Nuklearne elektrane neminovnost

[Bred]

 Pi¹e: Sijka Pi¹tolova | Izvor: Enerd¾iobzerver

Struènjaci su skoro kategorièni: za 50 godina, a moguæe je i pre, u svakom ljudskom domu na planeti Zemlji svetleæe sijalica na atomski pogon. Inaèe, veæ sada svaki treæi kilovatsat u Evropi, dobija se iz nuklearnih elektrana. Takoðe, 16 odsto ukupne elektriène energije u svetu proizvodi se u nuklearkama, tvrde nuklearni energetièari.


Agencija za atomsku energiju je na sastanku u Tokiju pre dve godine zakljuèila da svet, ukoliko ¾eli da se koliko toliko za¹titi od zagaðenja, ubla¾i udare i nesta¹ice nafte i udovolji rastuæoj potro¹nji energije, mora da se uprkos rizicima, okrene atomima. Naravno, alternativa su i obnovljivi izvori energije, kao ¹to su vetar i sunce, ali ta re¹enja su na dugom i tankom ¹tapu.

Izneto je mi¹ljenje da praktièno i nema drugog re¹enja sem nuklearnih pogona. Po tim procenama, u naredne èetiri decenije, sve do 2050. godine, u svetu æe se godi¹nje graditi u proseku 32 atomske centrale! To znaèi da bi niklo 1.280 novih nuklearki, ¹to pored postojeæih 439, daje cifru od vi¹e od 1.700 nuklearnih postrojenja.

Do pre nekoliko godina tvrdilo se da æe i ove koje postoje biti demontirane. Trenutno, u svetu se gradi 30 atomskih centrala, a biæe ih sve vi¹e.

Kada je pre nekoliko godina japanska firma To¹iba na meðunarodnoj aukciji kupila èuvenu amerièku firmu Vestinghaus, èiji su atomski reaktori ugraðeni u nuklearke ¹irom sveta, novinari su pitali Japance za¹to su u¹li u taj posao. “Kako za¹to”, zaèudili su se Japanci, “pa tek sada kreæe nuklearna energetska groznica! Biæe velikih poslova u Kini, Indiji, pa èak i ovde u Americi...”

Nuklearni lobi likuje – predomislila se i Nemaèka!

Na drugom kraju sveta, u Moskvi, tada¹nji direktor ruske Agencije za atomsku energiju Sergej Kiriljenko, izjavio je da vreme atomske energije tek dolazi i da se Rusija ozbiljno sprema da na sebe preuzme bar 20 odsto neimarskih poslova kada je reè o izgradnji atomskih centrala.

Struènjaci i pobornici atomskih centrala ka¾u da je energija iz nuklearnih reaktora èistija i jeftinija, da rizika ima, ali da se oni mogu kontrolisati. Uz to, drugog izbora skoro da i nema. Energije je sve manje, a nafta i ugalj æe trajati mo¾da jo¹ 20-30 godina, najvi¹e 50.

Svet ne mo¾e da èeka. Nove „ekonomske a¾daje“, kao ¹to su Kina i Indija, prosto gutaju energiju. Za 50 godina, potro¹nja energije u svetu æe se udvostruèiti. Hoæe li onda biti nafte? Da li æe njena cena biti 200, 300 ili 1.000 dolara?

Jedan od najupuæenijih domaæih struènjaka za nukleranu energetiku, profesor Miodrag Mesaroviæ, ka¾e da je svet suoèen sa sve veæom potrebom za nuklearkama, jer nema vremena za bolje alternative.

„Sada nam vi¹e nema druge! U poèetku ste imali drvo, pa ugalj. Osim toga ¹to mu opadaju rezerve, ugalj svojim sagorevanjem upropa¹tava klimu. A postao je i manje iskoristiv nego nafta. Meðutim i nafta je do¹la do nekog praga iskori¹æenosti, dok se gas pribli¾ava toj granici. ©ta onda ostaje? Obnovljivi izvori i nuklearke. Takoðe, trenutno postoje ekolo¹ki pritisci zbog globalnog otopljavanja. Kada na tro¹kove proizvodnje dodate tro¹kove za ekologiju, onda neæemo imati kwh od pet evrocenti veæ æe na tu cenu morati da se doda jo¹ dva do tri evrocenta, kako bi se pokrili tro¹kovi za uklanjanje zagaðivaèa”, obja¹njava Mesaroviæ.

