Mo¾e li sopstvena smrt da se vidi

[Bred]

Autor: CDC/JS |Blic

Jedni vide tunel ili ble¹tavo svetlo. Drugi lebde iznad svoje bolnièke postelje, gledajuæi s plafona na lekare i sestre kako ih operi¹u. Amerièki i engleski lekari su odluèili da naprave prvo veliko istra¾ivanje i da na uzroku od 1.500 pacijenata u naredne tri godine definitivno otkriju da li je fenomen takozvanog vantelesnog iskustva (bliskog susreta sa smræu) stvaran ili se to na¹ mozak samo poigrava s nama.

- Ukoliko mo¾ete da doka¾ete da svest postoji i nakon ¹to se mozak iskljuèi, to znaèi da je svest mo¾da sasvim zaseban entitet. Te¹ko da æemo imati mnogo takvih sluèajeva, ali ne smemo propustiti priliku da proverimo - ka¾e dr Sem Parnija, voða istra¾ivanja na Univerzitetu u Sautemptonu.
Prvi test biæe slike koje æe lekari postaviti visoko na police u operacionim salama i sobama, tako da samo s visine mogu da se vide.
- Ako niko ne bude video na¹e slike, to æe znaèiti da takva iskustva predstavljaju iluziju ili la¾no seæanje. To je tajna koja æe sada biti nauèno proverena - dodaje dr Parnija.
Oko 10 do 20 odsto ljudi kojima je srce stalo posle infarkta, ali su ih lekari povratili u ¾ivot, do¾ivljavaju nekakvo vantelesno iskustvo. To su najèe¹æe seæanja, odreðene misli i ponekad detaljno zapamæeni dogaðaji koji su se de¹avali u trenucima „bliskog susreta sa smræu“.
U okviru ovog istra¾ivanja nauènici æe ispitati osobe koje pre¾ive infarkt u 25 bolnica u SAD i Velikoj Britaniji. To æe biti ljudi kojima je stalo srce ili mo¾dana aktivnost. Lekari æe koristiti svu raspolo¾ivu tehniku da bi u prouèili mozak i svest u trenucima prestanka rada srca. Istovremeno, proveriæe verodostojnost tvrdnji o vantelesnom iskustvu i izjave pacijenata da su „videli“ i „èuli“ odreðene stvari dok su bili bez svesti.
U eksperiment æe se ukljuèiti Adenbrukova bolnica u Kembrid¾u, Univerzitetska klinika u Birmingemu i Moriston u Svonsiju, kao i devet bolnica u SAD.
- Suprotno uvre¾enom mi¹ljenju, smrt nije samo jedan odreðeni trenutak. To je proces koji poèinje kad srce prestane da kuca, pluæa prestaju da rade i mozak da funkcioni¹e. Zatim sledi vremenski period koji mo¾e da traje od nekoliko sekundi do jednog sata pa i du¾e, kada lekari poku¹avaju da ponovo uspostave srèani ritam. Ono ¹to ljudi do¾ivljavaju u tom periodu mo¾e nam pomoæi da shvatimo kroz ¹ta èovek prolazi u procesu umiranja. Mnogi ljudi koji su imali vantelesno iskustvo veruju da su zavirili u ¾ivot posle smrti. Neki ka¾u da su èuli glasove koji im govore da se vrate u svet ¾ivih, dok drugi prièaju da su se oseæali neverovatno spokojno i sreæno - ka¾e dr Parnija.
Meðutim, nauènici tvrde da odgovor za vantelesno iskustvo treba tra¾iti u nauci. Istra¾ivaèi su pokazali da stimulacijom odreðenih delova mozga, recimo tzv. angularnog girusa koji stapa vid sa èulnim telesnim do¾ivljajima, pacijent dobija kompletno vantelesno iskustvo.

Nauèno obja¹njenje: jedno telo, iako mozak ka¾e da su dva
Eksperiment koji je nedavno izveo dr Olaf Blanke iz Politehnièke ¹kole u Lozani, u ®enevi dao je nauèno obja¹njenje iskustva koje se najèe¹æe pripisuje paranormalnim pojavama. Stimulacijom dela mozga poznatog kao angularni girus sa dve suprotne strane, dobijaju se razlièiti rezultati:



PRISUSTVO IZA PACIJENTA
Stimulacijom angularnog girusa s leve strane, pacijent ima oseæaj da mu se iza leða nalazi neka osoba.
Tu osobu pacijent do¾ivljava kao svog dvojnika.



VANTELESNO ISKUSTVO
Stimulacija angularnog girusa s desne strane uslovljava vantelesno iskustvo, a pacijent ima utisak da lebdi kod tavanice i posmatra sebe odozgo.

Kad nastupa smrt
Ukoliko èovek prestane da di¹e, mo¾e proæi i nekoliko minuta pre nego ¹to mu se ne uspori i ne zaustavi srce. Ali ako mu prvo stane srce, disanje se zaustavlja za samo nekoliko sekundi. To je trenutak klinièke smrti. Svest se obièno gubi za nekoliko sekundi posle klinièke smrti, ali mozak mo¾e da izdr¾i bez o¹teæenja oko èetiri minuta. Nauènici ka¾u da u tom periodu besvesnog stanja dolazi do takozvanog bestelesnog iskustva. Posle èetiri minuta, odsustvo kiseonika izaziva o¹teæenja u mozgu. Kad prestane da funkcioni¹e kièmena mo¾dina - deo mozga odgovoran za automatske radnje kao ¹to su disanje i srèani ritam - pacijent vi¹e nema ¹ansi da se oporavi i zakonski se smatra mrtvim.

[frckica-j]

Zanimljivo. Mislim da sam negdje èitala da mozak potpuno umire ako nema krvi 12 minuta. A nakon 4 veæ poèinju manja pa veæa o¹teæenja. Ba¹ me zanima ovo...