jabuku ili 10 g gorke èokolade!