Jasno je da se nuklearke vraæaju u svetsku energetiku. I to na velika vrata i vi¹e su nego dobrodo¹le.

Sasvim suprotno raspolo¾enju koje je zahvatilo svet posle havarije u ukrajinskom Èernobilju i amerièkoj nuklearki Ostrvo od tri milje, sada se svet ponovo okreæe atomskim centralama.

Predstavnici nuklearnog lobija veæ likuju. Ka¾u da to nije samo zato ¹to su se strahovanja od Èernobilja raspr¹ila, veæ zato ¹to su atomi, uprkos svemu, jedini izvestan izlaz iz energetske nesta¹ice, ludovanja cene nafte i zagaðenja koje drugi izvori energije nose sa sobom.

Nemaèka kancelarka Angela Merkel izjavila je nedavno da Nemaèka mora da napusti politiku nuklearnog moratorijuma i okrene se izgradnji atomskih centrala. Ta zemlja se, inaèe, obavezala da do 2020. godine demontira svih svojih 19 atomskih centrala, koje zemlju snabdevaju jednom treæinom struje.

Da li æe biti dovoljno urana ili æe i njegova cena stiæi do neba?!

Sve veæa ¾elja za novim nuklearkama, otvorila je i novu dilemu: da li æe urana biti dovoljno za sve? Profesor Mesaroviæ tvrdi da hoæe.

“©to se tièe svetskih rezervi, urana ima dovoljno. Prema postojeæim podacima, ekonomiène rezerve urana, odnosno one koje je lako izvaditi, dovoljne su za narednih 55 godina. To su rezerve klase A koje su detaljno ispitane. Meðutim, ako se ukljuèe i spekulativne rezerve, to bi veæ bilo dovoljno za 200 godina. Tehnologija reaktora je sada takva da se prilikom fisije mo¾e iskoristiti samo jedan odsto osloboðene energije. Meðutim, postoje i brzi reaktori, takozvani brideri, gde se mo¾e iskoristiti oko 60 odsto energije. Ti reaktori su veæ isprobani u Francuskoj i Rusiji. Sjedinjene Dr¾ave trenutno razvijaju nuklearne reaktore kod kojih æe moæi da se iskoristi èak 75 odsto energije iz urana”, obja¹njava Mesaroviæ.

Prema njegovim reèima, sa ovakvom efikasno¹æu nuklearnih reaktora, rude urana koje su sada raspolo¾ive u svetu bile bi dovoljne za narednih osam hiljada godina! Sada, meðutim, sledi jedno veliko ali. Naime, ovi reaktori koriste plutonijum pa su zato jo¹ uvek pod embargom zbog velike toksiènosti ovog metala koji se izdvaja iz veæ iskori¹æenog goriva u nuklearkama.

Inaèe, velika potra¾nja za uranom dovela je i do naglog skoka cena, pa je tako 2000. godine cena urana iznosila 7,2 dolara za libru (0.45 kilograma) dok je 2006. porasla èak deset puta i iznosila 72 dolara za libru. Veæ polovinom 2007. uran se bio pribli¾io ceni od 140 dolara da bi od tada poèeo da pojeftinjuje na nekih 85 dolara za libru poèetkom 2008. godine. Nagli skok cene urana, zapravo je izazvan porastom cene sirove nafte, ali i sve veæom zainteresovano¹æu za gradnju novih nuklearki.

Nuklearke u Srbiji?

Dugoroèna strategija energetike koja je osamdesetih raðena u SFRJ, imala je precizne podatke o raspolo¾ivim sirovinama - izmeðu ostalog i kolièinama rude urana u na¹oj zemlji. Postojeæa strategija energetike ne oslanja se na nju, pa i nema preciznih podataka o kolièinama ove rude u Srbiji.

Prema Strategiji dugoroènog razvoja energetike Svezne Republike Jugoslavije do 2020. godine, koja je usvojena 1997. godine, rude urana èine samo 2,3 odsto geolo¹kih rezervi primarne energije tj. 110 miliona tona ekvivalentne nafte.

Prema na¹im saznanjima, radi se o manje od 20 hiljada tona ove rude koja je locirana uglavnom u centralnoj Srbiji. Ako se uzme u obzir da je jednoj nuklearki od 1.000 MW, godi¹nje potrebno najmanje 45 hiljada tona rude urana, onda su na¹e rezerve veoma male.

