Srce nije jedinstven mi¹iæ

[Bred]

Izvor: B92
Beograd -- Akademik Vladimir Kanjuh predstavio je otkriæe ¹panskog nauènika Franciska Torenta Gvaspa, koji je dokazao da je srce spiralno uvijena mi¹iæna traka.

Gostujuæi u emisiji "Uveæanje" na TV B92 Info, akademik Vladimir Kanjuh predstavio je revolucionarno otkriæe ¹panskog nauènika, koji je dokazao da srce nije jedinstven mi¹iæ, kako se do sada verovalo. Gvaspo je nominovan za Nobelovu nagradu, a ovo otkriæe pomera dosada¹nja shvatanja u kardiologiji, pre svega po pitanju rada srca, ali i nastanka srèanih bolesti.

Kardiohirurzi iz Srbije, Sini¹a Gradinac, iz Instituta “Dedinje“, i Ninoslav Radovanoviæ, koji sada radi u Izoli, zahvate na srcu veæ izvode prateæi revolucionarno otkriæe.

"Meðutim, sada se pokazalo da se srce 'zavræe i odvræe', kao kad cedimo pe¹kir i pri tome se izdu¾uje i skraæuje", isprièao je Kanjuh.

"Klinièari su primetili, paradoksalno, da kada se srce ¹iri, srce se tada odmara, ali su zapazili da kod nekih ljudi ba¹ tada srce popu¹ta. Sada imamo obja¹njenje, jer jedan deo trake se kontrahuje i na taj naèin prozvodi ¹irenje srca. Znaèi, to ¹irenje srca nije pasivna stvar zbog ulaska krvi u srce, veæ je to isto aktivan proces", naveo je Kanjuh.




Revolucionarno otkriæe o srcu primenjeno u Srbiji
Autor: S. Todoroviæ | Blic

Srce nije sferiènog (okruglog) oblika. Tako izgleda bolesno srce. Zdravo srce je elipsoidnog oblika, kao lopta za ragbi. Ono je zapravo spiralno uvijena mi¹iæna traka. Do tog revolucionarnog otkriæa do¹ao je ¹panski nauènik Francisko Torent Gvaspe, koji je zbog toga nominovan za Nobelovu nagradu.

Ovo saznanje pomera dosada¹nja shvatanja u kardiologiji, pre svega kada je u pitanju rad srca, ali i nastanak srèanih bolesti.
©panski nauènik je na tome radio 50 godina. U poèetku je malo ljudi znalo o tome i nije verovalo u to. Meðutim, 2002. godine na¹ kardiohirurg Mladen Koèica èuo je za Franciska Torenta Gvaspea i otputovao kod njega da vidi u èemu se sastoji otkriæe. Od tada, svake godine je putovao u ©paniju da bi uèio od njega. Nakon toga dosta se pisalo u struènim èasopisima o tome, i nauènike ¹irom sveta je pozitivno iznenadilo ovo dostignuæe. Meðutim, Francisko Torent Gvaspe umro je 2005. godine, a srpski doktor umesto njega putuje po svetu i dr¾i predavanja o ovom otkriæu.
Sada se pokazalo da se srce zavræe i odvræe, kao kad cedimo pe¹kir, i pri tome se izdu¾uje i skraæuje.
- Usled infarkta i raznih virusa srce postaje bolesno i samim tim njegova struktura je izmenjena. Ono postaje veliko i loptasto, dok zdravo srce ima elipsoidni oblik. U kardiohirurgiji postoji nova grana koja se zove restorativna hirurgija srèanih komora. Zahvaljujuæi ovom otkriæu, sada patolo¹ki izmenjeno srce dovodimo u bli¾e stanje elipsoidnog oblika, jer tako srce bolje pumpa krv. Da bi srce imalo dobru vaskularizaciju, potrebno je staviti i bajpas - obja¹njava dr Mladen Koèica, kardiohirurg i uèenik ¹panskog nauènika.
Novom metodom od 2005. godine, dr Koèica je operisao 34 pacijenata u Klinièkom centru Srbija.
- Da nisu operisani, ti ljudi bi po¾iveli jo¹ samo godinu-dve. Po¹to smo im srce doveli u stanje pribli¾no elipsoidnom obliku, sada mogu normalno da ¾ive - obja¹njava dr Koèica.
Lekari su jo¹ ranije primetili da se srce kad se ¹iri odmara, ali je kod nekih ljudi ba¹ tada snaga srca popu¹tala. Sada lekari imaju obja¹njenje - deo trake se kontrahuje zbog èega se srce ¹iri. Znaèi, srce tome samo doprinosi svojim radom. To ¹irenje srca nije pasivno zbog ulaska krvi u njega, veæ je to aktivan proces.
- Postavka da se srce pasivno puni, a aktivno prazni nije taèna. To radi bolesno srce i zato pacijenti te¹ko di¹u. Srce se aktivno puni krvlju i aktivno istiskuje krv. Zbog ovog otkriæa sada imamo totalno drugaèiji pristup u terapiji - obja¹njava dr Koèica.
Na¹im kardiohirurzima u Klinièkom centru Srbije sada je cilj da zvanièno postanu deo istra¾ivaèkog tima za ovu problematiku srca „Ristor grup“, u kojoj uèestvuju struènjaci iz 16 zemalja sveta.