Mladi se otuðili od sebe i drugih

[Bred]

Autor: L.Bunèiæ - S.Rosiæ, M.Ta¹koviæ | Blic

Sve èe¹æi prizor u kafiæima, klubovima ili diskotekama su momci koji sede sa momcima i devojke sa devojkama. Niko nikom ne prilazi, ne razgovaraju ni sa onima sa kojima sede, veæ sami za sebe besomuèno kuckaju porukice na mobilnom telefonu. S druge strane, sve je vi¹e mladih koji sate provode èetujuæi sa nepoznatima na „Fejsbuku“, „MSN- u, „Skajpu“. Dok psiholozi tvrde da je problem u nedovoljno razvijeim socijalnim ve¹tinama, kulturolozi primeæuju da je za to „kriva“ popularna kultura, ali i promena odnosa meðu mu¹karcima i ¾enama.

- Primetila sam da ljudi kao da nemaju strpljenja da upoznaju jedni druge.Meðu ljudima iz mog okru¾enja ne poznajem ni jedan „sreæan“ par. Mladi su dosta usamljeni, èak i oni u vezama. Kao da jednostavno ne razumemo ¹ta ¾elimo jedni od drugih- ka¾e Marija Bevenja, studentkinja prava.


Psiholog Kristina Brajoviæ Car, objasnjava ovu pojavu, time ¹to se mladi nisu otuðili jedni od drugih, veæ prvenstveno sami od sebe. Popularna kultura promovi¹e narcisoidnost, a mladi obuzeti sobom bave se prvenstveno svojim spolja¹njim izgledom, svojim „imid¾om“, odnosno time kako æe ih drugi prihvatiti, problemima drugih i tabloidnim temama.
- U toj razmeni „fasadnog dela“ liènosti, niti su zaista bliski sa drugima, niti poznaju sebe i svoje potrebe. Internet i digitalne komunikacije jesu odlika savremenog dru¹tva, mladi su upuæeni na rad sa kompjuterom u svakodnevnim potrebama, pa ga usputno koriste i za upoznavanje novih ljudi - ka¾e Brajoviæ Car.
Meðutim, ta zaljubljenost u samog sebe budi i odbrambeni strah da æe neko ipak prepoznati ono ¹to ¾elimo da sakrijemo i da æemo postati ranjivi, pa u tom smislu komunikacija putem interneta daje veæu moæ manipulacije da se predstavimo onakvima kakvi ¾elimo da budemo, a ne onakvima kakvi zapravo jesmo.
- Lak¹e je komunicirati putem interneta, jer u direktnom kontaktu na osobi ceni¹ sve - izgled, pona¹anje, mimiku, a ako se dopisuje¹, ti nju ceni¹ samo na osnovu onoga ¹to ti napi¹e. Ne znam za¹to se ne razumemo, verovatno na na¹ stav utièu i prethodna iskustva, ako te neko povredi ili ostavi, sa vi¹e nepoverenja ulazi¹ u nove veze. Ipak, kada izaðem i vidim gomilu polugolih, bukvalno, devojèica ¹ta da mislim o njima i ¹ta da prièam sa njima, one same sebe klasiraju kao „laku robu“ - ka¾e Bo¹ko Milosavljeviæ, student DIF - a.
Zbog predrasuda i eventualnog lo¹eg iskustva, mladima se javlja strah kako da zapoènu komunikaciju.
- Mladima nedostaju socijalne ve¹tine, koje se ne uèe od roditelja ili putem obrazovanja, veæ u „¹koli ¾ivota“ kroz neposrednu interakciju sa drugim ljudima, to je tzv. „ulièna inteligencija“ - dodaje Brajoviæ Car.
Kulturolog Jelena Ðorðeviæ smatra da je koren problema u tome ¹to je identitet oba pola promenjen u odnosu na ono ¹to se nekada smatralo normalnim obrascem pona¹anja.
- Mu¹karac osvajaè, „lovac“, inteligentni zavodnik, racionalni i odgovorni vodiè kroz ¾ivot pasivne, ne¾ne, oseæajne i bri¾ne ¾ene polako zamenjuje nesiguran mu¹karac, sklon ekscesnom pona¹anju, nesposoban da se suoèi sa svojim emocijama jer mu to ne dozvoljava „zadata“ slika mu¹kosti kojoj se on jo¹ uvek obraæa. ®ene postaju agresivnije, tra¾e kontakt i ne prezaju da ga realizuju, dokazujuæi istovremeno u javnom prostoru da su sposobne i moæne na naèin koji je vekovima samo pripadao mu¹karcima. To sna¾no onespokojava mu¹karce, slabiji pol je u¹ao u njihov prostor. Rekla bih da su mu¹karci u defanzivi koja za posledicu ima agresivnost, a ona se, opet ne iskazuje u „osvajanju“ ¾ene veæ u nasilju na utakmicama, opijanju, drogi, kriminalu ili u bespo¹tednoj borbi za presti¾ i uspeh - obja¹njava Jelena Ðorðeviæ.
Prema njenim reèima, ¾ensko telo je u medijskoj kulturi do te mere eksponirano, neprekidno prisutno na naslovnim stranama svih èasopisa, u filmu, serijama, i na reklama, video spotovima, da vi¹e nije ni po¾eljno.
- Internet, porno sajtovi omoguæuju virtuelno zadovoljenje seksualnog nagona, bez rizika da mu¹karac mo¾e da bude odbijen. Ako bi i¹ta moglo da bude promenjeno to je razvijanje svesti o brutalnosti i pogubnosti eksponiranja ¾enskog tela u potro¹aèkoj kulturi dana¹njice - nastavlja Ðorðeviæ.
Ona smatra da je prièa o „sponzoru¹ama“ zapravo prièa o samoizvinjenju mu¹karaca pred oseæanjem straha i nemoæi, a da zapravo ima mnogo vi¹e devojaka koje nisu „sponzoru¹e“ i koje sanjaju mu¹ki zagrljaj i poljubac, a ne automobil i garderobu.

Uvesti interaktivnu nastavu u ¹kolski program
Re¹enje ovog problema je zapravo vrlo jednostavno, mladi bi morali da se oslobode predrasuda i da ponovo poènu da ulaze u neposrednu komunikaciju, kako bi prvenstveno upoznali sebe, a zatim i druge.
- Interaktivna nastava na fakultetima ili srednjim ¹kolama pru¾a priliku da udjemo u itelektualnu konfrontaciju, ¹to poma¾e izgradnju i jaèanje samopouzdanja. To ne olak¹ava samo uèenje veæ i razvoj socijalnih ve¹tina - zakljuèuje psiholog Kristina Brajoviæ Car.