Istra¾ivanja su raðena na nekoliko lokaliteta tokom ¹ezdesetih godina, ali nisu bila detaljna pa su utvrðene rezerve uglavnom C i D kategorije.

“Vrednost urana u Srbiji nije mala, ali je na ¾alost, ruda urana slabo istra¾ena. Tako da mi sada praktièno imamo samo naznake da ruda postoji. Istra¾ivanja su vr¹ena na svega nekoliko mesta i dokazano je da je ruda urana srednjeg kvaliteta, ali su kolièine veoma male i time ne mo¾emo ni¹ta znaèajnije da uradimo”, obja¹njava profesor Mesaroviæ.

Osamdesetih godina, nakon eksplozije nuklearke u Èernobilju, uspostavljen je moratorijum koji je zabranjivao izgradnju nuklearnih elektrana, a ka¾njivo je bilo sve ¹to je u vezi sa ovim postrojenjima. Tada su praktièno obustavljeni svi projekti razvoja nuklearne energetike u Srbiji, pa je èak prestalo i ozbiljnije ¹kolovanje kadrova za ovu oblast.

Obogaæivanje urana

“Obogaæivanje je vrlo delikatna stvar. Mo¾ete da ga zavr¹ite na dva do tri procenta izotopa U 235 koji se koristi kao gorivo, ali mo¾ete i da nastavite pa da doðete do 90 odsto i onda napravite bombu. Zbog toga je to osetljiva tehnologija i praktièno se dr¾i pod kontrolom. Trenutno je ta tehnologija dovoljno razvijena u Francuskoj, Engleskoj, SAD, Kanadi, Kini, Pakistanu i Ju¾noj Koreji. Sav uran koji se u svetu izvadi, uglavnom se ¹alje kod njih na obogaæivanje. S druge strane, mnoge zemlje koje imaju nuklearne elektrane kupuju gorivo i to je ono ¹to bismo i mi morali da radimo”, ka¾e on i dodaje da te zemlje strogo èuvaju svoje tehnologije i ne dozvoljavaju njihovo ¹irenje. U preradi prednjaèe Sjedinjene Amerièke Dr¾ave.
Pre toga, Elektroprivreda Srbije imala je odeljenje za razvoj nuklearne energetike, a dokumentacija iz tog perioda bi trebalo da se nalazi u toj kompaniji. Koliko su planovi za izgradnju srpske nuklearke bili ozbiljni govori èinjenica da je istra¾ivano mnogo lokacija da bi se na kraju prona¹le dve optimalne.

“Imamo veliki broj istra¾enih lokacija u Srbiji, ali je zakljuèeno da postoje dve optimalne. Obe lokacije se nalaze na Dunavu, jedna u Vojvodini a jedna u centralnoj Srbiji. O ovim lokacijama postoji dokumentacija u Elektroprivredi Srbije, a obe su bile pripremljene za gradnju nuklearke”, tvrdi Mesaroviæ.

Prema njegovim reèima, ako bismo i izgradili nuklearku, Srbija ne bi imala dovoljno sopstvenog urana da je puni, veæ bi gorivo moralo da se uvozi.

“Mi bi mogli da pretvorimo na¹ uran u gorivo i da napravimo nekoliko ¹ar¾i za punjenje, u sluèaju da nestane na velikim tr¾i¹tima. U svakom sluèaju, ne bismo imali dovoljno da punimo reaktor do isteka veka trajanja, jer sada reaktori dobijaju licence da rade i po 60 godina”, ka¾e on.

S druge strane, uran koji imamo morali bi da obogaæujemo zbog lo¹ijeg kvaliteta. “Nije problem samo u tome ¹to je uran koji imamo slabijeg kvaliteta, veæ ¹to nam je potrebno i postrojenje kojim ga mo¾emo obogatiti i pretvoriti u gorivo”, istakao je Mesaroviæ.

Kolièina obogaæenog urana koji je potreban za jedan megavat elektriène energije iznosi oko tone. Meðutim, da bi se dobila tona obogaæenog urana potrebno je oko 200 hiljada tona rude.

Nuklearni reaktori pune se jednom godi¹nje i sagorevaju oko jedne treæine goriva. Zbog toga bi Srbija imala dovoljne kolièine da dopunjava svoju nuklearnu elektranu samo nekoliko godina

b92